Још је већа разлика између самог штокавског и бугарско-македонског континуума него између западнојужнословенске и бугарско-македонске групе као двију цјелина. Упркос вјековној конвергенцији, јако је видљиво да су јужносрбијански и македонско-бугарски говори имали потпуно другачији развој до касног средњег вијека, а да су тек негдје у доба Немањића кренули конвергирати.
Слична је ситуација с галицијском језиком у Шпанији, иако је он вјековима пролазио кроз процес конвергентне еволуције са кастиљанским, он је и даље у основи португалски дијалект, јер су му све старе изоглосе португалске, а није обухваћен ниједном старом кастиљанском изоглосом.
Треће, словеначки и кајкавски су се наставили заједнички развијати све док нису пресјечени империјалном границом. Од тад до успоставе Аустроугарског царства су словеначки говори (иако не сви) развили неке своје општесловеначке иновације које их одвајају од кајкавских, премда су и кајкавски исто развили неке засебности (наставак -МЕ, попут македонског и бугарског (словеначки има -МО, попут штокавског), очуван стари "тврди" локатив на -е (док словеначки попут штокавског има "меки" локатив на -у), прелазак полугласа у јат).
По неком мом мишљењу, највише словеначко-кајкавски "шток" одудара од те западнојужнословенске екипе. Бедњански кајкавски је најиновативнији словенски језик уопште, ни други кајкавци га не разумију, вокали су дословце "испрелазили" једни у друге, па је О постало ЈЕ, Е је постало А, А је постало О итд.
Чакавски је, с једне стране, најархаичнији западнојужнословенски дијалект. Очувао је палатално Т' (штокавски ту има "прави" палатал Ћ), очувао је прасловенску акцентуацију с неоакутом, углавном се сви стари падежни облици у множини чувају (генитив ЖЕН, инструментал ЖЕНАМИ, локатив ЖЕНАХ, датив ЖЕНАМ). С друге стране, обухваћен је неким изоглосама које су такође обухватиле већину штокавских дијалеката. Већина чакавских говора има У на мјесту назалног О (рука), А на мјесту бившег полугласа (дан, танак, сан) итд. Чак су и ЧА и ШТА/ШТО изведиви из истог облика, што с КАЈ није случај (али јесте с косим падежним облицима истог, што је Сунце примијетио).
Онда, има неких изоглоса које повезују све Словенце, кајкавце, чакавце и знатан дио западних штокаваца, нпр. прелаз Д' у Ј (меја, измеју).
Изгледа да је чакавски више једна "корпа" која је обухватила све оно што није ни штокавско ни кајкавско ни словеначко. Већина чакавских гласовних и морфолошких изоглоса су архаизми, а од лексичких изоглоса већина је посљедица заједничког утицаја романофона (мање-више исте романизме имају сви Словени који живе уз Јадран (а и неки који живе даље), без обзира на вјеру и нацију).
Могло би се рећи да је аутентични чакавски заправо онај из Истре и Кварнера. Бузетски већ има благи словеначки "шмек", а јужночакавски је "дебело" штокавизиран.