Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 189335 пута)

Ван мреже mb_predrag

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 21
Одг: Шекулар
« Одговор #660 послато: Новембар 30, 2021, 04:18:16 поподне »
Поштовани Видоје,
па ја сам супер спор да испратим ваш темпо у одговарању!   :). Хвала на томе!
Баш су ми те информације које помињете помогле да пропратим кретање Марковића од Берана преко Руднице, Липовице до Кочарника.
Моја нејасноћа је и даље у разјашњењу детаља око локације мог рода у Беранама, које сте навели горе.
Планирао сам рашенје ДНК теста, што ће помоци у појашњењу рода, посебно ако има неког регистрованог у групи.

Колико има смисла потражити црквене податке у Беранама (Ђ. Ступови), да би се дошло до даљих детаља о роду и именима?
Има ли тога у неким дигиталним архивама СПЦ?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #661 послато: Новембар 30, 2021, 08:58:16 поподне »
 Није ми познато да постоје сачувани подаци у Манастиру Ђурђеви Ступови. Манастир је често паљен од стране турских власти.  Послије другог свјетског рата, ако је шта и претекло од  паљевина, рушења, из времена турске власти, пропадања од зуба времена, нова "народна" - комунистичка власт је то уништила. Нијесу бољи, ни данашњи  надриписари, који пишу родословља, како им одговара.  Божовићи из Шекулара, немају књигу о свом братству. Није ми познато ни  да имају родослов у рукопису.  О  Божовићиа из Шекулара  је писано  у контексту  Шекулара и Шекулараца.  О Божовићима из Горњих Села ( који славе СВ. Николу) писано је у контексту  Горњих Села...  О Микарићима из Шекулара не постоји посебна пуликација. Тај њихов Божовић је усамљен случај. Не знам шта је, и да ли је нешто дигитализовано од домовника.   Немам сазнања да је дигитализована црквена грађа СПЦ - Будимљанско Никшићке епископије ( чије сједиште је у Манастиру Ђурђеви Ступови).  Живот цркве  у Црној Гори обновљен је у пуном смислу те ријечи,  тек кад је почивши митрополит Амфилохије ступио на престо Митрополије на Цетињу.  Понављам ДНК тест је рјешење загонетке, јер са подручја Горњег Полимља има приличан бој тестираних, на Српском ДНК Пројекту. С обзиром на славу Аранђеловдан, није искључено да сте  огранак неког братства племена Васојевића.
« Последња измена: Новембар 30, 2021, 09:00:12 поподне vidoje 013 »

Ван мреже mb_predrag

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 21
Одг: Шекулар
« Одговор #662 послато: Децембар 01, 2021, 03:04:38 пре подне »
Хвала Видоје, разјаснили сте ми много мојих питања, дилема и усмерили пажњу на један правац.
Очигледно да требам одржати фокус на Васојевиће уоко Берана јер се остало не уклапа у причу.
Можда који викенд у Беранама и мало обилажења наоколо … 😀
Искрено се надам да ћу можда успети дда нађем неке информације о попу Алекси Божовићу у литератути или преко неких црквених извора или можда неких Турских дефтера.
Ја се јављам с апитањима ако их будем имао, а у међувремену, хвала још једном и све најбоље желим!


Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #663 послато: Децембар 01, 2021, 09:52:12 пре подне »
 Пажњу усмјерити како на братства Васојевића, тако и на преостала  братства Србљака и Ашана ( која славе Аранђеловдан)у беранској котлини - Хасу.

Ван мреже mb_predrag

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 21
Одг: Шекулар
« Одговор #664 послато: Децембар 22, 2021, 04:55:39 поподне »
Здраво Небо и Видоје,
после наших дописивања наишао сам не неке материјале о “Шематизму “ Српске Православне цркве .
Јел можете да ми појасните нешто о том термину, шта се у њима и где се могу наћи ти извори о Штавици и Беранама?
Друго, занима ме како наћи црквене књиге о становништву Штавице и Берана?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #665 послато: Децембар 23, 2021, 09:27:51 поподне »
Здраво Небо и Видоје,
после наших дописивања наишао сам не неке материјале о “Шематизму “ Српске Православне цркве .
Јел можете да ми појасните нешто о том термину, шта се у њима и где се могу наћи ти извори о Штавици и Беранама?
Друго, занима ме како наћи црквене књиге о становништву Штавице и Берана?

Предраже, шематизми наше Цркве су годишњи прегледи стања у некој епархији - попис манастира, цркава, парохија, свештенства, монаштва, броја парохијана и других сличних података битних Цркви. Неки шематизми су детаљнији, обухватају и родове (презимена) који живе у одређеном црквеном подручју, њихове крсне славе и сличне податке. Не знам да ли постоје и поименични шематизми који дају преглед по домовима и њиховим старешинама / домаћинима, мислим да не постоје.

Што се Штавица и Берана тиче, заиста не знам.

Црквене књиге за Беране најпре треба потражити у Манастиру Ђурђеви Ступови, тамо је и седиште Будимљанско-никшићке епархије. За Штавицу не знам.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже mb_predrag

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 21
Одг: Шекулар
« Одговор #666 послато: Мај 22, 2022, 07:40:54 поподне »
Добар дан Небо,

пронашао сам “Календар са Шематизмом Краљевине Србије”  са краја 19. и почетком 20. века на сајту “Scribd” где се може скинути бесплатно у првих 30 дана.
Лично нисам пронашао неке значајне информације, али има много о тадашњим првацима који су учествовали у државном апарату.

https://www.scribd.com/document/342075016/Kalendar-sa-sematizmom-Kraljevine-Srbije-1894

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #667 послато: Мај 23, 2022, 11:13:56 пре подне »
Има свашта нешто занимљиво, погледах мало.
Занимљиви су називи за месеце у календару.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #668 послато: Септембар 18, 2023, 09:50:38 поподне »
Вест за моје братственике:

Још једна новост је да су Девић из Берана (Ђурђевдан) и Јањић из Слатог код Невесиња (Аранђеловдан) формирали нову грану Y441928 испод FT461579, деле укупно четири SNP-a.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2512.msg191594;topicseen#msg191594
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #669 послато: Септембар 18, 2023, 09:54:52 поподне »
Јањићи y Слатом у Невесињском Пољу су се, према предању, око 1850. године доселили из Бјелица у Црној Гори, на позив херцеговачког Али-паше Ризванбеговића, „који их је као добре јунаке населио на своме читлуку“ (Дедијер, „Херцеговина“). Са Слата су се неколико година касније неки преселили у Зајасен, а од њих касније има исељених и у Билећи, Дабру и Мостару (Михић, „Љубиње“).

Што се тиче порекла Јањића из Бјелица, осим предања, нема никаквих других доказа за овакву тврдњу, с обзиром да у Бјелицама нема никаквог помена о овом роду и његовим исељеницима, као и што до сада није утврђено постојање ове генетике у Бјелицама. Премда, средина 19. века није тако далека прошлост да се у време кад је Дедијер скупљао податке за књигу о Херцеговини то могло тек тако измислити. Могуће је да је нека фамилија Јањића боравила у Катунској нахији привремено, одакле су се преселили у Слато.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Шекулар
« Одговор #670 послато: Март 20, 2024, 11:22:35 поподне »
Оно што додатно указује на порекло од Церовића је и чињеница да је први одвојени огранак нашег братства, од једног од четири Ћеткова сина који се (око 1750) иселио у Метохију (село Бело Поље), задржао презиме Церовић и дан дањи се његови потомци тако презивају.

Наиђох на један занимљив податак o Церовићима из Истока, који је забележио Светозар Стијовић у свом раду о Метохијском Подгору:

Церовић, једна кућа. Дошли 1969. године из Белог Поља код Пећи. Чувају предање да су y Бело Поље дошли некада давно из Шекулара. Ово презиме имају од 1912. године, а дотле су имали породично име Вајмеш//Војмеш, које се у незваничној употреби задржало и до данас. Слава Ђурђевдан; мала слава Свети Илија. Информатор Ђорђе Церовић, 31 год.

Церовићи су у Белом Пољу пописани под својим садашњим презименом 1913. године. Не знам да ли постоји неки писани извор који би потврдио или оповргао горе наведену тврдњу да су до 1912. године имали презиме Вајмеш. Презиме Вајмеш се до те године одржало и у Шекулару, о чему је раније било речи на овој теми:

Вајмеш није само братствени надимак за Ћетковиће из Шекулара.  Тачно је да се заједничким именом зову Вајмеши.  Једно вријеме се јављају са  презименом Вајмеш у Шекулару, али и у Пећи, у Топлици, код Прокупља. У списку војника чете мезгаласке Шекуларско - трепачког баталеона Горњо Васојевичке бригаде за  1911/1912 годину, од укупно 65. војника, између осталих налазимо њих шест са презименом Вајмеш, са именом и именом оца, годинама живота, : Митар ( примједба: у артиљерију), Јован, Богдан, Вучић, Маријан.

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 895
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Шекулар
« Одговор #671 послато: Април 10, 2024, 09:39:13 поподне »
Занимљиво је да се код нас у Крајини користи идентична ријеч за мердевине, љестве- шкале. Иако је сама ријеч вјероватно латинског поријекла, занимљиво је да је исти облик присутан код нас и у албанском.

Такође знам да се код Срба у Лици за пса каже ћено, а пас је на албанском qen. Мислим да то није случајно и да указује на неке давнашње везе.

Тачно, реч је латинског порекла. Моји кажу скара.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1101
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Шекулар
« Одговор #672 послато: Април 10, 2024, 10:06:19 поподне »
Тачно, реч је латинског порекла. Моји кажу скара.

Da se i ja nadovežem, i kod nas sa Banije se govorilo za psa ćeno.
I sam sam još ranije čuo sa je i kod Albanaca isto.
Merdevine smo nazivali lotrama.
« Последња измена: Април 10, 2024, 10:16:14 поподне barbarylion »

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 707
Одг: Шекулар
« Одговор #673 послато: Април 11, 2024, 11:54:32 пре подне »
Da se i ja nadovežem, i kod nas sa Banije se govorilo za psa ćeno.
I sam sam još ranije čuo sa je i kod Albanaca isto.
Merdevine smo nazivali lotrama.
И у ваљевском крају се каже лотре.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7252
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Шекулар
« Одговор #674 послато: Април 11, 2024, 12:22:36 поподне »
И у ваљевском крају се каже лотре.
И у тополском

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 895
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Шекулар
« Одговор #675 послато: Април 11, 2024, 01:10:53 поподне »
I ćeno kod naših Krajišnika i qen kod Albanaca meni zvuci blisko sa canis na latinskom odnosno cane (kane) u talijanskom. Čak više možda sa cane nego sa canis, možda se u svakodnevnom govoru i tada koristiolo cane (kane) umesto canis. Kod vlaha je kjn ili knje, opet slično. Mada je pas toliko drevna životinja da qen, cane i ćeno mogu biti bliski i zbog zajedničkog IE korena.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #676 послато: Април 11, 2024, 01:11:01 поподне »
Чуда великога, да њеке ријечи у двома језикома сличе, када на оба од памтивијека дува исти вјетар с Италије.
Да њеки кажу шкале, то је јер су покупили у Далмацији, а што кажу скаре, то је румунско, а што се кажа скала у вези с вредновањем, то је навејао нови вјетар науке, а све једно те исто.
А издавна се у србком зову љестве јер је љезти значило пењати се, а зато је и нови вал домољубивих научника начинио за своје потребе ријеч љествица.


То што се у алб. пас каже ћен, а у њеких наших говора шћене, а у лат.canis, а у грч. кин, а у герм. хунд, а у арм. скунд итд. сасвим је друга притча.


Опрезно с тијем призвуком "чуда великога" у невођењу сличности с албанским, јере кажемо исто и баклава и дуњалук и белај.
« Последња измена: Април 11, 2024, 01:15:31 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #677 послато: Април 11, 2024, 08:50:36 поподне »
И у ваљевском крају се каже лотре.

И у Славонији.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #678 послато: Април 11, 2024, 09:02:25 поподне »
а у њеких наших говора шћене

штене - шћене - шћено - 'ћено ?
"Наша мука ваља за причешћа"

Одг: Шекулар
« Одговор #679 послато: Април 12, 2024, 10:53:40 пре подне »
А издавна се у србком зову љестве јер је љезти значило пењати се, а зато је и нови вал домољубивих научника начинио за своје потребе ријеч љествица.

Не желим вам много скретати с главнајега прѣдмета, па ћу се овдѣ ограничити само на двѣ примѣдбѣ.

Строго по корѣнском те всегдѣ почтујући морфеме, крећући се слѣдствено и изван границ стандарднајега српска језика и његових звукоједначећих правил, "лѣстве" бише се могле писати "лѣзтве", а "лѣствице" даклѣ "лѣзтвице"? 

Тичући се тога ми је јешче занимљиво да сут, како изгледа, глаголи "лѣзти" и "лазити" сродни, и гледе њихова значења како и изходишча; оба према саврѣменом језиковѣђу произилазет из ПИЕ корѣна *leh₁ǵ- / *leh₁ǵʰ-, док већ у поздном прасловѣнском имѣаху та изнад дата различита облика (*lězti, *laziti).
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"