Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Крстић, Јовањдан, Топли До, Пирот, E-M34>Z841>Z849>CTS1727>L791

Потпуно поклапање хаплотипова на 17 маркера има са двојицом тестираних из Тимочке Крајине чији резултати још нису објављени. Ово су њихове славе и места порекла:
- Никољдан, Велики Извор/Зајечар
- Св. Варвара, Балта Бериловац/Књажевац
Крстић је за разлику од њих добио резултат на 23 маркера, од којих се издваја DYS481 на коме поседује снижену вредност 24.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Велединовић, Ђурђевдан, Човац, Окучани, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385b=20 и снижену вредност маркера DYS635=20. Припада истом генетичком роду као и следећа тројица тестираних:
- Вулић, Стратинска/Бања Лука, Никољдан
- Ћеркета, Кадињани/Лакташи, Никољдан
- Чубриловић, Крупа на Врбасу/Бања Лука, Никољдан
Од њихових хаплотипова се разликује на по два маркера.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

Поповић, Јовањдан, Човац, Окучани, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17. Са хаплотипом Живановића (Ђурђиц, Крњево/Велика Плана) има потпуно поклапање на 23 маркера, док се на 25 маркера разликује на два маркера од хаплотипа Станојевића (Ђурђевдан, Причевић/Ваљево), при чему ниједан од та два маркера не спада у 23 маркера из PowerPlex сета. Хаплотипови Живановића и Станојевића такође поседују повишену вредност маркера DYS385a=17.

Од хаплотипа Ђурана (Јовањдан, Чапразлије/Ливно) разликује се само на маркеру DYS643, на коме Ђуран има повишену вредност 14, која је типична за млађу грану E-L241>BY5617. Због тога је мало вероватно да је Поповић генетички близак Ђурану.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Томић, Петковдан (прислужба: Мали Петковдан), Горње Јарушице/Крагујевац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и има потпуно модалан хаплотип за овај род. Бјелопавлићи у матици такође славе Петковдан и прислужују Мали Петковдан.

Јован Ердељановић је у раду „Етнолошка грађа о Шумадинцима“, који је постхумно објављен 1948. године, забележио следеће:
–Томићи и Ташићи не знају за своју старину, Св. Петка.

Тестирани је навео доста прецизно предање о пореклу Томића. Три брата Тома, Канда и Радован живели су у селу Гуштерица код манастира Студеница. Од Канде су Кандићи у Опорници, од Томе су Томићи у Горњим Јарушицама, док је Радован остао у Гуштерици. Према дефтерима у који је тестирани имао увид, Томино презиме је било Перовић.

Не знам које је то насеље Гуштерица код манастира Студеница, као ни о којим дефтерима се ради, тако да би било добро да тестирани  појасни наведене податке.

[НиколаВук]

Шкорић, Игњатијевдан, Доње Биљане, Бенковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип му је прилично близак модалу, а немодалне вредности су му DYS449=30, DYS570=17, DYS481=30, DYS533=14 и DYS635=22, које се опет често срећу и код других припадника гране PH908. Са раније тестираним Шкорићем из Биовичиног Села код Кистања, који такође слави Игњатијевдан, се разликује на чак 6 маркера од упоредивих 23, с тим да се обојица поклапају на немодалној вредности на маркеру DYS635, те с обзиром на исто презиме, славу и географску блискост вероватно припадају истом роду, па су тако сада и сврстани у табели Српског ДНК пројекта. Није извесно да ли Шкорићи припадају истој подграни као и род Малешеваца који такође прослављају Игњатијевдан због географске удаљености и разлика у упоредивим маркерима, па би било неопходно да барем један од Шкорића и неко из рода Малешеваца уради дубински тест (WGS, Big Y) како би се то разјаснило.

Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, па ћу навести оно што је написано приликом објаве првог тестираног Шкорића из Биовичиног Села:

3. Шкорић, Игњатијевдан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно роду Малешеваца. Тестирани Шкорић нема потпуних поклапања ни са једним од припадника рода Малешеваца, а ни са другим PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издваја повишена вредност 19 на 458.

Ови Шкорићи су бележени и као Скорићи. Нису евидентирани у Биовичином Селу у млетачком катастру из 1709. године па је могуће да су у Биовичино Село прешли касније, из Морлопаче или Биљана Доњих где је такође било Шкорића са Игњатијевданом. У Морполачи на млетачком катастру из 1709. године Шкорићи јесу евидентирани. Недалеко од Морполаче у Грачацу код Скрадина је било Миловића Игњаштијевштака, па је могуће да веза по мушкој линији између њих и Шкорића постоји.

Предлог за даље тестирање је BigY700 тест код FTDNA или WGS тест код данте лабса.

[argo]

Шкорић, Игњатијевдан, Доње Биљане, Бенковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип му је прилично близак модалу, а немодалне вредности су му DYS449=30, DYS570=17, DYS481=30, DYS533=14 и DYS635=22, које се опет често срећу и код других припадника гране PH908. Са раније тестираним Шкорићем из Биовичиног Села код Кистања, који такође слави Игњатијевдан, се разликује на чак 6 маркера од упоредивих 23, с тим да се обојица поклапају на немодалној вредности на маркеру DYS635, те с обзиром на исто презиме, славу и географску блискост вероватно припадају истом роду, па су тако сада и сврстани у табели Српског ДНК пројекта. Није извесно да ли Шкорићи припадају истој подграни као и род Малешеваца који такође прослављају Игњатијевдан због географске удаљености и разлика у упоредивим маркерима, па би било неопходно да барем један од Шкорића и неко из рода Малешеваца уради дубински тест (WGS, Big Y) како би се то разјаснило.

Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, па ћу навести оно што је написано приликом објаве првог тестираног Шкорића из Биовичиног Села:

Škorića nije bilo u Biljanima i Morpolači 1709. godine. Iste godine je u Donjem Biovičinom selu upisan Stojan Ljubojević pok. Skore na čelu velike kućne zadruge od 25 ljudi (od kojih 6 vojno sposobnih muškaraca) pa se može pretpostaviti da je Skorić/Škorić novo prezime Ljubojevića nastalo u Biovičinom selu tokom 18. st. od kuda je migracijama dospjelo u Kotare.

[Ojler]

Вукшић, Никољдан, Кричке/Дрниш, I2-Y3120>Z17855

Заселак у којем живе Вукшићи и који по њима носи име, налази се у Доњим Кричкама, северозападном делу села Кричке, на путу према Дрнишу.
У матичним књигама се Вукшићи помињу од почетка 18. века, а у млетачком катастру за Кричке 1755. године уписан је посед Николе Вукшића. Тестирани је навео  да је у катастру као поседник 1735. године уписан и Марко Вукшић.

Хаплотип тестираног карактерише вредност DYS456=16 и у мањој мери вредности DYS389ii=32, DYS481=28 и DYS635=24. Нема сумње да тестирани Вукшић припада роду који тренутно чине двојица тестираних:

• Радић, Никољдан, Бућовача, Купрес, https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5213.msg137488#msg137488
• Купрешанин, Никољдан, Рамљане, Книн, https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg158117;topicseen#msg158117

Као крактеристични маркери модалног хаплотипа овог рода издвојиле су се вредности DYS456=16, DYS389ii=32 и DYS481=28, које поседују сва тројица тестираних. Чини се да је матица овог рода на подручју Купреса.

[Зрно]

Вукшић, Никољдан, Кричке/Дрниш, I2-Y3120>Z17855

Заселак у којем живе Вукшићи и који по њима носи име, налази се у Доњим Кричкама, северозападном делу села Кричке, на путу према Дрнишу.
У матичним књигама се Вукшићи помињу од почетка 18. века, а у млетачком катастру за Кричке 1755. године уписан је посед Николе Вукшића. Тестирани је навео  да је у катастру као поседник 1735. године уписан и Марко Вукшић.

Хаплотип тестираног карактерише вредност DYS456=16 и у мањој мери вредности DYS389ii=32, DYS481=28 и DYS635=24. Нема сумње да тестирани Вукшић припада роду који тренутно чине двојица тестираних:

• Радић, Никољдан, Бућовача, Купрес, https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5213.msg137488#msg137488
• Купрешанин, Никољдан, Рамљане, Книн, https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg158117;topicseen#msg158117

Као крактеристични маркери модалног хаплотипа овог рода издвојиле су се вредности DYS456=16, DYS389ii=32 и DYS481=28, које поседују сва тројица тестираних. Чини се да је матица овог рода на подручју Купреса.

Те податке са катастра сам ја уписао 🤗 Иначе, има и у катастру 1710. Лука Vucich, који би могао бити Вукшић, а не Вучић. Занимљиво за Купрес, очигледна веза.

[Ojler]

Те податке са катастра сам ја уписао 🤗 Иначе, има и у катастру 1710. Лука Vucich, који би могао бити Вукшић, а не Вучић. Занимљиво за Купрес, очигледна веза.

Да, из твоје књиге сам и преузео податке А за податак у вези 1735, сам мислио да га је доставио тестирани. И то је дакле твој допринос.

[Зрно]

Да, из твоје књиге сам и преузео податке

Ма ја сам уписао те податке у нашу табелу, то сам хтео да кажем. Није тестирани навео.

Иначе, ово су изворни Вукшићи. Има их доста са надимком ћирић, који су у ствари оригинално Грачанин из суседног села.

[Ojler]

Трнавац, Пантелијевдан, Гојна Гора/Горњи Милановац, I2-Y3120

Породица тестираног има надимак Кековци. На државном попису становништва Србије 1862/63. године у Гојној Гори су забележена два домаћинства Трнаваца - Лазара и Вучића Трнавца. Тестирани је навео предање по којем су Трнавци пореклом из Црне Горе. Презиме ипак указује да би могли бити из неког места у чијем је називу основа "Трнава", што су потврдили и резултати генетичког теста:

Тестирани има прилично модалан хаплотип, са само једном карактеристичном вредношћу DYS460=11 и нешто ређом вредношћу DYS19=15. Нажалост, маркер DYS460 није укључен у PowerPlex23 сет који чини већину резултата у табели СДНКП, па је релативно мали број хаплотипова у бази са којима се може поредити његова вредност. Због свега тога постоји велики број хаплотипова из базе СДНКП који су привидно блиски са хаплотипом тестираног, са разликом на један до два маркера на 23 упоредива. Један резултат се ипак издваја од свих, а то је резултат Обрадовића из Трнаве код Чајетине, који слави Пантелијевдан. Овај хаплотип са резултатом Трнавца има подударање 21/23.
Мислим да ова блискост у комбинацији са истом славом, презименом Трнавца и местом Трнава из којег је Обрадовић недвосмислено указује да се ради о истом роду, те да су Трнавци пореклом из Трнаве код Чајетине.

Препоручио бих Трнавцу и Обрадовићу да ураде WGS тест, како би утврдили старост њихове везе.

[сɣнце]

Трнавац, Пантелијевдан, Гојна Гора/Горњи Милановац, I2-Y3120

Породица тестираног има надимак Кековци. На државном попису становништва Србије 1862/63. године у Гојној Гори су забележена два домаћинства Трнаваца - Лазара и Вучића Трнавца. Тестирани је навео предање по којем су Трнавци пореклом из Црне Горе. Презиме ипак указује да би могли бити из неког места у чијем је називу основа "Трнава", што су потврдили и резултати генетичког теста:

Тестирани има прилично модалан хаплотип, са само једном карактеристичном вредношћу DYS460=11 и нешто ређом вредношћу DYS19=15. Нажалост, маркер DYS460 није укључен у PowerPlex23 сет који чини већину резултата у табели СДНКП, па је релативно мали број хаплотипова у бази са којима се може поредити његова вредност. Због свега тога постоји велики број хаплотипова из базе СДНКП који су привидно блиски са хаплотипом тестираног, са разликом на један до два маркера на 23 упоредива. Један резултат се ипак издваја од свих, а то је резултат Обрадовића из Трнаве код Чајетине, који слави Пантелијевдан. Овај хаплотип са резултатом Трнавца има подударање 21/23.
Мислим да ова блискост у комбинацији са истом славом, презименом Трнавца и местом Трнава из којег је Обрадовић недвосмислено указује да се ради о истом роду, те да су Трнавци пореклом из Трнаве код Чајетине.

Препоручио бих Трнавцу и Обрадовићу да ураде WGS тест, како би утврдили старост њихове везе.

Ја још увијек не разумијем, је ли Обрадовић DinN или DinS.
На основу славе могли би бити и једно и друго.
Обрадовићи су по предању у 19. в. доселили у Чајетину из Пријепоља и од њих су потекли Трнавци из других мјеста. Пошто живе на дотик с Туцовићима који су исте славе рођакали су се с њима, али Туцовићи су испали други род I-PH908.
Тражио сам неке Обрадовиће или Трнавце по фб за тест али никога не најдох од мужкиња.

[Ojler]

Ја још увијек не разумијем, је ли Обрадовић DinN или DinS.
На основу славе могли би бити и једно и друго.
Обрадовићи су по предању у 19. в. доселили у Чајетину из Пријепоља и од њих су потекли Трнавци из других мјеста. Пошто живе на дотик с Туцовићима који су исте славе рођакали су се с њима, али Туцовићи су испали други род I-PH908.
Тражио сам неке Обрадовиће или Трнавце по фб за тест али никога не најдох од мужкиња.

Све указује да су север. Одакле сумња на југ?

[сɣнце]

Све указује да су север. Одакле сумња на југ?

Хвала Ојлере. Просто још увијек нема потребне снп потврде. Углавном, ако јесу DinN и ако стоје у вези с крајишкими пантелинданци, како се побогу најдоше толико источно.

[Кековац]

Шукић, Стевањдан, Радоиња, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061. Нема блиских поклапања на пројекту на 23/25 маркера. Можда би могао да му буде близак један род из околине Нове Вароши, који чине три породице са истом славом Стевањдан, пре свега због географске блискости, исте славе и хаплогрупе. Од јавних резултата у оквиру овог рода имамо Куртића из места Дебеља, а од нејавних две породице из Трудова. Међутим хапотипови припадника овог рода се од Шукићевог разликују на 4 или чак 5 позиција, тако да је веза упитна. Можда су му ипак ближе неке породице из околине Пријепоља, са славом Савиндан, јер имају ближи хаплотип. Примера ради од Миликића из Бискупића се разликује на маркерима DYS570(18/23) и DYS576(17/18). У сваком случају саветујем Шукићу да уради неки напреднији тест, идеално BigY-700 или WGS како би сазнао тачну позицију у оквиру своје хаплогрупе.

Радоиња није обрађена у до сада објављеној етнографској литератури, тако да нисам успео да пронађем никакве податке о Шукићима. Можда ће Челиковић објавити нешто ново о овом месту у предстојећој књизи о Старом Влаху у оквиру едиције Корени.

[Небојша]

Миладиновић, Јовањдан, Видово/Нови Пазар, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани припада роду J2a Дробњака, који је раширен на простору Старог Влаха/Западне Србије и Рашке, а присутан је и код крајишких Срба. Хаплотип сасвим модалан за ову подграну код нас, па самим тим постоји велики број блиских поклапања. Тестирани о свом пореклу каже: "Црна Гора, Лопаћани". У литератури се могу прoнаћи слични подаци о пореклу Миладиновића:

"Јовановићи, 5 кућа, Миладиновићи, 2 куће, Вукадиновић, 1 кућа, Св. Јован, су досељени из Лопата у Шекулару, род су Морачанима Равићима." (Петра Ж. Петровић „Рашка“)