Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480400 пута)

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5800 послато: Јун 21, 2018, 12:13:11 поподне »
Ступар, Лазаревдан, Грдановци, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од свих Лазаревштака се разликује на 4 и више маркера. Са Карићем из Гориња има чак 6 разлике на 24 маркера. Од Лазаревштака из Далмације (Жегар) и Лазаревштака са Кордуна се такође разликује на више маркера, па се поставља питање да ли се ради о истом роду. Гледајући маркере, рекло би се да не.

Рађеновић за њих каже:

"Ступар — двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?“ Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?“ Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет доће на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Вел. Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији. — Друго казивање хоће, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догаћаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Воћеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћски срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић."

Тестирани је навео да имају предање да су пореклом са Косова.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5801 послато: Јун 21, 2018, 07:33:39 поподне »
Ступар, Лазаревдан, Грдановци, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од свих Лазаревштака се разликује на 4 и више маркера. Са Карићем из Гориња има чак 6 разлике на 24 маркера. Од Лазаревштака из Далмације (Жегар) и Лазаревштака са Кордуна се такође разликује на више маркера, па се поставља питање да ли се ради о истом роду. Гледајући маркере, рекло би се да не.

Рађеновић за њих каже:

"Ступар — двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?“ Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?“ Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет доће на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Вел. Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији. — Друго казивање хоће, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догаћаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Воћеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћски срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић."

Ипак бих рекао да је то све исти род. Осим што их повезује иста слава и исти миграциони пут, може се то и по комбинацији неких маркера закључити. А код ових Лазаревштака са Кордуна се јавља висока вредност на DYS439, као и код Ступара, па нема сумње да нека веза постоји.

Ово ми је родбина по мушкој линији (дедина мајка је од Ступара), па сам хтео рећи коју о њима, али је Милош већ написао ону основну причу о пореклу. Змијање или Северна Далмација. Али није искључено да је миграциони пут ишао управо тако, тј. да једно не искључује друго: Змијање - Сев. Далмација - Крајина.

Углавном је реч о доста разгранатом роду на простору Поуња (64 куће почетком 20. века). У тај крај су долазили из Лике и Северне Далмације заједно са Жегарцима, Карићима, Вурдељама, Станаревићима (који се помињу и у предању) Лукачима и Карићима, који кажу да су пореклом баш од Ступара и такође су I2-PH908. Све ове породице славе Лазаревдан.


На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5802 послато: Јун 21, 2018, 07:35:13 поподне »
Карличић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Има типичан хаплотип за Тарске Никшиће, једино се одваја DYS437=14, па нема потпуна поклапања на пројекту. Са Милетићем из Грабовца, Глишовићем из Мајдана, Крвавцем из Трновица, има једну разлику на упоредивих 23 маркера. О Карличићима сам на једној другој теми недавно писао:

Најбројнији род у селу Брњица су Карличићи. Требало би да они славе Лучиндан. У Добриловинском катастиху се у селу Обод спомиње задруга кнеза Војина Карлице. Они су сигурни Тарски Никшићи...

Обод је данас засеок села Потрк код Мојковца.

Овим резултатом је стављена тачка на "и" што се тиче Тарских Никшића и њихове хаплогрупе, као и неспорне везе са херцеговачким родовима који припадају Y56203.
« Последња измена: Јун 21, 2018, 07:47:53 поподне Милош »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5803 послато: Јун 21, 2018, 07:39:31 поподне »
Ипак бих рекао да је то све исти род. Осим што их повезује иста слава и исти миграциони пут, може се то и по комбинацији неких маркера закључити. А код ових Лазаревштака са Кордуна се јавља висока вредност на DYS439, као и код Ступара, па нема сумње да нека веза постоји.

Ово ми је родбина по мушкој линији (дедина мајка је од Ступара), па сам хтео рећи коју о њима, али је Милош већ написао ону основну причу о пореклу. Змијање или Северна Далмација. Али није искључено да је миграциони пут ишао управо тако, тј. да једно не искључује друго: Змијање - Сев. Далмација - Крајина.

Углавном је реч о доста разгранатом роду на простору Поуња (64 куће почетком 20. века). У тај крај су долазили из Лике и Северне Далмације заједно са Жегарцима, Карићима, Вурдељама, Станаревићима (који се помињу и у предању) Лукачима и Карићима, који кажу да су пореклом баш од Ступара и такође су I2-PH908. Све ове породице славе Лазаревдан.

Слажем се. Иначе, у неким крајевима око Бања Луке, са обе стране Врбаса, има нешто стариначких родова који славе Лазаревдан. Било би занимљиво видети јесу ли они повезани са родовима из Жегара и са Кордуна.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5804 послато: Јун 21, 2018, 07:40:25 поподне »
Овим резултатом је стављена тачка на "и" што се тиче Тарских Никшића и њихове хаплогрупе, као и неспорне везе са херцеговачким родовима који припадају Y56203.

Да, то је то. Код Тарских Никшића се историјски извори тј. помени неких породица савршено поклапају са генетиком.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5805 послато: Јун 21, 2018, 07:44:15 поподне »
типичан хаплотип за Тарске Никшиће, једино се одваја DYS437=14

Једини има и нешто вишу GATAH4=11, но то не мења његову припадност роду Тарских Никшића.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5806 послато: Јун 21, 2018, 07:46:30 поподне »
Једини има и нешто вишу GATAH4=11, но то не мења његову припадност роду Тарских Никшића.

Да, превидео сам GATAH4. У сваком случају две разлике са поменутима горе. Остали битни маркери за Тарске Никшиће су на месту. :)

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5807 послато: Јун 21, 2018, 09:24:49 поподне »
Карличић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Има типичан хаплотип за Тарске Никшиће, једино се одваја DYS437=14, па нема потпуна поклапања на пројекту. Са Милетићем из Грабовца, Глишовићем из Мајдана, Крвавцем из Трновица, има једну разлику на упоредивих 23 маркера. О Карличићима сам на једној другој теми недавно писао:

Обод је данас засеок села Потрк код Мојковца.

Овим резултатом је стављена тачка на "и" што се тиче Тарских Никшића и њихове хаплогрупе, као и неспорне везе са херцеговачким родовима који припадају Y56203.

Честитам на још једној принови!! :))

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5808 послато: Јун 21, 2018, 11:00:48 поподне »
Туцаков, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. Вредности Туцакова које одударају од модалног хаплотипа припаднике ове гране су 389II=30, 458=17 и 570=19. Oво је трећи припадник ове хаплогрупе на простору Бачке.

Тестирани је у пријави тестирање навео следеће:

Четири брата су се са овцама и коњима доселила из села Вишњице (Херцеговина) у време цара Сулимана (Сулејмана). Довео их је Дервиш – бег. Населили су се у Госпођинце, на место данашњег потеза Селиште и Црквине, између Јегричке и Мале баре, источно од Римцког шанца. Два брата су напустила Госпођинце и отишли ; један ка Сомбору, други у Банат. За време Турака породица је са осталима побегла од куге из села да би се после епидемије вратила назад. Учествовали су у бици код Сенте. За време Ракоцијевог устанка у општој бежанији 7 година смо провели у турском Бечеју (Новом Бечеју), а затим се поново вратили у Госпођинце. По повратку уследила је нова епидемија куге, па је породица опет бежала и враћала се у село. После тога, Госпођинци су укључени у Шајкашки батаљон. Године 1849. у априлу избегли смо од Мађара на Мошорински брег, а Госпођинци су били спаљени. Вратили смо се после 6 месеци и остали до данас.

Додао бих да се по књизи Речник презимена Шајкашке (Љиљана Недељков и Гордана Вуковић, Нови Сад 1983) Туцакови на подручју Госпођинаца у периоду 1792-1899 у пописним књигама помињу 155 пута.
« Последња измена: Јун 21, 2018, 11:11:28 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5809 послато: Јун 23, 2018, 10:39:32 пре подне »
На FTDNA се појавио нови J2b-M205

Мићевић,

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28

На 12 маркера модални, а на 37 најближа поклапања са Усорцима и генерално групом Y22063+ (до 3, 4 резлике)

Колико ми је познатно, Мићевићи су углавном Херцеговци. Милићевић помиње оне из Мостара и Билеће, старином од Ковачевића из Грахова, слава Аранђеловдан. Као и једне из Попова Поља, старином из Стоца, слава Јовањдан.


Информација са Yfull-а

Убачен СНП Y22063 (TMRCA 800 год,)
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5810 послато: Јун 23, 2018, 11:20:01 пре подне »
Још један нови тестирани са ФТДНА,

на 25 маркера, најближи су му Крајишници I1-P109 (Кртинић, Лика)


Шеат, Никољдан, Врбник, Книн, I1-M253

О Шеатима више информација на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/06/05/poreklo-prezimena-%C5%A1eat-%C5%A1ejat-%C5%A1eatovi%C4%87-%C5%A1ejatovi%C4%87/

Аутори верују да су Шејатовићи из Жумберека пореклом од ових далматинских (сеоба у 16. веку). Није искључено, мада на 23andme постоји и презиме Шајатовић (ХР), R1a-M417.

Веома висок проценат I1 на простору Северне Далмације. Поред ове српске области, највиши проценти I1 су у Старом Влаху и на Романији (+15%).




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5811 послато: Јун 23, 2018, 11:36:11 пре подне »
На FTDNA се појавио нови J2b-M205

Мићевић,

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28

На 12 маркера модални, а на 37 најближа поклапања са Усорцима и генерално групом Y22063+ (до 3, 4 резлике)

Колико ми је познатно, Мићевићи су углавном Херцеговци. Милићевић помиње оне из Мостара и Билеће, старином од Ковачевића из Грахова, слава Аранђеловдан. Као и једне из Попова Поља, старином из Стоца, слава Јовањдан.

Информација из прве руке, Мићевић је из Житомислића.

Дакле подаци били били:


Мићевић, Аранђеловдан, Житомислићи, Мостар, J2b1-M205

Ово је сада већ сигурна веза Усорци - Херцеговина, с обзиром да је Мићевић њима најближи, као и раније тестирани Хербез из Берковића.

На напоменен да у односу на тестиране M205 из Кричка тј Полимља постоји одређена разлика у маркерима, а вероватно и солидна временска дистанца. Углавном се сада лепо кристалишу ствари у оквиру J-M205.

За ове Мићевиће из Житомислића, Милићевић каже да су досељени давно с Удрежња (Невесиње).
« Последња измена: Јун 23, 2018, 11:56:01 пре подне Небојша »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5812 послато: Јун 23, 2018, 02:58:03 поподне »
Још један нови тестирани са ФТДНА,

на 25 маркера, најближи су му Крајишници I1-P109 (Кртинић, Лика)


Шеат, Никољдан, Врбник, Книн, I1-M253

О Шеатима више информација на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/06/05/poreklo-prezimena-%C5%A1eat-%C5%A1ejat-%C5%A1eatovi%C4%87-%C5%A1ejatovi%C4%87/

Аутори верују да су Шејатовићи из Жумберека пореклом од ових далматинских (сеоба у 16. веку). Није искључено, мада на 23andme постоји и презиме Шајатовић (ХР), R1a-M417.

Веома висок проценат I1 на простору Северне Далмације. Поред ове српске области, највиши проценти I1 су у Старом Влаху и на Романији (+15%).

Мацуре и Дробњаци издоминирали.  :)

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5813 послато: Јун 23, 2018, 07:13:30 поподне »
Ова тројица тестираних поседују готово идентичан хаплотип па их објављујем заједно:

Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце; раније Улије, Лепосавић

Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце; раније Улије, Лепосавић

Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље; раније Тврђан, Лепосавић

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Имају потпуна или врло блиска поклапања са свим осталим припадницима овог рода, са изузетком Бањца и Ердоглије који поседују неколико специфичних заједничких вредности. Нешто нижу вредност DYS570=17 деле Илић и Кузмановић, и она их чини међусобно ближима у односу на друге припаднике рода који имају модалну вредност 18. Захваљујем се Equinoxu на детаљнијим подацима:

"Још три устаничке фамилије које су колонизоване у Топлици после 1879. године и које без сумње припадају „Бановићком подкластеру“ Ковачана R1а. Овим резултатима се Ковачани R1а приближавају Динарику што се тиче проценталног учешћа у групи Ковачана.

Док Илићи и Кузмановићи деле узајамно предање о породичној вези са Обрадовићима из Мађера, Обрадовићи баштине предање о вези Обрадовића са Јаковљевићима и Радивојевићима, такође из Мађера, који исто славе Св. Враче.

Разлике у хаплотипима Кузмановића/Илића и Обрадовића недвосмислено говоре о међусобној деоби која се догодила још у периоду пре пресељења у Топлицу, чему иде у прилог подвојеност домаћинстава и њихова локализација у два, суседна села у непосредној околини Лепосавића.

Потпуно поклапање Обрадовића са Бановићима из Џепа (Гувништа) и Јариња, Ораовчићима из Џепа (Гувништа), Анисијевићима из Врачева, Ђорђевића из Влајковаца и Кастрата говори у прилог томе да су ове данашње фамилије имале скоријег заједничког претка, него што га имају са осталим подкластерима Ковачана R1а (Проловићима, Милентијевићима, Ердоглијама, Бањцима), иако је више него очигледно и по заједничкој крсној слави и по заједничким стаништима, да су наставили заједнички живот чак и неколико векова након даље генетске и породичне деобе.

За Бановићки подкластер је евидентан правац миграције: Ковачица (око 1700) – Влахиња и Ораово/Грабовац/Тврђан/Улије – Остраће – Џепе/Влајковци/Рудница/Топлица (1833/1833/1863/1879).

Овај кластер Ковачана је сада појединачно најбројнији, и по географској дистрибуцији и величини би се могло претпоставити да су род који је присутан у средњем Ибру још од позног средњег века што га чини истински стариначким у рашкој области."

Помаже Бог,

Обрадовића има и код нас у Кијевчићу, за Обрадовиће у Кијевчићу се каже да су доселили однекуд из Колашина...

"Кијевчиће је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Кијевчиће где је атар насеља износи 438 ха. Припада месној заједници Лепосавић. Ово село је удаљено 7 км источно од Лепосавића. Домаћинства су лоцирана са обе стране пута Лепосавић — Жута Прлина и средњег тока Лепосавске реке, десне притоке Ибра. Средња надморска висина села је 640 метара. Кијевчиће је добило назив по властелину Кијевцу који некада живео на том простору.
Назив села је нађен записан у Повељи краља Милутина још 1315. године. У селу постоји црква Светог Илије коју су 1876. године Арбанаси спалили и порушили. Црква је пре неку годину обновљена, слава Богу!
U naselju 2004. godine živi 236 stanovnika u 50 domaćinstva. Današnji rodovi su: Savići, Vukadinovići, Obradovići, Todorovići, Milivojevići, Vulićevići, Martinovići, Stanojevići, Radosavljevići, Jovanovići."
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5814 послато: Јун 23, 2018, 07:39:13 поподне »
Помаже Бог,

Обрадовића има и код нас у Кијевчићу, за Обрадовиће у Кијевчићу се каже да су доселили однекуд из Колашина...

"Кијевчиће је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Кијевчиће где је атар насеља износи 438 ха. Припада месној заједници Лепосавић. Ово село је удаљено 7 км источно од Лепосавића. Домаћинства су лоцирана са обе стране пута Лепосавић — Жута Прлина и средњег тока Лепосавске реке, десне притоке Ибра. Средња надморска висина села је 640 метара. Кијевчиће је добило назив по властелину Кијевцу који некада живео на том простору.
Назив села је нађен записан у Повељи краља Милутина још 1315. године. У селу постоји црква Светог Илије коју су 1876. године Арбанаси спалили и порушили. Црква је пре неку годину обновљена, слава Богу!
U naselju 2004. godine živi 236 stanovnika u 50 domaćinstva. Današnji rodovi su: Savići, Vukadinovići, Obradovići, Todorovići, Milivojevići, Vulićevići, Martinovići, Stanojevići, Radosavljevići, Jovanovići."

Обрадовићи из Кијевчића су Коматовићи досељени из Брњака у И. Колашину. Славе Ђурђиц, а преслављају Пантелијевдан. Тестирани Обрадовић-Коматовић је управо од Обрадовића из Кијевчића.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5815 послато: Јун 24, 2018, 01:57:56 поподне »
Још један нови тестирани са ФТДНА,

на 25 маркера, најближи су му Крајишници I1-P109 (Кртинић, Лика)


Шеат, Никољдан, Врбник, Книн, I1-M253

О Шеатима више информација на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/06/05/poreklo-prezimena-%C5%A1eat-%C5%A1ejat-%C5%A1eatovi%C4%87-%C5%A1ejatovi%C4%87/

Аутори верују да су Шејатовићи из Жумберека пореклом од ових далматинских (сеоба у 16. веку). Није искључено, мада на 23andme постоји и презиме Шајатовић (ХР), R1a-M417.

Веома висок проценат I1 на простору Северне Далмације. Поред ове српске области, највиши проценти I1 су у Старом Влаху и на Романији (+15%).

Шеат јесте "род Дробњака" тј. припада хаплогрупи I1-M253>P109>FGC22045. Најближи на пројекту му је Куртић из места Дебеља код Нове Вароши (слава Никољдан), имају једну разлику на 18 упоредивих маркера.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5816 послато: Јун 25, 2018, 10:48:38 поподне »
 Крсмић, Ђурђевдан, Црна Бара, Богатић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има GATAH4=9 и DYS385=13-16. Ову комбинацију поседује једини на пројекту, па нема ни потпуна, а ни ближа поклапања. Могуће да има везе са осталима из пројекта који имају ниску вредност на GATAH4=9. Висока вредност 18 на DYS458 их можда може довести у везу са Авдаловићима из Горњег Дрежња, коју славе Илиндан.

За Крсмиће се каже да су дошли из Црне Горе у XVIII веку.

https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-crna-bara-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/
« Последња измена: Јун 25, 2018, 10:53:06 поподне Милош »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5817 послато: Јун 26, 2018, 06:27:17 поподне »
Станковић, Никољдан, Грачаница, Андријевица

Припада хаплогрупи Q-L245>Y2209, роду Братоножића. Има потпуно поклапање са Ђоковићем из Ивањице (на 23 маркера), и Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије (на 17 маркера); од Шошкића из Улотине код Андријевице и Петровића из Зајечара разликује се на само 1, а од Ђукића из Равни код Колашина на 2 од 23 маркера. 

Андрија Јовићевић пише да су Станковићи из Грачанице пореклом из Братоножића, и да су род са Шарововићима из Плава. У Грачаници их је било 18 кућа.


Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5818 послато: Јун 26, 2018, 06:39:52 поподне »
Вучић, Никољдан, Церова, Крушевац

Припада хаплогрупи R1b, највероватније грани U152.

Расина није обрађена у етнолошкој литератури. Ово је први тестирани са том хаплогрупом у крушевачком крају, што отвара много питања а не оставља много места за одговоре када је у питању миграциони правац којим су Вучићи насељени у Церову.


Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5819 послато: Јун 26, 2018, 11:13:26 поподне »
Станковић, Никољдан, Грачаница, Андријевица

Припада хаплогрупи Q-L245>Y2209, роду Братоножића. Има потпуно поклапање са Ђоковићем из Ивањице (на 23 маркера), и Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије (на 17 маркера); од Шошкића из Улотине код Андријевице и Петровића из Зајечара разликује се на само 1, а од Ђукића из Равни код Колашина на 2 од 23 маркера. 

Андрија Јовићевић пише да су Станковићи из Грачанице пореклом из Братоножића, и да су род са Шарововићима из Плава. У Грачаници их је било 18 кућа.
Према предању које ми је пренела мајка моје мајке, која је иначе од Станковића из Грачанице, они су старином са Пелева Бријега у Братоножићима. Предање је и у овом случају потврђено.