Презиме Кукулин

[Небојша]

Реших да отворим тему о овом (код Јужних Словена) ретком презимену.

Нисам желео да помињем у теми о Годијељима, зато што је Кукулин тестиран преко 23andMe, али у питању је припадник хаплогрупе J2b1.

Ово презиме, на неки начин, може бити и смерница у трагању за даљим пореклом балканских J2b1.

Тестирани данас живи у Словенији и носи презиме Стојковић. Његов деда је пореклом из Црне Траве (Србија). Име најстаријег познатог претка гласило је Банко. Банкови потомци су носили презиме Кукулин.

Стајко Кукулин је накднадно прозван Стајко Стајковић. Презиме Стајковић на крају поприма нешто другачији облик и тако настају Стојковићи.

Није ми познато да ли постоји нека озбиљнија монографија за црнотравски крај.

Ујак тестираног је читао монографију коју је писао локални учитељ (може бити да је у питању Мирац Младеновић?). Тамо постоје две верзије о пореклу ове породице/презимена.

Према једној, Банко је пореклом из Русије. Према другој, породица је такво презиме добила зато што је живела у близина села Кукулин (Може бити да је ово село Кукљин, крај Крушевца).

Презиме Кукулин иначе постоји углавном код Источних Словена

http://locatemyname.com/russia/Kukulin
http://forebears.io/surnames/kukulin

Ово Кукулин ме подсетило на Куделин (бугарски племић из средњег века). Причали смо још раније о овој опцији на теми о Годијељима.


Постоји једна занимљива легенда која се веже за ово име. Наиме, реч је о неком келтском митском јунаку:

" Село Кукљин, старији назив Кукулин, налази се у околини Крушевца. У свом називу чува успомену на највећег митког јунака у Скорда-Кукулина, чија се снага и храброст може упоредити са античким херојима"

"КУКЉИН=КУКУЛИН: КУКЉИН, село код Крушевца, задржало је скоро у потпуном облику име највећег келтског јунака КУКУЛИНА, који се по храбрости и јунаштву може равнати са највећим античким узорима, а по лепоти, мушкости и правичности у новијој србској епској традицији могли би да му буду равни само Милош Обилић или Марко Краљевић."

Извор: "Речник географских назива", Милош Димитријевић


Морао бих да проверим ту причу из поменуте монографије. У сваком случају звучи занимљиво, а ако неко зна нешто више о овом презимену, нека напише.

[Лепеничанин]

Јел сигурно тај надимак Кукулин донет из Црне Траве?

Мени више звучи као неко словеначко презиме.

Банковићи су велики род из Рупља (заселак Павличине), према Трифуноском досељени су из Добрича (поље између Прокупља и Јужне Мораве). То би их сврстало у групу J2b1 родова из некадашњег Крушевачког санџака (Батоте-Лопаш, Јабланица), мада је Риста Т. Николић поменуо и могућност да су однекле из данашње Бугарске.

[Небојша]

Изгледа да им је родовско име било Кукулинци. Пореклом су из села Млачиште (Црна Трава).

https://books.google.de/books?id=Wo7RAAAAMAAJ&q=%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8&dq=%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiy8I_hwNnKAhVCZ3IKHVTHBaQQ6AEIQTAG

Кукулинци спадају у старије родове (најстарији у селу). Славе Св. Николу. Њихово порекло је "са бугарске стране". Доселио се деда Илија пре око 200 година.

У овом роду се зна следећа генеалогија:

Свето - Драгутин - Младен - Никола - ? - Илија


Неко је поставио информације о становништву овог села и на википедију:

"Данашње насеље датира од пре две стотине година. Има пет заселака: Кукулинци, Пауновци, Миљковци, Млачишке Механе и Камењари и више родова, од којих сваки чини махалу у оквиру засеока. Кукулинци су пореклом из Главановца (данашња Бугарска), Пауновци с Копаоника, а Миљковци из околине Прокупља."

Главановци:
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA)

Још један Стојковић Ј2б1 (Нови Глог) има сличну причу о пореклу.

[Лепеничанин]

Главановци су у Знепољу (нису далеко од Млачишта), тако да је досељавање тих Кукулинаца имало карактер сеобе унутар исте области. Штета што немамо СТР маркере да видимо јесу ли ближи Годијељима или J2b1 Бугарима.

Иначе, ова тема ме подсетила на то колико темељно су Бугари уништили најпре људе који су чували српство у тим крајевима, па затим и сама имена насеља која звуче српски. Село Србљаница у ранијој Берковичкој кази данас је део "Гаврил Генова", налази се поред села Лопушња данас "Георги Дамјанова". Врх те делатности је промена имена села Србски Самоков код Перника које су назвали "Попово", али су га и таквог потопили вештачким језером и раселили становнике, чисто за сваки случај, да се што пре заборави оно Србски.

Један од ретких назива села који није промењен, а има српски карактер, јесте Кралев Дол код Перника, нису се сетили да у Бугарској никад није било краља.

[Небојша]

Главановци су у Знепољу (нису далеко од Млачишта), тако да је досељавање тих Кукулинаца имало карактер сеобе унутар исте области.

Администратор бугарског днк пројекта је после великог Y-днк истраживања за ту земљу (808 хаплотипова) дошао до закључка да је оно мало Ј2б1 (0.37%) пореклом из крајева ближе српској граници.

Тестирани Срби из Новог Глога, Млачишта и Кривог Вира говоре да је вероватно у праву.

Штета што немамо СТР маркере да видимо јесу ли ближи Годијељима или J2b1 Бугарима.

Нема разлике између тих хаплотипова. То је све један, "годијељски" хаплотип. Време до заједничког претка око 1200 год. Често мутира на брзим маркерима, па се тако дешава да неки Ј2б1 из Босне и Хрватске личе више на Бугаре него на Србе из Србије, итд.

[Небојша]

Одговорио ми је Стојковић, па бих додао само да су ови подаци из монографија потпуно тачни.

Према његовима речима:

Отац Витомир Стојковић, деда Милић Стајковић, прадеда Никола Стајковић, чукундеда Стајко Стајковић, наврдеда Стојан Кукулин, курђел Илија Кукулин, аскурђел Банко.

Такође се долази до Илије Кукилина.

[Небојша]

Занимљиво да су село Млачиште основали управо Кукулинци.








Као што рекосмо, на 23andMe постоји неки Кукулин (данас Стојковић) из Млачишта, хаплогрупа J2b1.

Више о Млачишту:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5
http://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-mlaciste-crna-trava/

Извор:

- Библиотека Народног музеја у Лесковцу
- "Црна Трава и Црнотравци", Радомир Костадиновић