Аутор Тема: Хребељановићи  (Прочитано 18957 пута)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 912
Одг: Хребељановићи
« Одговор #20 послато: Фебруар 10, 2022, 11:51:04 поподне »
Где су чувени рогови, ову верзију грба први пут видим.

Ван мреже Iєшɑ Влɑчɑнин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Хребељановићи
« Одговор #21 послато: Август 12, 2023, 02:41:18 поподне »
Koji sve izvori govore o srodstvu Hrebeljanovića sa Nemanjićima i šta i kako nauka objašnjava to i u vezi sa tim?

Mislim na to da je, kako istoriografija kaže, kneginja Milica od loze Nemanjić.
Симєуновић хαџи−Пαвлов Iєшα (1797−1832) ȋє прαрoдитєљ Микићα /Хαџићи/. Смиљαнић / Пєтровић Тєодоров – „Тошов“ Iєшα (1797−≈1855) – Милαновићα /Тошићи/. Новαковић Iовαн (≈1773−≈1820) – Мαрковићα и Iαнковићα /Новɑковићи/. Iєшић Новɑков Симон – „Iєшα“ (≈1795−1853) ȋє прαрoдитєљα Iєшићα издαнαк.

Iєшић Н. Симонов – „Iєшов“ (≈1795−1853) и Милєнин (≈1801−1864) потомɑк.

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 131
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Хребељановићи
« Одговор #22 послато: Август 12, 2023, 03:22:43 поподне »
Конкретне изворе немам али колико знам Милица је , као и у суштини и Немањићи од Вукановића. Немањићи су бочна страна њихова.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 912
Одг: Хребељановићи
« Одговор #23 послато: Август 12, 2023, 03:38:32 поподне »
Без днк анализе можемо само да нагађамо о могућем сродству Хребељановића и Немањића.

Ван мреже Iєшɑ Влɑчɑнин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Хребељановићи
« Одговор #24 послато: Август 28, 2023, 04:57:55 поподне »
Без днк анализе можемо само да нагађамо о могућем сродству Хребељановића и Немањића.

Tako je.
Симєуновић хαџи−Пαвлов Iєшα (1797−1832) ȋє прαрoдитєљ Микићα /Хαџићи/. Смиљαнић / Пєтровић Тєодоров – „Тошов“ Iєшα (1797−≈1855) – Милαновићα /Тошићи/. Новαковић Iовαн (≈1773−≈1820) – Мαрковићα и Iαнковићα /Новɑковићи/. Iєшић Новɑков Симон – „Iєшα“ (≈1795−1853) ȋє прαрoдитєљα Iєшићα издαнαк.

Iєшић Н. Симонов – „Iєшов“ (≈1795−1853) и Милєнин (≈1801−1864) потомɑк.

Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 215
  • J2 > J-Z1043
Одг: Хребељановићи
« Одговор #25 послато: Септембар 05, 2023, 08:06:27 пре подне »
Константин Филозоф нам је једини извор за Миличино порекло. Он га излаже у свом делу о деспоту Стефану Лазаревићу. Сад да ли је у питању измишљотина - попут оне да Немања потиче од цара Лицинија, или је то заиста било тако, тешко је рећи будући да не постоји - колико ја знам - ниједан други савремени извор који говори о њеном пореклу.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 975
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Хребељановићи
« Одговор #26 послато: Септембар 05, 2023, 11:30:42 пре подне »
Интересује ме како су успели да повежу ову информацију са Лицинијем, и како су дошли до података о пореклу Лицинија из Горње Мезије. Можемо претпоставити да су такве информације биле доступне само ограниченом броју образованих појединаца у то време. Питање које се поставља јесте како су изабрали баш Лицинија, с обзиром да није једини који је рођен у Горњој Мезији и блиским провинцијама. Такође, ово се не слаже са другом причом која тврди да Лазар потиче из западних крајева, тачније из данашње Херцеговине. Не бих потпуно искључио могућност да је Херцеговина (и Бока) играла улогу у његовом пореклу, с обзиром на то да су српски владари често бирали особе из тих крајева за различите улоге, укључујући логотете и друге високе чиновнике.

Када је у питању друштвени статус, не бих рекао да је Лазар потицао из нижих друштвених слојева. У то време, као и данас, неко је морао бити веома богат и утицајан да би његов син стекао високо образовање и заузео висок положај на двору (овде говорим о Лазаревом оцу и деди). Ако није био део племићког слоја, вероватно је долазио из кругова блиских цркви или имућном трговачком слоју, с обзиром да нека трећа опција није вероватна. Верујем да би спровођење ДНК анализе над остацима племића, са широког географског подручја насељеног Србима, могло да пружи више знања о њиховом за сада тајновитом пореклу. Покретање оваквог пројекта могло би да подстакне дубље интересовање за овај период историје, посебно међу млађим генерацијама које су све више заинтересоване за средњи век у целини.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 131
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Хребељановићи
« Одговор #27 послато: Септембар 05, 2023, 12:38:11 поподне »
Прибац Хребељановић, отац кнеза Лазара, рођен око 1300. године, био је логотет па пехарник на двору цара Душана. Сам Лазар је носио титулу ставилац на двору цара Уроша, а касније кнез.

Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 215
  • J2 > J-Z1043
Одг: Хребељановићи
« Одговор #28 послато: Септембар 05, 2023, 06:13:27 поподне »
Интересује ме како су успели да повежу ову информацију са Лицинијем, и како су дошли до података о пореклу Лицинија из Горње Мезије. Можемо претпоставити да су такве информације биле доступне само ограниченом броју образованих појединаца у то време. Питање које се поставља јесте како су изабрали баш Лицинија, с обзиром да није једини који је рођен у Горњој Мезији и блиским провинцијама. Такође, ово се не слаже са другом причом која тврди да Лазар потиче из западних крајева, тачније из данашње Херцеговине. Не бих потпуно искључио могућност да је Херцеговина (и Бока) играла улогу у његовом пореклу, с обзиром на то да су српски владари често бирали особе из тих крајева за различите улоге, укључујући логотете и друге високе чиновнике.

Када је у питању друштвени статус, не бих рекао да је Лазар потицао из нижих друштвених слојева. У то време, као и данас, неко је морао бити веома богат и утицајан да би његов син стекао високо образовање и заузео висок положај на двору (овде говорим о Лазаревом оцу и деди). Ако није био део племићког слоја, вероватно је долазио из кругова блиских цркви или имућном трговачком слоју, с обзиром да нека трећа опција није вероватна. Верујем да би спровођење ДНК анализе над остацима племића, са широког географског подручја насељеног Србима, могло да пружи више знања о њиховом за сада тајновитом пореклу. Покретање оваквог пројекта могло би да подстакне дубље интересовање за овај период историје, посебно међу млађим генерацијама које су све више заинтересоване за средњи век у целини.

Да, стварно јако чудно делује да су одабрали баш Лицинија - познатог по прогонима хришћана. Логичније би било да је узет Константин, као човек који је и сам (можда) био хришћанин. Вероватно би требало посматрати у неком библијскоммотиву, типа "блудног сина" - Лициније је грешник, али ту је Немања да исправи његове грешке и приведе народ Богу. Па је Немању требало везати за неког битног, а пошто сам још није био светац, вероватно је постојао табу рећи да је пореклом баш од Константина, али Лициније је довољно близак да се на њега надовежу. На крају крајева, чини ми се да Орбин помиње да је кнез Лазар ванбрачни син цара Душана.

Лазар и његови преци вероватно нису били нарочито угледног порекла, али свакакодовољно истакнути да Душан Прибца доведе на двор. Не место за неког нарочитог моћника, али место са кога се може постати моћан.
« Последња измена: Септембар 05, 2023, 06:15:24 поподне Антонин »

Ван мреже Pejinsko mahalka

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Хребељановићи
« Одговор #29 послато: Март 19, 2024, 09:58:19 поподне »
Према усменом предању народа из мог краја (Изморник, КиМ), кнез Лазар је рођен у оближњем Прилепцу (где и данас постоје остаци тврђаве), а постоји и један манастир који је добио назив по његовој кћери Драгани (Драганац). Такође, наилази се на податак о неким археолошким изворима из Новог Брда, са Лазаревим грбом на прстену.
У близини је, сигурно једна од најстаријих очуваних цркава из тог периода са ктиторским натписом властелина Дабажива:
КТИТОРСКИ НАТПИС ВЛ АСТЕЛИНА ДАБИЖИВА
Богородичина црква у Ваганешу код Новог Брда, средина XIV века, копија
oдлили Драган Петровић и Стоиша Веселиновић, 1971
гипс, одливак, 0,47 × 0,43 m

Галерија фресака Народног музеја у Београду, инв. бр. 27_1103