Аутор Тема: Војвођански ДНК подухват  (Прочитано 31925 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #40 послато: Фебруар 05, 2017, 08:27:42 поподне »
Наравно да би за српску историју било изузетно значајна анализа генетског порекла старинаца у Војводини, а они овде могу да се издвоје у две врсте - они који су на простору данашње Војводине живели пре Велике сеобе, доселивши се овамо током 16. и прве половине 17. столећа (махом у Банату и у Бачкој), као и они који су дошли у Великој сеоби 1690. г. и још неколико мањих сеоба које су уследиле до половине 18. столећа. У Сомбору, где живим, прилично поуздано се зна које су староседелачке српске породице овде и у околини живеле пре Велике сеобе (махом носе топонимска презимена која завршавају на -ски и -чки, а постоје и архивски записи који потврђују њихово присуство и припадност коморском, а не граничарском сталежу), а које се појављују у годинама након Велике собе. При томе би ваљало размислити и о сродном буњевачком етничком елементу, снажно израженом у Суботици и Сомбору, који, можда, заслужује и засебан ДНК-пројекат. Бавим се истраживањима прошлости Сомбора и околине (објавио сам о томе више књига) и врло радо ћу дати сугестије које би овдашње породице требало анализирати да бисмо добили податке о најстаријем српском елементу на овом простору. Једна од њих, сомборски Јањатовићи-Капамаџије, који су овде живели пре Велике сеобе, већ су тестирани (седморо чланова, слава Ђурђевдан) и припадају ХГ I1 (вероватно од Дробњака).

У начелу, сви они простори који до 1690. године носе имена Рашке (Rascia), а то су управо прекосавски, прекодунавски и прекодравски простори.

Јасно, што каже госн. Степановић, ту би требало направити диференцијацију различитих типова становништва, првенствено мислећи на време њиховог досељавања.



Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #41 послато: Фебруар 05, 2017, 08:42:53 поподне »
Пошто сам ја потомак "староседелачке" бачванске породице,имам следећи проблем.Истражио сам девет колена иза мене,дакле до почетка 18.века.Сада чекам да опет буде акције тестирања,пошто прошле године нисам могао.

Поздрављам идеју за Војвођански ДНК подухват. :)

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #42 послато: Фебруар 05, 2017, 08:49:52 поподне »
Моја породица с мушке стране је из села Буђановци крај Руме, које важи за "староседелачко" село. Презимена која се помињу у пописима из прве половине 18.века заступљена су и данас. Било би лепо организовати тестирање, али што неко рече "лакше би било узети брис од бенгалског тигра"...барем у Буђановцима.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #43 послато: Фебруар 05, 2017, 08:55:08 поподне »
Да, Барања. Обавезно.
Породица моје супруге по очевој линији је управо живела у том неком кругу Сомбор, Сивац, Вуковар и Бели Манастир.

На мрежи Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #44 послато: Фебруар 05, 2017, 10:36:51 поподне »
Моја породица с мушке стране је из села Буђановци крај Руме, које важи за "староседелачко" село. Презимена која се помињу у пописима из прве половине 18.века заступљена су и данас. Било би лепо организовати тестирање, али што неко рече "лакше би било узети брис од бенгалског тигра"...барем у Буђановцима.
Ево ја за почетак имам једног сигурног кандидата баш из Буђановаца, староседеоца, Кромпића, који ми је добар пријатељ :) Причао сам са њим о томе, и вољан је да се тестира у склопу неких будућих акција.

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 48
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #45 послато: Фебруар 05, 2017, 11:41:31 поподне »
У Сомбору и околним селима има неколико слојева српског становништва гледано по хронологији миграција. Најстарији слој је записан на првим турским дефтерима сомборске нахије, у којој је од 108 насеља 100 било већинско или искључиво српско (нпр. 1570. г. записане су у околини Сомбора српске породице Врачарић и Сладић, које и данас овде постоје), а препознаје се и на првим аустријским пописима као овдашње коморско становништво (нпр. породице Градински, Чичовачки, Бељански, Шивољски, Бандобрански, Јањатовић, Настасић, Дојић, Лугумерски, Жарковачки, Козодеровић, Иђушки, Шарчански итд.). Други слој српског становништва, досељен у Великој сеоби 1690. г. препознаје се по граничарском статусу и предању о, најчешће, косовском или црногорском пореклу (Коњовићи, Маширевићи, Лалошевићи, Шљукићи, Чонићи, Вукићевићи, Рацићи, Радојевићи, Репићи, Шешевићи, Стричевићи, Мијатовићи, Ковачићи, Туцаковићи, Влашкалићи, Вукадиновићи, Зурковићи, Жижићи итд.). Трећи слој чине "шијачке" српске породице, досељене са запада, из Славоније или Лике, почетком 18. века (у време Ракоцијеве буне), као и четрдесетих година истог века (Јелачићи, Каралићи, Шијачићи, Плавшићи, Машићи, моји Степановићи, вероватно и Стојкови-раније Гајићеви итд.). Четврти слој је досељен у Шакабентиној сеоби, крајем тридесетих година 18. века, с простора данашње Македоније, и Јужне Србије (Славковићи, Атанацковићи, Хаџићи итд). Затим, у 20. веку постоји слој становништва досељен из Лике и Херцеговине након 1918 (добровољци), па знатан број Срба досељених у колонизацији 1945/46. г. из Дамлације, Лике, с Баније и Кордуна, а последњи је слој становништва насељен у колонама избеглица 1991-95. године, најчешће из Далмације и Лике, али и из Славоније и Барање. Дакле, материјала за истраживање и класификацију хронологије миграција и назирања места порекла (старог завичаја) има на претек.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 48
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #46 послато: Фебруар 06, 2017, 12:00:29 пре подне »
Такође, било би веома важно укључити у ово истраживање и овдашње буњевачко (римокатоличко) становништво, пореклом из Далмације и Лике, које је у Сомбор и околину (као и у Суботицу, Бајмок итд.) досељавано у више наврата, између 1620. и 1687. године (они су, махом, старином Херцеговци и Бошњаци, а међу њима има и неколико поуздано раније, пре досељења у Бачку, српских породица, попут Марковића, Видаковића или Паштровића, које су се покатоличиле пред саму сеобу). Биће веома занимљиво упоредити сродност бачких Буњеваца и херцеговачких Срба, када будемо имали једне и друге резултате. Данас од буњевачких сомборских породица, чији су преци овде досељени пре више од три века, имамо још породице Бошњак, Парчетић, Марковић, Видаковић, Раич, Матарић, Пекановић (раније Сејечевић), Громиловић, Горетић, Девић, Фратрић, Кекезовић, Кулић, Лишчевић, Столишић, Лукић, Вуковић, Жуљевић, Плетикосић, Анишић итд.   
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #47 послато: Фебруар 06, 2017, 12:03:01 пре подне »
Што се тиче становништва Сомбора и околине, ту много могу помоћи књиге Миленка Бељанског (нпр. његова књига "Сомборске породице").

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 48
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #48 послато: Фебруар 06, 2017, 12:23:26 пре подне »
Што се тиче становништва Сомбора и околине, ту много могу помоћи књиге Миленка Бељанског (нпр. његова књига "Сомборске породице").

Донекле, јер чика Миленкова књига је само пуки збир овдашњих презимена која се јављају у црквеним матичним књигама свих вероисповести, са нагађањима порекла појединих породица. Много је важније пратити непубликоване архивске трагове (многобројне пописе, урбаријале, земљишне и пореске књиге) како би се дошло до прецизнијих података о свакој породици. Свакако, његова књига олакшава њихову прегледност, али јој, као и свим његовим радовима, треба прићи с опрезом и уз неопхдне провере.   
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Јоти

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
  • R1a1 Z280 L1280
    • GAJ Ledinci
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #49 послато: Фебруар 06, 2017, 05:33:07 поподне »
У Сомбору и околним селима има неколико слојева српског становништва гледано по хронологији миграција. Најстарији слој је записан на првим турским дефтерима сомборске нахије, у којој је од 108 насеља 100 било већинско или искључиво српско (нпр. 1570. г. записане су у околини Сомбора српске породице Врачарић и Сладић, које и данас овде постоје), а препознаје се и на првим аустријским пописима као овдашње коморско становништво (нпр. породице Градински, Чичовачки, Бељански, Шивољски, Бандобрански...
Где си нашао записе о Бандобранским? Пријатељ ми је од њих. Зна скоро све о свом колену породице од настанка презимена у Сомбору, пресељења у Тополу, па у Бајшу. Презиме добијају на основу области: "Бан Добра", код Куле. Из Бан Добре након турског повлачења (половином XXVIII века) селе у Сомбор. Не зна како су се пре досељења у Сомбор презивали. Одакле да почне?
Иначе, он ће се ове године тестирати  :)
Када год заискаш правду своју, зло чиниш!
Јер зли чини зло мешајући се са правим!

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 48
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #50 послато: Фебруар 06, 2017, 09:10:46 поподне »
Где си нашао записе о Бандобранским? Пријатељ ми је од њих. Зна скоро све о свом колену породице од настанка презимена у Сомбору, пресељења у Тополу, па у Бајшу. Презиме добијају на основу области: "Бан Добра", код Куле. Из Бан Добре након турског повлачења (половином XXVIII века) селе у Сомбор. Не зна како су се пре досељења у Сомбор презивали. Одакле да почне?
Иначе, он ће се ове године тестирати  :)

Презиме Банодбрански у Сомбору је најраније забележено 1720. г. у попису овдашњих граничара, а затим се јавља четрдесетих година 18. века поново у пописима сомборских граничара, као и у пописима пореских обвезника, власника салаша, приложника за елибертацију града и поседника земље. Презиме се налази и у свим црквеним протоколима сомборске Светођурђевске цркве, од њиховог увођења, почетком четрдесетих година 18 века. Очито су у Сомбор били досељени с пустаре Бандобре, по којој су добили презиме. Могуће је да потичу од староседелачког српског становништва, које је овде живело још у време турске управе.  Једна грана ове сомборске породице имала је своје салаше и земљишне поседе у салашком насељу Лугумерци (данас Лугово), јужно од Сомбора, а друга у салашком насељу Билић, северно од Сомбора.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #51 послато: Фебруар 09, 2018, 05:22:35 поподне »
Да ли постоји шанса да ће пројекат тестирања Срба старинаца из Баната,Срема,Бачке,Барање па и територија које нису у саставу Србије као што су тзв. Темишварски Банат и јужни делови Мађарске у скорије време заживети?
Ако сам добро схватио критеријуми за тестирање Косоваца су били присуство породице тј. претка у периоду од 150 година на простору Космета а да предак претходно није сеобом дошао из Црне Горе или неке друге области?
Мислим да овакав принцип може да се примени и за горе поменуте просторе уз избегавање тестирања породица које или имају презимена која говоре о Крајишком или било ком другом пореклу или оних који имају документовано предање о доласку на просторе северне Србије из неких других крајева.Само бисмо тако постигли фокус на породице за које постоји нека шанса да су на овим просторима од старина( и пре Велике Сеобе) .Да будемо потпуно сигурни у то која породица је на овим просторима била присутна и пре 1690.године мислим да је немогуће јер не постоје подаци тј. пописи на којима бисмо могли да нађемо претке данашњих Срба у Војводини са истим презименима,али претходно описаним начином увећавамо шансу да ако ништа издвојимо оне породице које на овим просторима бораве више од 300 година а не одакле су пореклом.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #52 послато: Фебруар 09, 2018, 05:26:40 поподне »
Само тестирате оне на "ов" и нећете погрешити :)

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #53 послато: Фебруар 09, 2018, 05:34:22 поподне »
Да ли постоји шанса да ће пројекат тестирања Срба старинаца из Баната,Срема,Бачке,Барање па и територија које нису у саставу Србије као што су тзв. Темишварски Банат и јужни делови Мађарске у скорије време заживети?
Ако сам добро схватио критеријуми за тестирање Косоваца су били присуство породице тј. претка у периоду од 150 година на простору Космета а да предак претходно није сеобом дошао из Црне Горе или неке друге области?
Мислим да овакав принцип може да се примени и за горе поменуте просторе уз избегавање тестирања породица које или имају презимена која говоре о Крајишком или било ком другом пореклу или оних који имају документовано предање о доласку на просторе северне Србије из неких других крајева.Само бисмо тако постигли фокус на породице за које постоји нека шанса да су на овим просторима од старина( и пре Велике Сеобе) .Да будемо потпуно сигурни у то која породица је на овим просторима била присутна и пре 1690.године мислим да је немогуће јер не постоје подаци тј. пописи на којима бисмо могли да нађемо претке данашњих Срба у Војводини са истим презименима,али претходно описаним начином увећавамо шансу да ако ништа издвојимо оне породице које на овим просторима бораве више од 300 година а не одакле су пореклом.

Подржавам идеју!
Можда и постоји таква идеја од стране САНУ!

Мени би било  под 1. тестирање Срба у Мађарској и Румунији, тамо где има још наших старих, а те податке има наша црква!

Под 2.тестирање Срба  - стариначких родова у Војводини!

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #54 послато: Фебруар 09, 2018, 05:44:58 поподне »
Подржавам идеју!
Можда и постоји таква идеја од стране САНУ!

Мени би било  под 1. тестирање Срба у Мађарској и Румунији, тамо где има још наших старих, а те податке има наша црква!

Под 2.тестирање Срба  - стариначких родова у Војводини!

То није лоша идеја, требало би тестирати староседелачке родове са овог подручја на карти плус румунски Банат


У Војводини а нарочито у Срему има пуно родова који се сматрају стороседелачким а који су се доселили у време Аустро-Угарске из Далмације, Лике, Босанске Крајине, са Кордуна и са Баније. Па би требало одредити неку границу колико дуго треба да су присутни на простору Војводине да би се сматрали староседелачким родовима.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #55 послато: Фебруар 09, 2018, 05:47:42 поподне »
То није лоша идеја, требало би тестирати староседелачке родове са овог подручја на карти плус румунски Банат


У Војводини а нарочито у Срему има пуно родова који се сматрају стороседелачким а који су се доселили у време Аустро-Угарске из Далмације, Лике, Босанске Крајине, са Кордуна и са Баније. Па би требало одредити неку границу колико дуго треба да су присутни на простору Војводине да би се сматрали староседелачким родовима.

Чекамо ...чекамо ...Годоа!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #56 послато: Фебруар 09, 2018, 05:51:58 поподне »
Подржавам идеју!

Можда и постоји таква идеја од стране САНУ!

Мени би било  под 1. тестирање Срба у Мађарској и Румунији, тамо где има још наших старих, а те податке има наша црква!

Под 2.тестирање Срба  - стариначких родова у Војводини!

Подржавам идеју! ;)



Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #57 послато: Фебруар 09, 2018, 05:52:35 поподне »
Само тестирате оне на "ов" и нећете погрешити :)

Слажем се,с тим да се треба обухватити презимена на ов,ев,ин,ски,чки,шки,цки,ац али и на ић.Поготово када кажем ски,чки,шки па и ин мислим на топографска презимена која у себи носе име неког града или села који се налази или се налазио на овим северним просторима(Козловчанин/Козловачки,Црњанин/Црњански,Модошанин/Модошки,Црепајац/Црепајски,Оповац/Оповачки).
Што се тиче литературе најбитније штиво су Срби у Банату од Јована Ердељановића и Срби у 18.веку од Душана Поповића,евентуално Иван Јакшић-Срби у Угарској у 18.веку,највише због података о Србима у Темишварском Банату у данашњој Румунији.
Подржавам идеју!
Можда и постоји таква идеја од стране САНУ!

Мени би било  под 1. тестирање Срба у Мађарској и Румунији, тамо где има још наших старих, а те податке има наша црква!

Под 2.тестирање Срба  - стариначких родова у Војводини!
Можда,заиста не знам ништа о томе .То дефинитивно ,поготово у Румунији,јер су на те просторе дошли још од 15-16.века и на крају 1690.године.Након тог периода број Срба на тим посторима само опада,један део се вратио за Банат и Бачку ,други отишао за Русију(Новосербија и Славеносербија) а трећи део је онај који је остао и који није румунизован или мађаризован.
« Последња измена: Фебруар 09, 2018, 05:57:21 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #58 послато: Фебруар 09, 2018, 05:58:31 поподне »
Ако заживи "Војвођански ДНК подухват" онда би ту требало ставити и тестиране из Барање.
Реално Барања историјски, географски и културолошки има пуно више везе са Бачком, Банатом и Сремом, него са Босанском Крајином, Далмацијом, Ликом, Кордуном и Банијом тј. са крајишким крајевима.
Ја ни Славонију не сматрам крајишким крајем, а камоли Барању.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Војвођански ДНК подухват
« Одговор #59 послато: Фебруар 09, 2018, 06:01:15 поподне »
Ако заживи "Војвођански ДНК подухват" онда би ту требало ставити и тестиране из Барање.
Реално Барања историјски, географски и културолошки има пуно више везе са Бачком, Банатом и Сремом, него са Босанском Крајином, Далмацијом, Ликом, Кордуном и Банијом тј. са крајишким крајевима.
Ја ни Славонију не сматрам крајишким крајем, а камоли Барању.

Барања свакако!