Дошен, Никољдан, Почитељ, Лика
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду DYS19=14. И географски, и по хаплотипу, је најближи Џаићу са Баније (место Љесковац код Двора на Уни) са којим има две разлике на 23 упоредива маркера. По слави, и вредности 18 на 448 је близак и Лукићу из Горње Бадање код Лознице. Иначе се управо унутар овог рода, на маркеру 448 издваја један под род који има 18 на 448, и коме у овом кластеру припадају Дошен, Џаић и Лукић. Као што се из географског распореда тестираних из овог кластера види, матица кластера је дефинитивно на подручју источне Херцеговине, што потврђује и једна породица тестирана у необјављеним истраживањима која се у источној Херцеговини помиње још у 15. веку.
Род Дошена/Дошеновића у Почитељу је био познат православни свештенички род, од њих је познати српски песник и филозоф из 18. века, Јован Дошеновић:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Упитно је колико су тестирани који припадају роду DYS19=14 међусобно повезани, из разлога што су се ове мутације могле десити независно једна од друге. Имамо ту код неких у игри и DYS448=18, што је вриједност карактеристична и за Озриниће, али они су измутирани (нису сви) и на неким другим маркерима (DYS389), и можда постоји нека даља веза и с њима, али двојица тестираних (Терзић и Шљивић) који славе њихову славу Аранђеловдан су DYS448=19.
Овдје, поготово што је ријеч о Динарику, треба бити опрезан, и узимати у обзир и параметре као што су слава, предања, географска веза, миграције... јер код већег броја припадника овог рода (код оних који су DYS448=19) имамо карактеристичну DYS19=14, а остали маркери су мање-више блиски модалу, и блискост по маркерима не значи и сродство.
Кад је у питању Дошен, заиста би могла постојати веза с Лукићем из Лознице. Имају DYS19=14, DYS448=18 и исту славу Никољдан. У крају око Лознице имамо насеље Крајишници, које су населили Обреновићи, након пресељавања муслимана у Босну. Лукића са славом Никољдан имамо и у Босанској Крупи. Истина да главна личка струја у Подгрмеч долази након АУ окупације 1878. године, али било је и ранијих досељеника (за Омер паше). Овдје би требало испитати предање Лукића из Лознице, па тек онда изводити закључке.
Кад су у питању остали из овог рода, рекао бих да постоји веза Полића из Српца, који је поријеклом из Борковића код Бањалуке, и вјероватно дио херцеговачке струје на Змијању, и он би могао бити повезан са необјављеним резултатом из Требиња, који слави исту славу. Њих обојица су DYS448=19.