Недавно је ЦАНУ постхумно објавила књигу Мирка Барјактаровића o Шекулару, где су обједињени поред овог и неки ранији његови текстови објављивани по часописима. Књига је објављена у малом тиражу, а ја сам до ње дошао захваљујући неким ЦГ везама нашег „пореклаша“ Рада Бракочевића .
Да се мало похвалим, поседујем већину до сада објављених књига о Шекулару, аутора (хронолошки) Радоја Кастратовића, Голуба Бракочевића, Миомира Дашића, Благоја Шарића, Рада Бракочевића и горе наведену.
Можда би неког занимало, па ћу видети с Јовицом да се то скенира и окачи у дигиталну библиотеку Порекла.
Небо, занимљиво да се за Шекуларце тврди да су доселили из Босне, "са Змијања".
Не знам да ли имамо тестираних који, према предању, воде порекло од Петра Шекуларца?
Знам да имамо Девиће I2a DN, који су Ћеткови потомци и који су наводно доселили из Дробњака.
Можда су и они део те групе која је дошла из Босне, што би било веома занимљиво с обзиром да се налазе у роду В, где су и многе породице далматинских Срба.
Ови Срби из Далмације досељени су углавном из Босне (Змијање и Бјелајско Поље).
Не знам колико је ово реално, зато што се у оквиру овог рода (В), налазе и породице са Косова, из цент. Србије, итд. Међутим, Девићи су генетски најближи управо овим Далматинцима.