Аутор Тема: Родослов средњовековних Војиновића  (Прочитано 29389 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Родослов средњовековних Војиновића
« послато: Мај 06, 2014, 04:19:36 поподне »
Недавно сам из библиографије Павла Ритера Витезовића (1652-1713) сазнао да је бавећи се генеалогијом истражиовао и порекло средњовековних Војиновића. Том роду је, наиме, припадала и његова супруга, Катарина Војновић. Подаци до којих је дошао налазе се у болоњском примерку његовог дела Croatia Rediviva.

Осим Војиновића, за ту прилику, обрадио је и Макаре и де Молије, а за сваку од ове три породице приложио је и њихов грб и родослов.

У међувремену сам покушао да сазнам да ли је неко касније објавио те делове из болоњског примерка, да бих упоредио његов родослов Војиновића са Ивићевим родословом, и нашао сам да их је објавила Зринка Блажевић, из Хрватског института за повијест, 1999. године.

Текст је на латинском и доступан је на интернету у целости. Започиње њиховим грбом, а завршава се поменутим родословом.





С друге стране, поређења ради, прилажем и родослов Војиновћа, који доноси Алекса Ивић. Не знам да ли је неко у међувремену дошао до неких нових података. Ако јесте, требало би и то приложити.



Као што видимо, разлике између ова два родослова постоје, питање је само да ли су познате или не. Треба имати на уму и то да су имена у Витезовићевом примеру превођена на латински.

Нисам имао намеру да за ово отварам посебну тему, пошто око самих Војиновића уопште нисам упућен у детаље, већ сам само хтео да скренем пажњу на овај извор, али пошто о њима до сада није било речи на форуму, одлучио сам да све ипак поставим у нову тему.
« Последња измена: Мај 06, 2014, 04:20:38 поподне Небојша »



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13253
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #1 послато: Мај 06, 2014, 04:45:09 поподне »
Родослов Војиновића (Божидар Кљајевић)


Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 686
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #2 послато: Мај 06, 2014, 11:54:08 поподне »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #3 послато: Мај 07, 2014, 03:40:12 поподне »
Нисам имао прилику да читам Кљајевића, па не знам колико је детаљно објаснио везе приказане на приложеном родослову. Није искључено да је све то тачно, али ако се аутор углавном ослањао на усмено предање, није искључено ни да није. Осим тога, ово је више као родослов родова, него као класични родослов једне породице.

Према томе, ако би било интереса за утврђивање лозе Војиновића, требали би нам за почетак конкретнији подаци, а с временом би се могло направити и поређење са Кљајевићевим родословом, и тако проверити колико је заправо аутентичан. Ако се испостави да јесте, могао би да буде путоказ, на коју страну се требамо усресредити.

http://vojinovici.eu/srpski/pocetna%20strana.html

Видео сам овај сајт, на њему има неколико родослова Војиновића из различитих епоха, и свакако може да буде од користи за ову тему.



selma

  • Гост
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #4 послато: Јун 28, 2014, 09:56:47 поподне »
Zanimljivo. Bas sam danas naisla na sajt u kojem pominje se da su Raskovici -knezevska porodica, prvo bili Vojnovici. Nadam se da sam dala dobar trag.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #5 послато: Јун 28, 2014, 10:46:10 поподне »
Zanimljivo. Bas sam danas naisla na sajt u kojem pominje se da su Raskovici -knezevska porodica, prvo bili Vojnovici. Nadam se da sam dala dobar trag.

Не би било лоше да наведете и линк за ту страницу. Ако се креће у неко истраживање, пожељно је да се пронађени материјали сакупљају на једно место, јер је тако касније лакше упоређивати прикупљене податке и евентуално доносити неке закључке.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #6 послато: Март 08, 2016, 04:32:58 поподне »
На доста места где је било неке речи о Војиновићима приметио сам да фигурира њихов грб из Фојничког грбовника, те његова реконструкција, коју је на основу истог грбовника касније урадио Александар Палавестра. То је тако зато што је код нас можда најпознатији управо тај Фојнички грбовник, настао у другој половини XVII века, док су старији преписи, од којих овај неретко одудара, на неки начин остали у другом плану.

Што се тиче тих старијих преписа, који су нам доступни и које могу да поставим на мрежу, јесу Грбовник Коренића-Неорића из 1595. године, те Модеснки грбовник с почетка XVII века.



На основу увида у преписе које не могу да постављам, могу рећи да су још вернији прикази грба Војновића у Београдском грбовнику II, насталом такође почетком XVII века, те Лондонском грбовнику I, насталом између 1595. и 1637. године; у Берлинском грбовнику, насталом између 1596. и 1623. године, грб Војиновића је ближи изгледу тог грба у Грбовнику Коренића-Неорића.

Главне разлике између преписа су у тумачењу симбола на централној и последњој заставици у челенци. Изворно то су сребрни млад месец са два златна љиљана на црвеном, те грб Босне, две црвене укрштене окресане гране са маварским главама (или главама Етиопљанки) на златном пољу.

Изглед грба Војиновића у Фојничком грбовнику може се погледати на првој, а Палавестрина реконструкиција на другој слици, при чему треба имати на уму да је централна заставица заснована на примеру из Фојничког грбовника, док су кључеви на заставици Босне стереотип који постојаше од раније, те су га упошљавали још и Бојничић, Лазовски и Ацовић.



Реконструкција Павла Ритера Витезовића, која се налази у првом посту, настала је на основу Грбовника Коренића-Неорића, и самим тим је вернији приказ грба Војиновића.



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1714
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #7 послато: Април 26, 2016, 09:56:46 поподне »
Чињенице о средњовјековним Војиновићима које се нису доскоро знале. ;)
  • Родоначелник Војин је имао три брата чија су имена непозната
  • Гојислава са оба сина није скончала у тамници Николе Алтомановића већ се из Дубровника новембра 1368. године са лађом одвози негдје у Албанију.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 442

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1714
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1311
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #10 послато: Мај 08, 2016, 06:31:24 поподне »
Гордана Томовић у свом раду Војиновићи у Споменица академика Симе Ћирковића: Историјски институт, Београд 2011 наводи да се брат родоначелника Војина звао Хрватин

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #11 послато: Мај 08, 2016, 06:41:49 поподне »
Гордана Томовић у свом раду Војиновићи у Споменица академика Симе Ћирковића: Историјски институт, Београд 2011 наводи да се брат родоначелника Војина звао Хрватин


Ако имаш ову књигу да ли би могао да је скенираш?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1311
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #12 послато: Мај 08, 2016, 06:59:00 поподне »
Ако имаш ову књигу да ли би могао да је скенираш?

https://de.scribd.com/doc/309873758/Споменица-академика-С-pdf
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1714
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #13 послато: Мај 09, 2016, 08:55:35 поподне »
Герасимов љетопис, навдно га писао брат Вука Бранковића . Није признат као валидан извор, али је свакако веома занимљив.
https://www.scribd.com/doc/290584521/Gerasimov-Letopis-pdf
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1714
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #14 послато: Мај 11, 2016, 08:51:53 поподне »
Беговска породица из Брчког Заимовић по предању води поријекло од Алтомановића. Предак Заимовића Цвјетко Алтомановић био је властелин у Усори.

http://dzematrahic.ba/index.php/historija/brckog-i-okoline/7336-begovska-obitelj-zaimovi

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1714
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #15 послато: Август 11, 2016, 02:01:04 пре подне »
У Бањи су сахрањени челник Димирије и Лазар монашки Михаило Војиновић.

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #16 послато: Август 28, 2016, 12:01:10 поподне »
                           Породица Војиновић (Војновић )

Оснивач породице Војиновић, војвода Војин, господар Гацког, био је један од најистакнутијих велмоза краља Стефана Дечанског, а припадао је и кругу великаша око младог краља Стефана Душана. Синови војводе Војина, Милош, Алтоман и Војислав, такође су уживали поверење краља Душана, на чијем двору су Милош и Војислав и започели своју каријеру, оба са титулом ставилаца, звања ниског ранга, али довољног да омогућује увид у политичка збивања и учествовање у њима. Најстарији син војводе Војина, ставилац Милош Војиновић, коме је предстојала сјајна каријера, умро је млад. О другом сину, Алтоману Војиновићу, не зна се много, а неколико сачуваних података потврђује његово високо место у кругу Душанове властеле. Пред крај живота је носио титулу великог жупана, а последњи пут се помиње 1359. године.
Војислав Војиновић, најмлађи син војводе Војина, који се још 1350. године помиње као ставилац, пред крај живота, за владе цара Уроша, постао је најмоћнији великаш у српској држави. Од оца и браће наследио је властелинство, чему је до пролећа 1359. године припојио жупе великог челника Димитрија. Његова област достигла је највећи обим 1363. године, када је захватала приличан простор између Рудника, Дрине, Поповог Поља, Дубровачке Републике, Боке и Косова. Умро је изненада у јесен 1363. године, а наследила га је његова удовица кнегиња Гоислава, са малолетним синовима којима се убрзо губи траг.
Жупан Никола Алтомановић, син великог жупана Алтомана, први пут се помиње новембра 1366. године као један од великаша српског Царства, а 1367. године као господар Рудника. Године 1368. скоро цела област Војислава Војиновића била је у рукама младог жупана. У прегруписавању снага за владе цара Уроша, Никола Алтомановић је ступио у пакт са Лазаром Хребљановићем против моћних Мрњавчевића. До сукоба је досло 1369. године; у току боја Лазар се повукао, а млади жупан једва је извукао главу. После маричке битке и смрти цара Уроша, децембра 1371. године, Никола Алтомановић држао је област у западној Србији према Босни, све до Дубровника, а успевши да поврати Рудник и стратешко утврђење Звечан на Косову, обновио је старе области Војиновића, и из нове прерасподеле снага изашао као најјачи обласни господар. Ступање у савез са Млетачком Републиком скупо је коштао жупана Николу. Босански бан Твртко и кнез Лазар, током лета 1373. године, удруженим снагама и брзом офанзивом, уништили су власт раског жупана. Његову земљу поделили су међу собом, међутим изгледа да му је остављена титула жупана и једна мала област за уживање, будући да се последњи пут помиње као жупан 23. јануара 1398. године. Треба напоменути да је жупан Никола имао само 16-18 година када је постао најмоћнији великаш и то само захваљујући својој енергији, а не наследству. Да је успео бар дипломатију да усклади са војним способностима, славили би га данас као једног од највећих владара.


Војиновићи

Војин, војвода + нн супруга
=Милош, ставилац, помен 1333.
=Алтоман, велики жупан, први помен 1335, последњи помен 1359.
=Војислав, велики кнез, умро 15. октобра 1363.
=Воислава - Села, помен 1326.

Алтоман, велики жупан, + Ратослава, кћерка војводе Младена, род.
Бранковића
=Никола Алтомановић, жупан, рођен 1349, умро 1395.

Војислав ,велики кнез + Гоислава, кћерка цара Душана
=Стефан, умро у Дубровнику,
=Добровој, умро у Дубровнику,

Воислава – Села + Брајко Бранивојевић, управник Стона (Пељешца)
=нн син


 ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.


Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1714
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #17 послато: Септембар 02, 2016, 12:04:26 пре подне »
                           Породица Војиновић (Војновић )

Оснивач породице Војиновић, војвода Војин, господар Гацког, био је један од најистакнутијих велмоза краља Стефана Дечанског, а припадао је и кругу великаша око младог краља Стефана Душана. Синови војводе Војина, Милош, Алтоман и Војислав, такође су уживали поверење краља Душана, на чијем двору су Милош и Војислав и започели своју каријеру, оба са титулом ставилаца, звања ниског ранга, али довољног да омогућује увид у политичка збивања и учествовање у њима. Најстарији син војводе Војина, ставилац Милош Војиновић, коме је предстојала сјајна каријера, умро је млад. О другом сину, Алтоману Војиновићу, не зна се много, а неколико сачуваних података потврђује његово високо место у кругу Душанове властеле. Пред крај живота је носио титулу великог жупана, а последњи пут се помиње 1359. године.
Војислав Војиновић, најмлађи син војводе Војина, који се још 1350. године помиње као ставилац, пред крај живота, за владе цара Уроша, постао је најмоћнији великаш у српској држави. Од оца и браће наследио је властелинство, чему је до пролећа 1359. године припојио жупе великог челника Димитрија. Његова област достигла је највећи обим 1363. године, када је захватала приличан простор између Рудника, Дрине, Поповог Поља, Дубровачке Републике, Боке и Косова. Умро је изненада у јесен 1363. године, а наследила га је његова удовица кнегиња Гоислава, са малолетним синовима којима се убрзо губи траг.
Жупан Никола Алтомановић, син великог жупана Алтомана, први пут се помиње новембра 1366. године као један од великаша српског Царства, а 1367. године као господар Рудника. Године 1368. скоро цела област Војислава Војиновића била је у рукама младог жупана. У прегруписавању снага за владе цара Уроша, Никола Алтомановић је ступио у пакт са Лазаром Хребљановићем против моћних Мрњавчевића. До сукоба је досло 1369. године; у току боја Лазар се повукао, а млади жупан једва је извукао главу. После маричке битке и смрти цара Уроша, децембра 1371. године, Никола Алтомановић држао је област у западној Србији према Босни, све до Дубровника, а успевши да поврати Рудник и стратешко утврђење Звечан на Косову, обновио је старе области Војиновића, и из нове прерасподеле снага изашао као најјачи обласни господар. Ступање у савез са Млетачком Републиком скупо је коштао жупана Николу. Босански бан Твртко и кнез Лазар, током лета 1373. године, удруженим снагама и брзом офанзивом, уништили су власт раског жупана. Његову земљу поделили су међу собом, међутим изгледа да му је остављена титула жупана и једна мала област за уживање, будући да се последњи пут помиње као жупан 23. јануара 1398. године. Треба напоменути да је жупан Никола имао само 16-18 година када је постао најмоћнији великаш и то само захваљујући својој енергији, а не наследству. Да је успео бар дипломатију да усклади са војним способностима, славили би га данас као једног од највећих владара.


Војиновићи

Војин, војвода + нн супруга
=Милош, ставилац, помен 1333.
=Алтоман, велики жупан, први помен 1335, последњи помен 1359.
=Војислав, велики кнез, умро 15. октобра 1363.
=Воислава - Села, помен 1326.

Алтоман, велики жупан, + Ратослава, кћерка војводе Младена, род.
Бранковића
=Никола Алтомановић, жупан, рођен 1349, умро 1395.

Војислав ,велики кнез + Гоислава, кћерка цара Душана
=Стефан, умро у Дубровнику,
=Добровој, умро у Дубровнику,

Воислава – Села + Брајко Бранивојевић, управник Стона (Пељешца)
=нн син


 ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.

Одакле овом извору да су Стефан и Добровој умрли у Дубровнику, када се зна да су новембра 1368. године пребачени лађама ван Републике?

Друго, треба поменути Крваша брата Војиновог, те Димитрија, Петра, Лазара, Радана Војиновића.  ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1714
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #18 послато: Октобар 10, 2016, 08:38:27 пре подне »
Гледајући грб Војиновића, она ратна застава у челенци, као и друга до ње са десне стране неодољиво подсјећају на заставу града Византиона. Полумјесец је иначе главни симбол Византиона и каснијег Константинопоља.



Застава Византиона од 667.п.н.е до 330.


Застава Цариграда од 330. до 1453.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Родослов средњовековних Војиновића
« Одговор #19 послато: Октобар 10, 2016, 03:33:31 поподне »
Гледајући грб Војиновића, она ратна застава у челенци, као и друга до ње са десне стране неодољиво подсјећају на заставу града Византиона. Полумјесец је иначе главни симбол Византиона и каснијег Константинопоља.



Застава Византиона од 667.п.н.е до 330.


Застава Цариграда од 330. до 1453.

Негде сам већ писао за те заставице, горе видимо стегове Косача, Дубровника, Угарске, те још четири заставице, од којих је последња сигурно Босна, док су неидентификоване претпостледње две, а застава у центру би могла бити застава самих Војиновића (она је централна и уместо на копљу, налази се на мачу, што указјуе на могућност да су Војиновићи под њом војевали). Не верујем да ове друге две заставице имају везе са Константинопољем, вероватно је у питању нека локална прича, али није упитно да конкретно претпоследња идентично одговара застави Византиона (667-330), као вероватно и десетинама застава других држава и градова.