КРИК-, КРИЧ- (<гл. кричати)
У великом шаренилу мотива везаних за човека и свеукупне његове делатности, у презименима са овим основама срећемо се и са људским гласом. Додуше, глагол кричати као ономатопејски везан je и за птице и поједине животиње, али његову појаву у патронимијском фонду треба сврстати у надимке који карактеришу носиоце као особе са кричавим, крештавим али и снажним гласом. Иста основа позната je и у другим словенским ономастиконима. Уп. старолужичко Klik из 1372. године (Krik топоним Krieclmn из 1139), пољско Kizyk, чешко, Kfik, бугарско Криков, белоруско Крыкуноу, руско Крикунов итд. Имајући у виду овакву ареалну разуђеност у словенском свету, тешко би се могла прихватити етимологија професора Миливоја Павловића да je заселак Кричићи код Јајца у Босни настао од грчког κίρκο? (лат. circm), jep je овде очито у питању множина једне племенске скупине која се називала Кричић (<гл. кричати). Стари црногорски племенски назив Кричи, следећи ову логику, није никакав келтски или ма какав друкчији реликт, већ je то једноставно плурал одличног имена Крик. Исто тако, нетачна је етимологија M. Грковић која тврди да су савремена мушка имена Крика и Крико од грчког антропонима Киријак.
- Крик: године 1948. само десет особа у Цавтату крај Дубровника и у Боровом Насељу код Вуковара. Идентично je са непотврђеним личним именом *Крик.
- Крикаловић: Stanisich Alias Cricaloitich уматичној књизи кригтених града Шибеника из 1582. године. Од пепотврђеног имена *Крикало.
- Крикян: презиме забележено у ишчезлом селу Букчиновић код Сомбора уБачкој 1725. године. Од непосведоченогантропонима *Крикало.
- Крико: муслиманско презиме у Босни 1695. године; савремено муслиманско презиме у Зеници (T>octia). Идентично jeса непотврђеним личним именом *Крико.
- Криковић: Chric/ioiiic/i у Шибенику 1386. године; у Хрватској 1948. код Чаковца и Вараждина. Уп. бугарско презиме Криков које Стефан Илчев по некојчудној логици сматра шоферским тер-мином и које пореди са презименом Кранов, мада je ово последње очигледно одимена Кран(о<Хранислав.
- Крикшић: околина Огулина, Тэакова и Славонског Брода. Од непосведоченог антропонима *Крикша.
- Кричевић: презиме забележено крај Дубровника 1577. године. В. Крик.
- Кричинац: у Краљевом Селу у Тимоку (Србија). Од личног имена *Кричин или*Кричина. Уп. топоним Кричина код Брибира у Далмацији.
- Кричић Cricich у Дубровнику 1282.године. Уп. топоним Кричићи код Jajua у Босни.
- Кричка: околина Шибеника и Дрниша у Хрватској 1948. године. Уп топоним Кричке код Пакраца и Книна у Хрватској.
- Кричкић: у Чуругу (Бачка) 1816; у Хрватској код Дрниша. Од непотврђеног личног имена *Кричко.
- Кричко: околина Шибеника, Нове Градишке, у Шибенику и Осијеку (десет особа 1948. године).
- Кричкои: у Чуругу (Бачка) 1781. годи-не; једна особа у Карловцу 1948. године.
- Кричковић: у Чуругу (Бачка) 1795; у Корњашу код Вировитице 1807. године (избеглице из Лике); у Вођеници у Бјелајском пољу у Босни (из околине Грачаца 1879. године): у Маријином Мајуру у Бачкој (из Кијана у Лини 1921. године); у Хрватској 1948: околина Госпића, Дрниша, Грачаца и Вировитице.
- Кричовић: презиме једног од српских граничара у месту Личу у Хрватској 1605. године. Уп. топоним Кричопиће (Chrichouiche) код Шибеника, са историјском потврдом из 1386. године.
Извор: Велимир Михајловић, „Српски презименик“
Др Велимир Михајловић даје мало јаснији преглед презимена која у себи садрже основу Крич. Чини се да су оваква презимена широко распрострањена на Балкану, али и код северних Словена. У том смислу не можемо све особе које се овако презивају повезивати са племеном Крича.
Ипак, уочљиво је да се највећи број оваквих презимена, као и топонима, налази у западним српским крајевима што би се, условно речено, могло повезати са сеобом Крича.
Такође, приметно да се на простору Далмације, тачније у околини Шибеника, где је иначе било највише Крички, веома рано (14. век) јављају слични топоними.
