Завршен је BIGY700 тест за Дабесковића из Кладова
Дабесковић, Петковдан, Грабовица, Кладово
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико вредности које се ређе јављају код припадника ове гране (снижене Y-GATA-H4=10 и DYS635=22, и повишену DYS456=18), па нема претерано блиских поклапања у табели пројекта. Најближи му је Драмићанин из Вучка код Ивањице (Стевањдан), од кога се разликује на 3 од 23 маркера, а на 4 од 23 разликује се од Здравковића из Батота код Бруса (Стевањдан), Радовића из Бунчића код Фоче (Никољдан), Благојевића из Буковца код Плужина (Ђурђевдан) и још два нејавна резултата из околине Калиновика и Требиња. Тестирани је у упитнику навео да се предак Крста Дабеско доселио из данашње Румуније, а у Румунију су се доселили са простора Македоније.
Дабесковићи из Грабовице код Кладова сврстани су у српске родове који су повлашени, тј. за њих се сматра да су првобитно говорили српски, али да су услијед великог прилива влашких досељеника из Румуније почели говорити влашки. Коста Јовановић у својој студији Неготинска Крајина и Кључ оставио је о Дабесковићима ове податке: Дабешти (15 к. Ђурђиц), су потомци Крсте Дабеска, чије је порекло било из "Дабије у Турској". Даље у фусноти Јовановић наводи , описујући предање једне групе сродних породица у Грабовици: "По породичном предању после смрти свога мужа, који је погинуо у борби с Турцима, прачукунбаба Марија, с малим сином Лазаром, побегла је у Извор у Румунији, где је родила сина Ивана. Лазар је остао у Извору, где и данас има њогових потомака, а млади Иван и његови другови:
Крста Дабеско и Туца Кесера су прешли на ову страну Дунава и „хајдуковали“ док најзад нису добили „ферман од цара“ да се могу настанити у Грабовици. Ивана су, веле, за време „хајдуковања“ били ухватили Турци и повели па вешала, или су га у последњем тренутку спасли
Дабеско, Кесера и остали другови. Иван, Крста и Туца носили су старинско одело, „чакшире с великим туром и оружје за појасима". Ивану је кумовао неки Црногорац, те се мисли да је он пореклом био из Црне Горе." У овом наводу се једино не поклапају славе Дабесковића, наведен је Ђурђиц, а тестирани слави св. Петку.
На другом мјесту се за грабовичку парохију наводи:
"Насеље – Парохију чини једно насеље Грабовица, које се налази у кључком пол. срезу. По предању засељено је пре 250 година већином Косовцима. Најстарије су породице Ивановић од којих сада има тридесет кућа, Дабесковић којих има осамнаест кућа и Кесерић којих има сада двадесет и три куће. Један део је пореклом из околине Дебра, као што је породица Живковић којих има сада петнаест кућа. Остало становништво је досељено из околних села. Из прве три породице познати су четници у време Хајдук–Вељково: Иван Ивановић,
Крста Дебесковић и Туца Кесерић."
Како год, тестирани Дабесковић припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP728>YP6047>
FT285270. Испод нивоа FT285270 дијели SNP FTA38866 са Спајићем из рогатичког краја, тако да је формирана нова грана FT285270>
FTA38866. Спајићу и Дабесковићу остаје у просјеку још 11 приватних новела што њихову везу смјешта у период прије 1000-1100 година.