Кричи J2b-M205>Y22066

[Небојша]

Распоред Годијеља на основу анонимних истраживања (без FTDNA, Српског днк пројекта, 23andMe, итд.)



- Срби
- Хрвати
- БиХ муслимани
- Бугари
- Македонци
- Мађари
- Секељи
- Немци
- Италијани
- Грци

Према досадашњим прорачунима ови људи су имали заједничког претка пре око 1200 година.

[Љиљан]

Небојша, да ли си размишљао о сљедећем сценарију?
Ваши преци (или можда чак само један човјек) долазе на неки (било који) начин на Балкан. Међутим, захваљујући неком свом повлаштеном положају, успјева да остави много потомака. Ако је ТМРЦА до вашег заједничког претка 1200г (а досадашње искуство је показало да је то увијек више), можда је у доба прве спрске државе тај ваш предак био жупан, кнез или једноставно неки утицајнији дворјанин који је захваљујући том свом положају (и доброј вољи ) успио да остави много потомака, што је наравно важило и за његове потомке. Е сад њихови рођаци, који су остали у том неком мјесту одакле су дошли на Балкан нису се тако добро намножили и сада их готово да и нема, тј. процентуално су много мање заступљени. Тиме може да се објасни зашто је код нас ваша хаплогрупа релативно бројна, док је на свим другим мјестима много мање заступљена.

Често се сјетим оне приче са Дискавери канала од прије пар година како сваки дванаести Монгол има неку заједничког претка у задњих 1000 година. Сматра се да су сви они (а то је чини ми се више од милион људи) потичу од владарске династије којој је припадао и Џингис кан, Кублај кан и други велики канови. Кажу да је Џингис кан тражио лијек за бесмртност, тј. да је практично био обузет страхом да неће поживјети толико дуго да успије освојити читав свијет, што је била његова мисија. У ту сврху он је се придржавао неких ритуала које су му савјетовали ондашњи мудраци, а између осталог ту је била и пракса да свако вече спава са дјевицом. Пошто је као велики кан имао ту могућност савременици су написали да ју је и поштовао. Кажу да је још за живота оставио стотине потомака. Његови потомци, наравно, нису сви били у повлаштеном положају, али су у просјеку били у много повлаштенијем положају од обичног сељака. Због тога су и његови потомци имали шансу да оставе пуно потомака, или бар више него што је био у прилици просјечан Монгол. То што је важило за Џингис кана, важило је, вјероватно у мањој или већој мјери и за његове дједове и за његове унуке. И на тај начин смо дошли до тога да данас имамо јако много људи који су вјероватно његови потомци.

Да ли је се нешто слично могло десити и код нас? Колико ли су потомака оставили наши властелини?

[Небојша]

Небојша, да ли си размишљао о сљедећем сценарију?
Ваши преци (или можда чак само један човјек) долазе на неки (било који) начин на Балкан. Међутим, захваљујући неком свом повлаштеном положају, успјева да остави много потомака. Ако је ТМРЦА до вашег заједничког претка 1200г (а досадашње искуство је показало да је то увијек више), можда је у доба прве спрске државе тај ваш предак био жупан, кнез или једноставно неки утицајнији дворјанин који је захваљујући том свом положају (и доброј вољи ) успио да остави много потомака, што је наравно важило и за његове потомке. Е сад њихови рођаци, који су остали у том неком мјесту одакле су дошли на Балкан нису се тако добро намножили и сада их готово да и нема, тј. процентуално су много мање заступљени. Тиме може да се објасни зашто је код нас ваша хаплогрупа релативно бројна, док је на свим другим мјестима много мање заступљена.

Ово не делује немогуће. Али то вероватно важи и за многе друге родове/хаплогрупе код Срба. Много је лакше било преживети у та тешка времена ако је човек у повлашћеном положају.

Јако је тешко одвојити ову хаплогрупу од Словена (на Балкану). Старост 1000-1200 год., распоред хаплотипова, итд. Али је исто тако јако тешко повезати је са словенским севером, где је веома ретка.

Говорили смо већ о потенцијалном "утапању" у Словене негде у међупростору, можда у Подунављу?

[Љиљан]

Пази, не мора да значи да сте "ви" однекле дошли прије 1000-1200г ако вам је то прорачун до најст.зај.претка. Може бити да сте пуно дужо на Балкану, али да сте "таворили" више стотина година, и да је само једна једина грана преживила. То није немогућ сценарио. Ако тако размишљаш, онда сте можда много дуже на Балкану. Може се десити да су ти "небалкански" хаплотипови који су вам најближи баш дошли са Балкана, некада у том периоду када вам успијешност у намножавању није била тако велика

[Небојша]

Genetic polymorphism of 17 Y chromosomal STRs in the Rusyn population sample from Vojvodina Province, Serbia

Не знам колико ово може помоћи Годијељима у откривању даљег порекла, али код Русина из Војводине (200 тестираних) нађох 3 J2b1-M205 (1.5%).

12 24 15 10 17-19 ? ? 13 12 11 28 (437=14)
12 24 15 10 17-19 ? ? 13 13 11 29 (437=14)
12 24 15 10 17-20 ? ? 13 13 11 29 (437=14)

Ови хаплотипови нису претерано блиски годијељским, али зато се потпуно уклапају у тзв. "словенску" групу M205.

Готово идентичне J2b1 хаплотипове поседују Украјинци (Кијев), Словаци (Остурна), Чеси (Праг), Руси (Пензенска област) и Мађари (Будимпешта).



 

[Amicus]

Некада сам пратио редовније ову тему, али у последње време далеко сте одмакли, а ја нисам сасвим упућен шта је све постављано, а шта није, те бих само скренуо пажњу, уколико није споменуто, да о Годијљима има краћи преглед код Александра Ломе у Топонимији Бањске хрисовуље (в. Наведено дело, Београд, 2013, стр. 58-59).

[Wolf Sagash]

Da ne pretražujem cijelu temu, možda znate. Lukanovići starjenici nekada se zavali Godijeljevići. To je istočna Hercegovina, možda teritorija vlaha Boljuna,

[Небојша]

Da ne pretražujem cijelu temu, možda znate. Lukanovići starjenici nekada se zavali Godijeljevići. To je istočna Hercegovina, možda teritorija vlaha Boljuna,

Хвала, сећам се тог податка. Лукановића је било у околини Стоца?

[Valachorum]

Da ne pretražujem cijelu temu, možda znate. Lukanovići starjenici nekada se zavali Godijeljevići. To je istočna Hercegovina, možda teritorija vlaha Boljuna,

Треба имати у виду да је постојало мушко лично име Годиља (потврда из 1477. године). Самим тим ови Годијељевићи не морају имати никакве везе са дробњачким Годијељима, који су каснији усељеници у Дробњак (око 1690. године) и који по свему судећи то име добијају тек по доласку у Дробњак.

[Небојша]

Дејановићи (Јовањдан) из Прусаца крај Новог Града би лако могли бити у вези са овом породицом:

— Дејанци (13 к.) славе Јовањдан. Населили пре 150 г. из Лике. Онда је било у свему Дрвару три куће: Кецманова, Трњинића и Дејанчева.


Извор: Петар Рађеновић, "Унац"

[vojinenad]

Необично име кричког кнеза 1477. год.

Ако сам добро схватио онда би братство Сладоје или Сладојевићи из околине Невесиња требали да су пореклом Кричи?

[Небојша]

Батоћанин је урадио проширење маркера (са 12 на 111)

12 23 15 10 17-19 11 15 12 12 12 28 16 8-9-9 11 12 24 14 19 31 14-15-15-15-15-16 11 11 19-20 14 14 18 18 34-34-35 11 9 11 8 15-16 8 11 10 8 12 9 12 22-24 17 10 12 12 17 8 14 22 20 13 12 11 14 10 12 12 11 33 15 8 14 12 25 26 19 10 11 12 11 12 10 11 11 10 11 11 31 10 12 22 14 11 10 24 15 18 12 23 14 12 14 24 12 21 20 9 13 19 9 10 11

Нешто чудинији хаплотип за балканске J2b1 због високе вредности на маркеру 385a. Међутим и тако упада у ону групу која је имала претка пре 800-1200 година. Са Чирком нпр., на 67 маркера, свега 15 генерација до заједничког претка. Са осталим Годијељима који су тестирани на 111 маркера, Батоћанин има претка пре око 1200 година.

Причали смо већ о пореклу ове породице.

Батоћани су из Лопаша, а пореклом су из места Батоте (Копаоник). Старије презиме гласило је Кошутинац, по месту Кошутићи у копаоничком крају. Још старије, или боље рећи "родовско" презиме било је Расјанин (верује се да је презиме настало по селу Расју).

Сви ови родови из околине Копаоника, Александровца и Трстеника, који воде порекло од Расјана, славе летњег и зимског Св. Стевана (и данас чувају свест о заједничком пореклу). Даље порекло овог рода је из Куча.

Св. Стеван је преслава неких Куча, па може бити да су Расјани славу донели из старог завичаја.



 

[vojinenad]

Батоћанин је урадио проширење маркера (са 12 на 111)

12 23 15 10 17-19 11 15 12 12 12 28 16 8-9-9 11 12 24 14 19 31 14-15-15-15-15-16 11 11 19-20 14 14 18 18 34-34-35 11 9 11 8 15-16 8 11 10 8 12 9 12 22-24 17 10 12 12 17 8 14 22 20 13 12 11 14 10 12 12 11 33 15 8 14 12 25 26 19 10 11 12 11 12 10 11 11 10 11 11 31 10 12 22 14 11 10 24 15 18 12 23 14 12 14 24 12 21 20 9 13 19 9 10 11

Нешто чудинији хаплотип за балканске J2b1 због високе вредности на маркеру 385a. Међутим и тако упада у ону групу која је имала претка пре 800-1200 година. Са Чирком нпр., на 67 маркера, свега 15 генерација до заједничког претка. Са осталим Годијељима који су тестирани на 111 маркера, Батоћанин има претка пре око 1200 година.

Причали смо већ о пореклу ове породице.

Батоћани су из Лопаша, а пореклом су из места Батоте (Копаоник). Старије презиме гласило је Кошутинац, по месту Кошутићи у копаоничком крају. Још старије, или боље рећи "родовско" презиме било је Расјанин (верује се да је презиме настало по селу Расју).

Сви ови родови из околине Копаоника, Александровца и Трстеника, који воде порекло од Расјана, славе летњег и зимског Св. Стевана (и данас чувају свест о заједничком пореклу). Даље порекло овог рода је из Куча.

Св. Стеван је преслава неких Куча, па може бити да су Расјани славу донели из старог завичаја.

Одличан приказ порекла породице Батоћанин! Спој сачуваног породичног предања и резултата ДНК теста по правилу даје могућност оваквог или сличног приказа, као и могућност даљег истраживања и повезивања других породица са овим родом. 

[Небојша]

Одличан приказ порекла породице Батоћанин! Спој сачуваног породичног предања и резултата ДНК теста по правилу даје могућност оваквог или сличног приказа, као и могућност даљег истраживања и повезивања других породица са овим родом.

Добро је када се поклопе породична предања, извори/црквене књиге и подаци из монографија. То се десило у случају породице Батоћанин. Велике заслуге за то има и човек који се најдуже и најтемељније бави пореклом овог рода, Владета Батоћанин.

У плану је тестирање још неких Расјана (Св. Стеван) из копаоничког краја. Уколико се и на осову днк протврди сродство, читава прича може лепо да се заокружи.

[НИКОЛА82]

Морам се поново огласити поводом неких података за фамилију Батоћанин јер сам раније већ врло детаљно изнео податке па опет видим да се наводе непотпуни подаци.
Можда сам досадан али пошто ово читају људи који траже своје порекло морамо бити прецизни у изношењу географских и историјских  података. Прича о старом родовском називу Расјани је недовољно проверен закључак, ако постоји потврда о томе бићу јако радостан и весео.
Управо о томе причам и са Владетом с којим имам преписку и лично се познајемо.
Место се не зове Кошутићи већ је заселак Кошутица баш у Батотама.Батоћани су око 1650.год дошли из западно-копаоничког села Чајетина (у које су дошли из свог старог краја метанастазичким миграцијама и где су се презивали Крстојевићи)у два засеока Кошутица и Расје у Батотама на источној страни Копаоника. Један део рода је остао у Чајетини и одатле се доселио у Жупу и Трстеник. Ови који су дошли у Батоте су били Кошутанци-Здравковићи.Потом су се ови из Батота раселили у Жупу александовачку и Мораву трстеничку.
Они који су дошли из Кошутице су помињани као Кошутинци а они који су дошли из Расја су помињани као Расјани.Батоћани у Лопашу, Оџацима, Рибнику и Перјанчићи и Ђоровићи у Жупи су из Кошутице. Алексићи(Доња Црнишава), Аћимовићи, Раденковићи, Митровићи (Почековина), Милетићи су из Расја. Они који су дошли  из Чајетине су Чајетинци (Дубље, Трстеник), Чајићи(Брус).
Све наведене фамилије су потомци једног великог рода досељеног највероватније из области Куча после 1500.године и тај род се преко копаоничких села Чајетина и Батоте(засеоци Кошутица и Расје) раселио по Жупи и Морави трстеничкој. Сви славе св.Стефана архиђакона.
Ето да будемо мало прецизнији и резимирани.

[Селаковић]

Пошто сам из Ваљева: Знате ли, да ли "српски краљ чварака", Ваљевац Славен Батоћанин/Баточанин (људи кажу и једно и друго) потиче од ових Батоћана?

нешто старо о њему: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=448846, има и новијих ствари

[vojinenad]

Морам се поново огласити поводом неких података за фамилију Батоћанин јер сам раније већ врло детаљно изнео податке па опет видим да се наводе непотпуни подаци.
Можда сам досадан али пошто ово читају људи који траже своје порекло морамо бити прецизни у изношењу географских и историјских  података. Прича о старом родовском називу Расјани је недовољно проверен закључак, ако постоји потврда о томе бићу јако радостан и весео.
Управо о томе причам и са Владетом с којим имам преписку и лично се познајемо.
Место се не зове Кошутићи већ је заселак Кошутица баш у Батотама.Батоћани су око 1650.год дошли из западно-копаоничког села Чајетина (у које су дошли из свог старог краја метанастазичким миграцијама и где су се презивали Крстојевићи)у два засеока Кошутица и Расје у Батотама на источној страни Копаоника. Један део рода је остао у Чајетини и одатле се доселио у Жупу и Трстеник. Ови који су дошли у Батоте су били Кошутанци-Здравковићи.Потом су се ови из Батота раселили у Жупу александовачку и Мораву трстеничку.
Они који су дошли из Кошутице су помињани као Кошутинци а они који су дошли из Расја су помињани као Расјани.Батоћани у Лопашу, Оџацима, Рибнику и Перјанчићи и Ђоровићи у Жупи су из Кошутице. Алексићи(Доња Црнишава), Аћимовићи, Раденковићи, Митровићи (Почековина), Милетићи су из Расја. Они који су дошли  из Чајетине су Чајетинци (Дубље, Трстеник), Чајићи(Брус).
Све наведене фамилије су потомци једног великог рода досељеног највероватније из области Куча после 1500.године и тај род се преко копаоничких села Чајетина и Батоте(засеоци Кошутица и Расје) раселио по Жупи и Морави трстеничкој. Сви славе св.Стефана архиђакона.
Ето да будемо мало прецизнији и резимирани.

Изгледа да су још у Батотама били доста разгранати, што се види из чињенице да су се већ тада одвајали на Кошутинце и Расјане.

[НИКОЛА82]

Наравно, још тада су били разгранати. У време досељавања у Батоте око 1650.год је сигурно било неколико браће с обзиром да су се населили у два засеока а неки су остали у Чајетини. Али у том периоду се нису посебно одвајали на Расјане и Кошутинце то је заправо уследило касније на папиру када су се раселили крајем 18.века у равничарска села и приликом уписивања у црквене протоколе.
У трстеничком крају су веома честа презимена која се завршавају са -ин или -ац а која су настала као ознака из ког су села досељени.
Тако је био и случај са неким породицама досељеним из засеока Расје које су у првим годинама по досељењу уписивани у црквене књиге као Расјани а потом узели презиме по оцу или деди док је група породица у Оџацима узела презиме Батоћанин по имену села.
Иначе овај заселак Расје има значење као множина од именице храст која се у овом крају изговара као раст тј. изостаје слово х у изговору. Тако сам чуо од неких житеља Батота.
Поента приче је да је у питању разгранат род и ако остваримо сарадњу са Владетом коју смо планирали доказаћемо оно што сам и раније тврдио тј. да у централној Србији постоји велика концентрација групе Ј2б1 М205 која је истог порекла.

[НИКОЛА82]

Поздрав за Селаковића,
Славен Батоћанин је мој блиски рођак, заправо Славенов отац и моја баба су брат и сестра и рођени су у кући у којој моја породица живи у селу Оџаци крај Трстеника.
Ми смо конкретно из гране Батоћана- Воћкинци који су потомци Павла-једног од три досељена човека из Батота крајем 18.века на локалитет Корита у Оџацима.
Славенов отац Милош се као војно лице одселио из породичне куће из Оџака у Ваљево и тамо засновао породицу.
Игром случаја је дошло до неке грешке па су у њиховом презимену уместо -ћ написали -ч и тако је данас Славен остао Баточанин, не знам зашто никада није исправио ту грешку.

[Bej Voč]