Форум - Порекло

Порекло становништва => Србија => Тему започео: Синиша Јерковић Новембар 01, 2015, 07:44:45 поподне

Наслов: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 01, 2015, 07:44:45 поподне
Да ли неко има скенирану књигу о муслиманском становништву Рашке области? Прије свега мислим на радове Ејупа Мушовића.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Витомир Радовић Новембар 01, 2015, 07:55:52 поподне
Имам ја књиге од Ејупа Мушовића, али ми се налазе у Београду. За двије недјеље сам у Београду, па ћу дати Јовици да их скенира, ако ти није то касно.

Велики поздрав
Вито Радовић из Улциња
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 01, 2015, 08:04:42 поподне
Имам ја књиге од Ејупа Мушовића, али ми се налазе у Београду. За двије недјеље сам у Београду, па ћу дати Јовици да их скенира, ако ти није то касно.

Велики поздрав
Вито Радовић из Улциња

Хвала, Вито, није журба. Вјерујем да ће и осталима бити корисне.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 01, 2015, 08:45:11 поподне
На интернету има неких исјечака из његових радова. Може да се скине и књига "Пештер и егово становништво" али то је више општи историјски преглед, а не преглед по родовима и насељима.

Мушовић, као најбољи познавалац историје муслимана Рашке области, пише да је највећим дијелом то становништво поријеклом од малисорских католичких племена, гдје су Клименте доминирале, али ништа мање присутни нису били ни Шкријељи, Хоти и Шаље. Они су замијенили дотад бројно српско становништво, које у Великој Сеоби 1690. отишло на сјевер. У 18. вијеку католичка мисија на Пештеру је била још увијек јака, али потом слиједи постепена исламизација.

Поред ових католичких племена у етногенези рашких муслимана значајно су учествовала и брдска, православна племена Кучи, Бјелопавлићи, Пипери и Васојевићи, која су се исламизовала.

Један дио рашких муслимана потицао је и од исламизованих Срба старосједилаца.

Исто тако досељавали су и избјеглице-мухаџири из крајева које су Турци губили. Све то је допринијело да оригинални албански језик убрзо буде потиснут и да га замјени српски. Поготово су албанофоним становништвом били насељени источни дијелови рашке области: Нови Пазар, Сјеница, Тутин и Рожаје, што се донекле и данас осјећа у њиховом говору.

Од данашњих муслиманских политичара поријеклом из Рашке области највише је Куча- Ганић, Радончић и Зукорлић (и други муфтија Зилкић је такође Куч)
Љајић је Климента.
За Угљанине постоји податак да су из Херцеговине.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Небојша Новембар 01, 2015, 09:14:19 поподне
Недавно сам баш помињао Челића J2b M241 из околине Тутина (Гуцевиће). Челића има у Црној Гори, пореклом су Клименте.

Веома је чудно то што Челић на маркеру 393 има вредност 10. Европски J2b M241 ту имају углавном вредност 12 (ређе 13).

Већ је раније објављено да се појавио Климента E1b. С обзиром да су ове две хаплогрупе (J2b M241 и E1b) честе код Малисора, није искључено да неки Клименти носе и J2b2.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 01, 2015, 09:17:07 поподне
Недавно сам баш помињао Челића J2b M241 из околине Тутина (Гуцевиће). Челића има у Црној Гори, пореклом су Клименте.

Веома је чудно то што Челић на маркеру 393 има вредност 10. Европски J2b M241 ту имају углавном вредност 12 (ређе 13).

Већ је раније објављено да се појавио Климента E1b. С обзиром да су ове две хаплогрупе (J2b M241 и E1b) честе код Малисора, није искључено да неки Клименти носе и J2b2.

Између осталог и због Челића сам се заинтересовао за поријекло тих родова. Надам се да ће Вито имати праву књигу, јер видим по форумима да су правили неке исјечке из Мушовићеве књиге у коме су наведена појединачна поријекла за породице.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Новембар 01, 2015, 10:11:12 поподне
 Према другим подацима,  презиме Угљанин води поријекло од Климената насељених у село Угао на Пештери.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 01, 2015, 10:40:03 поподне
Према другим подацима,  презиме Угљанин води поријекло од Климената насељених у село Угао на Пештери.

Има логике. Ово за Херцеговину сам пронашао у монографију за Сјеницу.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Новембар 01, 2015, 11:10:45 поподне
Према другим подацима,  презиме Угљанин води поријекло од Климената насељених у село Угао на Пештери.
Не могу да тврдим али сам давно још чуо да се у кући Угљанина некада говорило албанским језиком, и да је та породица тог порекла. Уосталом то се и у његовом говору може и приметити да ломи језик када прича српски и нагиње ка шиптарском нагласку.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 13, 2015, 01:50:51 пре подне
Драги моји истраживачи,

човек који је најдетаљније истражио, проучио и описао ту област зове се Петар Ж. Петровића - Антропогеографска истраживања Рашке 1 и 2.
Истраживања је вршио од 1929 до 1937. године, књига је требало да се штампа одмах после рата, међутим, штампање прве књиге је обављено тек 1984. године (много година после Петроввићеве смрти), а друга књига захваљујући директорки Новопазарског Музеја *РАС* Драгици Премовић - Алексић, тек пре пар година. По мом скромном мишљењу *некоме* није одговарало да се обелодане такви подаци а приступ рукопису су имали многи млађи истраживачи, међу њима и Ејуп Мушовић, који је црпео те податке за радове *Новопазарског зборника*. Петровић врло јасно пише о пореклу свих породица иѕ тих крајева, то сам закључио тако што је неке појединости о селима Рогозне савршено тачно написао, за разлику од др. Милисава Лутовца. који је истраживања вршио у својој канцеларији а не на терену и тако читаве родове по селима изостављао.

Књигу имам, нисам је скенирао, немам за то могућности али за свако презиме које вас буде занимало написаћу без икаквих проблема...

Хвала, свако добро!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 13, 2015, 09:04:02 пре подне



Угљани се помињу у селима:

БАЊА (Илиџа), Угљани изумрли по мушкој линији.

ПЛЕВЉАНИ, 1925. године одселили се у Нови Пазар: Ајкић, Угљанин, Брахић,Билаловић и Шкријељ.

БОРИКОВАЦ, Угљани изумрли око 1890. године.

ЛУКАРЕ, Угљани 2 куће, од Пљакића из Угала на Пештери (тамо су им крвни рођаци Челићи), неко време били у Штавичким Батрагама и Долову, овамо се доселили око 1900. године.

РАЈЧИНОВИЋЕ, Угљанин 1 кућа, из Угала, новији досељеници.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 13, 2015, 01:00:01 поподне
Гиле, хвала на информацији за књигу. Било би добро ако би је неко нашао у и успио скенирати.

Иначе дио Рашке области који се налази у Црној Гори је практично сав обрађен.

У Србији подаци за Сјеницу могу да се нађу и у раду Села сјеничког краја од Миле Павловић. Један дио тутинске општине је обрађен у Лутовчевој монографији Рожаје и Штавица. Штавица припада Тутину.

Остаје дакле Новопазарски дио, који се налази у поменутим књигама Мушовића и, ево сад сазнах, Петровића.

Што се Угљанина тиче, по предању село Угао су населиле Клименте, па су вјероватно и Угљани поријеклом Клименте. За Пљакиће у Углу се то изричито и каже (да су Клименте), а видимо из Гилетових навода да су Угљани огранак управо Пљакића.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Мића Новембар 13, 2015, 09:59:20 поподне
Драги моји истраживачи,

човек који је најдетаљније истражио, проучио и описао ту област зове се Петар Ж. Петровића - Антропогеографска истраживања Рашке 1 и 2.
Истраживања је вршио од 1929 до 1937. године, књига је требало да се штампа одмах после рата, међутим, штампање прве књиге је обављено тек 1984. године (много година после Петроввићеве смрти), а друга књига захваљујући директорки Новопазарског Музеја *РАС* Драгици Премовић - Алексић, тек пре пар година. По мом скромном мишљењу *некоме* није одговарало да се обелодане такви подаци а приступ рукопису су имали многи млађи истраживачи, међу њима и Ејуп Мушовић, који је црпео те податке за радове *Новопазарског зборника*. Петровић врло јасно пише о пореклу свих породица иѕ тих крајева, то сам закључио тако што је неке појединости о селима Рогозне савршено тачно написао, за разлику од др. Милисава Лутовца. који је истраживања вршио у својој канцеларији а не на терену и тако читаве родове по селима изостављао.

Књигу имам, нисам је скенирао, немам за то могућности али за свако презиме које вас буде занимало написаћу без икаквих проблема...

Хвала, свако добро!
Gillle,
има ли у тој књизи података о Гујаничићима из села Комарани код Нове Вароши? Поздрав.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 13, 2015, 11:25:35 поподне

Жао ми је Мићо, нема података о околини Нове Вароши. Петар Ж. Петровић је обрађивао следеће пределе и области Рашке:

Жупа, Трнава, Јошаница рашка, Себечево, Себечевска жупа, Слатина, Сопоћанска села, Дежева, Подгор, Борје, Рогозна, Ибар рашки, Подбуковик, Врачи, Подкомље, Јошаница ибарска, Подрогозна и Бањска.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rajo Новембар 14, 2015, 09:52:03 пре подне
Област која је покривена књигом "Рашка" грубо одговара данашњој општини Нови Пазар, уз села на левој обали Ибра која су данас на северном Косову, од Косовске Митровице на север.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 14, 2015, 11:52:20 пре подне
Област која је покривена књигом "Рашка" грубо одговара данашњој општини Нови Пазар, уз села на левој обали Ибра која су данас на северном Косову, од Косовске Митровице на север.

...управо тако, али заиста врло студиозно и темељно истражено, Петар Ж. Петровић је оставио више хиљада фотографија и снимака баш из тог периода.

Поздрав!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: shilja15 Новембар 14, 2015, 01:20:35 поподне
Gillle da li u knjizi ima nesto o porodici Vusovic iz Dezevske oblasti tj Saronja? Prava je steta sto nema pdf za tu tj te knjige.
Pozdrav
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 14, 2015, 03:14:44 поподне
Gillle da li u knjizi ima nesto o porodici Vusovic iz Dezevske oblasti tj Saronja? Prava je steta sto nema pdf za tu tj te knjige.
Pozdrav


О Вушовићима пише само ово:

Вушовићи 6 кућа, Св. Јован, дошли пре два века из околине Никшића.

Треба имати у виду да је Петар Ж. Петровић село Шароње као и целу Дежеву истраживао 1933. године.

Свако добро!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: shilja15 Новембар 14, 2015, 05:03:53 поподне

О Вушовићима пише само ово:

Вушовићи 6 кућа, Св. Јован, дошли пре два века из околине Никшића.

Треба имати у виду да је Петар Ж. Петровић село Шароње као и целу Дежеву истраживао 1933. године.

Свако добро!

Хвала пуно на брзом одговору. Кажи ми само јел су дошли половином 18 век? Пошто Мушовић наводи половином 19 века.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rajo Новембар 14, 2015, 08:02:32 поподне
Књигу је до скора било могуће наручити од издавача, музеја Рас у Новом Пазару, можда је још имају

http://muzejras.org/sr_RS/

Ја сам на Е.Мушовића огорчен јер је имао рукопис ове књиге на располагању када је писао о становништву Новог Пазара, а као да није.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Новембар 14, 2015, 08:17:40 поподне
Гиле, има ли неки податак за фамилију Кулунџић из Дежеве?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Новембар 14, 2015, 08:32:24 поподне
Драги моји истраживачи,

човек који је најдетаљније истражио, проучио и описао ту област зове се Петар Ж. Петровића - Антропогеографска истраживања Рашке 1 и 2.
Истраживања је вршио од 1929 до 1937. године, књига је требало да се штампа одмах после рата, међутим, штампање прве књиге је обављено тек 1984. године (много година после Петроввићеве смрти), а друга књига захваљујући директорки Новопазарског Музеја *РАС* Драгици Премовић - Алексић, тек пре пар година. По мом скромном мишљењу *некоме* није одговарало да се обелодане такви подаци а приступ рукопису су имали многи млађи истраживачи, међу њима и Ејуп Мушовић, који је црпео те податке за радове *Новопазарског зборника*. Петровић врло јасно пише о пореклу свих породица иѕ тих крајева, то сам закључио тако што је неке појединости о селима Рогозне савршено тачно написао, за разлику од др. Милисава Лутовца. који је истраживања вршио у својој канцеларији а не на терену и тако читаве родове по селима изостављао.

Књигу имам, нисам је скенирао, немам за то могућности али за свако презиме које вас буде занимало написаћу без икаквих проблема...

Хвала, свако добро!
Да ли постоје подаци за  муслиманске породице Дрековић из Тутина и Колашинац  који су негде између Сјенице и Новог Пазара?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rajo Новембар 15, 2015, 12:12:19 пре подне
Гиле, има ли неки податак за фамилију Кулунџић из Дежеве?

Према књизи, Кулунџићи славе Лазареву суботу и старинци су у селу Ковачеву. Имају одељаке у Полазима.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rajo Новембар 15, 2015, 12:15:35 пре подне
Да ли постоје подаци за  муслиманске породице Дрековић из Тутина и Колашинац  који су негде између Сјенице и Новог Пазара?

Тутин није обрађен, у поменутој области помињу се Дрековићи Кучи који су били у селу Златни Камен на Рогозни и још једни који су били у селу Весениће у Ибарском Колашину.

Колашинаца има на све стране...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 15, 2015, 01:05:17 пре подне
Хвала пуно на брзом одговору. Кажи ми само јел су дошли половином 18 век? Пошто Мушовић наводи половином 19 века.

ДА, половином 18. века!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 15, 2015, 01:25:48 пре подне
Да ли постоје подаци за  муслиманске породице Дрековић из Тутина и Колашинац  који су негде између Сјенице и Новог Пазара?

 Поштовани, Дрековићи се наводе у селима:

Велика Трнова, Дрековићи 1 кућа, Куч из Златног Камена на Рогозни,

Златни Камен, до 1925. године у селу је било 7 мухамеданских породица, које су се одселиле за Турску (Каровићи, Дрековићи и Мамутовићи)

Ниш, ово мало планинско насеље је на источним падинама виса Чадора и Граца, који су на развођу Црновршке Реке и Ибра. По називима места види се да је у овом насељу у прошлом веку било хришћанско становништво, које се одселило у Топлицу 1878. године. Сада су у њему Дрековићи 6 кућа од Куча Дрековића (Дрекаловића) у колашинском Весенићу. Преци били неко време у рожајским Црнокрпама. Мухамедански род Нишићи у Новом Пазару су од Дрековића.

Поздрав!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 15, 2015, 01:34:18 пре подне
Гиле, има ли неки податак за фамилију Кулунџић из Дежеве?

Поштовани,

Кулунџићи се помињу у:

Ковачево - Кулунџићи 7 кућа, Лазарева субота, су старинци.
Полази - Кулунџићи 2 куће, Лазарева субота, из суседног Ковачева.

Поздрав!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 15, 2015, 12:18:11 поподне
Поштовани Небојша,

ево нешто података о Сеновићима:

Судско Село - После 1878. године, мухамеданци су се одселили у Нови Пазар, па су село почели насељавати хришћански родови, Сеновићи 7 кућа, Арханђео, Морачани, прешли из Дежеве.

Дежева - помињу се Сеновићи такође...*Одселили се Сеновићи у Судско Село*.

Ето има још једна важна ствар за Вас, а то је да у овој књизи има две фотографије Сеновића које су овако потписане:

- Гуслар Лазар Сеновић са синчићем, Судско Село, 1933. године

- Снаха Слободана Сеновића окреће тепсију, Судско село, 1933. године

Поздрав!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Небојша38 Новембар 15, 2015, 12:53:04 поподне
Хвала пуно на брзомо одговору.
Може те ли ми рећи где се може набавити та књига?

Поздрав
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 15, 2015, 01:03:40 поподне
Поштовани Небојша,

Петар Ж. Петровића - Антропогеографска истраживања Рашке 1 и 2.
Истраживања је вршио од 1929 до 1937. године, књига је требало да се штампа одмах после рата, међутим, штампање прве књиге је обављено тек 1984. године (много година после Петроввићеве смрти), а друга књига захваљујући директорки Новопазарског Музеја *РАС* Драгици Премовић - Алексић, тек пре пар година. По мом скромном мишљењу *некоме* није одговарало да се обелодане такви подаци а приступ рукопису су имали многи млађи истраживачи, међу њима и Ејуп Мушовић, који је црпео те податке за радове *Новопазарског зборника*.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Небојша Новембар 15, 2015, 02:46:19 поподне
Има ли неких података о породици Стојановић (Судско Село), слава Јовањдан?

Хвала
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Новембар 15, 2015, 03:19:51 поподне
Рајо и Гиле, хвала на одговору за Кулунџиће!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Новембар 15, 2015, 03:22:41 поподне
Сеновићи 7 кућа, Арханђео, Морачани, прешли из Дежеве.

Било би сјајно кад би се неки Сеновић тестирао (Y хромозом).
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 15, 2015, 03:24:59 поподне
Има ли неких података о породици Стојановић (Судско Село), слава Јовањдан?

Хвала

Поштовани Небојша,

О Сојановићима у Судском селу пише овако:

Судско село- Стојановићи 8 кућа, Св.Јован, с Косова, потуцали се на више места.

Поздрав!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Небојша Новембар 15, 2015, 04:13:42 поподне
Поштовани Небојша,

О Сојановићима у Судском селу пише овако:

Судско село- Стојановићи 8 кућа, Св.Јован, с Косова, потуцали се на више места.

Поздрав!

Хвала пуно!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Небојша38 Новембар 15, 2015, 04:29:05 поподне
Било би сјајно кад би се неки Сеновић тестирао (Y хромозом).
Видећемо, покушаћу да убедим свога таста који је Сеновић.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: гаша Новембар 15, 2015, 07:53:42 поподне
Гиле,да ли у поменутој књизи има спомена о Марашима који славе Михољдан? Унапред хвала.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 15, 2015, 09:31:24 поподне
Гиле,да ли у поменутој књизи има спомена о Марашима који славе Михољдан? Унапред хвала.

Поштовани Гашо,

ево шта сам нашао о Марашима:

ЦВРЊЕ - Мараш 1 кућа, Мијаиловдан (Михољдан), старином из Лијеве Ријеке у Васојевићима, прешли око 1860. године из Штвичког Мојстира, род су им Мараши у левачком селу Лешову.

ГОШЕВО - Мараш 1 кућа, од Мараша у Штитарима.

ЈАНЧА- У Јаначком пољу, Мараш 1 кућа из Бихора, прешао из Штитара 1925. године.

ШТИТАРИ - Мараш 7 кућа, Михољдан, из Бихора, преци дошлииз Мојстира у Штавици, имају одељаке у Јанчи и суседном Гошеву.

По А. Јовановићу Мараши (Митровдан) у Ријечкој нахији су из Зете - Српски етнографски зборник.

Поздрав!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: гаша Новембар 15, 2015, 10:11:39 поподне
Гиле,хвала пуно на труду и на подацима. Моји су пореклом Мараши из Штавичког Мојстира и славимо Михољдан. Пре 6 месеци сам дошао у контакт са људима из Мојстира који су ми дали књигу у којој се понавља предање да су старином из Лијеве реке из Васојевића. У предању се још истиче да су од рода Новаковића(Пантовићи). Иначе, урадио сам скоро генетску анализу и добио сам резултат да сам I1 Z63 док је Васојевићки кластер E1b-V13. То отвара друга питања. Још једном хвала.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 15, 2015, 10:27:20 поподне
Гиле,хвала пуно на труду и на подацима. Моји су пореклом Мараши из Штавичког Мојстира и славимо Михољдан. Пре 6 месеци сам дошао у контакт са људима из Мојстира који су ми дали књигу у којој се понавља предање да су старином из Лијеве реке из Васојевића. У предању се још истиче да су од рода Новаковића(Пантовићи). Иначе, урадио сам скоро генетску анализу и добио сам резултат да сам I1 Z63 док је Васојевићки кластер E1b-V13. То отвара друга питања. Још једном хвала.

Много среће у даљем исреаживању желим, свако добро, поздрав!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Новембар 16, 2015, 08:11:14 пре подне
Гиле,хвала пуно на труду и на подацима. Моји су пореклом Мараши из Штавичког Мојстира и славимо Михољдан. Пре 6 месеци сам дошао у контакт са људима из Мојстира који су ми дали књигу у којој се понавља предање да су старином из Лијеве реке из Васојевића. У предању се још истиче да су од рода Новаковића(Пантовићи). Иначе, урадио сам скоро генетску анализу и добио сам резултат да сам I1 Z63 док је Васојевићки кластер E1b-V13. То отвара друга питања. Још једном хвала.
Да ли са великом сигурношћу може да се тврди да је твоја породица баш од Мараша, и какве су шансе да некога од њих убедиш да се тестира? Можда се овим отвара питање порекла неких Васојевићких огранака, конкретно Новаковића, што није искључено да се на крају испостави да су они можда другог порекла. Можда су Мараши заиста пореклом из Лијеве Реке тј. однекуд из васојевићке области, или да је у предању остало упамћено као тако а да су уствари негде из околине Лијеве Реке, и да по крви нису Васојевићи. Колико је мени познато то I1 Z63 указује на везу са Мацурама, а знамо да их је било баш у области Васојевића, тако да није искључено то да су Новаковићи можда од ових Мацура, али мени ипак више личи на то да су Мараши, пореклом од Мацура, сачували предање да су из области Васојевића тј. Лијеве Реке а да је то временом променило форму и прихваћено као да су пореклом Васојевићи.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 16, 2015, 09:18:48 пре подне
Не вјерујем да Мараши имају какве везе са Васојевићима. Узгред, и Васојевићи Новаковићи су тестирани (нису објављени)и имају близак тип васојевићком E-V13. А Мараши ни по слави немају поклапање са Васојевићима.

Колико сам видио за Мараше-Марашевиће у Мојстиру који славе Михољдан, каже се да су поријеклом из Брда (доста широк појам), и да су раније славили Никољдан. Као сродне породице са истом славом у Мојстиру помињу: Пантовиће, Мартиновиће, Бојовиће. Као вријеме досељења наводи се период око 1750.

Гашо, може ли се видјети твој хаплотип и уврстити на Пројекат? Било би интересантно видјети поготово због "мацурског проблема".
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Новембар 16, 2015, 10:15:44 пре подне
Ако су и Новаковићи тестирани и имају близак хаплотип са Рајевићима односно њиховим подгранама Лопаћанима и Дабетићима, онда је васојевићко предање поуздано, остају само још да се тестирају трећа подграна Рајевића (Ковачевићи) и Мијомановићи. Мацуре су биле присутне у области племена Ровца и Васојевића, где и данас многи топоними потврђују народно предање које је сачувано и код Васојевића и код Ровчана али и код других брдских околних племена који су их запамтили као ''стари'' народ који су њихови родоначелници Васо, кнез Богдан, Гојак, и др. затекли у тој области. Остало је у предању да су говорили неким другим њима нејасним језиком, вероватно због тога што су у то време Мацуре већ увелико били романизовани. Овај његов I1 Z63 ми усмерава размишљање у том правцу да можда воде порекло од Мацура или неког другог стариначког рода, можда Букумира којих је такође било у овој области. Мацуре као и Букумири били су некада очигледно разграната и бројчана племена или братства у оквиру тих стариначких племена са којима су се сусрели претци Васојевића и Ровчана. У почетку су и Васојевићи и Ровчани били малобројни, али када су ојачали очигледно су се стекли услови да су могли да их потисну или асимилују неке од тих стариначких родова који су у то време већ били доста расцепкани и међусобно завађени, закрвљени. Остао је у предању израз ''измацурили се'' тј. поубијали и нестали. Видимо данас да их је велики број одселио у правцу Далмације, Србије итд.   
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 16, 2015, 10:33:48 пре подне
Ако су и Новаковићи тестирани и имају близак хаплотип са Рајевићима односно њиховим подгранама Лопаћанима и Дабетићима, онда је васојевићко предање поуздано, остају само још да се тестирају трећа подграна Рајевића (Ковачевићи) и Мијомановићи. Мацуре су биле присутне у области племена Ровца и Васојевића, где и данас многи топоними потврђују народно предање које је сачувано и код Васојевића и код Ровчана али и код других брдских околних племена који су их запамтили као ''стари'' народ који су њихови родоначелници Васо, кнез Богдан, Гојак, и др. затекли у тој области. Остало је у предању да су говорили неким другим њима нејасним језиком, вероватно због тога што су у то време Мацуре већ увелико били романизовани. Овај његов I1 Z63 ми усмерава размишљање у том правцу да можда воде порекло од Мацура или неког другог стариначког рода, можда Букумира којих је такође било у овој области. Мацуре као и Букумири били су некада очигледно разграната и бројчана племена или братства у оквиру тих стариначких племена са којима су се сусрели претци Васојевића и Ровчана. У почетку су и Васојевићи и Ровчани били малобројни, али када су ојачали очигледно су се стекли услови да су могли да их потисну или асимилују неке од тих стариначких родова који су у то време већ били доста расцепкани и међусобно завађени, закрвљени. Остао је у предању израз ''измацурили се'' тј. поубијали и нестали. Видимо данас да их је велики број одселио у правцу Далмације, Србије итд.   

За све те старе народе у Црној Гори постоји слична прича-неслога је била узрок њихове пропасти. И за Лужане у Бјелопавлићима се исто прича.

У једну руку то је и разумљиво. Групе појединачних породица, нису имале никаквих шанси у односу на добро организована племена, а Васојевићи су управо прототип таквог племена.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Јовица Кртинић Новембар 16, 2015, 11:23:09 пре подне

Гашо, може ли се видјети твој хаплотип и уврстити на Пројекат? Било би интересантно видјети поготово због "мацурског проблема".

Гашa је тестиран на Српски ДНК дан, као Миленковић. Убачен је у табелу Српског ДНК пројекта.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Лепеничанин Новембар 16, 2015, 11:25:20 пре подне
Гaшо, немој да побркаш I1 Z63 са I1 Z58. Ова друга грана мало више вуче на западне Германе него на источне. Треба одредити СНП како би се потврдила припадност одређеној грани.

Будући да су Марашевићи били староседеоци у Пријелозима код Бијелог Поља одакле су се раселили у Мојстир и касније даље у Србију, изгледа да би могли да буду остатак рудара из Брскова. То чувено рударско место историчари су сместили на Тару, али је подједнако вероватно да је било на Лиму.

За сада не би требало превише размишљати о вези с Мацурама, јер је вероватно и нема. Много би било важније тестирати неке од Кулиза и видети које су им хаплогрупе. То би дало одговор на питање има ли смисла повезивати порекло породица са необичним славама са евентуалним германским односно рударским пореклом.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: гаша Новембар 16, 2015, 11:34:25 пре подне
Синиша,моји резултати су већ унети у Пројекат,под Миленковић(Мирница,Куршумлија). Мој чукундеда Радован се око 1880 доселио из Мојстира у Мирницу. Славимо Михољдан и пореклом смо од мојстирачких Марашевића. Знам за податке из књиге Милисава Лутовца о пореклу из Брда. Али у контакту са људима из Мојстира сам добио књигу у којој је сачувано предање о пореклу из Лијеве реке од Пантовића из рода Новаковића. Чак су и родослови поприлично садржајни. Уколико имате још неку идеју или податак,унапред хвала.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 16, 2015, 11:45:25 пре подне
Слажем се са Лепеничанином. Утолико више што се не ради о хаплогрупи I1-Z63 већ о I1-Z58.

Гашо, та веза са Васојевићима Новаковићима, очигледно није тачна. Познато је да су мања братства често у предањима покушавала да се представе као повезана са јаким племенима. Сама прича могла је понекад да сачува главу и имање.

Ми сад по генетским резултатима видимо да Мараши и Васојевићи нису повезани.

Слава Михољдан, баш као и Мратиндан, би могла да указује да су ваши преци у неком периоду били католици.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Новембар 16, 2015, 12:47:30 поподне
Гaшо, немој да побркаш I1 Z63 са I1 Z58. Ова друга грана мало више вуче на западне Германе него на источне. Треба одредити СНП како би се потврдила припадност одређеној грани.

Будући да су Марашевићи били староседеоци у Пријелозима код Бијелог Поља одакле су се раселили у Мојстир и касније даље у Србију, изгледа да би могли да буду остатак рудара из Брскова. То чувено рударско место историчари су сместили на Тару, али је подједнако вероватно да је било на Лиму.

За сада не би требало превише размишљати о вези с Мацурама, јер је вероватно и нема. Много би било важније тестирати неке од Кулиза и видети које су им хаплогрупе. То би дало одговор на питање има ли смисла повезивати порекло породица са необичним славама са евентуалним германским односно рударским пореклом.
Чист пример како један нетачан податак или детаљ може да одвуче у погрешан смер размишљање.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Новембар 16, 2015, 04:09:32 поподне
 Мараши су старином из Хота. Највише их има у  Зети ( селима око Подгорице) Погледајте  радове Павла С. Радусиновића и друге књиге  о братствима  Зете. Уобичајено је предање да су били католици. У Зети има више презимена која су од Мараша. Васојевићи су првобитно били у оквиру Куча и Пипера.  Лијева Ријека  је ту у близини. И сада   подручје  Лијеве Ријеке припада Подгорици. Једна од селидбених станица према  Рашкој области (иако већина говори Санџак - нарочито муслимани  или ти  Бошњаци ) је била и Лијева Ријека  од Хота преко Зете.  Пештер и  Штавица су  географски појмови.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Новембар 16, 2015, 05:32:26 поподне
 Синиша, у праву сте, кад је у питању католичка вјера код Мараша. И данас у Црној Гори и Хрватској има  Мараша католика. Постоје  и Мараши - Малисори,како их зовемо у Црној Гори,   односно Албанци.  Они  се данас јављају са додацима и то : Марашај у Затријебчу (Кучи ) и Тузима. Марашхој у Штоју код Улциња. Има и Марашевића у Коћима ( Кучи), али и Кртолама и Љешевићима  у Грбљу - православци. Од  Мараша има православаца у Црној Гори - Зети,  на Врањини -обала Скадарског језера, код Бијелог Поља - Острељ, Равна Ријека, Врака код Скадра,  Сеоца и Глухи До ( Црмница), Никшић, Котор, Његуши, и другдје,  Рогозна, Сјеница. Чињеница је  да су Хоти (Тузи) старевина  Мараша. То су подаци, а  они који се баве генетичком генеалогијом нека упоређују.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Đorđo Новембар 16, 2015, 06:17:21 поподне
Име Мараш није било ретко у попису скадарског санџака из 15. века ни код Црногораца ни код Малисора, тако да не верујем да су сви садашњи Мараши у сродству, а чини ми се да сам једном видео у некој турској серији да и код Турака има име Мараш
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Новембар 16, 2015, 07:46:42 поподне
 Ђорђо, тачно је  да је на тим просторима  било имена Мараш. Претпостављам, ДНК тест  би показао евентуалну разнородност  Мараша и Марашевића и њихових потомака. Могуће је да нијесу истог поријекла. Указао сам на њихову распрострањеност и најчешће везивање за Хоте.   Та прича о Васојевићима и Лијевој Ријеци проистиче и из предања о петорици браће:   Озру ( видимо да то генетика није потврдила), Пипу, Васу, Хоту и Красу. 
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Новембар 16, 2015, 09:05:11 поподне
Обзиром на предање које је сачувано код Марашевића из Мојстира сигурно да некаква веза са Лијевом Реком постоји, да ли као етапна станица, што је по мени највероватнија варијанта, или као заиста најстарије место порекла које је упамћено, то не знам, али сигурно да Лијева Река или њена ближа околина јесте била место одакле су се Марашевићи некада доселили у Мојстир. Сигурно да има ту нечега од истине чим је предање које је  сачувано траје толико времена у некој породици или братству. Обзиром да знамо какав је васојевићки хаплотип (Е1-В13), и да према речима Синише знамо да се и Новаковићи уклапају у тај хаплотип пошто је у међувремену тестиран један припадник овог васојевићког огранка, а знамо да је Миленковић И1, дефинитивно на основу тога можемо закључити да Миленковићи који чувају предање да су од ових Марашевића немају везе са Васојевићима у генетском смислу, или бар не по мушкој линији. Да ли су Букумири, или малисори тј. Хоти, то остаје за даље истраживање.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 16, 2015, 09:46:52 поподне
На страну све могуће верзије о поријеклу, најкарактеристичније за Мараше из Мојстира је њихова хаплогрупа, која није типична за наше просторе, а досад нисам видио ниједног тестираног Z58 са подручја Брда или Малесије. Са друге стране Мараши/Миленковићи имају веома блиске хаплотипове са Остојићем из Срезојеваца код Такова, Ивановићем из Брањева код Зворника и Ђенадићем из Александровца. Требало би видјети поријекло за ове породице и покушати наћи неку везу. Са Остојићем се Мараш рецимо у потпуности поклапа на 17 маркера.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 16, 2015, 09:54:20 поподне
За Остојиће се рецимо каже:

"Остојићи, Филиповићи, Крсмановићи, Стојановићи. Они су један род и славе Томиндан. Пореклом су из Осата у Босни, из којих разлоге их зову „Осаћани“. Од Остојића је један недавно отишао у Теочин а један од Крсмановића, после деобе, у Враниће, на део који му се допао. Из Осата их је дошла неколицина, бежећи од турског насиља. Крсман је био мајстор."

Осат није далеко од Зворника, гдје је Ивановић. И Осат и Зворник су јаки рударски центри још од средњег вијека.

За Ђенадиће не знам тачно одакле су, али најближе Александровцу што сам нашао су у Крагујевцу у насељу пивара гдје се за њих каже:

"Породице досељене у периоду од 1788. до 1803. године:

-356, Крљићи (Новичићи, Ђенадићи, Савковићи – опште презиме им је и Радовановићи), Нови Пазар, Никољдан."

А Мараши у Мојстиру помињу да им је ранија слава била Никољдан.

За Ђенадића свакако треба провјерити.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Лепеничанин Новембар 16, 2015, 11:10:50 поподне
Чудно, али постоји извесна могућност да лично име Ђенадије има неке везе са породицама које припадају хаплогрупи I1 Z58.

Крљићи су у Лепеницу, по књизи "Лепеница", досељени од Новог Пазара, у доба Кочине Крајине. Староседеоци су у Белошевцу. Већ сам писао о томе да је име градске општине Пивара прилично несрећно изабрано, могли су слободно да је назову Крагујевац југоисток, тако не би било забуне.

Белошевац је увек био значајно насеље у нашем крају, а данас је класично приградско насеље типа Калуђерице у Београду. Староседелачких породица данас тамо има у траговима, махом по брдима на ободу данашњег предграђа.

Више нема некадашњих Крљића под тим презимена, а нема ни Ђенадића. Остало је неколико кућа Новичића. Славе св Николу. Није јасно из ког жупског села су тестирани Ђенадићи, али врло је могуће да су исто негде пореклом од Пазара, што би их повезало и са Марашевићима, којих иначе има у Дубљу код Трстеника (Подибар) и у Лешеву код Краљева (Гружа). Јасан је миграциони пут из Старе Рашке у Шумадију.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Лепеничанин Новембар 17, 2015, 12:11:28 пре подне
Такође се надам да ће се скорије тестирати неки Недовић из Пријелога код Б. Поља. Они су се населили после Брауновића-Михаиловића у Пријелоге, а знатно после одласка Марашевића. Неки од њих су на сајту Порекло изнели неку збркану причу о пореклу која ми се чини измишљеном. Својатају и легендарног Драгишу Недовића (ко не зна, аутор је многих песама које се данас сматрају традиционалним севдалинкама, народним далматинским или шумадијским песмама), а он бар сигурно нема никакве везе с том породицом.

Наводно, они потичу од Ђуричковића из Загарча у Катунској нахији. Ми смо са крагујевачким огранком те породице Ђуричковића кумови, па се надам да ће се тестирати и једни и други у догледно време и разрешити неке дилеме.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Новембар 17, 2015, 08:31:23 поподне
 Фикрет  Себечевац и Селим Шаћировић 1995. додине  наводе податке за насеља новопазарског краја.
Муслимански родови: Клименте (504 домаћинства), Кучи (464 домаћинства), Хоти (393 домаћинства), Колашинци ( 93 домаћинства), исламизирани (пише тако, пр. моја), Васојевићи (75 домаћинстава), босанско-херцеговачко поријекло (66 домаћинстава), Дупљаци (61 домаћинство), Шаље ( 61 домаћинство), Шкријељи (52 домаћинства), Краснићи (40 домаћинстава), Тунзес братство ( 36 домаћинстава). ( Први пут чујем за њих. Који су ово?  пр. моја). Гаши (25 домаћинстава), Никшићи (25 домаћинстава), Братоножићи (23 домаћинства), Бјелопавлићи (21 домаћинство), Ровчани (21 домаћинство), Бихорци (14 домаћинстава), Кастрати (12 домаћинстава), татарско поријекло (10 домаћинстава), Рабреновићи (6 домаћинстава), Ђурашковићи ( 5 домаћинстава), турско поријекло (2 домаћинства).
 Православни родови:Кучи (368 домаћинстава), Васојевићи (301 домаћинство), Дробњаци (55 домаћинстава), Колашинци (46 домаћинстава), Бихорци (28 домаћинстава), Никшићи (28 домаћинстава), Бјелопавлићи (21 домаћинство), Матагужи (16 домаћинстава), Херцеговци (12 домаћинстава), Братоножићи ( 12 домаћинстава), Морачани ( 10 домаћинстава), Ровчани (3 домаћинства).
 Марашевиће у селу Цврње убрајају у Васојевиће.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Новембар 17, 2015, 08:36:48 поподне
  Марашевиће у селу Цврње убрајају у Васојевиће.
Очигледно да постоји неко предање о томе да су из Васојевића, али то наравно не значи да су Васојевићи, што се показало и у овом тесту Миленковића. Осим ако Миленковићи и Марашевићи нису различитог порекла, али ипак мислим да јесу, и да су у Лијевој Реци некада боравили, можда само прошли као и многи други којима је оно боло етапна станица на путу ка северу.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: гаша Новембар 17, 2015, 11:45:18 поподне
Хвала свима на коментарима,као и новим подацима у вези са пореклом Мараша/Марашевића.Миленковићи су сигурно пореклом од мојстирских Мараша који славе Михољдан. Интересантно је да у Мојстиру поред Марашевића и Пантовићи и Бојовићи славе Михољдан и међусобно се својатају,али само су Марашевићи задржали родовско име. Обезбедио сам по једног Пантовића и Бојовића као и зетског Мараша да ураде генетску анализу. Чим финансије то омогуће,урадићемо анализе и то ће бацити више светла на порекло моје породице.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Новембар 18, 2015, 07:28:55 пре подне
Хвала свима на коментарима,као и новим подацима у вези са пореклом Мараша/Марашевића.Миленковићи су сигурно пореклом од мојстирских Мараша који славе Михољдан. Интересантно је да у Мојстиру поред Марашевића и Пантовићи и Бојовићи славе Михољдан и међусобно се својатају,али само су Марашевићи задржали родовско име. Обезбедио сам по једног Пантовића и Бојовића као и зетског Мараша да ураде генетску анализу. Чим финансије то омогуће,урадићемо анализе и то ће бацити више светла на порекло моје породице.
То ти је једини начин да дођеш до решења енигме и евентуално потврдиш или оповргнеш породично предање.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: shilja15 Новембар 18, 2015, 05:02:50 поподне

О Вушовићима пише само ово:

Вушовићи 6 кућа, Св. Јован, дошли пре два века из околине Никшића.

Треба имати у виду да је Петар Ж. Петровић село Шароње као и целу Дежеву истраживао 1933. године.

Свако добро!

Да ли си ти ове податке вадио из друге књиге у издањи Музеја Рас?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 18, 2015, 06:39:52 поподне

Тако је, то су подаци из друге књиге.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Новембар 18, 2015, 07:08:07 поподне
О Вушовићима пише само ово:
Вушовићи 6 кућа, Св. Јован, дошли пре два века из околине Никшића.

Миљанићи:

Vušović, Velika (Gornje Polimlje), porijeklom su iz Skadra (Albanija), od njih su jedni u Srbiji, a drugi u Ćulićima (Andrijevica); Bršno (Župa Nikšićka), ranije kao: Potolić; Gornje Polje (Nikšić), od njih su (u 19. v.) u Šaronjama (Novi Pazar); Kolašinovići (Bjelopavlići); Kralje (Grančići), Andrijevica i kao: Garančić

Ако славе Светеог Јована јесенског (зачеће), могуће је да су од Пјешиваца - потомака кнеза Богдана Потолића.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: shilja15 Новембар 18, 2015, 07:29:43 поподне
Тако је, то су подаци из друге књиге.
Ок. Хвала. Пробаћу да дођем до те књиге.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Новембар 18, 2015, 07:31:13 поподне
 Себечевац и Шаћировић за  Вушовиће из Шароња наводе да су из племена Никшићи, а за Мараше у Штитаре и Гошево, да су Кучи.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: shilja15 Новембар 18, 2015, 09:07:36 поподне
У Никшићу (тачније Горње поље код Никшића) има Вушовића  рођених крајем 19 века.  Поменута двојица као и Мушовић наводе да су у Шароње из Никшића дошли половином 19 а П.Ж.Петровић наводи половином 18 века. Ја некако као и gillle  више верујем Петровићу.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Новембар 18, 2015, 09:28:56 поподне
У Никшићу (тачније Горње поље код Никшића) има Вушовића  рођених крајем 19 века.  Поменута двојица као и Мушовић наводе да су у Шароње из Никшића дошли половином 19 а П.Ж.Петровић наводи половином 18 века. Ја некако као и gillle  више верујем Петровићу.

Шиљо, није тешко да се истражи и отклони дилема око 18 или 19 века, зар не? Оде се у Дежеву тј. у село Шароње и на гробљу би требало да буде неких писаних трагова. Нисам сигуран да ли је Дежева припадала Турској до 1912. године а и да јесте опет има надгробних писаних споменика...

Петровић је изузетно поуздан истраживач, тако да треба проучити и прву књигу у којој уопштено пише о Рашкој области - мислим да је више него корисна.

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: shilja15 Новембар 18, 2015, 09:46:58 поподне
Шиљо, није тешко да се истражи и отклони дилема око 18 или 19 века, зар не? Оде се у Дежеву тј. у село Шароње и на гробљу би требало да буде неких писаних трагова. Нисам сигуран да ли је Дежева припадала Турској до 1912. године а и да јесте опет има надгробних писаних споменика...

Петровић је изузетно поуздан истраживач, тако да треба проучити и прву књигу у којој уопштено пише о Рашкој области - мислим да је више него корисна.

То је тачно за одлазак у Шароње. Ја сам мало прелистао   прву књигу од Петровића и баш лепо и детаљно описује крај око Новог Пазара. А што се тиче Дежеве и Шароња они су до 1912 године припадали Турској. Постоје  разна документа о зулумима турским из тог доба. Као што је и књига Милић Ф. Петровића - Документа о Рашкој области 1890-1899.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rajo Новембар 19, 2015, 12:29:56 пре подне
Себечевац и Шаћировић за  Вушовиће из Шароња наводе да су из племена Никшићи, а за Мараше у Штитаре и Гошево, да су Кучи.

Књигу Себечевца и Шаћировића можемо да окачимо о клин, бојим се. Нарочито ако се упореди са Петровићевом...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Новембар 19, 2015, 06:17:59 пре подне
 Петровић је етнолог, несумњиво  ауторитет. Кад нема писаних  извора , треба навести све који су писали. До прије 103 године  Рашка област је била под Турцима.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Децембар 07, 2015, 03:32:39 поподне
Гиле, тестиран је Плавшић из села Попе (Црни Врх) код Новог Пазара. Да ли постоји нека информација о овој породици у књизи коју посједујеш?

Славе Јовањдан.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rajo Децембар 08, 2015, 01:22:44 пре подне
Гиле, тестиран је Плавшић из села Попе (Црни Врх) код Новог Пазара. Да ли постоји нека информација о овој породици у књизи коју посједујеш?

Славе Јовањдан.

Код Петра Петровића је Црни Врх засеок села Пурће код Новог Пазара.
У том селу живе Плавшићи, пореклом Кучи од Плава, слава св. Никола.

Иначе Плавшиће је Петровић забележио у више села, на једном месту каже "из Црног Врха код Плава"
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Децембар 08, 2015, 07:05:26 пре подне
Код Петра Петровића је Црни Врх засеок села Пурће код Новог Пазара.
У том селу живе Плавшићи, пореклом Кучи од Плава, слава св. Никола.

Иначе Плавшиће је Петровић забележио у више села, на једном месту каже "из Црног Врха код Плава"

Гиле, хвала на одговору.

То је то село, непосредно везано за Попе. Занимљиво је да наводи другачију славу. Тестирани Плавшићи славе Јовањдан.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Децембар 08, 2015, 08:30:26 пре подне
Код Петра Петровића је Црни Врх засеок села Пурће код Новог Пазара.
У том селу живе Плавшићи, пореклом Кучи од Плава, слава св. Никола.

Иначе Плавшиће је Петровић забележио у више села, на једном месту каже "из Црног Врха код Плава"
Како онда И2а Динарик Југ? У оваквим случајевима неопходно је породично предање да би се могло доћи до некаквог закључка.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Април 02, 2016, 11:16:17 поподне
Има ли неко податке о пореклу рода Дрманац / Дрманић из Кравића, раније из Дежеве?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Небојша Април 02, 2016, 11:46:12 поподне
Има ли неко податке о пореклу рода Дрманац / Дрманић из Кравића, раније из Дежеве?

Не знам да ли може бити од помоћи:

(https://books.google.rs/books?id=3qEMAAAAIAAJ&pg=PA190&img=1&pgis=1&dq=%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8&sig=ACfU3U3yiVXlFczgtUwlPapSNmdp7s8AoQ&edge=0)

Извор: "Рашка: антропогеографска проучавања"

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Април 03, 2016, 12:16:30 пре подне
Хвала, друже, биће од користи.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Dramicanin Alek Мај 13, 2016, 02:42:29 поподне
било шта у вези презимена Драмићанин  по неким предањима требало би да буде у селима Драмиће код Пазара и Црчево код Сјенице подаци би тебало да буду пре 1842 унапред хвалаааааааа
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Dramicanin Alek Мај 13, 2016, 02:45:19 поподне
Не написах славимо Светог Стефана
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Јун 13, 2016, 11:47:25 поподне
Не знам јесмо ли имали ово:

„Попис становништва Сјеничке казе 1912. године“, Вукоман Шалипуровић, 1971.

http://www.makroekonomija.org/demografija/popis-stanovnistva-sjenicke-kaze-1912-godine/

Има корисних података.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Јун 20, 2016, 07:05:22 поподне
Veliki deo stanovnistva Pesteri su pobosnjaceni Albanci. Selo Ugao je tipican primer toga. Danas od mladjih niko ne zna albanski. Isto je i po drugim pesterskim i rozajski selima.
Kao primer cu uzeti moje bratstvo Lajqi od kojih smo samo mi koji smo ostali u Rugovi i iseljeni u Plav Albanci a svi ostali sem malo primera u Rozaju asimilovani u Bosnjake. Taj proces je jos u toku.
U opstini Rozaje postoji selo Plunce gde zive moji rodjaci, gde danas niko ne zna albanski a generacija rodjena do 1950 su svi znali.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Јун 20, 2016, 07:11:07 поподне

Kao primer cu uzeti moje bratstvo Lajqi od kojih smo samo mi koji smo ostali u Rugovi i iseljeni u Plav Albanci a svi ostali sem malo primera u Rozaju asimilovani u Bosnjake.

Поздрав, Руговац. Је ли овдје мислиш на Љајиће?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Јун 20, 2016, 07:19:12 поподне
Pozdrav.
Da, po srpskom su Ljajići.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Јун 20, 2016, 07:32:45 поподне
Veliki deo stanovnistva Pesteri su pobosnjaceni Albanci. Selo Ugao je tipican primer toga. Danas od mladjih niko ne zna albanski. Isto je i po drugim pesterskim i rozajski selima.
Kao primer cu uzeti moje bratstvo Lajqi od kojih smo samo mi koji smo ostali u Rugovi i iseljeni u Plav Albanci a svi ostali sem malo primera u Rozaju asimilovani u Bosnjake. Taj proces je jos u toku.
U opstini Rozaje postoji selo Plunce gde zive moji rodjaci, gde danas niko ne zna albanski a generacija rodjena do 1950 su svi znali.

И шта је твоје објашњење, како и због чега се то десило?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Јун 20, 2016, 11:58:38 поподне
To je proces koji traje vec duze vreme. Prvo. Veoma veliki broj mesovitih brakova izmedju Albanaca i Bosnjaka uvodi polako srpski jezik u kucu i postepeni se albanski prestaje da koristi. Drugo. Tamo ne postoje skole da se uci na albanskom tako da i to utice na zaboravljanje jezika. Drugim recima svako mesanje sa Bosnjacima izvan Kosova, polako asimulije Albance u Bosnjake, dok je na Kosovu proces obrnut. Ovo je primer gde brojniji narod iste religije asimiliju manji naros
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Септембар 23, 2016, 01:09:10 поподне
Драги моји истраживачи,

човек који је најдетаљније истражио, проучио и описао ту област зове се Петар Ж. Петровића - Антропогеографска истраживања Рашке 1 и 2.

Књигу имам, нисам је скенирао, немам за то могућности али за свако презиме које вас буде занимало написаћу без икаквих проблема...

Гиле, пошто си већ понудио, ево имам ја једно питањце:
Можеш ли да провериш у тој књизи порекло Ђоровића из села Драмице поред Дежеве (слава Ђурђиц, прислужба Ђурђевдан).
Хвала унапред.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Септембар 23, 2016, 01:42:42 поподне
Гиле, пошто си већ понудио, ево имам ја једно питањце:
Можеш ли да провериш у тој књизи порекло Ђоровића из села Драмице поред Дежеве (слава Ђурђиц, прислужба Ђурђевдан).
Хвала унапред.

ДРАМИЋЕ (Дежева) Ћоровићи 7к, Ђурђиц, одељаци Максимовића у Забрђу код Сопоћана. (чика Пера Ж.Петровић наводи Ћоровиће а не Ђоровиће).

ЗАБРЂЕ (Сопоћанска села) Максимовићи 3к, Ђорђевићи 2к, Ђурђиц, дед из Шарана у Дробњаку, био у Бобовику: имају одељаке у Новом Пазару, Лукоцреву, Зеленовићу, Драмићи (Ћоровићи), Пављу (Михаиловићи)и Асановићи у суседним Дољанима.




Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Септембар 23, 2016, 02:58:27 поподне
ДРАМИЋЕ (Дежева) Ћоровићи 7к, Ђурђиц, одељаци Максимовића у Забрђу код Сопоћана. (чика Пера Ж.Петровић наводи Ћоровиће а не Ђоровиће).

ЗАБРЂЕ (Сопоћанска села) Максимовићи 3к, Ђорђевићи 2к, Ђурђиц, дед из Шарана у Дробњаку, био у Бобовику: имају одељаке у Новом Пазару, Лукоцреву, Зеленовићу, Драмићи (Ћоровићи), Пављу (Михаиловићи)и Асановићи у суседним Дољанима.

Хвала, Гиле. Обратио ми се човек презименом Ђоровић, са неким питањем. Презиме је Ђоровић, а у селу их и данас има под тим презименом. Претпостављам да је грешка у штампи???
Занимљив детаљ ово за Дробњак (претпостављам да ово Шарани значи Шаранци).
Прислужба им је Ђурђевдан, те је могуће да им је то била изворна слава.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Септембар 24, 2016, 02:16:14 пре подне
Primetio sam da puno ljudi iz  familija svoje misljenje o poreklu zasniva na onome sta bi zeleli da budu nego na onome sta stvarno znaju o svom poreklu.
Vidim da se ranije pominju Pantovici i Bojovici iz Mojstira, Opstina Tutin. I jedni i drugi na osnovu procitanih knjiga vezuju sebe sa Pantovice sa Police i Bojovice iz Bojovica kod Andrijevice i misle da su Vasojevici.
Ovde je u pitanju samo podudarnost imena predaka a ne rodjastvo. Panto koji je dosao u Mojstir nije isti Panto koji je doselio na Policu. U Mojstiru su Vasojevici Cukici i Djinovici. Ostali ne.

Slicno je i sa Djorovicima za koje pita Nebo. Ti Djorovici iz okoline Pazara i njihovi rodjaci otseljeni u Toplicu (od njih je bivsi fudbaler Pristine i Zvezde Goran Djorovicú su samo prezimenjaci a ne rodjaci.
Malo je familija i kod Srba, Bosnjaka, Albanaca gde su svi koji se isto prezivaju rodjaci (odnostno poticu po muskoj linije od istog pretka). Ovde koliko vidim imamo na forumu jedino Brakocevica iz Sekulara da moze da kaze sa su mu svi prezimnjaci ujedno i rodjaci.
Toliko.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Септембар 24, 2016, 10:05:01 пре подне
Да, добро збориш комшо из Ругове.
При свим тим сеобама, изгуби се веза у предању, и онда неко после 5-6 колена тражи ту везу с неким познатим презименом, неког важног братства или племена... Ту нам може помоћи једино днк тест.
Презимена попут Бојовић или Пантовић има доста у ЦГ и југозападној Србији, и сигурно нису сви сродни. Шта тек рећи о неким чешћим презименима - Марковић, Радовић, Пејовић,...
Једини који сигурно немају несрпдне парњаке су Бракочевићи, Рмуши, Кастратовићи, Шћекићи и таква ретка презимена (они ми први падоше на памет, ту из мог краја и суседства).

Код ових Ђоровића, конкретно, презиме је изведено од надимка Ђоро, а овај од имена Ђорђе или Ђорђије. У ЦГ име Ђорђе није баш често (барем није било у ранијим столећима, можда га данас има више), али постоји у верзији Ђорђије (што је ближе изворном Георгије). Ово име је доста често у родослову мог братства, свакако због славе Ђурђевдан. Отуд, има често и надимка Ђоро. Зато покушавам да утврдим евентуалну везу дежевских Ђоровића с мојим братством. Знам да има Ђоровића у околини Крагујевца који нису сродни мом братству. А вероватно ни Ђоровићи из Лешка о којима смо писали на теми "нови тестирани". Утврђена је ДН код једног од њих, али јако далека мом братству и то на мало маркера, а и са сасвим другом славом (Свети Тома). За Горанове Ђоровиће, не знам. Мислим да нису од мојих, али, ако ти или неко други има неке податке о овом роду, волео бих да их сазнам.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Септембар 24, 2016, 10:05:57 пре подне
Једини који сигурно немају несрпдне парњаке ...

несродне
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Септембар 26, 2016, 02:53:55 поподне
Да, добро збориш комшо из Ругове.
При свим тим сеобама, изгуби се веза у предању, и онда неко после 5-6 колена тражи ту везу с неким познатим презименом, неког важног братства или племена... Ту нам може помоћи једино днк тест.
Презимена попут Бојовић или Пантовић има доста у ЦГ и југозападној Србији, и сигурно нису сви сродни. Шта тек рећи о неким чешћим презименима - Марковић, Радовић, Пејовић,...
Једини који сигурно немају несрпдне парњаке су Бракочевићи, Рмуши, Кастратовићи, Шћекићи и таква ретка презимена (они ми први падоше на памет, ту из мог краја и суседства).

Код ових Ђоровића, конкретно, презиме је изведено од надимка Ђоро, а овај од имена Ђорђе или Ђорђије. У ЦГ име Ђорђе није баш често (барем није било у ранијим столећима, можда га данас има више), али постоји у верзији Ђорђије (што је ближе изворном Георгије). Ово име је доста често у родослову мог братства, свакако због славе Ђурђевдан. Отуд, има често и надимка Ђоро. Зато покушавам да утврдим евентуалну везу дежевских Ђоровића с мојим братством. Знам да има Ђоровића у околини Крагујевца који нису сродни мом братству. А вероватно ни Ђоровићи из Лешка о којима смо писали на теми "нови тестирани". Утврђена је ДН код једног од њих, али јако далека мом братству и то на мало маркера, а и са сасвим другом славом (Свети Тома). За Горанове Ђоровиће, не знам. Мислим да нису од мојих, али, ако ти или неко други има неке податке о овом роду, волео бих да их сазнам.


 Бракочевићи ( укључујући и: Лазовиће из Грачанице - Полимље, Бошковиће у Беранама. Протиће, Савовиће ( Савиће, уписани су и тако) Хаџипоповиће (или само Поповићи) у вароши Пећ, сматрају да су сви од Бракоча сина Вука Љевака. Бракочевићима у Шекулару се сматрају и Ивановићи. Не зна се тачно да ли су од довотка, кад се Бракоч други пут женио или од неке  одиве која се вратила у род. Било како било и ови Ивановићи из Шекулара су дио братственичког стабла Бракочевића. Имају исе као и  Бракочевићи ма Мокри планини, у рату су били у истом воду,  имали заједничку трпезу и у весељу и жалости. Припадници  братства Бракочевића ( и свих  огранака, укључујући и оне са другим презименом се међусобно не жене и удају, све до данас, иако улазе у најстарији слој Шекулараца, лише Мацура). Не знамо да ли би  ДНК  тест потврдио све наведено, с обзиром на старину  братства?  Сви су увјерени у заједничко поријекло. Неће ни да чују за  ДНК тест.
Рмуши у  Шекулару се узимају (жене и удају) међусобно. Шћекићи су толико разгранати (претпостављам и разородни) јер се узимају међусобно. Међусобне женидбено удадбене везе Кастратовића ми нијесу познате. И они су раазгранати. у Полимљу, Метохији... Каква је веза између Кастратовића ( Срба или Црногораца, у зависности од изјашњавања) и презиме'на  Кастрати ( Албанаца) ? Чини ми се да има Кастратовића и муслиманске вјероисповијести.
   
 
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Септембар 26, 2016, 08:45:50 поподне
Не постоје везе између Кастратовића и фамилија које се презивају Кастрати (које носе презиме по фису коме припадају а нису ближи род но само племеници). Кастратовићи Црногорци су добили презиме по надимку њиховог претка и Васојевићи су. Ја да знам нема Кастратовића да су Бошњаци. Има Шошкића и Губеринића али Кастратовића нема.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Септембар 26, 2016, 09:25:14 поподне
Не постоје везе између Кастратовића и фамилија које се презивају Кастрати (које носе презиме по фису коме припадају а нису ближи род но само племеници). Кастратовићи Црногорци су добили презиме по надимку њиховог претка и Васојевићи су. Ја да знам нема Кастратовића да су Бошњаци. Има Шошкића и Губеринића али Кастратовића нема.

Искрено говорећи, мени је та прича о Леки који је понео надимак Кастрат (позната анегдота) мало климава. Склонији сам да помислим да овај огранак Васојевића вуче корене из Кастрата.
Ово за племе Кастрата добро кажеш. Они нису настали филијацијом, већ је то племе настало здруживањем више несродних родова, слично као у Старој ЦГ.
Било би јако добро да неки Кастратовић уради днк тест.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Септембар 26, 2016, 09:28:22 поподне
Да се одмах исправим, лапсус, није Лека, него Лако (Ковачевић).
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Септембар 26, 2016, 09:31:20 поподне
Да се одмах исправим, лапсус, није Лека, него Лако (Ковачевић).

Богами улазиш у опасне воде са том претпоставком од овога Лака је војводска кућа Војводића која је водила Васојевиће до појаве Миљана Вукова :)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Септембар 26, 2016, 09:33:11 поподне
Књигу Себечевца и Шаћировића можемо да окачимо о клин, бојим се. Нарочито ако се упореди са Петровићевом...

Слажем се са оценом. Ова двојица су тотални аматери а Петровић је био озбиљан научник.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Септембар 26, 2016, 10:44:47 поподне
Богами улазиш у опасне воде са том претпоставком од овога Лака је војводска кућа Војводића која је водила Васојевиће до појаве Миљана Вукова :)

Не видим ту ништа спорно ни опасно. Опште је познато да су Брђани и Малесори, а и добар део Староцрногораца, испреплетаног и сродног порекла. Не устручавам се да изнесем ову претпоставку, нарочито што су ми Кастратовићи једна од предачких линија.
Нећу ваљда због ове претпоставке главу изгубити  :)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Септембар 26, 2016, 10:46:33 поподне
Него, као по обичају, удаљисмо се од основне теме, Рашке и Пештера, опет у завичај...
Ако није тешко уредницима, нек пребаце ове постове негде у Горње Полимље.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Септембар 27, 2016, 12:02:00 пре подне
Да би се урадила ТАЧНА студија за неки предео или општину потребно је урадити следеће:
1) утврдити тачан број села (често број села у одређеној територији није исти са званичним бројем села који се води у оштини). Увек треба давати предност народној подели.

2) утврдити тачан број кућа за сваку фамилију које постоје (а чији власници су отсељени и долазе преко лета) и број кућа фамилија које су стално насељене.

Да би се ово урадило потребна је сарадња од стране општина и државе. И ту су много већи проблеми но прикупљање података на терену.


Ја на пример кад сам био прошле године у Приштини тражио сам у министарству да ми дају званичне податке за ова три питања.

1. Колико тачно Косово има држављана?
2. Колико тачно има људи који стално живе?
3. Списак 100 најчешћих презимена са тачним бројем колико их има?


Нормално сви су били зачуђени што  озбиљан старији човек се занима за такве небитне ствари по њиховом мишљењу. И нико није могао да ми да информацију а то су ЈАВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ.

Све док не буде постојала сарадња државе биће тешко да се утврде ТАЧНИ подаци за било које село, територију, племе итд
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Септембар 27, 2016, 07:57:51 пре подне
Не постоје везе између Кастратовића и фамилија које се презивају Кастрати (које носе презиме по фису коме припадају а нису ближи род но само племеници). Кастратовићи Црногорци су добили презиме по надимку њиховог претка и Васојевићи су. Ја да знам нема Кастратовића да су Бошњаци. Има Шошкића и Губеринића али Кастратовића нема.
Јован Цвијић у својим истраживањима крајем 19. и почетком 20.вијека наводи по ондашњој терминологији у вароши Пећ, између осталих и Кастратовиће међу породицама мухамеданских Срба. Данас би то били Бошњаци или су прешли у Албанце, што је могуће.  Цвијић посебно наводи Арбанасе Кастрати ( у Пећкој нахији), и православне породице Кастратовиће у вароши Пећ. Све то пише у  књизи: Основе  геоморфолоије и географије Македоније и Старе Србије. 
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Септембар 27, 2016, 08:02:40 пре подне
Него, као по обичају, удаљисмо се од основне теме, Рашке и Пештера, опет у завичај...
Ако није тешко уредницима, нек пребаце ове постове негде у Горње Полимље.
Небо у праву си. Горње Полимље или Метохија ( ако има та тема)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Септембар 27, 2016, 08:19:23 пре подне
Не постоје везе између Кастратовића и фамилија које се презивају Кастрати (које носе презиме по фису коме припадају а нису ближи род но само племеници). Кастратовићи Црногорци су добили презиме по надимку њиховог претка и Васојевићи су. Ја да знам нема Кастратовића да су Бошњаци. Има Шошкића и Губеринића али Кастратовића нема.

Иако смо се удаљили  од теме, има још припадника племена Васојевића, Куча, Братоножића, Пипера, Морачана, Ровчана... чак и из Старе Црне Горе ( мада су они заступљенији   у  Бару, Улцињу, Скадарској Малесији, околина Подгорице ) који су прешли у ислам како на Пештери, тако и у Метохији, Рашкој области... Наравно има и старосједилаца. Данас су Бошњаци, или Албанци.  Ријетки у Црној Гори и  Црногорци.
Губеринићи су Васојевићи - Мијомановићи. У Бихору се презивају и Трубљани.
 Руговац  какво је Ваше виђење  Арнауташа?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Септембар 27, 2016, 01:24:37 поподне
Што се тиче "Арнауташа" по Косову ја се слажем са Урошевићем. То је процес који се одвијао током турске окупације и у време кад је религија била основна одредница нечије идентификације је логичан.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: НиколаВук Септембар 27, 2016, 02:07:33 поподне
Да приложим и ја нешто о теми Кастратовићи-Кастрати. У књизи Роберта Елсија "Tribes of Albania", у одељку где се говори о малисорском фису Шкреља, Елси је цитирао извод из књиге Едит Дурам "High Albania". У изводу се говори о томе како је Едит отишла да присуствује племенској слави Шкреља, Преносу моштију св. Николе Мирликијског (у мају 1908. године), и да им је један од сапутника био припадник фиса Кастрати, који је избегао у Подгорицу од крвне освете (један Албанац муслиман му је убио сина, а он је њему убио четири његова блиска рођака, и клиснуо преко границе). Тај Кастрат је добро знао српски, и била су му пуна уста хвале за црногорског кнеза Николу, а његов син се школовао да би постао црногорски официр. Гђа Дурам онда помало резигнирано констатује како ће његови праунуци вероватно бити србофони православци, и да ће се клети да су одувек били Срби. Познато ми је пристрасно антисрпство оба ова аутора (Елсија и Дурам), али не видим разлог због кога би Дурам измислила ову причу. Верујем да је оваквих случајева било, и да можда Кастратовићи (не сви) имају овакав корен.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: aleksandar I Септембар 27, 2016, 05:22:39 поподне
Познато ми је пристрасно антисрпство оба ова аутора (Елсија и Дурам), али не видим разлог због кога би Дурам измислила ову причу.

Едит Дурам је иначе у књизи "Висока Албанија" износила веома чуден тезе о поријеклу појединих малисорскх племена из Босне. А када смо већ код односа према српским официрима, ево једног интересантног новинског чланка:

http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2557/Britanska-spisateljica-o-Valjevu-i-Ubu-1904-godine.htm
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: НиколаВук Септембар 27, 2016, 06:04:00 поподне
Едит Дурам је иначе у књизи "Висока Албанија" износила веома чуден тезе о поријеклу појединих малисорскх племена из Босне. А када смо већ код односа према српским официрима, ево једног интересантног новинског чланка:

http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2557/Britanska-spisateljica-o-Valjevu-i-Ubu-1904-godine.htm

То за порекло из Босне је она чула од самих Малисора, што је и нагласила у књизи. Мислим да су управо Шкрељи једно од племена које има то предање. Није то најчуднија традиција, у Елсијевој књизи пише да Мирдите имају предање да потичу са планине Паштрик на граници Србије и Албаније, и да је њихов родоначелник био брат од родоначелника племена Шаља и Шоши.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: aleksandar I Септембар 27, 2016, 06:06:20 поподне
Мислим да су управо Шкрељи једно од племена које има то предање.

Да! Мислима да баш за Шкреље каже да су поријеклом са Влашића, али нисам сигуран ДАВНО САМ ЈЕ ЧИТАО!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Синиша Јерковић Септембар 27, 2016, 06:17:08 поподне
Ово везано за поријекло Гега из Босне наводи и Карлтон Кун у свом раду о Арбанасима, преносећи заправо њихова предања.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Септембар 27, 2016, 06:39:37 поподне
Опасан си Никола. Послао сам ти књигу о Албанским племенима, пре неки дан, већ је користиш у расправи. :)

Тај Елси је написао ту књигу и у њој је набројао 180 фисова, што није тачно и није могуће.
То је довољно за оцену те књиге, мада има занимљивих информација итд.

Дуран је била велики албанофил у то доба вероватно доживљавајући Албанце као егзотичне брђане итд. Ту је она прикупила пуно бајки и публиковала их. Ка тој књизи се као и претходној може односити као занимљивом штиву и ништа више.

Ово пишем зато што сам објективан а не националиста.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Небојша Септембар 27, 2016, 06:41:49 поподне
Ово везано за поријекло Гега из Босне наводи и Карлтон Кун у свом раду о Арбанасима, преносећи заправо њихова предања.

Данас се, бар на основу генетике, не може извести такав закључак.

Кун са друге стране, говорећи о Црногроцима, помиње да један добар део води порекло од, цитирам, "словенизованих Албанаца":

"The Montenegrins, who are the tallest people in Europe, live on a barren limestone mountain upland, where they, for centuries, succeeded in maintainingnheir Christianity and their freedom while surrounded by the Turks. They, like the northern Albanians, preserve their old exogamous clan organization, and their clan loyalties and feuds. They are linguistically Serbs, but there can be no question that they are to a large extent Slavicized Albanians; the cultural continuity between the two peoples is striking, the only real differences being those of language and religion. Although the Montenegrins are divided geographically into several sections, the racial differences between these are not great, and for the present purpose the Montenegrins will be dealt with as a whole. Where there are regional differences, the Old Montenegrins, who show the most extreme development in typically Montenegrin characters, will be referred to."

Вероватно је овакав закључак стекао боравећи у ЦГ и Албанији, тј. упоређивањем обичаја, расних типова, итд. (пошто генетика сасвим сигурно није била актуелна тада).
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: НиколаВук Септембар 27, 2016, 06:50:47 поподне
Опасан си Никола. Послао сам ти књигу о Албанским племенима, пре неки дан, већ је користиш у расправи. :)

Тај Елси је написао ту књигу и у њој је набројао 180 фисова, што није тачно и није могуће.
То је довољно за оцену те књиге, мада има занимљивих информација итд.

Дуран је била велики албанофил у то доба вероватно доживљавајући Албанце као егзотичне брђане итд. Ту је она прикупила пуно бајки и публиковала их. Ка тој књизи се као и претходној може односити као занимљивом штиву и ништа више.

Ово пишем зато што сам објективан а не националиста.

Тај број фисова свакако није тачан, то и сам Елси признаје када пише о сваком "фису" понаособ. Нпр. он је ту убацио и области где није било фисне организације, као што је Дебар, Мати, Хас, Љума, итд. Међутим, он је пратио аустроугарски попис из времена окупације у Првом светском рату и држао се њихове територијалне поделе северне Албаније, отуд толики број "фисова" (ту поред фисова спадају и барјаци и шире области као што су Љума или Хас, вероватно некадашње жупе, што је Хас, средњовековно Патково нпр. недвосмислено био). Иначе је занимљива књижица јер може на једном месту да се прочитају племенска предања, коју славу је који фис славио итд.  :)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: OlovniCovek Септембар 27, 2016, 06:57:38 поподне
Данас се, бар на основу генетике, не може извести такав закључак.

Кун са друге стране, говорећи о Црногроцима, помиње да један добар део води порекло од, цитирам, "словенизованих Албанаца":

"The Montenegrins, who are the tallest people in Europe, live on a barren limestone mountain upland, where they, for centuries, succeeded in maintainingnheir Christianity and their freedom while surrounded by the Turks. They, like the northern Albanians, preserve their old exogamous clan organization, and their clan loyalties and feuds. They are linguistically Serbs, but there can be no question that they are to a large extent Slavicized Albanians; the cultural continuity between the two peoples is striking, the only real differences being those of language and religion. Although the Montenegrins are divided geographically into several sections, the racial differences between these are not great, and for the present purpose the Montenegrins will be dealt with as a whole. Where there are regional differences, the Old Montenegrins, who show the most extreme development in typically Montenegrin characters, will be referred to."

Вероватно је овакав закључак стекао боравећи у ЦГ и Албанији, тј. упоређивањем обичаја, расних типова, итд. (пошто генетика сасвим сигурно није била актуелна тада).

Moram da priznam da mi ta Kunova konstatacija o slicnosti kulture u Albanaca i Crnogoraca, nikada nije bila jasna.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Небојша Септембар 27, 2016, 07:06:48 поподне
Moram da priznam da mi ta Kunova konstatacija o slicnosti kulture u Albanaca i Crnogoraca, nikada nije bila jasna.

Вероватно мисли на тај горштачки начин живота, вековни отпор према Турцима, расне типове који су слични и код једних и код других, итд.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: OlovniCovek Септембар 27, 2016, 07:13:43 поподне
Вероватно мисли на тај горштачки начин живота, вековни отпор према Турцима, расне типове који су слични и код једних и код других, итд.

Meni posteno jedan Crnogorac, daleko vise lici na Hercegovca ili Dalmatinca, nego na Albanca.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Септембар 27, 2016, 11:25:05 поподне
Meni posteno jedan Crnogorac, daleko vise lici na Hercegovca ili Dalmatinca, nego na Albanca.

Struktura familije, bratstva i plemena je identicna kod Crnogoraca i Malisora. Takodje i u predelima koji su blizu predelima gde se nalaze plemena (Polmlje, Metohija). Sto idemo dalje razlike su vece.

A postoje i velike razlike unutar svakoga naroda. Kod Albanaca se veoma razlikuju Albanci iz Metohije, Drenice, Kosova i Makedonije. Kao sto se razlikuju unutar srpskog etnosa Crnogorci, Srbi iz Podgora, Kolasinci, Kosovci itd
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: skituljko039 Март 08, 2017, 10:21:41 поподне
Него, као по обичају, удаљисмо се од основне теме, Рашке и Пештера, опет у завичај...
-Да се вратимо на села око Новог Пазара. Има ли података о селу Лукоцрево и пореклу становништва тог села?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: skituljko039 Март 11, 2017, 01:47:26 поподне
Драги моји истраживачи,

човек који је најдетаљније истражио, проучио и описао ту област зове се Петар Ж. Петровића - Антропогеографска истраживања Рашке 1 и 2.
Књигу имам, нисам је скенирао, немам за то могућности али за свако презиме које вас буде занимало написаћу без икаквих проблема...
- Поздрав Гиле. Интересују ме подаци за село Лукоцрево и за порекло становништва тог села. Презимена Марјановић, Никић, Милетић и Стефановић ме интересују. Сви славе Светог Стевана 9 јануара и тврде да су од истог претка. У селу су остаци средњовековног манастира Свете Варваре. Постоји и старо гробље које није на истом месту где и садашње. Село је у средњем веку имало други назив а становништво се иселило приликом сеобе Срба. Садашње становништво је досељавано почетком 19 века. Да ли у тој књизи има података о пореклу тих досељених породица?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Март 11, 2017, 02:00:08 поподне
Драги моји истраживачи,

човек који је најдетаљније истражио, проучио и описао ту област зове се Петар Ж. Петровића - Антропогеографска истраживања Рашке 1 и 2.
Књигу имам, нисам је скенирао, немам за то могућности али за свако презиме које вас буде занимало написаћу без икаквих проблема...
- Поздрав Гиле. Интересују ме подаци за село Лукоцрево и за порекло становништва тог села. Презимена Марјановић, Никић, Милетић и Стефановић ме интересују. Сви славе Светог Стевана 9 јануара и тврде да су од истог претка. У селу су остаци средњовековног манастира Свете Варваре. Постоји и старо гробље које није на истом месту где и садашње. Село је у средњем веку имало други назив а становништво се иселило приликом сеобе Срба. Садашње становништво је досељавано почетком 19 века. Да ли у тој књизи има података о пореклу тих досељених породица?




Марјановићи 2 куће, Никоћи 8, Стефановићи 4, Милићи 3, Миловићи 1, Милетићи 3, Јевремовићи 1, Антонијевићи 2, Св. Стеван, Пипери, доселили се у почетку 19. века. Имају одељаке у Мишчићу, Новом Пазару и у Скопљу.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: skituljko039 Март 16, 2017, 08:22:24 поподне



Марјановићи 2 куће, Никоћи 8, Стефановићи 4, Милићи 3, Миловићи 1, Милетићи 3, Јевремовићи 1, Антонијевићи 2, Св. Стеван, Пипери, доселили се у почетку 19. века. Имају одељаке у Мишчићу, Новом Пазару и у Скопљу.
-Шездесетих година је у селу Дојевићу код Новог Пазара радио као наставник историје професор Вукман Ћулафић из Берана. Истраживао је порекло породица из оближњег села Лукоцрева. По њему у село су дошла два брата Луко и Марјан. Луко је убијен од стране турака који су се повлачили после пораза од Карађорђа код Суводола. Нико није смео да га сахрани а пси су му развлачили црева. По томе је и село добило назив Лукоцрево. Од Марјана су Марјановићи, Никићи, Стефановићи, Милићи... За порекло из Пипера не знају. Луко и Марјан су били Магделинићи, дошли су из околине Рожаја(по предању из села Тмушићи). -Драшко Магделинић (народни гуслар и бивши директор земљорадничке задруге Богаје) је истраживао порекло Магделинића. По његовим записима код Борове главе испод планине Турјак код Рожаја се доселио Вукајло Дуловић из Мораче. После његове смрти потомство му назову Магделинић по мајци им. Крајем 18 или почетком 19 века њихову задругу је задесила куга па су се раселили. У Богаје се населе Радован и Саво а Марјан и Луко код Новог Пазара. Дуловићи су од Селаковић Дула чији се предак Обрад Селак доселио у Крњу јелу(Морача) из Поповог поља у Херцеговини. Е сад нам треба неко од Марјанових потомака да се тестира а Дуловића има већ тестираних. Њихова хаплогрупа је Г2а. Ако се поклопи хаплогрупа онда ће се и ова прича о пореклу њиховом потврдит.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Март 16, 2017, 10:21:29 поподне
-Шездесетих година је у селу Дојевићу код Новог Пазара радио као наставник историје професор Вукман Ћулафић из Берана. Истраживао је порекло породица из оближњег села Лукоцрева. По њему у село су дошла два брата Луко и Марјан. Луко је убијен од стране турака који су се повлачили после пораза од Карађорђа код Суводола. Нико није смео да га сахрани а пси су му развлачили црева. По томе је и село добило назив Лукоцрево. Од Марјана су Марјановићи, Никићи, Стефановићи, Милићи... За порекло из Пипера не знају. Луко и Марјан су били Магделинићи, дошли су из околине Рожаја(по предању из села Тмушићи). -Драшко Магделинић (народни гуслар и бивши директор земљорадничке задруге Богаје) је истраживао порекло Магделинића. По његовим записима код Борове главе испод планине Турјак код Рожаја се доселио Вукајло Дуловић из Мораче. После његове смрти потомство му назову Магделинић по мајци им. Крајем 18 или почетком 19 века њихову задругу је задесила куга па су се раселили. У Богаје се населе Радован и Саво а Марјан и Луко код Новог Пазара. Дуловићи су од Селаковић Дула чији се предак Обрад Селак доселио у Крњу јелу(Морача) из Поповог поља у Херцеговини. Е сад нам треба неко од Марјанових потомака да се тестира а Дуловића има већ тестираних. Њихова хаплогрупа је Г2а. Ако се поклопи хаплогрупа онда ће се и ова прича о пореклу њиховом потврдит.

Ово горе је позната прича о пореклу Магделинића из Башче. Ваља додати да је истог порекла и фамиља Курпејовић, који су конвертовали на ислам.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Март 26, 2017, 08:36:32 поподне
Занима ме порекло Гуџевића (муслимани) из села Граб између Мухова и Штитара, код Дуге Пољане. Ако има негде у неком раду о Пештеру.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Март 26, 2017, 10:44:23 поподне
-Шездесетих година је у селу Дојевићу код Новог Пазара радио као наставник историје професор Вукман Ћулафић из Берана. Истраживао је порекло породица из оближњег села Лукоцрева. По њему у село су дошла два брата Луко и Марјан. Луко је убијен од стране турака који су се повлачили после пораза од Карађорђа код Суводола. Нико није смео да га сахрани а пси су му развлачили црева. По томе је и село добило назив Лукоцрево. Од Марјана су Марјановићи, Никићи, Стефановићи, Милићи... За порекло из Пипера не знају. Луко и Марјан су били Магделинићи, дошли су из околине Рожаја(по предању из села Тмушићи). -Драшко Магделинић (народни гуслар и бивши директор земљорадничке задруге Богаје) је истраживао порекло Магделинића. По његовим записима код Борове главе испод планине Турјак код Рожаја се доселио Вукајло Дуловић из Мораче. После његове смрти потомство му назову Магделинић по мајци им. Крајем 18 или почетком 19 века њихову задругу је задесила куга па су се раселили. У Богаје се населе Радован и Саво а Марјан и Луко код Новог Пазара. Дуловићи су од Селаковић Дула чији се предак Обрад Селак доселио у Крњу јелу(Морача) из Поповог поља у Херцеговини. Е сад нам треба неко од Марјанових потомака да се тестира а Дуловића има већ тестираних. Њихова хаплогрупа је Г2а. Ако се поклопи хаплогрупа онда ће се и ова прича о пореклу њиховом потврдит.
Село Тмушиће није у околини Рожаја. Некада Горње Заграђе а сада Тмушиће је једно од   села  Полице код Берана.   
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Март 27, 2017, 12:16:08 поподне
Занима ме порекло Гуџевића (муслимани) из села Граб између Мухова и Штитара, код Дуге Пољане. Ако има негде у неком раду о Пештеру.

Клименте.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Amicus Март 27, 2017, 02:30:42 поподне
Занима ме порекло Гуџевића (муслимани) из села Граб између Мухова и Штитара, код Дуге Пољане. Ако има негде у неком раду о Пештеру.

Клименте.

ГУЏЕВИЋИ

У Грабу, Трнави и Мухову има Гуџевића, а од прве половине XIX века и у Новом Пазару. Тако се 1843. године помиње у овом граду неки Смајо Гуџевић (ДАБ—КК XXIII, 449). Доста их је дошло после Другог светског рата.

Према првој верзији, Гуџевићи су исламизовани Црногорци и у Граб су досељени из Хисарџика (Пријепоље), а пo другој, су Укићи из Угла (Клименте) (Муслимани).

Др Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд, 1979, стр. 176

Родови у Теоцама: Дупљаци, Рамовићи 5 к., из ко ских Дупљака 1880. —Гуџевић, Шемовић 1 к., из Новог Пазара 1880, старином од Краљева.

Петар Ж. Петровић, Рашка, том 2, Нови Пазар, 2010, стр. 41
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Март 27, 2017, 02:53:06 поподне
Захваљујем, момци.

Гледао сам документарац из 1984. године о Синану Гуџевићу из Граба - "Овидију из Граба", а и другим Гуџевићима, па ме заинтригирало.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Милош Март 27, 2017, 03:24:08 поподне
ГУЏЕВИЋИ

У Грабу, Трнави и Мухову има Гуџевића, а од прве половине XIX века и у Новом Пазару. Тако се 1843. године помиње у овом граду неки Смајо Гуџевић (ДАБ—КК XXIII, 449). Доста их је дошло после Другог светског рата.

Према првој верзији, Гуџевићи су исламизовани Црногорци и у Граб су досељени из Хисарџика (Пријепоље), а пo другој, су Укићи из Угла (Клименте) (Муслимани).

Др Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд, 1979, стр. 176

Родови у Теоцама: Дупљаци, Рамовићи 5 к., из ко ских Дупљака 1880. —Гуџевић, Шемовић 1 к., из Новог Пазара 1880, старином од Краљева.

Петар Ж. Петровић, Рашка, том 2, Нови Пазар, 2010, стр. 41


П. Пeтpoвић cпoмињe Гуџeвићe и у Вojнићу, Бaнoвици, Mуxoву, Гpaбу и Г. Tpнaви. Cвудa иx вeзуje зa Гpaб, a њиxoву cтapину зa Кpaљeвo.

Зa Гpaб (зaceoк Mуxoвa) кaжe: Гуџeвићи 12 к. oд пoмуxaмeдaњeниx Cpбa из oкoлинe Kpaљeвa.
П. Пeтpoвић, Paшкa II, Н. Пaзap 2010, cтp 164.
Наслов: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojislav.ananic Април 24, 2017, 08:51:15 пре подне
О пореклу презимена на Пештеру:

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html%3A661777-Prezimena-po-ocuzvanju-nadimcima

Наслов: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojislav.ananic Април 24, 2017, 09:05:37 пре подне
Пропадамо јер смо се одрекли предака - интервју проф. Салиха Селимовића

http://www.pecat.co.rs/2013/03/prof-salih-selimovic-propadamo-jer-smo-se-odrekli-predaka/

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Април 24, 2017, 10:38:50 пре подне


Препоручујем књигу "Прилози прошлости СТАРЕ РАШКЕ" Салиха Селимовића, нашег признатог историчара из Рашке области, посебно због обраде тема о којима муслимани нерадо говоре: Култ Светог Саве код муслимана и остаци хришћанских традиција у средњем Полимљу, Бихору и на Пештеру. Такође, истиче муслиманске књижевнике који су се с краја 19. и почетком 20. века јавно изјашњавали као Срби.

Наслов: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojislav.ananic Април 24, 2017, 11:02:43 пре подне
Стара Рашка у турским административно-управним подјелама - проф. Салих Селимовић

https://mostovikulture.wordpress.com/2013/08/07/salih-selimovic-stara-raska-u-turskim-administrativno-upravnim-podjelama/

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Април 25, 2017, 12:10:34 пре подне
Поменуто презиме Милић, из Лукоцрева и славе исту славу Св.Стефана 9.јануара....Да ли су у сродству са наведеним фамилијама раније били незнам,тачно је да потичу из истог села,где од свих родова данас има само по који представник,јер су се махом иселили у Нови Пазар и остала места Србије.Знам да је од Милића свега једна кућа сада,а сигурно их је било више раније ...Нисам из тог места те више података незнам

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Април 25, 2017, 12:22:45 пре подне
Интересује ме зна ли неко нешто више о настанку презимена Дрманић,из села Врановина и Љуљац у општини Нови Пазар,знам само да датира негде са краја 18 почетком 19 века сигурно,да сви славе Св.Јована Крститеља...Нема писаних трагова одакле су доселили на ове просторе....
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Милош Април 25, 2017, 02:05:21 пре подне
Интересује ме зна ли неко нешто више о настанку презимена Дрманић,из села Врановина и Љуљац у општини Нови Пазар,знам само да датира негде са краја 18 почетком 19 века сигурно,да сви славе Св.Јована Крститеља...Нема писаних трагова одакле су доселили на ове просторе....

Село Љуљац- Подгор
Дрманци, Дрманићи 4 к., св. Јован, из Полаза.

Полази-Дежева
Дрманци, Дрманићи 4 к., св. Јован, из
Дрманића у Старом Влаху.

Извор: Петар Ж. петровић, Рашка II, Нови Пазар 2010, стр. 126,159

Дрманиће не нађох, али постоје Дрмановићи код Нове Вароши, на Златару, па се вероватно ради о том селу.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: ДушанВучко Април 25, 2017, 02:59:56 пре подне
Село Љуљац- Подгор
Дрманци, Дрманићи 4 к., св. Јован, из Полаза.

Полази-Дежева
Дрманци, Дрманићи 4 к., св. Јован, из
Дрманића у Старом Влаху.

Извор: Петар Ж. петровић, Рашка II, Нови Пазар 2010, стр. 126,159

Дрманиће не нађох, али постоје Дрмановићи код Нове Вароши, на Златару, па се вероватно ради о том селу.
Порекло мог друга ,Васиљевић се презива, је област Дежеве, помињао ми је села одакле су му отац и мајка, запамтио сам само једно, Ђунлије, можда је то село мајке, али он слави исто Св. Јована
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Милош Април 25, 2017, 03:05:02 пре подне
Село Љуљац- Подгор
Дрманци, Дрманићи 4 к., св. Јован, из Полаза.

Полази-Дежева
Дрманци, Дрманићи 4 к., св. Јован, из
Дрманића у Старом Влаху.

Извор: Петар Ж. петровић, Рашка II, Нови Пазар 2010, стр. 126,159

Дрманиће не нађох, али постоје Дрмановићи код Нове Вароши, на Златару, па се вероватно ради о том селу.

Велики род Дрмановића живи у Богатићу и слави исто Св. Јована. За њих се каже да носе презиме по планини Дрмановини код Косјерића у Ужичкој Црној Гори.

У Црној Гори се јављају презимена Дрман и Дрмановић у Цеклину и Паштровићима, који су истог порекла. Потичу од Климената и славе Св. Николу.

Што се тиче порекла речи, вероватно се ради о личном имену Дрман. У историји је познат Дрман који је са братом Куделином владао Браничевом у другој половини 13. века.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Милош Април 25, 2017, 03:31:51 пре подне
Порекло мог друга ,Васиљевић се презива, је област Дежеве, помињао ми је села одакле су му отац и мајка, запамтио сам само једно, Ђунлије, можда је то село мајке, али он слави исто Св. Јована

Васиљевићи са славом Св. Јован се једино спомињу у дежевском селу Шароње. За њих се каже да су стаариници. Зато би било добро да се тестира. :)

Село које си запамтио зове се Ђонлије. За њега Петровић каже:
"Ђонлије се назвало по старом српском роду Ђонлићима, од којега је
био ктитор Велимир с браћом. Крај Обуниће унето је као село Обине y Typ-
ски пописни списак села 1455. Заселак Пољице спаљен је 1912. Хришћанско
гробље је у суседном Пустовлаху, а мухамеданци га имају поред пута који
води из Ђонлија за Вевер. 1948. y Ђонлијама је било 123 становника:

Алибашић 1 к., турски род из Анадолије.
Маврићи 7 к. и 3 к. у Обунићу, Хоти. ←
Бешевић 1 к. од старинаца Бешевића у Штитарима.
У Пољицама су: Гојковић 1 к., од Гојковића у Мухову, старином из Моравица.
Пантовић 1 к., Лазарева субота, из Брусника у Моравицама, прешао 1945. из Шавца.
Боровић 1 к., ћурђиц, Дробњак из Драмића.
 Одселили се: Друштинци у Пожегу 1913,
Колашинци, старином из Колашина на Тари, 1944. у Доњу Трнаву, Шавце и
у Симењачу под Ђурђевим Ступовима. Костовићи из Љуљца купили су земљу одсељених мухамеданаца, али се још нису населили."
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: ДушанВучко Април 25, 2017, 03:45:30 пре подне
Васиљевићи са славом Св. Јован се једино спомињу у дежевском селу Шароње. За њих се каже да су стаариници. Зато би било добро да се тестира. :)

Село које си запамтио зове се Ђонлије. За њега Петровић каже:
"Ђонлије се назвало по старом српском роду Ђонлићима, од којега је
био ктитор Велимир с браћом. Крај Обуниће унето је као село Обине y Typ-
ски пописни списак села 1455. Заселак Пољице спаљен је 1912. Хришћанско
гробље је у суседном Пустовлаху, а мухамеданци га имају поред пута који
води из Ђонлија за Вевер. 1948. y Ђонлијама је било 123 становника:

Алибашић 1 к., турски род из Анадолије.
Маврићи 7 к. и 3 к. у Обунићу, Хоти. ←
Бешевић 1 к. од старинаца Бешевића у Штитарима.
У Пољицама су: Гојковић 1 к., од Гојковића у Мухову, старином из Моравица.
Пантовић 1 к., Лазарева субота, из Брусника у Моравицама, прешао 1945. из Шавца.
Боровић 1 к., ћурђиц, Дробњак из Драмића.
 Одселили се: Друштинци у Пожегу 1913,
Колашинци, старином из Колашина на Тари, 1944. у Доњу Трнаву, Шавце и
у Симењачу под Ђурђевим Ступовима. Костовићи из Љуљца купили су земљу одсељених мухамеданаца, али се још нису населили."
Тачно, Шароње! :) Пробаћу да га наговорим, сад живи у Шпанији (Каталонија), али причаћу са њим о томе кад дође на лето, ако буде заинтересован, али било би добро...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: ДушанВучко Април 25, 2017, 03:49:54 пре подне
Причао ми је да се нешто магловито сећа, да је то презиме старо и да је предање да је неки његов предак служио на двору Немањића, то је предање, незна ни он дал је то истина, али ако су старинци, све је могуће...Тј. могуће је да су у Дежевској долини његови још од средњег века
Наслов: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojislav.ananic Април 25, 2017, 07:52:49 пре подне
ДРМАН- (<антр. кумански Дорман)

Прва појава овог личног имена везана је за бугарског бољара у области Браничево у Србији у XII веку. Ђура Даничић не даје никакве етимолошке коментаре уз ово лично име, па, зачудо, ни Петар Скок у свом „Етимологијском рјечнику". Ареал ове антропонимијске основе обухвата углавном јужне крајеве нашег језичког подручја са изузетком неколико примера у Хрватској, који би се лако могли објаснити миграционим моментима после пада Србије у турске руке током ХIV-ХV века. Улазак овог несловенског антропонима у наш именски фонд извршен је, без сумње, бугарским посредством, што значи да су ово лично име Бугари донели из своје старе домовине на реци Волги. Занимљиво је, па и тешко схватљиво да антропоним Дрман не налазимо у опсежној књизи Стефана Илчева о бугарским презименима, што као да баца извесну сенку на ареал ове несловенске основе. С друге стране, познати бугарски ономастичар, Јордан Заимов, у својој монографији о области Пирдопско у Бугарској из 1959. године објашњава топоним Дрманец преко куманског личног имена Дгрман, а двадесет девет година касније, у књизи „Бмгарски именник" одбацује ово мишљење и опредељује се за новогрчко порекло: Дгрман, Дгрмо (XVI век), дврма - густа гора, храсталак (<грч. ор^џо^), Милица Грковић сматра да је име Дрман егимолошки нејасно, а Мате Шимундић наводи ово лично име из текста заклетве клишког кнеза Петра из 1227. године: Тћеодозш шро1е де Бпто које реконструише као антропоним Дргмо од глагола дрмати. Међутим, тешко да се ово мишљење може и доказати, јер се глагол дрмати у значењу трести не среће у нашем ономастичком систему. Изузетак представља шатровачка реч дрматор која је стварно од овог глагола, као и надимак Дрмоња кога је носио донедавно један грађанин Краљева, чија се супруга, по њему, називала Дрмоњица. Мишљења сам да је ово лично име нама дошло ипак преко Бугара, а не преко Грка, али би у сваком случају било потребно подробније се позабавити судбином овог имена и код Турака, Румуна и Албанаца.
Дрман: само у селу Каштеланец код Вараждина и у Загребу (четири становника 1948. године). Једнако је са куманским личним именом Дрман које је запажено у Србији крајем XII века и у Дубровнику 1399. године.
Дрманац: савремено презиме у Рашкој. В. Дрман.
Дрманић: презиме забележено у селу Вучак (Смедеревско Подунавље), пореклом из околине Жиче. В. Дрман.
Дрмановић: забележено у Мачви 1829. године; у Босуту (Срем); у Хрватској само код Винковаца. Уп. топоним Дрма- новина у Србији и Дрмовчић - микротопоним код Смедерева у Србији 1863. године.
Дрмић: нефреквентно у Хрватској, само код Копривнице и у селу Пломин код Лабина. Основа би могла бити новогрчка реч дрмун у значењу шумица.
Дрмончић: српске породице у следећим селима на Косову: у Лепини, Ливађу, Новом Рујцу и Радеву. Основа: непотврђено лично име *Дрмонац. Самогласник О у другом слогу упућује на новогрчког ор^џо^ - шума.

ИЗВОР: др Велимир Михајловић – СРПСКИ   ПРЕЗИМЕНИК
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Децембар 13, 2017, 09:50:36 пре подне
Представљена нова књига Салиха Селимовића о становништву Пештера:

https://www.intermagazin.rs/prof-salih-selimovic-uzburkao-bosnjacku-javnost-vecina-muslimana-pesterske-visoravni-su-srpskog-porekla/

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Децембар 13, 2017, 11:53:03 пре подне
Имам његову књигу ПРИЛОЗИ ПРОШЛОСТИ СТАРЕ РАШКЕ (2013) и препоручујем је онима које занима та област.

Иначе, Салих је из Тешња, а о Сјеници, где живи, и широј околини пише већ деценијама.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Одисеј Децембар 13, 2017, 09:38:44 поподне
Изворно је већина муслимана тих области била српског поријекла (око двије трећине), али су их данас албанска племена надмашила високим наталитетом. Међутим,ни наши муслимани се не држе лоше, јер Кучи ту имају јаке родове.
Како год окренеш, смијешно је било какво повезивање Босне и Санџака, јер чак ни Кучи, који нису Малисори, нису оставили скоро никакав траг у етногенези босанских муслимана. Штовише, кад бисмо и морали Куче утрпати у неки кош, свакако би прије били Малисори него Бошњаци/Босанци. Е сад, лако је у исти кош са пештерским муслиманима утрпати Пријепоље, Прибој, Пљевља и Бијело Поље, али то нема смисла никаквог. Пријепољцима су и генетски и језички ближи муслимани из Билеће или Требиња него из Пазара.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Свевлад Децембар 13, 2017, 09:48:30 поподне
Изворно је већина муслимана тих области била српског поријекла (око двије трећине), али су их данас албанска племена надмашила високим наталитетом. Међутим,ни наши муслимани се не држе лоше, јер Кучи ту имају јаке родове.
Како год окренеш, смијешно је било какво повезивање Босне и Санџака, јер чак ни Кучи, који нису Малисори, нису оставили скоро никакав траг у етногенези босанских муслимана. Штовише, кад бисмо и морали Куче утрпати у неки кош, свакако би прије били Малисори него Бошњаци/Босанци. Е сад, лако је у исти кош са пештерским муслиманима утрпати Пријепоље, Прибој, Пљевља и Бијело Поље, али то нема смисла никаквог. Пријепољцима су и генетски и језички ближи муслимани из Билеће или Требиња него из Пазара.

Муслимани из Пријепоља, Пљеваља и Нове Вароши са околином имају највише везе са Старом Херцеговином, међу њима има пуно Дробњака.

Муслимани из Пазара, Тутина, Гусиња, Плава и Бихора тј. из ткз. "источног Санџака" су углавном малисорског порекла, мада међу њима има и доста оних који имају порекло из црногорских Брда.

Муслимани са Пештера би требали мешавина Старохерцеговаца, Брђана и Малисора.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Одисеј Децембар 13, 2017, 10:09:30 поподне
Муслимани из Пријепоља, Пљеваља и Нове Вароши са околином имају највише везе са Старом Херцеговином, међу њима има пуно Дробњака.

Муслимани из Пазара, Тутина, Гусиња, Плава и Бихора тј. из ткз. "источног Санџака" су углавном малисорског порекла, мада међу њима има и доста оних који имају порекло из црногорских Брда.

Муслимани са Пештера би требали мешавина Старохерцеговаца, Брђана и Малисора.

Углавном, али како год да се окрене, смијешно је упоредити Санџак и Босну. И замисли им аргумент, као они су Бошњаци јер је та област у османско вријеме била дио Босанског пашалука. Па Унутрашња Монголија је под Кином Бог те пита откад, па нико не постаде етнички Хан због тога.
Хоће Малисор који је дошао из сјеверне Албаније почетком 19. вијека на Пештер да се поистовијети са Твртком, стећцима и крстјанима. Боже сачувај!  ;D

Са средњовјековном Босном се данас само могу поистовијетити они старосједилачки рурални католици из средње Босне. Бесмислено је чак и Херцеговину трпати у ту причу, а замисли тек Пештер.  :D
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Свевлад Децембар 13, 2017, 10:28:29 поподне
Углавном, али како год да се окрене, смијешно је упоредити Санџак и Босну. И замисли им аргумент, као они су Бошњаци јер је та област у османско вријеме била дио Босанског пашалука. Па Унутрашња Монголија је под Кином Бог те пита откад, па нико не постаде етнички Хан због тога.
Хоће Малисор који је дошао из сјеверне Албаније почетком 19. вијека на Пештер да се поистовијети са Твртком, стећцима и крстјанима. Боже сачувај!  ;D

Са средњовјековном Босном се данас само могу поистовијетити они старосједилачки рурални католици из средње Босне. Бесмислено је чак и Херцеговину трпати у ту причу, а замисли тек Пештер.  :D

Има доста Санџаклија којима се да кажем није примило бошњачко име, поготово у Црној Гори.
Ти људи се на пописима изјашњавају као Муслимани (са великим М) а иначе се осећају или само као Муслимани или као Санџаклије.

Бошњачко име се није чак потпуно укоренило ни међу босанским муслиманима, па тако и код њих има оних који се декларишу или осећају као Муслимани или Босанци.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Свевлад Децембар 13, 2017, 11:17:54 поподне
Углавном, али како год да се окрене, смијешно је упоредити Санџак и Босну. И замисли им аргумент, као они су Бошњаци јер је та област у османско вријеме била дио Босанског пашалука. Па Унутрашња Монголија је под Кином Бог те пита откад, па нико не постаде етнички Хан због тога.
Хоће Малисор који је дошао из сјеверне Албаније почетком 19. вијека на Пештер да се поистовијети са Твртком, стећцима и крстјанима. Боже сачувај!  ;D

Са средњовјековном Босном се данас само могу поистовијетити они старосједилачки рурални католици из средње Босне. Бесмислено је чак и Херцеговину трпати у ту причу, а замисли тек Пештер.  :D

Зукорлић има малисорско порекло, његови су се доселили у Орље код Турина из Гусиња  https://www.poreklo.rs/2015/12/27/poreklo-prezimena-selo-orlje-tutin/ (https://www.poreklo.rs/2015/12/27/poreklo-prezimena-selo-orlje-tutin/)  пише да мисле да су Кучи, али очито да нису зато што је Зукорлић R1b-BY611 а те хаплогрупе нема међу Кучима, бар не међу црногорским Кучима.

Др. Александар Раковић тврди да Зукорлић само глуми Бошњака а да је он заправо крипто-Шиптар и да гаји великоалбанске идеје.

5:50 - 6:40  https://youtu.be/bsl6i56QE6Y?t=5m50s (https://youtu.be/bsl6i56QE6Y?t=5m50s)

https://www.youtube.com/v/bsl6i56QE6Y

Др. Раковић каже да се у Зукорлићевој породици причао шиптарски језик до пре пар деценија.

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Одисеј Децембар 13, 2017, 11:50:31 поподне
Зукорлић има малисорско порекло, његови су се доселили у Орље код Турина из Гусиња  https://www.poreklo.rs/2015/12/27/poreklo-prezimena-selo-orlje-tutin/ (https://www.poreklo.rs/2015/12/27/poreklo-prezimena-selo-orlje-tutin/)  пише да мисле да су Кучи, али очито да нису зато што је Зукорлић R1b-BY611 а те хаплогрупе нема међу Кучима, бар не међу црногорским Кучима.

Др. Александар Раковић тврди да Зукорлић само глуми Бошњака а да је он заправо крипто-Шиптар и да гаји великоалбанске идеје.

5:50 - 6:40  https://youtu.be/bsl6i56QE6Y?t=5m50s (https://youtu.be/bsl6i56QE6Y?t=5m50s)

https://www.youtube.com/v/bsl6i56QE6Y

Др. Раковић каже да се у Зукорлићевој породици причао шиптарски језик до пре пар деценија.

Нимало наивно ово не звучи. Ја сам се током ових пар мјесеци заиста увјерио да већина Санџаклија одлично зна за своје малисорско поријекло. Питам ја једну цуру коју сам упознао прије пар година на факултету (сасвим случајно, јер нити смо заједно студирали, нити смо студирали исту материју) зна ли она нешто о муслиманским породицама албанског поријела, она вади албум и показује ми слику оба дједа (Клименте су обојица) са ћулафом на глави, те ми рече да слободно њу питам што ме занима, јер је она Албанка поријеклом. Притом та цура у јавности форсира бошњаштво, иде на страначке скупове са заставама БИХ, говори о богумилима, Твртку, средњовјековној Босни.....И ја јој случајно онда поменем генетичку генеалогију, а она ни пет ни шест, већ се осмјехне и каже како није потребно бити научник да би знао да Албанци и Босанци немају ништа заједничко.
Дакле, не треба бити параноичан, али не треба ни олако све ово схватати. Бити Малисор и бити свјестан свог малисорског поријекла, наслањати се на доминантно албански етнички простор (Косово), а тежити јединству са далеком Федерацијом БИХ, ту нешто није у реду.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Свевлад Децембар 14, 2017, 12:11:56 пре подне
Нимало наивно ово не звучи. Ја сам се током ових пар мјесеци заиста увјерио да већина Санџаклија одлично зна за своје малисорско поријекло. Питам ја једну цуру коју сам упознао прије пар година на факултету (сасвим случајно, јер нити смо заједно студирали, нити смо студирали исту материју) зна ли она нешто о муслиманским породицама албанског поријела, она вади албум и показује ми слику оба дједа (Клименте су обојица) са ћулафом на глави, те ми рече да слободно њу питам што ме занима, јер је она Албанка поријеклом. Притом та цура у јавности форсира бошњаштво, иде на страначке скупове са заставама БИХ, говори о богумилима, Твртку, средњовјековној Босни.....И ја јој случајно онда поменем генетичку генеалогију, а она ни пет ни шест, већ се осмјехне и каже како није потребно бити научник да би знао да Албанци и Босанци немају ништа заједничко.
Дакле, не треба бити параноичан, али не треба ни олако све ово схватати. Бити Малисор и бити свјестан свог малисорског поријекла, наслањати се на доминантно албански етнички простор (Косово), а тежити јединству са далеком Федерацијом БИХ, ту нешто није у реду.

Наша политичка и интелектуална елита је потпуно превидела шиптарски идентитет код дела муслимана из ткз. "источног Санџака."
Није нормално ни логично да они чији су дедови говорили шиптарски и носили кече преко ноћи постану Бошњаци и да се идентификују са Богумилима и Твртком. 
Др. Раковић је један од ретких ако не и једини наш историчар и интелекталац (он има и дипломатско искуство) који увиђа да су великоалбанске идеје још увек живе код дела муслимана из Рашке области. 
Беса коју су муслиманани (Шиптари) из Плава, Гусиња, Рожаја и Новог Пазара дали једни другима 1878. године да Срби/Васојевићи никад неће заузети тај простор још увек важи 9:22-9:55  https://youtu.be/bsl6i56QE6Y?t=9m22s (https://youtu.be/bsl6i56QE6Y?t=9m22s)

Др. Раковић увиђа и опасност од бугарског иредентизма на подучју југоисточне Србије. Он сматра да је бугарска обавештајна служба врло присутна у Босилеграду и Димитровграду, те да они делују у сарадњи са албанском обавештајном службом како би пресекли границу између Србије и Македоније на подручју између Прешева и Босилеграда.   
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: НиколаВук Децембар 14, 2017, 12:15:32 пре подне
Др. Раковић увиђа и опасност од бугарског иредентизма на подучју југоисточне Србије. Он сматра да је бугарска обавештајна служба врло присутна у Босилеграду и Димитровграду, те да они делују у сарадњи са албанском обавештајном службом како би пресекли границу између Србије и Македоније на подручју између Прешева и Босилеграда.   

Стара ВМРО-качачка савезништва се наново обнављају.  ;)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Voljen od Boga Децембар 14, 2017, 12:33:45 пре подне
Занима ме презиме Граца са Пештери.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Свевлад Децембар 14, 2017, 01:04:05 пре подне
Стара ВМРО-качачка савезништва се наново обнављају.  ;)

Да, Бугари и Шиптари су често у историји били склони савезништву против Срба.

Бугари према Македонцима имају сличан став и однос као Шиптари према Санџаклијама. 
Бугари сматрају Македонце однарођеним Бугарима, а Шиптари сматрају Санџаклије однарођеним Шиптарима, а и једни и други сматрају да су Срби криви зато што су ови отпали од њихових етноса, наводно су Срби дебугаризовали Македонце и деалбанизовали Санџаклије.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Децембар 14, 2017, 01:06:56 поподне
Бити Малисор и бити свјестан свог малисорског поријекла, наслањати се на доминантно албански етнички простор (Косово), а тежити јединству са далеком Федерацијом БИХ, ту нешто није у реду.

Да је у реду - није, али је јасно о чему се ту ради - "зелена трансверзала".
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Amicus Децембар 15, 2017, 12:20:23 пре подне
Кад пишемо коментаре, покушајмо бити мало озбиљнији, и изнад дневнополитичке расправе.

Хвала на разумевању.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Voljen od Boga Децембар 15, 2017, 10:32:20 пре подне
Становништво Пештери је јако занимљиво за проучити. За сада су тестирани углавном становништво придошло са југа. Временом ће се постотак хаплогрупа на Пештери и околини знатно промијенити. 
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Децембар 21, 2017, 09:41:23 поподне
Та тесирања су само потврдила оно што се и пре знало. Побошњачени Албанци су део данашњих Бошњак у Рожају, Тутину, Сјеници и огроман број Љајића у Пазару. Осатало су исламизирани Словени и Саси да се наш друг Вољен од Бога не љути.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Одисеј Децембар 21, 2017, 10:22:29 поподне
Та тесирања су само потврдила оно што се и пре знало. Побошњачени Албанци су део данашњих Бошњак у Рожају, Тутину, Сјеници и огроман број Љајића у Пазару. Осатало су исламизирани Словени и Саси да се наш друг Вољен од Бога не љути.

Да закључимо, српско-словенски елемент доминира у Пријепољу, Пљевљима, Прибоју, Бијелом Пољу и Новој Вароши, а албански у Новом Пазару, Рожајама, Тутину, Сјеници, Плаву и Гусињу. :)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Децембар 21, 2017, 11:00:31 поподне
Да закључимо, српско-словенски елемент доминира у Пријепољу, Пљевљима, Прибоју, Бијелом Пољу и Новој Вароши, а албански у Новом Пазару, Рожајама, Тутину, Сјеници, Плаву и Гусињу. :)

1, Не, у Плаву и Гусињу су код Бошњака бројнији они који су старином из Куча, Клименти у Гусињу и Плаву нису асимиовани у Бошњаке него су и даље Албанци. Узгред Плав и Гусиње није Санџак него специфична регија.

2. Ни у Рожајама асимиловани Клименти нису бројнии од Куча. Тамо данас има само једно село Дациће где се говори албански, сви остали су се побошњачили

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Децембар 22, 2017, 11:16:20 поподне
1, Не, у Плаву и Гусињу су код Бошњака бројнији они који су старином из Куча, Клименти у Гусињу и Плаву нису асимиовани у Бошњаке него су и даље Албанци. Узгред Плав и Гусиње није Санџак него специфична регија.

2. Ни у Рожајама асимиловани Клименти нису бројнии од Куча. Тамо данас има само једно село Дациће где се говори албански, сви остали су се побошњачили


      Тачно. То су чињенице. Поисламљених Куча има највише. То да су Плав и Гусиње Санџак, је нововокомпонована кованица.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Voljen od Boga Децембар 23, 2017, 12:21:06 пре подне
Та тесирања су само потврдила оно што се и пре знало. Побошњачени Албанци су део данашњих Бошњак у Рожају, Тутину, Сјеници и огроман број Љајића у Пазару. Осатало су исламизирани Словени и Саси да се наш друг Вољен од Бога не љути.

Тако је јаранико :) Само да додам Тутину има значајан број потомака Саса и међу Бошнјацима и међу Србима ! ;)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Srdjan Децембар 26, 2017, 04:20:53 поподне
Поздрав свима,
Интересује ме поријекло Симовића, слава Св. Врачи из села Окосе.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Јануар 09, 2018, 08:48:11 пре подне
https://m.youtube.com/v/AKDnMWYx7GE

Dokumentarni film (reportaža) iz arhive Tv Prishitina iz 1980. o Albancima sa Peštera gde se vidi da su u to vreme stari Pešterci govorili albanski i bez problema komunicirali sa novinarom na albanskom.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Pavo Јануар 09, 2018, 09:21:24 пре подне
1971. se na popisu stanovništva 77% življa sela Ugao na Pešteru izjasnilo kao Albanci.  Između 10 i 15% Albanaca je bilo i obližnim selima Doliće, Tuzinje i Cetanoviće.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Milojko1973 Јануар 14, 2018, 03:08:38 поподне
Представљена нова књига Салиха Селимовића о становништву Пештера:

https://www.intermagazin.rs/prof-salih-selimovic-uzburkao-bosnjacku-javnost-vecina-muslimana-pesterske-visoravni-su-srpskog-porekla/

јел има да се купи негде ова књига
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Јануар 14, 2018, 03:13:32 поподне
јел има да се купи негде ова књига

Послао сам ти на ПП контакт телефон аутора.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Одисеј Јануар 14, 2018, 03:31:22 поподне
Очито је да Селимовић није у праву, генетика га демантује. Сви јачи санџачки родови су албанског поријекла, једини изузетак су Калачи (непознатог поријекла) и исламизирани Кучи као цјелина.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Јануар 14, 2018, 03:44:34 поподне
Очито је да Селимовић није у праву, генетика га демантује. Сви јачи санџачки родови су албанског поријекла, једини изузетак су Калачи (непознатог поријекла) и исламизирани Кучи као цјелина.
Имај на уму и то да што се тиче днк ми још увек немамо коначне закључке већ само претпоставке и индиције да је то највероватније тако. Требаће још времена и нових сазнања да би се коначно могло тврдити да је нека ХГ или грана хаплогрупе албанска или није.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Одисеј Јануар 14, 2018, 04:29:59 поподне
Имај на уму и то да што се тиче днк ми још увек немамо коначне закључке већ само претпоставке и индиције да је то највероватније тако. Требаће још времена и нових сазнања да би се коначно могло тврдити да је нека ХГ или грана хаплогрупе албанска или није.

На Бошњачком ДНК Пројекту, гдје су урачунати и муслимани из БИХ и Старе Херцеговине, родови који су несумњиво албанског поријекла (Р1б BY-611, Ј2б2 и род Климената) чине укупно 33%. Дакле, нисам рачунао мање Е1б родове за које се не може утврдити јесу ли "српски" или "албански", а у статистику су укључене БИХ и старохерцеговачке општине, што знатно иде у корист хаплогрупама типичним за Србе.
Поента је да је овај Селимовић неко ко нама подилази и говори нам оно што би наше уши жељеле чути, а уз то се служи манипулацијама и превазилази границе научне објективности. Никакви "Турци" нису исмијавали босанске муслимане, јер ни једни ни други у то доба нису имали националну свијест, а уз то су сви муслимани, шеријатски гледано, браћа по вјери и један уммет (народ). Ислам не познаје концепт нације, а Османско царство је било типична муслиманска теократија која није разликовала људе по етничкој припадности, већ само по вјерској. И "Бошњак" не значи празноглав, то је старији назив за све житеље Босне.

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Voljen od Boga Јануар 14, 2018, 06:34:20 поподне
На Бошњачком ДНК Пројекту, гдје су урачунати и муслимани из БИХ и Старе Херцеговине, родови који су несумњиво албанског поријекла (Р1б BY-611, Ј2б2 и род Климената) чине укупно 33%. Дакле, нисам рачунао мање Е1б родове за које се не може утврдити јесу ли "српски" или "албански", а у статистику су укључене БИХ и старохерцеговачке општине, што знатно иде у корист хаплогрупама типичним за Србе.
Поента је да је овај Селимовић неко ко нама подилази и говори нам оно што би наше уши жељеле чути, а уз то се служи манипулацијама и превазилази границе научне објективности. Никакви "Турци" нису исмијавали босанске муслимане, јер ни једни ни други у то доба нису имали националну свијест, а уз то су сви муслимани, шеријатски гледано, браћа по вјери и један уммет (народ). Ислам не познаје концепт нације, а Османско царство је било типична муслиманска теократија која није разликовала људе по етничкој припадности, већ само по вјерској. И "Бошњак" не значи празноглав, то је старији назив за све житеље Босне.

О Селимовићу нетреба дуго расправљати, од ресурса који су потребни за једног издавача књига с историјском тематиком он има само ђон образ и ништа више. Уз то он није Санджаклија. Он више ником није потребан, међу Србима долазе генерације које имају другачији приступ историји и поријеклу. На путу им стоје сујетни и искомплесирани "срби" којима није право то што се до порјекла може доћи и на основу генетике и то што ће се видјети да они прије 1912. те нису били Срби. Они обично имају тезу: "још незнамо тачно како су се етногенизирали Срби али знамо да су муслимани поријеклом Срби".  Оног тренутка када се изнесу документи на основу којих се може видјети њихово несрпско пријекло постају нервозни и прелазе у међунационалну препирку и у дневну политику. Но то ћу оставити Србима као њихово унутрашње питење.
Ја бих сада хтио да вам мало приближим свој завичај, Горњи Бихор-Петњица, онакав какав је сада.
Оно што видите на десној страни, дрвеће, то су јабуке и крушке испред мог стана. Она ватра на лијевој страни су лиле које ми редовно палимо уочи Петровдана:

https://www.facebook.com/kocan.taip/videos/10203492308400881/


А ово су се потурице мало разиграле :


https://www.facebook.com/kocan.taip/videos/vb.1008833977/10203492222438732/?type=3


 
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Voljen od Boga Јануар 14, 2018, 06:49:23 поподне
сви трпимо постиђено

https://www.youtube.com/v/5H3mZmRwNnA
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: симо Јануар 14, 2018, 07:12:24 поподне
О Селимовићу нетреба дуго расправљати, од ресурса који су потребни за једног издавача књига с историјском тематиком он има само ђон образ и ништа више. Уз то он није Санджаклија. Он више ником није потребан, међу Србима долазе генерације које имају другачији приступ историји и поријеклу. На путу им стоје сујетни и искомплесирани "срби" којима није право то што се до порјекла може доћи и на основу генетике и то што ће се видјети да они прије 1912. те нису били Срби. Они обично имају тезу: "још незнамо тачно како су се етногенизирали Срби али знамо да су муслимани поријеклом Срби".  Оног тренутка када се изнесу документи на основу којих се може видјети њихово несрпско пријекло постају нервозни и прелазе у међунационалну препирку и у дневну политику. Но то ћу оставити Србима као њихово унутрашње питење.
Ја бих сада хтио да вам мало приближим свој завичај, Горњи Бихор-Петњица, онакав какав је сада.
Оно што видите на десној страни, дрвеће, то су јабуке и крушке испред мог стана. Она ватра на лијевој страни су лиле које ми редовно палимо уочи Петровдана:

https://www.facebook.com/kocan.taip/videos/10203492308400881/


А ово су се потурице мало разиграле :


https://www.facebook.com/kocan.taip/videos/vb.1008833977/10203492222438732/?type=3

Таипе, треба раздвојити данашње лично осјећање идентитета сваког појединца од реконструкција историјских догађаја. Ево рецимо, ти се сад осјећаш као Бошњак, Помак, Словак, Сас или шта већ, само не Србин. Ја то у потпуности поштујем и никад те не бих назвао Србином. Међутим, кад бих писао и разматрао поријекло Кочана из Бихора, ја бих свакако написао да су они српског поријекла. Без обзира на нешто необичнију хаплогрупу за српске просторе, та породица спада у породице које су живјеле у Бихору до 1690. године, тј. у периоду када је Бихор био изразита српска средина. Чак и да линија мушких предака има неко даље инострано поријекло, опет је најнепосреднији и најдужи био додир са српским народом.То су све процеси, а историјски процеси не зависе од твог садашњег идентитета и опредјељења.

Зато ту нема нервозе, како пишеш, само сувопарног закључивања.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Voljen od Boga Јануар 14, 2018, 07:27:05 поподне
Таипе, треба раздвојити данашње лично осјећање идентитета сваког појединца од реконструкција историјских догађаја. Ево рецимо, ти се сад осјећаш као Бошњак, Помак, Словак, Сас или шта већ, само не Србин. Ја то у потпуности поштујем и никад те не бих назвао Србином. Међутим, кад бих писао и разматрао поријекло Кочана из Бихора, ја бих свакако написао да су они српског поријекла. Без обзира на нешто необичнију хаплогрупу за српске просторе, та породица спада у породице које су живјеле у Бихору до 1690. године, тј. у периоду када је Бихор био изразита српска средина. Чак и да линија мушких предака има неко даље инострано поријекло, опет је најнепосреднији и најдужи био додир са српским народом.То су све процеси, а историјски процеси не зависе од твог садашњег идентитета и опредјељења.

Зато ту нема нервозе, како пишеш, само сувопарног закључивања.

Потписујем !

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vojinenad Јануар 14, 2018, 09:28:46 поподне
Кад кажеш "муслимани" да ли мислиш на муслимански живаљ у Рашкој области или у Босни? Мислим да није спорно то да је убедљиво највећи број данашњих муслимана у Босни заиста српског порекла. У Рашкој области је слика нешто другачија али и тамо добар број муслиманских породица је српског порекла. Већи део муслимана у Рашкој области јесте малисорског порекла, а ако улазимо у причу о саском или неком другом пореклу то се мора одвојити од овога што рекох, јер констатација да неко уз помоћ днк утврди да је норманског или саског, готског или било којег другог порекла по мушкој линији ни у ком случају не може да негира то да су (они који нису албанског порекла) заиста некада били Срби, говорили српским језиком и припадали кроз дуг вековни период српском националном корпусу. Неки од њих и као муслимани имали су или имају и данас тај осећај да припадају српској нацији, а можда су по пореклу (по мушкој линији) Нормани, Кричи или ко зна који народ. Уосталом има и велики број Срба који имају такво порекло и нису ништа мање Срби од осталих који имају нпр. словенско порекло по мушкој линији. Стварање нације се не дешава у кратком временском року, и не огледа само у пореклу по мушкој линији, то је много сложенији процес који траје и превазилази неке краткорочне политичке покушаје стварања нације под називом "Муслимани" или "Бошњаци", или можда некако треће ако неком падне на памет да одваја српски муслимански живаљ од Срба хришћана. Камо среће да је ситуација таква па да имамо Србе муслиманске, православне и католичке вероисповести као што је то случај код Албанаца, или да је као код Немаца где и католици и протестанти припадају истом националном корпусу.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: barbarylion Јануар 15, 2018, 02:46:16 пре подне
Definitivno jedan deo muslimana raške oblasti jeste srpskog porekla, bez sumnje mozda i veći deo njih ima albansko poreklo. Ono što je sada poprilicno jasno jeste da Bošnjaci/muslimani iz BiH imaju većinski srpsko poreklo kao I Hrvati iz tih krajeva . Dok je sandzak ili Raška oblast dosta izmesana. Preovladjuje brdjanski element o kome se moze raspravljati ali Ima i “autenticnih “ albanskih haplotipova .

Inače ne mislim da Selimović ( koji je inače iz BiH poreklom) navlači vodu na srpsku vodenicu .
Mislim da se on vodi istorijskim izvorima, medjutim to i nije bas tako jednostavan posao u oblastima kakva je raska/sandzak. Takodje rekao bih da su Srbi verovatno najnesposobniji kada je bilo kakva asimilacija u pitanju. Srbi su “izgubili” gotovo svakog drugog Srbina koji je postao nesto drugo,trece itd ..Dok nacije koje su sklone asimilaciji I imaju interesa za tako nesto su recimo Madjari, gotovo 70% nacije Im cine narodi koje su oni uspesno asimilovali .
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Srdjan Фебруар 14, 2018, 03:44:24 поподне
Tačno je da proces asimilacije u Srbe drugih naroda težak.Posebna priča su albanske Klimente, o njima se ovdje dosta reklo.Ono što niko nije spomenuo jeste da u ovoj oblasti, stare Raške, postoje I pravoslavni rodovi, danas Srbi, a nekada Klimente katolici.Jedna moja prababa, konkretno je iz porodice "posrbljenih" Klimenata.Svi mi u ovoj regiji smo strahovito bliski bez obzira kako se nacionalno izjasnjavali.(Srbi,Albanci,Crnogorci).Politiku I naciju mozemo mijenjati, ali dnk nikako.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Милош Фебруар 14, 2018, 06:49:45 поподне
Tačno je da proces asimilacije u Srbe drugih naroda težak.Posebna priča su albanske Klimente, o njima se ovdje dosta reklo.Ono što niko nije spomenuo jeste da u ovoj oblasti, stare Raške, postoje I pravoslavni rodovi, danas Srbi, a nekada Klimente katolici.Jedna moja prababa, konkretno je iz porodice "posrbljenih" Klimenata.Svi mi u ovoj regiji smo strahovito bliski bez obzira kako se nacionalno izjasnjavali.(Srbi,Albanci,Crnogorci).Politiku I naciju mozemo mijenjati, ali dnk nikako.

Mиcлим дa je кoд cpпcкиx Kлимeнaтa cлaвa Cтeвaњдaн...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Karadag Фебруар 18, 2018, 06:33:17 поподне
Interesuje me veza Balića u sela Dobri Dub kod Tutina i Duga Poljana kod Sjenice. Ima li neko informaciju?

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Децембар 30, 2018, 01:32:29 пре подне
Poreklo Boškovića iz Postenja kod Novog Pazara sv.Nikola odakle su došli na Pešter po predanju....
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 08:31:23 пре подне
Poreklo Boškovića iz Postenja kod Novog Pazara sv.Nikola odakle su došli na Pešter po predanju....
О Бошковићима на страни 59 књиге С.Селимовића:  Презимена и њихово порекло са Сјеничко.....
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 08:37:05 пре подне
Interesuje me veza Balića u sela Dobri Dub kod Tutina i Duga Poljana kod Sjenice. Ima li neko informaciju?
Постојбина Балића је село Баље код Гусиња. Овај  податак  је на  на стр.42 књиге С.Селимовића:  Презимена  и њихово порекло...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Децембар 30, 2018, 10:18:56 пре подне
Interesuje me veza Balića u sela Dobri Dub kod Tutina i Duga Poljana kod Sjenice. Ima li neko informaciju?
Постојбина Балића је село Баље код Гусиња. Овај  податак  је на  на стр.42 књиге С.Селимовића:  Презимена  и њихово порекло...

1. Не постоји село Баље код Гусиња, а Баљићи у Грнчару код Гусиња су Клименти који су времном постали Бошњаци.

2. Јел у тој тој књизи од Салиховића фамилије сложене по селима или по презименима као код Мушовића ?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 10:45:47 пре подне
Interesuje me veza Balića u sela Dobri Dub kod Tutina i Duga Poljana kod Sjenice. Ima li neko informaciju?
Постојбина Балића је село Баље код Гусиња. Овај  податак  је на  на стр.42 књиге С.Селимовића:  Презимена  и њихово порекло...

1. Не постоји село Баље код Гусиња, а Баљићи у Грнчару код Гусиња су Клименти који су времном постали Бошњаци.

2. Јел у тој тој књизи од Салиховића фамилије сложене по селима или по презименима као код Мушовића ?
1.Поштовани Rugovac, само сам пренела податак из Селимовићеве књиге. Можда то село са именом  Баље не постоји, али то не значи да није постојало. По предању било је тако.Можда је сада под другим именом.На пр. село Праћина са тим именом не постоји али је некада постојало. Сада се зове Кончарево. Село Мечковац је променило име у Илићево.
2.У књизи су фамилије по презименима.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 10:50:12 пре подне
Балићи су се доселили у ово село код Гусиња 1698 г.заједно са Мусићима из Климената.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Децембар 30, 2018, 12:22:56 поподне
Балићи су се доселили у ово село код Гусиња 1698 г.заједно са Мусићима из Климената.

Што се тиче села сигурно није постојало. Слично звучи село Доља. Ово што пишем није лично упућено вама но једино да се допуне грешке ако их има.

Тачно је да у Богајићима код Плава има Мусићи и да си они доселили ту из Климената конкретно Паљока ко католик а његови синово су прешли на ислам. Један од њих је био Муса.

Баљићи у Грнчар немају ништа ближе са њима сем да су Клименти.

Ово је још један пример где људи који информишу истраживача у овом случају Селомовића не преносе породично предање већ оно што су причитали или што им се допада само због тога што имају исто презиме

Имали нешто у тој књизи о Љајићима и Руговцима?

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 12:51:28 поподне
Балићи су се доселили у ово село код Гусиња 1698 г.заједно са Мусићима из Климената.

Што се тиче села сигурно није постојало. Слично звучи село Доља. Ово што пишем није лично упућено вама но једино да се допуне грешке ако их има.

Тачно је да у Богајићима код Плава има Мусићи и да си они доселили ту из Климената конкретно Паљока ко католик а његови синово су прешли на ислам. Један од њих је био Муса.

Баљићи у Грнчар немају ништа ближе са њима сем да су Клименти.

Ово је још један пример где људи који информишу истраживача у овом случају Селомовића не преносе породично предање већ оно што су причитали или што им се допада само због тога што имају исто презиме

Имали нешто у тој књизи о Љајићима и Руговцима?
Потпуно се слажем са Вама, да неки о свом пореклу причају оно што би волели да је било, или  пак неке не проверене чињенице, које опет други са истим презименом, кад  то прочитају узму за истину и тако наилазимо на разно свашта :(
Љајићи  пореклом су исламизирани католички Клименти (Руговци).И у Ругови се помињу као Љаје, припадници истоименог братства.Љајићи су по оцу Клименте а по мајци Хоти.Насељавали су се од Ругове па до Голије а центар им је дуго била Дуга Пољана.Љајићи и Ђаковци су од истог племена.
Е, сад за Руговце наводи се да су мешавина Климената и православних Срба  у односу 70:30%.Овај податак наводи и  Е.Мушовић.


Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Децембар 30, 2018, 01:07:32 поподне
Dakle da li moguće dobiti detaljniji podatak o Boškovićima iz Sjenice koji su došli u Postenje kod Pazara
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 01:23:28 поподне
Dakle da li moguće dobiti detaljniji podatak o Boškovićima iz Sjenice koji su došli u Postenje kod Pazara
Е.Мушовић их не помиње  у Етничким ... док С.Селимовић наводи, у делу који сам претходно поменула да
 су Бошковићи градска породица у Сјеници. Досељени из Царичине, а неки су се иселили у Пиву и од њих су Мичићи.
Славе Св Мрату па се сматра и да су пореклом Кулизе који су стари православни род...

 
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Децембар 30, 2018, 01:35:43 поподне
Балићи су се доселили у ово село код Гусиња 1698 г.заједно са Мусићима из Климената.

Што се тиче села сигурно није постојало. Слично звучи село Доља. Ово што пишем није лично упућено вама но једино да се допуне грешке ако их има.

Тачно је да у Богајићима код Плава има Мусићи и да си они доселили ту из Климената конкретно Паљока ко католик а његови синово су прешли на ислам. Један од њих је био Муса.

Баљићи у Грнчар немају ништа ближе са њима сем да су Клименти.

Ово је још један пример где људи који информишу истраживача у овом случају Селомовића не преносе породично предање већ оно што су причитали или што им се допада само због тога што имају исто презиме

Имали нешто у тој књизи о Љајићима и Руговцима?
Потпуно се слажем са Вама, да неки о свом пореклу причају оно што би волели да је било, или  пак неке не проверене чињенице, које опет други са истим презименом, кад  то прочитају узму за истину и тако наилазимо на разно свашта :(
Љајићи  пореклом су исламизирани католички Клименти (Руговци).И у Ругови се помињу као Љаје, припадници истоименог братства.Љајићи су по оцу Клименте а по мајци Хоти.Насељавали су се од Ругове па до Голије а центар им је дуго била Дуга Пољана.Љајићи и Ђаковци су од истог племена.
Е, сад за Руговце наводи се да су мешавина Климената и православних Срба  у односу 70:30%.Овај податак наводи и  Е.Мушовић.

Питао сам јел има нешто код Селимовића или је то он преписо од Мушовића?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 01:39:12 поподне
Углавном је преписано од Мушовића а оно што није је "по предању".
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Децембар 30, 2018, 01:40:34 поподне
Углавном је преписано од Мушовића а оно што није је "по предању".

А колко је села тачно обрађено?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 01:48:04 поподне
Нису села већ презимена.Око 600 презимена.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: НиколаВук Децембар 30, 2018, 01:53:14 поподне
Нису села већ презимена.Око 600 презимена.

Да ли се којим случајем помињу презимена Вукосављевић, Пјевчевић и Нешовић, из села Љепојевићи? То село се налази на Јавору али није много далеко од Сјенице, па само да проверим.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 02:04:27 поподне
Помињу се само Нешовићи из Лепојевића као старија градска породица у Сјеници.
Пореклом су Васојевићи из Мурина и Бабрежа код Андријевице (родослов суводолских Поповића)
Има их и пореклом из Роваца од Булатовића, рода Стијовића који славе Св. Луку.
Неки Нешовићи су пореклом од Мараша.Нешовића је било и у Урсулама па су се иселили у Котраже код Ивањице и Ојковицу код Н.Вароши.Њихових рођака има у Лепојевићима.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Децембар 30, 2018, 02:09:38 поподне
Нису села већ презимена.Око 600 презимена.

Шта каже за Мујезиновиће у Углу?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: НиколаВук Децембар 30, 2018, 02:22:43 поподне
Помињу се само Нешовићи из Лепојевића као старија градска породица у Сјеници.
Пореклом су Васојевићи из Мурина и Бабрежа код Андријевице (родослов суводолских Поповића)
Има их и пореклом из Роваца од Булатовића, рода Стијовића који славе Св. Луку.
Неки Нешовићи су пореклом од Мараша.Нешовића је било и у Урсулама па су се иселили у Котраже код Ивањице и Ојковицу код Н.Вароши.Њихових рођака има у Лепојевићима.

Мени су занимљиви ови са са славом Св. Лука. Да ли пише за те из Урсула коју славу славе? Хвала у сваком случају!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Децембар 30, 2018, 02:44:46 поподне
Помињу се само Нешовићи из Лепојевића као старија градска породица у Сјеници.
Пореклом су Васојевићи из Мурина и Бабрежа код Андријевице (родослов суводолских Поповића)
Има их и пореклом из Роваца од Булатовића, рода Стијовића који славе Св. Луку.
Неки Нешовићи су пореклом од Мараша.Нешовића је било и у Урсулама па су се иселили у Котраже код Ивањице и Ојковицу код Н.Вароши.Њихових рођака има у Лепојевићима.

 Давно сам читао Вула Поповића и његов  Родослов Суводолских Поповића.  Мутно је то помињање Васојевића из Мурине и Бабрежа!
Ђе је тај Бабреж код Андријевице?
 Гоца не сумњам ја у Вас, ви сте само пренијели.
Чуди ме то за Салиха Селимовића. Он је професор историје. Свеједно, слагао се или не слагао неко са њим. Вјероватно се и он позвао на предања  и неку литературу? Или су у питању штампарске гешке? Ту Селимовићеву нову књигу о презименима са Пештери и Сјенице нијесам гледао.
 Није ријеч о Стијовићима (они су Васојевићи) већ о Стајовићима - Булатовићима. Било је о њима ријечи на форуму.
 
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 07:58:53 поподне
Пише Стијовићи. Што се тиче Бабрежа, можда је село променило име.....
Већ сам написала на које изворе се Селимовић позивао...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 08:03:31 поподне
Помињу се само Нешовићи из Лепојевића као старија градска породица у Сјеници.
Пореклом су Васојевићи из Мурина и Бабрежа код Андријевице (родослов суводолских Поповића)
Има их и пореклом из Роваца од Булатовића, рода Стијовића који славе Св. Луку.
Неки Нешовићи су пореклом од Мараша.Нешовића је било и у Урсулама па су се иселили у Котраже код Ивањице и Ојковицу код Н.Вароши.Њихових рођака има у Лепојевићима.

Мени су занимљиви ови са са славом Св. Лука. Да ли пише за те из Урсула коју славу славе? Хвала у сваком случају!
Поштовани Никола Вук,
Ти Нешовићи из Урсула славе Лучиндан.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 08:10:51 поподне
Нису села већ презимена.Око 600 презимена.

Шта каже за Мујезиновиће у Углу?
Мујезиновић досељени из Угла у Сјеницу посла другог св. рата.Пореклом од католичких Климената који су досељени на Пештер почетком 18 века.Неки Мујезиновићи су пореклом из Бродарева ( по Мушовићу). Онису пореклом из Ц.Горе одакле су се доселили пре 300 година.Презиме узели по претку који је био мујезин. Рођаци су им бродаревски Хоџићи.Имају рођаке и у Бијелом Пољу.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Децембар 30, 2018, 08:44:30 поподне
Помињу ли се у књизи Биочани из Брњице?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 09:02:59 поподне
Помињу ли се у књизи Биочани из Брњице?
Помињу се. Градска породица, у  Сјеницу досељени из Брњице, засеок Биочани,после другог св. рата.Пореклом су
из Стожера код Б.Поља. Према Ф.Себечевцу Биочани су пореклом из Поља код Колашина и дошли су у Биоц на Пештери 1878 год.Раније су се презивали Гајевићи.Рођаци су им Спасојевићи у Брњици.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Децембар 30, 2018, 09:14:52 поподне
Велико хвала, Гоцо.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 30, 2018, 09:23:22 поподне
Велико хвала, Гоцо.
Увек  :)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Милош Децембар 30, 2018, 09:37:23 поподне
Помињу ли се у књизи Биочани из Брњице?
Помињу се. Градска породица, у  Сјеницу досељени из Брњице, засеок Биочани,после другог св. рата.Пореклом су
из Стожера код Б.Поља. Према Ф.Себечевцу Биочани су пореклом из Поља код Колашина и дошли су у Биоц на Пештери 1878 год.Раније су се презивали Гајевићи.Рођаци су им Спасојевићи у Брњици.

Биочанима су рођаци Спасојевићи у Брњици, али и Ковачевићи из Доњих Горачића. А сви су од рода Рабреновића. Што је делимично и генетика потврдила. Али се ради о породицама које славе Аранђеловдан. Биочани-Гајевићи славе Ћириловдан и не би требало да у сродни овима споменутима. Биочани-Рабреновићи су из Колашинских Поља, а Биочани-Гајевићи из Стожера.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Децембар 30, 2018, 09:41:46 поподне
Нису села већ презимена.Око 600 презимена.

Шта каже за Мујезиновиће у Углу?
Мујезиновић досељени из Угла у Сјеницу посла другог св. рата.Пореклом од католичких Климената који су досељени на Пештер почетком 18 века.Неки Мујезиновићи су пореклом из Бродарева ( по Мушовићу). Онису пореклом из Ц.Горе одакле су се доселили пре 300 година.Презиме узели по претку који је био мујезин. Рођаци су им бродаревски Хоџићи.Имају рођаке и у Бијелом Пољу.

Znači to je isti sistem ko Mušovć bez ulaženja u detalje ko je bio taj mujezin i koja su mu bratstva srodna u Uglu. tako izgleda.
Ko je odakle doselio u Sjenicu i najopšije predanje bez ulaska u detalje.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Децембар 31, 2018, 10:03:53 пре подне
Нису села већ презимена.Око 600 презимена.

Шта каже за Мујезиновиће у Углу?
Мујезиновић досељени из Угла у Сјеницу посла другог св. рата.Пореклом од католичких Климената који су досељени на Пештер почетком 18 века.Неки Мујезиновићи су пореклом из Бродарева ( по Мушовићу). Онису пореклом из Ц.Горе одакле су се доселили пре 300 година.Презиме узели по претку који је био мујезин. Рођаци су им бродаревски Хоџићи.Имају рођаке и у Бијелом Пољу.

Znači to je isti sistem ko Mušovć bez ulaženja u detalje ko je bio taj mujezin i koja su mu bratstva srodna u Uglu. tako izgleda.
Ko je odakle doselio u Sjenicu i najopšije predanje bez ulaska u detalje.
Поштовани Rugovac, само сам пренела како је наведено.Вероватно  су детаљи у породичним сећањима сваке породице, ако су сећања  запамћена .За истраживача довољно за почетак.....Вероватно су негде записани мујезини у Углу, Сјеници,  , имена, године када су службовали, када су дошли...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Фебруар 12, 2019, 06:49:42 поподне
Da li u svojoj knjizi Salih Selimović navodi literaturu koju koristi da li su predanja potkrepljena činjenicama i izveštajima sa terena?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Фебруар 12, 2019, 07:50:29 поподне
Da li u svojoj knjizi Salih Selimović navodi literaturu koju koristi da li su predanja potkrepljena činjenicama i izveštajima sa terena?
Селимовић наводи  литературу коју користи, у оквиру  сваког обрађеног презимена.Углавном се ослања на објављене књиге Е.Мушовића П.Ж. Петровића, М.Лутовца,Д.Станојевића...
Предања су поменута у оквиру неких презимена.Селимовић се потрудио да помене изворе предања  или из својих ранијих радова, или из неких регистрованих података и слично.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Фебруар 12, 2019, 10:00:26 поподне
https://www.poreklo.rs/2015/03/08/poreklo-prezimena-selo-caricina-sjenica/ Kod Miljanića ceo rod dolazi iz Sjenice Caričine .Sami Boškovići sa Sv.Stefanom Dečanskim iz Crne Gore krajem 18 veka došli u Caričinu jedan deo opet u Pivu i Bjelo Polje .Miljanići tvrde da dolaze iz Sjenice ?Kokoška ili jaje reč je o Boškovićima i jedna grana odlazi u Postenje menja slavu .Tamo ih danas nema dolazi do promene prezimena i odlaze u okolinu Prokuplja.Po slavi staroj evidentno Sasi.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Фебруар 12, 2019, 10:23:44 поподне
Po Jevtiću knjiga o poreklu stanovništva Mojkovca gde se osim Bjelog Polja i Pive mogu naći .Sam rod može doći od Boškovića Fuštića po Miljaniću uzimaju se za Sase njihove grane Vučinići uzimaju da im je poreklo iz Zagarača što nema veze sa istinom sami Fuštići smatraju da im je starina iz Grblja od Boškovića.Rugovac je u pravu vrlo površno predanje bez ulaženja u detalje.Sami Fuštići kao i Boškovići jedino što im je zajedničko da ih smatraju Sasima .Medjutim iako je Grbalj pun Mratinjstaka o Boškovićima nema nikakvog ozbiljnijeg ,,tumačenja,,osim da su Zagorici starosedeoci .
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Март 01, 2019, 02:14:40 поподне
Да ли неко зна нешто више о Калачима код Рожаја.Један Тестирани Калач из Брскута,Црна гора,има хаплогрупу И З63 у13946.По њиховој тврдњи они су од Милачића из Дрекаловића.Међутим,ова хапло група нема везе са Дрекаловићима.Фамилија Калачи у селу Комрен општина Прача тврде дасу од Фатнице код Билеће,село Калац.Мислим даје ова хаплогрупа много изгледнија у околини Билеће и дасу Калачи заиста из Фатничког поља,или су у селу Калачи подељени,на старије Калаче и и Милачиће потомке.Остаје питање која је хаплогрупа Милачића.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Март 01, 2019, 03:03:18 поподне
Да ли неко зна нешто више о Калачима код Рожаја.Један Тестирани Калач из Брскута,Црна гора,има хаплогрупу И З63 у13946.По њиховој тврдњи они су од Милачића из Дрекаловића.Међутим,ова хапло група нема везе са Дрекаловићима.Фамилија Калачи у селу Комрен општина Прача тврде дасу од Фатнице код Билеће,село Калац.Мислим даје ова хаплогрупа много изгледнија у околини Билеће и дасу Калачи заиста из Фатничког поља,или су у селу Калачи подељени,на старије Калаче и и Милачиће потомке.Остаје питање која је хаплогрупа Милачића.
Е.Мушовић наводи  у својој књизи Етн.процеси и етн. структура......да по М.Лутовцу, Калачи су досељени  пре пет појасева из Брскута код Подгорице и да су се пре исламизације презивали Милачићи.Ново презиме су узели по турској речи калач (граничар). У породици чувају предање по коме су исламизовани Кучи.У Нови Пазар су се доселили из села Калач код Рожаја неки пре а неки после другог св. рата.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Март 01, 2019, 09:31:44 поподне
Ово је врло дискутабилно а информације су врло опречне.Наводи се Порекло Калача од Вуша Милачића који се доселио у Рожаје,одатле у село Засмрече где су живели Православни Срби.Међу њих је дошао Вушо Калач Милачић,поисламљен,и сви у Засмречу призову се Калачи,и прихвате Ислам.Зашто би се онда Вушови потомци рођакали са фамилијом Калаче у селу Комрен у Босни.Они наводе порекло из села Калаче које се помиње у жупи Фатница у 15веку.,поред села Калац,које се и данас помиње.У Бошњачкој Историји Наводе да Калачи потичу од Шабовића који су огранак Ђурђевића од Куча Мрњавчића.И зашто би само један Милачић добио надимак Калач,граничар а дошао је у Рожаје са још три рођака,које нико није тако звао.А хапло група потпуно одудара од Дрекаловића.Такође Турска реч Калаја Тврђава,и презиме Калац у Хрватској.Има ли неко објашњење
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Март 02, 2019, 10:33:50 пре подне
Што се тиче становништва Пештера и Рашке области,навео бих и ово моје мишљење.Иако су Стари Влах и Нововарошка села такође део Рашке области,северни део некадашњег Санџака,постоје велике разлике у пореклу становништва Нововарошког Старог Влаха и Пештера,до Сјенице и од Сјенице јужно.Као да је на Пештеру нацртана нека црвена линија,граница,докле су дошли Клименти и Кучи,од којих потиче скоро 80процената становништва Пештера.Међутим у Нововарошког селима скоро да уопште нема Климената,а становништво је у 19 и 20веку врло шаренолико,од Срба из свих крајева Херцеговине,Срба из Старе Црне Горе,из Лике и Далмације.Има и доста повратника из Срема и Баната из великих сеоба,пореклом из Дукађина.Мислим да процент.у Новој Вароши доминирају хаплогрупе И2 и И1,Р1,а проценат Е1б од досељених Васојевића.И Мухаџирске фамилије досељаване у Стари Влах,долазиле су из Босне и Херцеговине,или Колашина.Пореклом Клименти и Кучи,и Арбанашки родови из Малесије,као да уопште нису прилазили Новој Вароши ни Златибору.Могуће јако велики проц.досељеника од Требиња,Никшића и Лике.И у самој Новој Вароши били су доминантни Бошњаци,али нема Климената ни Куча.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Иван Вукићевић Март 02, 2019, 07:23:33 поподне
То је неспорно, у више наврата смо констатовали да подручје које Бошњаци називају Санџаком није ни географска ни етничка целина. Јасно се издвајају две области: Прибој, Пријепоље и Нова Варош на западу (Полимље) и Нови Пазар и Тутин на истоку (Рашка). Једино је Сјеница нека врста међузоне јер етнички више гравитира Рашкој иако географски припада Полимљу.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Март 03, 2019, 10:57:58 пре подне
Навео бих овде још једну врло занимљиву чињеницу.Године 1739.у Другој великој сеоби под вођством Старовлашког Кнеза Рашковића велики број Климената католика из Малесије и Ругове преко Пештера и Сјенице одлази у правцу Ужица где су се поделили у две групе.Једна група је са Аустријанцима и Шакабентом отишла према Шапцу и даље преко Саве,друга група није успела да их стигне пасу морали да беже на Рудник и Сувобор,Левач.Чињеница је да многе породице са Рудника потичу од ових Климената.Међутим све фамилије на Пештеру поисламљен,па и породице у Рајетићу неке породице у Хртковцима некрију дасу од Климената,чак то истичу,али породице са Рудника су то криле и нико није хтео да помене везу порекло од Климената.Велико је питање зашто су Срби са Рудника и Сувобора толико скривали порекло.Кад постоји сад већ и позната тврдња да је Карађорђе пореклом од Рудничких Климената.Дали је то био вечни страх од освете Пештерској саплеменика,Бошњака.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Март 17, 2019, 09:58:06 пре подне
Što se Boškovića iz Caričine tiče nemaju veze na osnovu ispitivanja veze sa Fuštićima iako su Mratinjci stim da Boškovići slave sv.Kralja
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Март 17, 2019, 10:43:19 пре подне
Навео бих овде још једну врло занимљиву чињеницу.Године 1739.у Другој великој сеоби под вођством Старовлашког Кнеза Рашковића велики број Климената католика из Малесије и Ругове преко Пештера и Сјенице одлази у правцу Ужица где су се поделили у две групе.Једна група је са Аустријанцима и Шакабентом отишла према Шапцу и даље преко Саве,друга група није успела да их стигне пасу морали да беже на Рудник и Сувобор,Левач.Чињеница је да многе породице са Рудника потичу од ових Климената.Међутим све фамилије на Пештеру поисламљен,па и породице у Рајетићу неке породице у Хртковцима некрију дасу од Климената,чак то истичу,али породице са Рудника су то криле и нико није хтео да помене везу порекло од Климената.Велико је питање зашто су Срби са Рудника и Сувобора толико скривали порекло.Кад постоји сад већ и позната тврдња да је Карађорђе пореклом од Рудничких Климената.Дали је то био вечни страх од освете Пештерској саплеменика,Бошњака.
Veliki broj njih se asimilovao mnogi pobijeni smatra se da se da ih je bilo oko 700 porodica svega 300 je bilo srpskih .Iz Dubnice kod Sjenice dolaze moji preci u tom periodu i nemamo veze sa Klimentima malo je podataka iz perioda seoba pod Šakabentom barem za Šumadiju
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Март 17, 2019, 11:08:56 пре подне
Recimo Šestani su Ukšanovići pod Avalom ali mislim da će buduća istraživanja rešiti mnoge dileme.Gitarići,Kuzmići i da ne nabrajam su Klimenti Voždovi preci bili konvertiti u pleme ili ne naime i dan danas rodovi koji su u srodstvu sa njima slave Sv.Klimenta Rimskog ,,najmladja,,slava u Klimentima uticaj Barske dijeceze više nego očigledan.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Март 17, 2019, 03:40:36 поподне
Да,мислим да је Клименти кластер,већ потпуно јасно одређен и дефинисан,па кад се буде конкретно показивао у Шумадији,биће јасно Порекло имаоца хаплотипа.Без обзира на крсну славу.Колко сам прочитао,Клименти који су тада у сеоби 1739год.отишли у Срем и Шумадију,нико од њих се није враћао у Брда,ил Ругову.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: НиколаВук Март 17, 2019, 03:55:01 поподне
Да,мислим да је Клименти кластер,већ потпуно јасно одређен и дефинисан,па кад се буде конкретно показивао у Шумадији,биће јасно Порекло имаоца хаплотипа.Без обзира на крсну славу.Колко сам прочитао,Клименти који су тада у сеоби 1739год.отишли у Срем и Шумадију,нико од њих се није враћао у Брда,ил Ругову.

Клименти су, што се тиче хаплогрупа, врло хетерогени, поред E-V13>Z5017>Z16988>Z27131 за коју се претпоставља да представља основу климентског племена, до сад се показало да се међу њима јавља и R1b-BY611>Z2705, J2b2-L1296>Y23094, E-V13>Z5018>FGC33625, док је тестирани Кузмић, род Карађорђевићима, I2a-Y3120. Да ли су преци Карађорђевића били у оквиру климентског племена или не се дискутовало на теми посвећеној њима, у сваком случају I2a-Y3120 до сад није пронађен међу Албанцима Климентима који су се тестирали.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Март 17, 2019, 06:47:45 поподне
Diskutovalo i tačka još uporednih briseva nije uradjeno lično ne smatram da je do genetičara.Već do samih porodica neinteresovanja i nedostatka novca.Bitno da je jako popularizovano ....dobro.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Март 17, 2019, 09:02:00 поподне
Оно што сам приметио до сада истражујући односе И1 хаплогрупе и великих племена Брда и старе Црне Горе,постоје неке чудне појаве.Например код већ поменутих Климената,набројали сте њихове већинске хаплогрупе,скоро да уопште нема присутности И1 З 63.Код Куча такође И1 минимално присутан код Васојевића такође минимално,док код Арбанашких племена источно од Скадра,изузетна присутност И1 З 63.Нормално,поставља се питање како овај Дукађинци кластер није прешао међу Клименте и Куче,како је овај германски хаплотип остао тако ограничен,само до границе Климената и никако на север.Има га и међу Чевљанима,Бањани,али према Васојевићима не,што је јако чудно.Молио бих за коментар.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: DraganP-BG Март 31, 2019, 11:58:26 поподне
https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEd0pDaXNQRHJGY28/view?fbclid=IwAR39w7VuNdIwEZYHw61lhrm-63ubOrmlofrK7wlkhVy679YZxJ3mMtBz2cM

Popis brojnih rodova iz Sjenice ,Vranovine ...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Фебруар 05, 2020, 03:34:16 поподне
Зна ли неко нешто детаљније о пореклу Јовановића из Видова клод Новог Пазара?

Славе Јовањдан, а по предању, преци су им дошли средином 19. века, "из Лопата у Шекулару".
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Фебруар 05, 2020, 04:14:17 поподне
Зна ли неко нешто детаљније о пореклу Јовановића из Видова клод Новог Пазара?

Славе Јовањдан, а по предању, преци су им дошли средином 19. века, "из Лопата у Шекулару".

Било је о њима речи, чини ми се...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Фебруар 05, 2020, 04:16:59 поподне
Било је о њима речи, чини ми се...

Имаш ли идеју где? Презиме није баш згодно за претрагу  :)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Фебруар 05, 2020, 07:04:49 поподне
Malo podataka ....što reče Gille prezime ....ne govori mnogo a i polovina 19 veka ...iz Lopata...
Kada bi bar znali staro prezime...neki dogadjaj vezan za selidbu...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Фебруар 06, 2020, 09:11:31 пре подне
Човек који се интересује за порекло овог рода има и имена предака, али то није толико значајно. Њих занима да се истражи од којег шекуларског рода потичу.

Мене ова појединост о Лопатама у Шекулару јако подсећа не предање неких родова из Рашке, Жупе Александровачке и краљевачког краја, који имају предање о пореклу "из Лопата" (по чему се зову - Лопаћани), а за које је утврђено да су од рода шекуларских Радмужевића. Писао сам о њима на:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Фебруар 06, 2020, 09:46:59 пре подне
Onda sa srećom  :) istraživanje
Da im ne kvarimo tako dobar rodoslov...i značajne pretke.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Милош Фебруар 06, 2020, 10:03:29 пре подне
Човек који се интересује за порекло овог рода има и имена предака, али то није толико значајно. Њих занима да се истражи од којег шекуларског рода потичу.

Мене ова појединост о Лопатама у Шекулару јако подсећа не предање неких родова из Рашке, Жупе Александровачке и краљевачког краја, који имају предање о пореклу "из Лопата" (по чему се зову - Лопаћани), а за које је утврђено да су од рода шекуларских Радмужевића. Писао сам о њима на:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

Слично предање имају Козаревци из И. Колашина, који славе Јовањдан, а мала слава Илиндан. Претпостављам да њихов резултат знаш. :)

Такође је изгледа веза овог рода са Морачом извесна.


https://www.poreklo.rs/2018/04/14/poreklo-prezimena-selo-kozarevo-zubin-potok/

https://www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-naselje-leposavic-i-sela-zronosek-rodelj-kruscica-majdevo-kostin-potok-tvrdjen-tvrdjane-i-ulije-leposavic/
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Фебруар 06, 2020, 11:51:47 пре подне
Било је о њима речи, чини ми се...

    Да, било је о њима ријечи.
 Досадашњи резултати  ДНК тестирања  потврђују моју тврдњу да су ти родови потомци исељеног  становништва некадашњег  војводства Шекулар ( које  се по предању простирало све до Вјетреника), граничило се са Братоножићима,  Морачом... Тако је  у сјећању остало Лопате ( Лијева Ријека) Шекулар, Васојевићи... Репрезентативан узорак тестираних у Централној Србији и шире  ће дати нове потврде.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Voljen od Boga Фебруар 06, 2020, 10:57:41 поподне
    Да, било је о њима ријечи.
 Досадашњи резултати  ДНК тестирања  потврђују моју тврдњу да су ти родови потомци исељеног  становништва некадашњег  војводства Шекулар ( које  се по предању простирало све до Вјетреника), граничило се са Братоножићима,  Морачом... Тако је  у сјећању остало Лопате ( Лијева Ријека) Шекулар, Васојевићи... Репрезентативан узорак тестираних у Централној Србији и шире  ће дати нове потврде.

Раде, мој рођак ми је пренио поздраве од Тебе. Хвала друг, поздрави и Теби. И молим Те не збуњуј оне који се озбиљно баве истраживаљем поријекла родова причом са сјела у нашем завичају.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Srdjan Фебруар 07, 2020, 04:39:38 поподне
Поздрав свима.Моји су такође од "лопаћана" из Новог Пазара.Ближе поријекло Рогозна, село Смилов Лаз гдје су и дошли из Лопата и узели презиме Костић.Лопаћна са славом Свети Јован има заиста много иако разних презимена, свакако новијег датума.У књизи Петровића о рашкој области за доста њих стоји да су дошли у данашњу Србију из Лопата, а да им је старина у Морачи.Чему сам и лично склон вјеровати јер сам то исто чуо као одговор од својих старих, тачније "да смо неђе од Колашина, ал' да не зову Лопаћни јер смо отуд прешли на Рогозну".По мени врло могуће јер је Колашин у Морачи.
Међутим у књизи Ејуба Мушовића о становништву Новог Пазара пише да само старином Бјелопавлићи.
Ту је и Петар Ашкраба Загорски који каже да смо од Орловића са Цетиња тј. родова који су настали од Павла Орловића, истине ради ти родови заиста слвe св. Јована,мада ми изгледа предалеко ова верзија.
Мени је лично највјеровтнија ова прича о Морачи, а не искључујем ни Шекулар јер се ипак ради о немалом броју родова славом Јовањдан из Лопата у Рашкој, ибарском Колашину , Н.П. и другдје.
Поред свега овога занимљив је податак да постоји у селу код Н. Пазара и фамилија са презименом Морачанин, такође из Лопата, са славом свети Јован.Тако да дефинитивно "та Морача" крије нешто заједничко свима нама.Свакако бих волио сазнат истину.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Фебруар 07, 2020, 09:27:24 поподне
Има ту нечега. Лопате нису далеко од реке Мораче. И не би требало то порекло "из Мораче" повезивати са каснијим племеном Морачана које је нешто северозападније.

Нека веза између шекуларских Радмужевића и реке Мораче, односно Лопата у Лијевој Ријеци, изгледа да постоји. Постоји неколико могућности које наведох у чланку о Радмужевићима.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Фебруар 07, 2020, 09:32:40 поподне
Слично предање имају Козаревци из И. Колашина, који славе Јовањдан, а мала слава Илиндан. Претпостављам да њихов резултат знаш. :)

Свакако, свакако  ;)

Него ми је необична та конструкција Шекулар - Лопате - Морача. Све са славом Јовањдан и прислужбом Илиндан.

Не знам да постоји топоним Лопате у Шекулару. Зато и покушавам да повежем то са љеворјечким Лопатама и близином реке Мораче.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Фебруар 07, 2020, 09:34:44 поподне
Поздрав свима.Моји су такође од "лопаћана" из Новог Пазара.Ближе поријекло Рогозна, село Смилов Лаз гдје су и дошли из Лопата и узели презиме Костић.Лопаћна са славом Свети Јован има заиста много иако разних презимена, свакако новијег датума.У књизи Петровића о рашкој области за доста њих стоји да су дошли у данашњу Србију из Лопата, а да им је старина у Морачи.Чему сам и лично склон вјеровати јер сам то исто чуо као одговор од својих старих, тачније "да смо неђе од Колашина, ал' да не зову Лопаћни јер смо отуд прешли на Рогозну".По мени врло могуће јер је Колашин у Морачи.
Међутим у књизи Ејуба Мушовића о становништву Новог Пазара пише да само старином Бјелопавлићи.
Ту је и Петар Ашкраба Загорски који каже да смо од Орловића са Цетиња тј. родова који су настали од Павла Орловића, истине ради ти родови заиста слвe св. Јована,мада ми изгледа предалеко ова верзија.
Мени је лично највјеровтнија ова прича о Морачи, а не искључујем ни Шекулар јер се ипак ради о немалом броју родова славом Јовањдан из Лопата у Рашкој, ибарском Колашину , Н.П. и другдје.
Поред свега овога занимљив је податак да постоји у селу код Н. Пазара и фамилија са презименом Морачанин, такође из Лопата, са славом свети Јован.Тако да дефинитивно "та Морача" крије нешто заједничко свима нама.Свакако бих волио сазнат истину.

Срђане, ако ниси већ тестирао Y-хромозом, овакав случај само тестирање може разрешити  :)
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Фебруар 07, 2020, 10:45:09 поподне
Костићи су Смилов Лаз населили релативно касно, негде почетком 19. века, тако да верујем да се предање лепо одржало. Јако добар родослов Костића у књизи "Смилов Лаз" описао је Комљен Костић.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Гифи Мај 26, 2020, 08:11:28 поподне
Здраво свима!
Интересује ме да ли неко зна где на интернету могу наћи попис становништва за село Кијевци на Пештеру (Сјеничка нахија) за период пре 1700. године, а да се не ради о "Опширном попису Босанског санџака из 1604. год." јер се у њему не помиње то село (или ја не знам да га препознам под именом које су користили), иако га има наводно и пописима и пре и после?
Моји предак је један од четворице браће (звали су их Кијевци) који су дошли из тог села у Драгачево почетком 18-ог века. По предању један брат није имао порода, а други је некуд отишао. Сад од ове преостале двојице је настало десетак фамилија које све славе Св. Василија Великог и даље живе у Драгачеву и расејању.

Учинило ми се занимљивим да покушам да нађем нешто више о становништву тог села имајући и виду да је оно данас састављено од дошљака (Бошњака). На Бошњачком пројекту може да се види да се ради о роду Кељеменди. Неке фамилије из тог села имају и слике на интернету својих предака у типично албанској народној ношњи. Мада ја верујем да су и моји преци имали исту такву ношњу као и сви остали са ових простора.
У непосредној близини тог села су пронађени и остаци средњовековних тврђава из словенског периода, па чак и словенски пагански храм, датиран у 9-10 век. Та инфраструктура указује на словенски живаљ, па бих могао да предпоставим да смо Словени. И сам топоним је Словенски без икакве сумње.
Опет, постоји и усмено предање да смо из старе Херцеговине дошли у Кијевце, а покојни деда ми је лично причао како му је неки старац, рођак додуше, испричао како смо са Мојковца старином дошли у Кијевце.

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Мај 26, 2020, 11:49:59 поподне
У књизи "Села сјеничког краја", ауторке Миле Павловић, стоји податак да се село Кијевци помиње у попису 1571 године.

Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Medjedovic Новембар 23, 2020, 12:29:15 поподне
Moramo razdvojiti Donju i Gornju Pester,Donja Pester je kako je vec neko naveo gotovo 80 procentno Malisorska dok je Gornja Pester druga prica sem sela Cetanovice i jos par njih...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Medjedovic Новембар 23, 2020, 01:50:42 поподне
Od svih navedenih pisaca najvise gresaka a samim tim najvise prepisivanja ima P.Z Petrovic najvescu samo neke У Голом Брду су:

-Новалићи, 4 куће, су Кучи из Годочеља у Горњем Бихору, досељени око 1880. године, били неко време у Лагатору код Иванграда.Inace Novalici su od pravoslavnih Azanaca,Плојовићи, 19 кућа, су Кучи, дед из Бахче код Рожаја; били су хришћани, имају одељаке „Србове“ у Дреници и Плојовиће мухамеданце у Новом Пазару.Plojovici su od Hota to navodi Musovic i drugi..-Шипчани, 3 куће, су Кучи из штавичке Шипче,  у пештерском Сувом Долу.Inace samo prezive otkriva Sipce a on pominje Suvi do,zaista smesno,Sipcani su inace od Pramenkovica verovatno Zatrijebcani...








 






Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Medjedovic Новембар 23, 2020, 02:07:35 поподне
Najcesca prezimena u Pazarusu Mavric,Plojovic,Dupljak,Kolasinac,Bihorac,Corovic,Rebronja,Crnovrsanin,Licina,Muric,Bruncevic,Bogucanin,Dolovac,Nicevic i ostala...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Новембар 23, 2020, 09:48:01 поподне
Moramo razdvojiti Donju i Gornju Pester,Donja Pester je kako je vec neko naveo gotovo 80 procentno Malisorska dok je Gornja Pester druga prica sem sela Cetanovice i jos par njih...




Možeš li nam prvo objasnjti šta su granice Peštere i koja sela pripadaju Gornjoj a koja Donjoj Pešteri?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: goca 11 Новембар 23, 2020, 09:54:31 поподне
Kijevci, se pod ovim imenom pominju u turskom popisu iz 1571 god.
Trebalo bi pogledati i popis Rumelijskog ejaleta iz 1530 god.kada je Osmanskim carstvom vladao Sulejman Veličanstveni. Možda se i tu pojavljuje ovo selo pod ovim nazivom.
U ovom periodu selo je bilo naseljeno hrišćanima, koji su se kasnije selili na sever, a na njihova imanja dolaze Malisori ...i druga plemena.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Medjedovic Децембар 02, 2020, 05:14:36 поподне
Sela koja pripadaju Gornjoj Pesteri katasterski pripadaju Sjenickoj opstini,a sela koja pripadaju donjoj Pesteri pripadaju Tutinskoj opstini...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Medjedovic Децембар 02, 2020, 08:22:40 поподне
Za one koji ne znaju,kod muslimana ili ti Bosnjaka koji se danas tako izjasnjavaju ima mnogo vise Bihorskih rodova u Novom Pazaru nego u Donjem Bihoru,razloga je puno konkretan primer je sa Dupljacima koji su se gotovo svi iselili u okolinu Novog Pazara,Islamovici koji su se iselili u selo Rvatska kod Leposavica a kasnije u prigradsko naselje Sutenovac,Rebronje i Novalici koji su se iseljavali krajem 19 vijeka u okolna sela Novog Pazara a nastavili da migriraju posle industrijalizacije,Licine kojih ima puno u samom gradu,sve u svemu Novi Pazar je epicentar doseljavanja iz puno pravaca i svi veci rodovi su prisutni u Pazaru bilo da su Vasojevickog,Kuckog ili Klimentaskog roda...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Danko Fiki Децембар 05, 2020, 09:06:11 пре подне
Gile da li u toj knjizi ima nesto za prezimena Filurija i Trmcic. Hvala unapred
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: gillle Децембар 06, 2020, 09:48:20 поподне
Gile da li u toj knjizi ima nesto za prezimena Filurija i Trmcic. Hvala unapred

Послао сам ти на ПП...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Децембар 15, 2020, 02:05:37 поподне
Замолио бих за информацију:Одакле су пореклом Шахмани из села Корита и Лозна у Бихору.Нашао сам податак дасу Клименти пореклом из Груде,преселили у Гусиње и одатле дошли у Бихор у 18веку.У Климентима се нигде не помиње презиме Шахман а ни у Грудама нема овог презимена.Можда је презиме настало у Плаву или Гусињу,можда има везе са Климентима али нигде нема податка од ког братства је родоначелник и шта значи ово презиме.У Бихору су Шахмани бројно братство које живи у неколико села.Зна ли неко одакле ово презиме и дали су заиста Груде собзиром дасе тамо непомињу?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Starovlah Децембар 15, 2020, 11:11:46 поподне
.У Бихору су Шахмани бројно братство које живи у неколико села.Зна ли неко одакле ово презиме и дали су заиста Груде собзиром дасе тамо непомињу?
По предању, које чувају у свом роду, Шахмани су из Груда и додају да су истог поријекла као и Шкријељи из Дашче Ријеке
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Starovlah Децембар 15, 2020, 11:23:42 поподне
Najcesca prezimena u Pazarusu Mavric,Plojovic,Dupljak,Kolasinac,Bihorac,Corovic,Rebronja,Crnovrsanin,Licina,Muric,Bruncevic,Bogucanin,Dolovac,Nicevic i ostala...
Колашинац, Бихорац и Црновршанин су презимена усвојили по крају из кога су доселили и не казују како су се презивали раније. Ћоровићи су Васојевићи као и Богућани (Ђукићи). Ови последњи презиме су добили по селу Богути код Сјенице. Њихов родослов је добро урађен и сеже, не само до времена преласка на Ислам, већ још даље све до родоначелника Васа.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Децембар 16, 2020, 10:51:26 пре подне
Могуће је да су Шахмани пореклом из Шкријеља собзиром да су Груде веома близу области Шкријеља те се и наводи скоро исто порекло и генетика ова два племена.Можда је предак Шахмана баш Шкрељ који је прешао у суседне Груде.Међутим Шахмани се генетски потпуно подударају са Калачима из Засмреча код Рожаја који нису ни Шкријељи ни Груде.Постоји тврдња дасу Калачи из Куча од Милачића.Ако Шахмани ипак јесу Шкријељи то би се могло закључити дасу изворни Шкрељи имали и I1Z63-генетику ида су је припадници тог племена ,,односили,,и у Куче и даље према Рожају и Бихору,Пештеру.Ову ДНК су могуће донели као Срби досељени из Босне или су у питању Арбанашени стари Словенски родови попут Тихомира. I1Z63-генетика је могла прећи и из Дукађина и Пуке северније у Шкријеље,Груде и Клименте.Иначе је доста присутна у области Пука.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Starovlah Децембар 18, 2020, 05:09:11 поподне
Могуће је да су Шахмани пореклом из Шкријеља собзиром да су Груде веома близу области Шкријеља те се и наводи скоро исто порекло и генетика ова два племена.Можда је предак Шахмана баш Шкрељ који је прешао у суседне Груде.Међутим Шахмани се генетски потпуно подударају са Калачима из Засмреча код Рожаја који нису ни Шкријељи ни Груде.Постоји тврдња дасу Калачи из Куча од Милачића.Ако Шахмани ипак јесу Шкријељи то би се могло закључити дасу изворни Шкрељи имали и I1Z63-генетику ида су је припадници тог племена ,,односили,,и у Куче и даље према Рожају и Бихору,Пештеру.Ову ДНК су могуће донели као Срби досељени из Босне или су у питању Арбанашени стари Словенски родови попут Тихомира. I1Z63-генетика је могла прећи и из Дукађина и Пуке северније у Шкријеље,Груде и Клименте.Иначе је доста присутна у области Пука.
У рожајском крају, од раније познатих породица, Ганићи се изјашњавају као Кучи а за Калаче нијесам упознат. Остало не бих коментарисао, нарочито ДНК јер сам за то апсолутни дунстер (архидунстер :D) Написао сам оно што сам чуо од појединих припадника са презименом Шахман
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Децембар 19, 2020, 02:37:33 поподне
Сва три презимена:Ганићи,Калачи и Шахмани су новија презимена која потичу из племена Кучи и Груде.У овим племенима после 16века већина становника има као доминантну хаплогрупу E1bV13,Кучи,и J2b у Грудама што указује на исто порекло велике већине племеника.Братство које има хаплогрупу која одудара од ДНК племенске већине је највероватније потомство старијег Словенског становништва напр.Груда,Тугомири или Тихомири.Родови као што су Тихомири или Матагужи су могли имати Словенску генетику али су њихови припадници на својој територији у свом завичају постали мањина чији су припадници или прихватили презиме и славу новог доминантног братства,везујући порекло за њихове претке,или су потпуно исељавали из племена(Територије)узимајући ново презиме а са памћењем дасу ,,Кучи,,или Груде.Уствари они су генетски стари Тихомири или Лужани,који се непамте али се памти простор на коме су живели и где су се формирала велика и чврста братства попут Дрекаловића.Зато ће многе фамилије у Рашкој области у ,,Санџаку,,рећи -Ми смо Кучи,или Клименти,Шкријељи,иако су можда њихови преци Тихомири баш од тих племена-фисова побегли далеко на север.Припадност неком од ових племена у Рашкој области била је социјална потреба јер ,,тиква без корена лако се разбије,,.А данас генетика лако покаже ко је само живео у неком племену(старинац) а које крвни припадник тог рода.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Medjedovic Децембар 29, 2020, 05:39:26 поподне
Колашинац, Бихорац и Црновршанин су презимена усвојили по крају из кога су доселили и не казују како су се презивали раније. Ћоровићи су Васојевићи као и Богућани (Ђукићи). Ови последњи презиме су добили по селу Богути код Сјенице. Њихов родослов је добро урађен и сеже, не само до времена преласка на Ислам, већ још даље све до родоначелника Васа.
Corovici iz Bihora su testirani i halpogrupe im se nisu podudarile,R1a i G,Bogucani da jesu Vasojevici,dok prezime Bihorac ima jedan testirani sa prethodnim prezimenom Lalevic Kuc je,a ima drugih Bihoraca sa drugacijim prethodnim prezimenima,prvi put cujem da su Corovici Vasojevici pominju se u literaturi kao dosljaci iz Dalmacije ili da su starosedioci,prethodno prezime Crnovrsana je Delic ili Grbovic nije niko testiran...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Medjedovic Децембар 29, 2020, 05:48:49 поподне
Сва три презимена:Ганићи,Калачи и Шахмани су новија презимена која потичу из племена Кучи и Груде.У овим племенима после 16века већина становника има као доминантну хаплогрупу E1bV13,Кучи,и J2b у Грудама што указује на исто порекло велике већине племеника.Братство које има хаплогрупу која одудара од ДНК племенске већине је највероватније потомство старијег Словенског становништва напр.Груда,Тугомири или Тихомири.Родови као што су Тихомири или Матагужи су могли имати Словенску генетику али су њихови припадници на својој територији у свом завичају постали мањина чији су припадници или прихватили презиме и славу новог доминантног братства,везујући порекло за њихове претке,или су потпуно исељавали из племена(Територије)узимајући ново презиме а са памћењем дасу ,,Кучи,,или Груде.Уствари они су генетски стари Тихомири или Лужани,који се непамте али се памти простор на коме су живели и где су се формирала велика и чврста братства попут Дрекаловића.Зато ће многе фамилије у Рашкој области у ,,Санџаку,,рећи -Ми смо Кучи,или Клименти,Шкријељи,иако су можда њихови преци Тихомири баш од тих племена-фисова побегли далеко на север.Припадност неком од ових племена у Рашкој области била је социјална потреба јер ,,тиква без корена лако се разбије,,.А данас генетика лако покаже ко је само живео у неком племену(старинац) а које крвни припадник тог рода.
Mnogo porodica koje imaju poreklo da su Kuci su ispali I21 Mekici,I1 Alibasici i drugi...
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Starovlah Јануар 01, 2021, 04:17:13 поподне
...prvi put cujem da su Corovici Vasojevici
Hvala za ovu objavu. Da! Greska je moja. Mislio sam na Garcevice a napisao Ćorovic.
Ćorovici svoje porijeklo izvode od Ćor pase koji je, kako prenose u Loznu dosao negdje iz Slavonije nakon pada Ugarske i protjerivanja turaka juzno od Save.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: отацИванДелић Јануар 10, 2021, 07:25:19 поподне
Христос се роди!

Пошто смо на теми Пештера и Бихора, занима ме да ли се на подручју Бихора игде помиње село Бежањ или Бежање.

Свештеник Иван Б. Делић
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Јануар 12, 2021, 08:53:11 поподне
Христос се роди!

Пошто смо на теми Пештера и Бихора, занима ме да ли се на подручју Бихора игде помиње село Бежањ или Бежање.

Свештеник Иван Б. Делић

  Није ми познато да се на подручју Би(х)ора  помиње село Бежањ или Бежање. Треба детаљно проучити  академика Милисава Лутовца, Бихор и Корита, САНУ, Београд, 1967. Читао сам је први пут  давно, не сјећам се  ранијег назива Бежањ или Бежање.  Паде ми на ум асоцијација на село  Пишање? у Доњем Бихору, које се сада зове Журене.
  У последње вријеме објављују се родословне монографије презимена из Бихора. Но те књиге се објављују  често у Сарајеву и др. тако да немам увид у њих, јер их нема у библиотекама  Србије и Црне Горе. Ваљало би погледати и ту издавачку продуцију.
  Могуће је да и постоји село, које се  звало Б(ј)ежањ или Б(ј)ежање, јер се се из Би(х)ора у мутна  ратна времена често бјежало.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: vidoje 013 Јануар 12, 2021, 09:17:34 поподне
 У попису Херцеговачког санџака  1475/77 помиње се село Бежањ  (није убицирано) са пописаних 5 кућа и 25 становника. Наведено се не односи на Би(х)ор.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Симеон Волос Јануар 21, 2021, 05:32:34 поподне
https://youtube.com/v/W6e4Thck6_U
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Nebo Април 08, 2021, 02:18:45 поподне
Зна ли неко нешто о презимену и пореклу рода Жерађанин? Они су из Новог Села код Врњачке Бање, али су ту досељени из Жерађа испод Копаоника (јошанички крај), што им и само презиме говори. Славе Светог Алимпија Столпника.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: rugovac Април 08, 2021, 05:01:39 поподне
https://youtube.com/v/W6e4Thck6_U


Та прича о синовима је бајка. Трагично је да неко у тако нешто може да верује а поготово да прича. Питање јел и Хамза доселијо у Бороштицу. Једино је сигурно да су до скора говорили албански. Лично познајем једну жену рођену у Бороштицу која је удата у Рожаје (данас има око 80 година) која је са мном причала албански.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Zor Април 08, 2021, 05:16:18 поподне

Та прича о синовима је бајка. Трагично је да неко у тако нешто може да верује а поготово да прича. Питање јел и Хамза доселијо у Бороштицу. Једино је сигурно да су до скора говорили албански. Лично познајем једну жену рођену у Бороштицу која је удата у Рожаје (данас има око 80 година) која је са мном причала албански.

 Бајка је тек ова интерпретација назива села Бороштица. ;D

 Бороштица се помиње у 15., 16. в. а старинци Бороштице су по свему судећи моји даљи рођаци, удаљени око 700+ година. Јер породица исељена за вријеме Карађорђа на подручје Рудника је повезана са мојима.

 У Бороштици су били војнуци са српским именима у 15. и 16 в., а етимологија је "бугароидна", судећи по сличним селима по Бугарској, као и за разна села у близини. Сигурно није као што овај спомену "borë shtiza" снијег и леденица.  ;D ehull је леденица на алб. не знам шта му је ово "штиза/ештиза".
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: отацИванДелић Април 27, 2021, 04:33:58 поподне
Поштовани Гиле,

има ли ту штагод о фамилији Делић, околина Сјенице?

Свештеник Иван Б. Делић
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Raska Мај 28, 2021, 05:55:30 поподне
Зна ли неко нешто о презимену и пореклу рода Жерађанин? Они су из Новог Села код Врњачке Бање, али су ту досељени из Жерађа испод Копаоника (јошанички крај), што им и само презиме говори. Славе Светог Алимпија Столпника.
Žeradje je danas aktivno selo u opštini Raška, nadomak Jošaničke Banje. Stanovnici celog tog područja obično su odlazili preko susednog Goča u krajeve oko Kraljeva i V.Banje. Moguće je da su se ranije prezivali Bekčić, oni su najbrojniji u Žeradju.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Saponjic Мај 29, 2021, 06:33:33 поподне
Може ли ми неко рећи скојим братствима на Пештеру и Бихору су сродници Шахмани из Милова и Лозне.Наводи се да су пореклом Шкрељи и дасу у Гусиње дошли из Груда,а у Корита из Гусиња.У Грудама се нигде непомиње презиме Шахман,а не наводе се ни фамилије Шкреља ни Груда у Гусињу од којих потичу?Ко је могао из Груда да добије ово име и када?Ово је веома велико братство из Лозне и Гусиња,зна ли се нешто о роду од којег потичу?Како је рекао ,,Старовлах,, род су са Шкрељима из Дашча Ријеке и Јаворове??
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: mb_predrag Новембар 10, 2021, 01:55:53 пре подне
Трагам за информацијјама о братству МАРКОВИЋ из села КОЧАРНИК код ТУТИН-а (Св. НИКОЛА).
Колико је то покривено код Салиха Селимовића у његовој књизи о презименима?

хвала вам унапред!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Ojler Новембар 10, 2021, 08:31:55 пре подне
Трагам за информацијјама о братству МАРКОВИЋ из села КОЧАРНИК код ТУТИН-а (Св. НИКОЛА).
Колико је то покривено код Салиха Селимовића у његовој књизи о презименима?

хвала вам унапред!

Нема много.

Салих Селимовић, Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни, издавач „Графичар“ Ужице, 2017, страна 192:

Цитат
МАРКОВИЋ. Сјеница, Буђево, Биоц, Весковиће, Шароње (Доња Пештер), Дулебе, Нови Пазар, Краљево, Трстеник, Матарушка Бања, Чачак, Крагујевац, Горњи Милановац, Пријепоље, Београд. Старија градска породица у Сјеници досељена после Првог светског рата. Од Марковића у Сјеници је била Драгица Марковић, народни посланик у Скупштини СР Србије 1963–1967. године (М. Павловић, Биографски лексикон значајних Сјеничана, 115). На подручју Сјенице су пореклом од Никшића одакле су дошли пре 120 година. Тамо су се презивали Перовић. У Буђеву су Марковићи – Алексићи и нису у сродничким везама са осталим Марковићима у селу (Р. Р. Балшић, Хроника, људи и догађаји села Буђева и Биоца са околином, 66). Ови Марковићи из Буђева су се највише иселили у Чачак, Горњи Милановац и Крагујевац. Алексићи по доласку у Весковиће узели су презиме Марковић. У попису Сјеничке казе из 1912. године пописана је и једна кућа Марковића у Ступу (В. Шалипуровић, Попис Сјеничке казе 1912, 12). Славе Св. Николу. Марковићи из Дулеба, Кочарника и Шароња су такође се доселили из Црне Горе у другој половини  19. века. Неки Марковићи су из Дробњака и славе Ђурђевдан. У ивањичком крају Марковићи славе Никољдан. Марковића има доста у окружењу, и различитог су порекла и других склава. Презиме Марковић је и иначе често у нашим земљама. Презиме је патронимско настало од старог библијског или календарског имена Марко, најчешће давано по имену апостола Марка, а значи ратник, чекић, млат. Марко је старо латинско име Марцус и повезује се са значењем да је „рођен у месецу марту". Најстарије Јеванђеље је по Марку. Презиме Марковић је на четвртом месту по бројности у Србији према попису из 2011. године (P3C, Најчешћа имена и ирезимена у Србији).
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: mb_predrag Јануар 20, 2022, 05:06:52 поподне
Ојлеру хвала на одговору!
У међувремену сам успео да сазнам да “Делфи књижаре” ускоро пуштају друго проширено издање књиге Салиха Селимовића “ Презимена и њихово порекло …” па се надам да ћу наћи нешто на моју тему
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: mb_predrag Јануар 20, 2022, 05:22:19 поподне
Поштовани Синиша,

ја сам доста књига и докумената које Гиле помиње успео да скинем у ПДФу на сајту СКРИБД (Scribd) и то бесплатно, јер дају 30 дана.

https://www.scribd.com/books

Касније сам се претплатио и поскидао десетине докумената на исту тему, монографије и миграције српских породица од разних аутора.


Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:04:05 поподне
Зна ли неко нешто детаљније о пореклу Јовановића из Видова клод Новог Пазара?

Славе Јовањдан, а по предању, преци су им дошли средином 19. века, "из Лопата у Шекулару".
Jovanovići iz Vidova se dele naa tri rodaslave Mratindan,Lučindan i sv,Jovana
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:12:04 поподне

О Вушовићима пише само ово:

Вушовићи 6 кућа, Св. Јован, дошли пре два века из околине Никшића.
Doselili se u 1760  u Šaronje odakle jedan Vušović se seli u Kuršumliju ,pa je šezdestih godina prošlog veka se zaputio u Novi Pazar gde je našao najliže srodstvenike kod kojih je bio u gostima.Od tada se pozivaju na veselja i na sahrane,u Šaronjama ima još 4 kuće Vušovića jedan od njih potomak danas živi u AUSTRALIJI Rodoljub Vušović

Треба имати у виду да је Петар Ж. Петровић село Шароње као и целу Дежеву истраживао 1933. године.

Свако добро!
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:14:06 поподне
Књигу је до скора било могуће наручити од издавача, музеја Рас у Новом Пазару, можда је још имају

http://muzejras.org/sr_RS/

Ја сам на Е.Мушовића огорчен јер је имао рукопис ове књиге на располагању када је писао о становништву Новог Пазара, а као да није.
Knjiga je dostupna u biblitekama prvo izdanje je 1984 izdao sanu drugo izdanje izdao Istorijski Arhiv Ras Novi Pazar posedujem oba izdanja
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:15:53 поподне
Гиле, има ли неки податак за фамилију Кулунџић из Дежеве?
Oni su odeljak od prezimenjaka iz Kovačeva nose prezime po zanatu kojim su se bavili ima ih još u Vranovini slave Lazarevdan
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:32:42 поподне
Према књизи, Кулунџићи славе Лазареву суботу и старинци су у селу Ковачеву. Имају одељаке у Полазима.
Taj odeljak u Polazimi pripada danas katastrskom podrucju  sela Vranovina i tu ima  kuće od kojih se dve posećuju povremeno(Beograd i Zrenjanin )dok u trećoj živi porodica Miljojka Mikana Kulundžića sa tri člana relativno mlade dobi sa perspektivom ostanka na ognjištu predaka.Ovde su došli iz susednog Kovačeva gde ima daljnje rodjake.Ovo prezime se pojavljuje u Sudkom Selu,Deževi i koren im je isti kao i slava
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:37:57 поподне
Има ли неких података о породици Стојановић (Судско Село), слава Јовањдан?

Хвала
Rod Stojanovića potiče iz Sudskog Sela,gde ima dva roda i tvrde da nisu krvni srodnici.Predstavnici oba roda tvrde da se nisu ni od kuda doseljavili da tu žive od 1865 znaju za Milisiva kao najstarig Stojanovića.Slave Jovanjdan i raselili su na Šestovo i Dećevu pored asfaltnog puta,
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:44:13 поподне
Поштовани Небојша,

ево нешто података о Сеновићима:

Судско Село - После 1878. године, мухамеданци су се одселили у Нови Пазар, па су село почели насељавати хришћански родови, Сеновићи 7 кућа, Арханђео, Морачани, прешли из Дежеве.

Дежева - помињу се Сеновићи такође...*Одселили се Сеновићи у Судско Село*.

Ето има још једна важна ствар за Вас, а то је да у овој књизи има две фотографије Сеновића које су овако потписане:

- Гуслар Лазар Сеновић са синчићем, Судско Село, 1933. године

- Снаха Слободана Сеновића окреће тепсију, Судско село, 1933. године

Поздрав!
ovo je sve iz knjiga Petra Ž Petrovića izdanje SANU 1984 i Istorijskog Arhiva Ras
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:48:33 поподне
Хвала свима на коментарима,као и новим подацима у вези са пореклом Мараша/Марашевића.Миленковићи су сигурно пореклом од мојстирских Мараша који славе Михољдан. Интересантно је да у Мојстиру поред Марашевића и Пантовићи и Бојовићи славе Михољдан и међусобно се својатају,али само су Марашевићи задржали родовско име. Обезбедио сам по једног Пантовића и Бојовића као и зетског Мараша да ураде генетску анализу. Чим финансије то омогуће,урадићемо анализе и то ће бацити више светла на порекло моје породице.
Maraši iz Štitara pod golijom takodjer slave Miholjdan
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 12:59:15 поподне
Гиле, тестиран је Плавшић из села Попе (Црни Врх) код Новог Пазара. Да ли постоји нека информација о овој породици у књизи коју посједујеш?

Славе Јовањдан.
Plavšići nisu iz Popa nego iz zaseoka Purće odnosno ispod brda Vinik.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 01:02:14 поподне
Има ли неко податке о пореклу рода Дрманац / Дрманић из Кравића, раније из Дежеве?
Poreklom su po mom saznanju iz Nerodimlja -Uroševac dolaze u Vranovinu-Polazi ima ih u Ljuljcu odakle migriraju u Kućane i Kraviće sa Drmancima su isti rod i slave istu slavu Sv,JOVAN
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 11, 2022, 03:09:38 поподне
Село Љуљац- Подгор
Дрманци, Дрманићи 4 к., св. Јован, из Полаза.

Полази-Дежева
Дрманци, Дрманићи 4 к., св. Јован, из
Дрманића у Старом Влаху.

Извор: Петар Ж. петровић, Рашка II, Нови Пазар 2010, стр. 126,159

Дрманиће не нађох, али постоје Дрмановићи код Нове Вароши, на Златару, па се вероватно ради о том селу.
Do sada pretraženo ne navodi da Drmanići iz Drmanovića Nova Varoš
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Неродимац Децембар 11, 2022, 07:16:22 поподне
Poreklom su po mom saznanju iz Nerodimlja -Uroševac dolaze u Vranovinu-Polazi ima ih u Ljuljcu odakle migriraju u Kućane i Kraviće sa Drmancima su isti rod i slave istu slavu Sv,JOVAN

Да ли за ово предање из Неродимља постоји писани траг или само предање?
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: дрманић Децембар 14, 2022, 01:53:47 поподне
Да ли за ово предање из Неродимља постоји писани траг или само предање?
Po nekim sačuvanim izvorima koje je našao izvestni rodjak..
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: StefanTuba Децембар 25, 2022, 05:07:05 поподне
Tubići kod Sjenice, selo Lopiže, slava Savindan
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Plavsic1 Децембар 26, 2022, 10:56:55 пре подне
Postovani.
Malo kasnim sa odgovorom.
Ja sam testirani Plavsic poreklom iz tog sela koji slavi Nikoljdan.
U tom tom malom selu ima i Plavsica koji slave Jovanjdan.
Po usmenom predanju su oni Vulicevici (detalje o tome neznam).
U tom selu je doslo do nekog veceg poremecaja prezimena.
Наслов: Одг: Становништво Пештера и Рашке области
Порука од: Мића Јануар 14, 2023, 04:29:18 поподне
На коју област се мисли кад се у предању каже "од Сјенице"? Овај израз је користио и Цвијић о његови ученици.
Је ли то ближе широј области (као  Сјенички санџак https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA (https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA)) или ближе ужој као данашња  општина Сјеница?
(https://brojstanovnika.cu.rs/images/opst.php?lat=43.25255&long=20.021321)