Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: НиколаВук Новембар 26, 2021, 05:34:00 поподне

Наслов: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Новембар 26, 2021, 05:34:00 поподне
Отварам тему где ће бити објављивани резултати истраживања ДНК порекла родова који су пореклом са подручја Врличког краја. Простор који је предмет истраживања oбухвата сва села дуж долине Цетине почевши од Врдова до Полаче, потом Маовице, Штиково, Кадину Главицу, Кањане, Баљке и Мирловић Поље. Више о пројекту истраживања родова Врличког краја се може прочитати преко следећег линка:

https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/

У бази Српског ДНК пројекта се налазе резултати раније тестираних појединаца пореклом из овог краја. Следи преглед тестираних по општинама:

Врлика

Арнаут, Аранђеловдан, Косоре - R1a-M458;
Арнаут, Савиндан, Косоре - R1a-M458;
Гарић, Никољдан, Кољане - N2-FT182494;
Деспинић, Јовањдан, Отишић - J2b-M205;
Ђурић, Ђурђевдан, Маовице - R1a-BY149000;
Кнез, Аранђеловдан, Косоре - R1a-M458;
Кричковић, Стевањдан, Маовице - I2-Y3120;
Маљковић, Јовањдан, Маовице - I2-S17250;
Марчетић, Никољдан, Кољане - I2-S17250;
Мељанац, Јовањдан, Отишић - E-Z16988;
Новаковић, Ђурђевдан, Маовице - R1a-BY149000;
Петковић, Никољдан, Маовице - R1b-Y6669;
Приметица, Никољдан, Маовице - R1a-YP4278;
Стричевић, Ђурђевдан, Кољане - I2-PH908;
Тутуш, Никољдан, Кољане - I2-Y3120;
Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице - R1b-U106;

Хрваце

Буловић, Јовањдан, Горњи Бителић - I1-Y7627*;
Езгета, католик, Горњи Бителић - I2-FT25907;

Цивљане

Гаргента, Ђурђевдан, Цетина - R1b-L23;
Милаш, Стевањдан, Цетина - E-A18844;
Павловић, Ђурђевдан, Цивљане - E-Z16988.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 26, 2021, 06:44:04 поподне
Треба нагласити да су Врличком крају додата нека села из Дрнишког краја, која се наслањају на њу (источни део Петрова поља), а то су Штиково, Кањане, Кадина Главица, Баљци и Мирловић Поље.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 26, 2021, 07:12:59 поподне
До сада су из тих села тестирани:

Богдановић, Илиндан, Штиково - I2-PH908
Гушевац. Ђурђевдан, Кањане - J2b-M205>Y155375
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане - J1 -ZS9949
Јошић, Лазарева субота, Баљци - I2-PH908
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 26, 2021, 08:55:44 поподне
15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/)

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 26, 2021, 09:06:22 поподне
15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/)

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

На 23andme постоји Бодирожа R1b-PF297. Ово презиме се јавља код Срба са подручја Дрвара и Санског Моста:

— Бодироже (15 к.) славе Стевањдан. Доселили пре 150 г. из Цетине. Најпре им била кућа на Каменици, после 30—40 г. направе кућу и у Жупи. Отсељавали негде око Санског Моста.

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

Рекло би се да је веза између Бодирожа и Бодрожића прилично извесна, на шта указује и иста крсна слава.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Новембар 26, 2021, 09:44:38 поподне
4. Рнић, Пантелијевдан, Отишић/Врлика

Тестирани припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643>Y188845

Старије презиме Рнића било је изгледа Ернић. У књизи "Срби у Цетинској крајини" аутора Божидара Симића и Филипа Шкиљана за Рниће се наводи следеће:

Цитат
Slave Svetog Panteliju. Rnići su starinom Dragolovići. U popisu banderije harambaše Nikole Šarca za područje sela Civljane navodi se 1692. godine Petco Dragolovich s trima članovima porodice. Dragolovich Maxim dobio je investituru na zemlje u Otišiću. Božo, Nikola, Jovan i Ilija pok. Maksima Dragolovića rečenog Ernić iz Otišiča, koji su živjeli u velikoj porodici od 19 članova, dobili su 25. 8. 1760. tri campa obradive zemlje koja je pripadala tom selu, a ranije je pripadala pok. Jovici Petroviću koji je 18 godina ranije otišao u Tursku. Zemlja je bila ispod zidina Šušnjara. Pantelija Ergnich 28. 2. 1761. godine dobio je investiturom za sebe i svoje zakonite muške nasljednike na posjed trinaest komada zemlje u Otišiću. Ernići 1810. godine žive u osam porodica s 34 člana (Miailo 6, Simo 6, Lazo 5, Simo 4, Tomo 4, Trivun 4, Petar 3 i Todor 2 člana). О pokretljivosti i migratornim sklonostima naroda s ovog područja govori i podatak da su se 1. 10. 1830. u crkvi Sv. Ilije u Gubinu, na Livanjskom polju, vjenčali Ernich Rusiza iz Otišića i Demetrio Kattich iz Koljana, a 25. 5. 1843. im se u Koljanima rodio sin Ilija. U polju, pokraj crkve, pronađen je 18 37. godine 26-godišnji momak Dmitar Ernić pok. Sime, ubijen. 1846. godine Ernich Natale, Basilio, Trifone i Giovanni vlasnici su stojnih kuća u Otišiću. Ernići su 1877. udvostručili broj kuća u Otišiću. Dvanaest porodica iz ovog roda imalo je u svom vlasništvu devet kuća. Od 1897. do 1900. godine Simo Rnić član je Crkveno-opštinskog savjeta Otišića. Dio porodica Rnić koloniziran je 1922. godine u Aleksandrovo i Petrovo kod Prilepa (Makedonija).

Тестирани Рнић припада генетичком роду који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род А гране I2-Y188845, а на форуму смо га назвали родом Крајишника-пантелијевштака:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0)

Посматрано у односу на основну грану I2-Y4882 модални хаплотип претходно тестираних припадника овог рода карактерише повишена вредност маркера DYS635>=24, али код тестираног Рнића овај маркер поседује модалну вредност DYS635=23. Осим тога, хаплотип Рнића не поседује других специфичности. Међу до сада тестираним припадницима овог рода хаплотип Рнића показује највећу сличност са testiranim Бувачем (Пантелијевдан, Омарска/Приједор), са разликом на три од 23 упоредива маркера.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 27, 2021, 12:06:39 поподне
22. Грујић, Игњатијевдан, Штиково, Дрниш, J1-ZS4416>ZS9949

За Грујиће се верује да су досељени из Босне, крајем 17. века. Имају породични надимак Чанчари. Генетички припадају крајишком роду Синобада, чија је матица на простору Источне Херцеговине. Грујићу су најближи управо тестирани са простора Северне Далмације (Синобади, Тишме) које, као и Грујића, карактерише вредност 27 на маркеру DYS481. Веома му је близак и Миодраг из Кањана крај Дрниша, који на поменутом маркеру поседује модалну вредност 26.

Зрно на основу извора вероватно може рећи више о потенцијалној вези Миодрага и Грујића, као и о евентуалној вези Грујића са неким другим породицама које славе Игњатијевдан.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 27, 2021, 03:11:46 поподне
11. Драгић, Ђурђевдан, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеном као род Е40 у табели пројекта. Овом роду поред Драгића припадају и раније тестирани Беара из Лећевице и Стричевић из Кољана, а по свему судећи и Боројевић из Боројевића код Костајнице. Беара и Стричевић славе Ђурђевдан као и Драгић, док Боројевић слави Јовањдан. Као што сам написао у објави Стричевића, могуће је да овај род припада подграни A22312, највише због тога што се вредности које су честе код припадника ове подгране попут 16 на 576 и 11 на YGATAH4 спорадично јављају код припадника овог рода.

1692. године је Михаило Драгић са седмочланом породицом добио земљу на подручју Врлике, али је нејасно да ли се ради о претку Драгића из Цивљана или Драгића из Отишића који славе Јовањдан.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 27, 2021, 03:22:05 поподне
12. Рацић, Стевањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће је да Рацић припада подграни FT124969 којој припада Иветић из Бастаса код Босанског Грахова (а даљим пореклом од Иветића из Цивљана), мада би ово требало потврдити или оповргнути додатним СНП тестирањем.

Рацићи су на подручју Врлике први пут потврђени 1710. године.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 27, 2021, 03:41:39 поподне
18. Четник, Стевањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема конкретних поклапања на пројекту, а занимљиво је да неке вредности попут 19 на 458 дели са тестираним Лукачем из Добретина код Двора, али како сем те вредности нема значајнијих одступања од модалног хаплотипа код обојице, питање је да ли било каква веза између њих постоји. Можда би због те вредности 19 на 458 и исте крсне славе Четник могао бити повезан са Јежом из Петровића код Босанске Крупе, који припада подграни Y151633.

Четници по предању везују своје порекло за породице Милаш и Баришић из Цетине (први славе Стевањдан, други Јовањдан). Како су Баришићи највероватније по женској линији повезани са Милашима (Божо Баришић из Дувна који је родоначелник Баришића из Цетине је био нећак/сестрић Кнеза Николе Милаша, родоначленика Милаша) било би логично да су Четници по мушкој линији повезани са Милашима (пре свега због исте славе). Међутим, како тестирани Милаш из Цетине припада хаплогрупи E-V13>Z19851 могуће је да су Четници попут Баришића по женској линији повезани са Милашима или је у питању можда нешто друго.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Новембар 27, 2021, 04:05:28 поподне
15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

Поздрав

У књизи порекло хрватских родова врличке крајине од Анте Иванковића наводи се да је Никола Бодрожић са 9 чланова породице припадник бандерије Николе Шарца а у књизи од Симића и Шкиљана у бандерији Биуковића.
Проверио сам цео списак обе књиге и подаци за те две бандерије се неслажу,тотално су измешана имена и код једних и код других.Списак људи у бандеријама се неслаже.

На овом списку из 1692

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view


Ако се прати са десне на леву списак Симића и Шкиљана је тачан,али ако се прати са десне према доле онако како су странице нумерисане(1,2,3,4) онда је иванковић у праву.
Да ли ви знате који је списак прави?
Ако сам промашио тему пребаците у праву.



Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 27, 2021, 04:19:46 поподне
Поздрав

У књизи порекло хрватских родова врличке крајине од Анте Иванковића наводи се да је Никола Бодрожић са 9 чланова породице припадник бандерије Николе Шарца а у књизи од Симића и Шкиљана у бандерији Биуковића.
Проверио сам цео списак обе књиге и подаци за те две бандерије се неслажу,тотално су измешана имена и код једних и код других.Списак људи у бандеријама се неслаже.

На овом списку из 1692

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view


Ако се прати са десне на леву списак Симића и Шкиљана је тачан,али ако се прати са десне према доле онако како су странице нумерисане(1,2,3,4) онда је иванковић у праву.
Да ли ви знате који је списак прави?
Ако сам промашио тему пребаците у праву.

Не може ићи на доле само десном страном, јер број важи за обе стране. Иде нормално, са лева на десно.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 27, 2021, 05:04:37 поподне
22. Грујић, Игњатијевдан, Штиково, Дрниш, J1-ZS4416>ZS9949

За Грујиће се верује да су досељени из Босне, крајем 17. века. Имају породични надимак Чанчари. Генетички припадају крајишком роду Синобада, чија је матица на простору Источне Херцеговине. Грујићу су најближи управо тестирани са простора Северне Далмације (Синобади, Тишме) које, као и Грујића, карактерише вредност 27 на маркеру DYS481. Веома му је близак и Миодраг из Кањана крај Дрниша, који на поменутом маркеру поседује модалну вредност 26.

Зрно на основу извора вероватно може рећи више о потенцијалној вези Миодрага и Грујића, као и о евентуалној вези Грујића са неким другим породицама које славе Игњатијевдан.

Не зна се веза у прошлости између Грујића и Миодрага. На простору Дрниша и Врлике само Грујићи славе Игњатијевдан, па то отежава повезивање са било ким. Грујићи су се раније презивали Матијашевић (1735. Матија Матијашевић, а 1755. Тома Матијашевић). На попису душа 1810. била је једна велика породица Грујића (19 чланова) на челу са Јованом пок. Томе.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Новембар 27, 2021, 06:57:55 поподне
12. Рацић, Стевањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће је да Рацић припада подграни FT124969 којој припада Иветић из Бастаса код Босанског Грахова (а даљим пореклом од Иветића из Цивљана), мада би ово требало потврдити или оповргнути додатним СНП тестирањем.

Рацићи су на подручју Врлике први пут потврђени 1710. године.

Kњига Дрнишка крајина за турског владања Карло Косор попис 1684:

(https://i.ibb.co/n3TPQsR/a1.png) (https://ibb.co/cbPY2cx)

Gouica Racich

(https://i.ibb.co/j3GB564/a2.png) (https://imgbb.com/)

Nicolo,Zorzi,Elia,Marco Racich
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 27, 2021, 06:59:47 поподне
Kњига Дрнишка крајина за турског владања Карло Косор попис 1684:

(https://i.ibb.co/n3TPQsR/a1.png) (https://ibb.co/cbPY2cx)

Gouica Racich

(https://i.ibb.co/j3GB564/a2.png) (https://imgbb.com/)

Nicolo,Zorzi,Elia,Marco Racich

Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Новембар 27, 2021, 07:07:51 поподне
3. Врањеш, Никољдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује хаплотип јако близак модалном, једине две нешто ређе вредности су DYS389II=30 и DYS533=11. Има јако велики број блиских поклапања, од којих треба издвојити тројицу Драшковића из околине Гацка и Калиновика (славе Никољдан), Кузмановића из Горњих Кречана код Градачца (Ђурђевдан), Ђукића из Црнче код Дервенте (Стевањдан) и Радановића из Поточана код Прњавора (Никољдан), од свих наведених разликује се на 2 од 23 маркера. Један од Драшковића је радио и дубински тест и утврђено је да припада низводној подграни YP6047>FT285270, па је препорука за Врањеша да тестира овај SNP.

Врањеши су у Цетину досељени почетком 18. века из Босне. Забележен је Jovan Vranessevich који се доселио са породицом од 30 чланова.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Новембар 27, 2021, 07:15:29 поподне
Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?

Шибеник и околина,ово би требао да је списак људи који су побегли са турске територије када је рат почео могуће из дрнишке и цетинске крајине(тамо где је најближе,али нисам сигуран)
Ова-ј,је из штикова могуће,нагађам...

(https://i.ibb.co/LSFH37R/a3.png) (https://imgbb.com/)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 27, 2021, 07:26:16 поподне
Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?

То су махом са простора Дрниша који су се на почетку Морејског рата склонили у Шибеник и касније вратили. Детаљно су пописани али не и информација из којих су тачно села. Сви они су били под Турцима и присутни сасвим сигурно у 16. веку. Друга група Срба је дошла из Босне пар година касније.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Новембар 27, 2021, 07:39:19 поподне
8. Устић, Ђурђевдан, Отишић, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. На два релативно бржемутирајућа маркера поседује нешто ређе вредности, повишене DYS576=20 и DYS570=19. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца у Лици, од Вјештице из Хашана код Крупе на Уни и Новаковића из Крупе на Врбасу разликује се на 2 од 23, а од Демоње из Влаховића код Глине на 2 од 15 упоредивих маркера. Сви наведени осим Новаковића такође славе Ђурђевдан. Од јединог припадника ове гране који је радио дубински тест, Сремца из Вашице код Шида (Стевањдан), разликује се на 3 од 23 маркера, па је препорука Устићу да тестира SNP који дефинише најмлађу грану којој Сремац припада, а то је BY99654.

Устићи се не помињу у једном доступном млетачком катастру, али су засигурно забележени као житељи Отишића 1810. године.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Новембар 27, 2021, 07:56:39 поподне
19. Ђукић, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује модалан хаплотип, без неких карактеристичних вредности. Најближе поклапање има са Млинарем из Горњег Карина код Обровца (Ђурђевдан), Радановићем из Поточана код Прњавора (Никољдан) и Кузмановићем из Горњих Кречана код Градачца (Ђурђевдан), од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од малопре објављеног Врањеша из истог села (Никољадан) разликује се на чак 3 од 23 маркера. Као и Врањешу, препорука Ђукићу је да тестира SNP FT285270.

Ђукићи су даљим пореклом из Полаче код Книна. 1810. године у Цетини је забележен Мијо Ђукић са породицом од пет чланова.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Новембар 27, 2021, 08:20:03 поподне
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

17. Медић, Ђурђевдан, Цетина, Цивљане и

24. Медић, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Обојица поседују по једну вредност која одудара од модалне, Медић из Косоре повишену DYS439=11, а Медић из Цетине повишену DYS389II=31, и међусобно се разликују само на ова два маркера. Обојица се од раније тестираног Медића из Бастаса код Дрвара разликују на само 1 од 23, а од раније тестираног Медића из Мартин Брода код Дрвара на 1 од 18 упоредивих маркера. Као и малопре објављеном Устићу, препорука Медићима је да тестирају низводни SNP BY99654 на који је позитиван Сремац из Вашице код Шида.

Медићи су у Цетини забележени 1810. године, и то у две породице са укупно девет чланова. Део рода се из Цетине населио у Косоре.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 27, 2021, 08:27:30 поподне
8. Устић, Ђурђевдан, Отишић, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. На два релативно бржемутирајућа маркера поседује нешто ређе вредности, повишене DYS576=20 и DYS570=19. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца у Лици, од Вјештице из Хашана код Крупе на Уни и Новаковића из Крупе на Врбасу разликује се на 2 од 23, а од Демоње из Влаховића код Глине на 2 од 15 упоредивих маркера. Сви наведени осим Новаковића такође славе Ђурђевдан. Од јединог припадника ове гране који је радио дубински тест, Сремца из Вашице код Шида (Стевањдан), разликује се на 3 од 23 маркера, па је препорука Устићу да тестира SNP који дефинише најмлађу грану којој Сремац припада, а то је BY99654.

Устићи се не помињу у једном доступном млетачком катастру, али су засигурно забележени као житељи Отишића 1810. године.

Ako je Ustiću najbliži po markerima Đapo iz Like, onda bi mogao biti rod sa Đapićima iz Bitelića, pošto i oni slave Đurđevdan, kao i Đapo i Ustić.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 27, 2021, 09:27:24 поподне
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

17. Медић, Ђурђевдан, Цетина, Цивљане и

24. Медић, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Обојица поседују по једну вредност која одудара од модалне, Медић из Косоре повишену DYS439=11, а Медић из Цетине повишену DYS389II=31, и међусобно се разликују само на ова два маркера. Обојица се од раније тестираног Медића из Бастаса код Дрвара разликују на само 1 од 23, а од раније тестираног Медића из Мартин Брода код Дрвара на 1 од 18 упоредивих маркера. Као и малопре објављеном Устићу, препорука Медићима је да тестирају низводни SNP BY99654 на који је позитиван Сремац из Вашице код Шида.

Медићи су у Цетини забележени 1810. године, и то у две породице са укупно девет чланова. Део рода се из Цетине населио у Косоре.

Иако се дешава и код других родова, за сада су сви Медићи (Ђурђевдан) из Крајине и генетички повезани (Далмација, Лика, Босанска Крајина). Има их и на 23andMe, у околини Оточца, такође Ђурђевдан и такође R1a-M417. Њих је било прилично и у Поуњу, где су долазили углавном из Лике (Дољани и околна села). Занимљиво да их је Карановић сврстао у староседеоце у Крајини (хаплогрупа донекле одговара), иако се код њих, колико се сећам, Змијање и не помиње. Медићима ће вероватно бити сродни једни Глувајићи (иста слава) из Поуња.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Јовица Кртинић Новембар 27, 2021, 11:24:32 поподне
Ako je Ustiću najbliži po markerima Đapo iz Like, onda bi mogao biti rod sa Đapićima iz Bitelića, pošto i oni slave Đurđevdan, kao i Đapo i Ustić.
Презиме тестираног из Лике је Ђапа.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Новембар 27, 2021, 11:43:07 поподне
Презиме тестираног из Лике је Ђапа.

Био је онај усташоидни хрватски политичар Ђапић. Мислим да је поријеклом од ових сињских Ђапића, што ће рећи даљим поријеклом Србин из Шипова.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Новембар 27, 2021, 11:56:46 поподне
То су махом са простора Дрниша који су се на почетку Морејског рата склонили у Шибеник и касније вратили. Детаљно су пописани али не и информација из којих су тачно села. Сви они су били под Турцима и присутни сасвим сигурно у 16. веку. Друга група Срба је дошла из Босне пар година касније.

Чини ми се да сам негдје раније кад сам гледао ове пописе наишао и на презиме Сантрач, што јесте прилично необично, јер Сантрачи су уско локализовани на подручју Босанске Крајине. Сад кад се појавио резултат сросдних им Рнића у Отишићу, и овај податак ми је пао на памет.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 28, 2021, 01:19:21 пре подне
Био је онај усташоидни хрватски политичар Ђапић. Мислим да је поријеклом од ових сињских Ђапића, што ће рећи даљим поријеклом Србин из Шипова.

То је Анто Ђапић из Чапразлија код Ливна, а тамо су доселили из Бителића у којем има и православаца и католика Ђапића. Ови католици су се покрстили око 1710. Имали смо на форуму причу о томе (Тодор Ђапић и нећак Симо), коју је написао Паво. А и наишао сам на причу да је неки Ђапић умро па му је жена, иначе римокатолкиња, превела синове на католичанство. Ђапића је на челу странке ХСП наследио Данијел Срб (нисам пронашао адекватан смајли за спрдњу).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 28, 2021, 01:27:33 пре подне
Чини ми се да сам негдје раније кад сам гледао ове пописе наишао и на презиме Сантрач, што јесте прилично необично, јер Сантрачи су уско локализовани на подручју Босанске Крајине. Сад кад се појавио резултат сросдних им Рнића у Отишићу, и овај податак ми је пао на памет.

Да, то је било на теми у о родовума који славе Пантелију, па си поменуо Сантрача који је био управо на овом списку људи који су се склонили у Шибеник са подручја Дрниша. Онда сам ја додао информацију да у Далмацији само Рнићи и Водогази из Биочића славе Пантелију, уз напомену да Рнићи имају у предању да су раније славили Никољдана, али то је изгледа нетачно, јер се поклапају са другим Пантелијевштацима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 28, 2021, 02:43:41 поподне
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

13. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика и

14. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика

Припадају хаплогрупи R1b-L51>U106>Y6669, роду А11 у табели пројекта. Нема се превише тога за рећи односно написати, повезани су свакако са раније тестираним Петковићем из Маовица. Пренећу шта сам тада написао у објави:

90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.

Родоначелник Петковића из Маовица би требало да је Вучен Петковић Вујичин, који је 1692. године добио земљу на подручју Врлике.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Новембар 28, 2021, 04:11:18 поподне
Ова два резултата ће бити објављена заједно:

13. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика и

14. Петковић, Никољдан, Маовице, Врлика

Припадају хаплогрупи R1b-L51>U106>Y6669, роду А11 у табели пројекта. Нема се превише тога за рећи односно написати, повезани су свакако са раније тестираним Петковићем из Маовица. Пренећу шта сам тада написао у објави:

Родоначелник Петковића из Маовица би требало да је Вучен Петковић Вујичин, који је 1692. године добио земљу на подручју Врлике.
Godine 1692 u banderiji Nikole Biokovića se spominje Vučen Petković. A u banderiji Pavla Jurića iste 1692 godine se spominju Marko i Jakov Petković.Evo izvora:
https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing)

Godine 1710 u banderiji  Biukovića se spominju Vučen Petković pokojnog Vujce. Prethodno testirani P.Petković je potomak Vučena Petkovića. Iste se godine  spominje i Miailo Petković pokojnog Radivoja čiji je potomak testinarni Petković  D. Evo izvora:
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing)

Treće testirani je Petković S. i ne zna se da li je potomak Vućena ili Miaila Petkovića.

Takođe, neki od Petkovića je naseljen na Uništa.

Sećanje o zajedničkom poreklu među Petkovićima je zaboravljeno. Pa je test ponovljen kako bi se potvrdio kontinuitet svake grane roda i procenila međusobna udaljenost različitih Petkovića. Pa molim da se navedu odstupanja u markerima za Petković.P, Petković D. i Petković S.
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.
Inače naš čuveni fudbaler i trener Ilija Petković je potomak Miaila Petkovića pokojnog Radivoja.

(https://i.postimg.cc/zGt3yD32/2001foto-STARSPORT1-1.jpg)


https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/ (https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 28, 2021, 08:30:03 поподне
 Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 28, 2021, 09:03:56 поподне
Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.

Једна ствар која је уочљива код ових генетички несродних крајишких родова истог презимена/славе. Ова појава је чини се знатно учесталија код тестираних из Босанске Крајине, свакако и Баније, него код тестираних из Лике и Северне Далмације. Иако се јавља и у овим крајевима.

Ипак, много су генетички хомогенији родови из тих области, неретко су исте хаплогрупе присутне код тестираних са истим презименима/славама из Северне Далмације и Лике. Ово вероватно има и логике, пошто су за велики број Крајишника управо то и "матичне" области. Каснијим исељавањем ове породице губе континутет, па су вероватно чешћи случајеви призећивања.

Поменух овај "феномен" на теми Српски ДНК месец 2021. Једно од објашњења може бити то што је Далмација, са околним крајевима, матична област за добар део Крајишника. У том смислу би хаплогрупе неких далматинских родова могле бити од помоћи у проналажењу "оригиналне" хаплогрупе неке групе родова (пример Опачића-Никшића I2-PH908, спрам Опачића J2b-M241 из Босанске Крајине, иако су они могли бити прибраћени још на простору Далмације). Међутим, у последњих 350 година било је прилично повратних сеоба из Лике, Босанске Крајине, па је за очекивати да се прибраћени родови пронађу и на простору Северне Далмације. Осим ако "обичај" једноставно није био толико раширен доле, за разлику од осталих крајишких области. Могуће да су Далматинци нешто чвршће држали до тог "неулажења" у друге родове, налик Црногорцима(?)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 28, 2021, 09:09:37 поподне
Поменух овај "феномен" на теми Српски ДНК месец 2021. Једно од објашњења може бити то што је Далмација, са околним крајевима, матична област за добар део Крајишника. У том смислу би хаплогрупе неких далматинских родова могле бити од помоћи у проналажењу "оригиналне" хаплогрупе неке групе родова (пример Опачића-Никшића I2-PH908, спрам Опачића J2b-M241 из Босанске Крајине, иако су они могли бити прибраћени још на простору Далмације). Међутим, у последњих 350 година било је прилично повратних сеоба из Лике, Босанске Крајине, па је за очекивати да се прибраћени родови пронађу и на простору Северне Далмације. Осим ако "обичај" једноставно није био толико раширен доле, за разлику од осталих крајишких области. Могуће да су Далматинци нешто чвршће држали до тог "неулажења" у друге родове, налик Црногорцима(?)

У вези тога што се код Опачића јављају две хаплогрупе може бити занимљиво то што делује да је до "фузије" два различита генетичка рода са Лучинданом у Крајини (дакле не само Опачића) могло доћи на подручју Гламоча, где постоји и село Опачић. Притом су на том подручју пристуни и I2-PH908 Лучинштаци тј. Никшићи (Ерцег) и Париповић J2b2-M241.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 28, 2021, 09:53:31 поподне
Sećanje o zajedničkom poreklu među Petkovićima je zaboravljeno. Pa je test ponovljen kako bi se potvrdio kontinuitet svake grane roda i procenila međusobna udaljenost različitih Petkovića. Pa molim da se navedu odstupanja u markerima za Petković.P, Petković D. i Petković S.Inače naš čuveni fudbaler i trener Ilija Petković je potomak Miaila Petkovića pokojnog Radivoja.

Ради се о разликама на маркерима 576 и 570. Петковић П. има 17-19, Петковић С. 18-18 док Петковић Д. има 18-19.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Новембар 29, 2021, 05:59:22 поподне
Само бих додао запажање, да генетичка генеалогија код Срба у Далмацији иде "као подмазана", за разлику од Лике и околних области где је честа разнородност унутар истог презимена. Само нека настави тако, да не упадамо у ребусе.
Biće stabilnije ali ne bez prelaska na ženino. Naprimer  slučaj kod Smiljanića i Babića. Današnji Smiljanići su od Cvitkovaca. A pokojni Milan Babić bi trebalo da je iste haplogrupe kao Maljkovići. Oni koji prate temu će, nadam se, pomoći dekodiranju ostalih "rebusa".

Donatori ovog projekta će  podržati višestruka testiranja rodova svuda gde se nađe opravdanim. Zato su i testirana 3 Petkovića s Maovica. Medju njima je posle više od 360 godina (cca 13 ili više generacija) zaboravljeno srodstvo ali se očigledno održalo u svakoj grani. A osim dolaska na ženino bilo je dovoljno da se samo jedna od 39 baba  oklizne. Čisto velim da se zamislimo nad  moralom naših starih koji su živeli u skoromnim kamenim kućama bez soba.

Ради се о разликама на маркерима 576 и 570. Петковић П. има 17-19, Петковић С. 18-18 док Петковић Д. има 18-19.
Ako se ne varam, prema ovome što Luka navodi, Petković D. i Petković S. su od Miaila Petkovića pokojnog Radivoja. I rodbinski su poprilično udaljeni. A Petković P. je potomak Vučena Petkovića pokojnog Vujce.  Dodatno tome u prilog govore i mletačke mape za selo  Maovice koje možete podići s ovog linka (800MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Новембар 29, 2021, 10:22:42 поподне
6. Баришић, Јовањдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића.

Баришићи у Цетини сматрају се потомцима нећака или сестрића кнеза Николе Милаша, који се звао Божо Баришић. Од кнеза Николе Милаша према истом предању потичу и данашња врличка братства Милаша (Стевањдан) и Четника (Стевањдан) у Цетини. Сматра се да су се преци ових братстава у Далмацију доселили из Дувањског поља, почетком 18. века. Према једном непоузданом предању, даља старина Баришића је из Црне Горе. Баришиће је у Далмацију наводно довео поменути Божо Баришић и населио између цркве Св. Спаса и реке Цетине. За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника. Могуће је да је у исто време или нешто касније у врлички крај дошао и предак Баришића, поменути Божо, за кога неки мисле да би могао бити извесни Божо Милаш, који се помиње као досељеник у тај крај 1714. године. Први познати помен Баришића у Врличкој крајини је из 1792. године, када је забележен Ђуро Баришић, заједно са Петром Милашем. Године 1810, Баришићи су били други род по бројности у Цетини, са 39 чланова у три породице.
У везу са Милашима, Баришићима и Четницима доводе се и други далматински родови. За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића. Kао сродници Милаша у предањима се такође помињу неки Палачевићи и Кусоњићи.

Генетички тестови су ипак у великој мери оборили наведена предања, барем када је реч о директним мушким наследним линијама. Наиме, сви до сада тестирани појединци из поменутих породица припадају различитим хаплогрупама: Милаши припадају грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844 карактеристичној за генетички род Матаруга, Четници припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908, а тестирани Баришић из Цетине грани  I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића. Разнородност Милаша и Баришића не изненађује превише, јер на основу њиховог предања није сасвим јасно да ли је родоначелник Баришића, Божо, био нећак или сестрић кнеза Николе Милаша. Но, поред генетике, различитост крсних слава Милаша и Баришића такође говори у прилог верзији предања по којем су Никола и Божо били ујак и сестрић.

Оно што је било мање очекивано је разнородност православних Баришића јовањштака на простору Далматинске загоре. Наиме, претходно је тестиран један Баришић са славом Јовањдан из Брибира код Скрадина, за кога је установљена припадност грани I2-Y3120. Иако као и тестирани Баришић из Цетине припада северном Динарик огрнаку хаплогрупе I2-Y3120, њихови хаплотипови се превише разликују да би се могло говорити о било каквој ближој сродности. Могло би се претпоставити да је основна хаплогрупа Баришића она коју носи огранак из Цетине, односно I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, с обзиром да је крсна слава рода Мириловића које дефинише грана I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 управо Јовањдан. Баришићи из Брибира би у том случају могли бити неки прибраћени огранак братства, који је можда дошао на жениство, или се ради о сасвим различитом братству које сасвим случајно носи исто презиме и слави исту славу.

Хаплотип тестираног Баришића из Цетине поседује све особине рода Мириловића, односно  карактеристичне вредности маркера DYS385=14-14 и DYS485=21. Откривање припадника рода Мириловића путем генетичких тестова на простору Петрова поља и суседних области ишчекује се већ дуже време, имајући у виду наводе у историјским изворима који досељавање влаха Мириловића из Херцеговине у Далматинску загору бележе од 16. века. Ако је предање о сродности Милаша  и Баришића по женској линији тачно, а имајући у виду време насељавања Мириловића у Далматинску загору, могуће је да је род Баришића настао тек након досељава Милаша из Дувањског поља, удајом сестре кнеза Николе Милаша за неког од локалних Мириловића.

Очекујем да ће најављена тестирања припадника још неких породица са славом Јовањдан које су до последњих ратних збивања живеле у Мирловић Пољу, селу суседном Врличкој крајини, утврдити да Баришићи нису једино мириловићко братство у овом крају.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 30, 2021, 08:20:48 пре подне
Баришић из Брибира је врло сумњив. Нико није ни чуо да то презиме постоји тамо, нити га је било на попису 1948.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Новембар 30, 2021, 08:51:14 пре подне
Баришић из Брибира је врло сумњив. Нико није ни чуо да то презиме постоји тамо, нити га је било на попису 1948.

Да. Баришића је некада било у Брибиру код Новог Винодолског. Какав год да је сценарио у питању, мислим да је тестирани поријеклом отамо.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 30, 2021, 12:26:50 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.

(https://i.imgur.com/wTkbzWu.gif)

Суботићи и Гајићи су њихови огранци.

(https://i.imgur.com/MgiIPyR.gif)

(https://i.imgur.com/5PJCAqw.gif)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лука Новембар 30, 2021, 12:29:24 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.

(https://i.imgur.com/wTkbzWu.gif)

Суботићи и Гајићи су њихови огранци.

(https://i.imgur.com/MgiIPyR.gif)

(https://i.imgur.com/5PJCAqw.gif)

Стојсављевића има и на 23andme:

Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13

Дакле, по свему судећи је потврђена веза између Стојсављевића из Лике и Далмације.

Што се тиче тестираног Мељанца и тестираног Павловића, не знам да ли је могуће пре свега због друкчије крсне славе да су преци обојице тестираних заправо Стојсављевићи који су домазети у Мељанцима и Павловићима? Нисам гледао да ли се у изворима могу Мељанци и Павловићи повезати са Стојсављевићима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 30, 2021, 01:01:49 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.

(https://i.imgur.com/wTkbzWu.gif)

Суботићи и Гајићи су њихови огранци.

(https://i.imgur.com/MgiIPyR.gif)

(https://i.imgur.com/5PJCAqw.gif)

Доста важан резултат групу родова E-V13>Z16988 која се предањем везује за Родиће-Стојсављевиће. Истом генетичком роду припадају и Гајићи из Поткозарја, који су сасвим сигурно пореклом од ових Гајића из Далмације, као и Вајагићи (такође Аранђеловдан) из Поуња, који су саставни део неких предања о пореклу Родића-Стојсављевића.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 30, 2021, 01:16:12 поподне
10. Црномарковић, Јовањдан, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=15-19.

Црномарковићи живе у Котлуши и Читлуку, засеоцима Цивљана.

(https://i.imgur.com/FY5Og0J.gif)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Новембар 30, 2021, 01:28:51 поподне
10. Црномарковић, Јовањдан, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=15-19.

Иако је то мање-више типично и за остатак Крајине, у Врличкој крајини за сада доста упечатљива генетичка веза неких родова са простором Источне Херцеговине:

Матаруге E-V13>A18844
Бодрожићи-Бодироже-Бодироге R1b-Z2103
Родови R1a-M458>YP417
Родови R1a-Z280>YP4278
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Новембар 30, 2021, 02:28:56 поподне
6. Баришић, Јовањдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића.

Баришићи у Цетини сматрају се потомцима нећака или сестрића кнеза Николе Милаша, који се звао Божо Баришић. Од кнеза Николе Милаша према истом предању потичу и данашња врличка братства Милаша (Стевањдан) и Четника (Стевањдан) у Цетини. Сматра се да су се преци ових братстава у Далмацију доселили из Дувањског поља, почетком 18. века. Према једном непоузданом предању, даља старина Баришића је из Црне Горе. Баришиће је у Далмацију наводно довео поменути Божо Баришић и населио између цркве Св. Спаса и реке Цетине. За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника. Могуће је да је у исто време или нешто касније у врлички крај дошао и предак Баришића, поменути Божо, за кога неки мисле да би могао бити извесни Божо Милаш, који се помиње као досељеник у тај крај 1714. године. Први познати помен Баришића у Врличкој крајини је из 1792. године, када је забележен Ђуро Баришић, заједно са Петром Милашем. Године 1810, Баришићи су били други род по бројности у Цетини, са 39 чланова у три породице.
У везу са Милашима, Баришићима и Четницима доводе се и други далматински родови. За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића. Kао сродници Милаша у предањима се такође помињу неки Палачевићи и Кусоњићи.

Тестирани Баришић се јавио на мејл СДНКП и написао следеће:

"Пратећи тему на, форуму вашег сајта, о презимену Баришић, приметио сам малу грешку. Наиме, у једном делу се наводи да су са Милашима у роду Палачевићи и Кусоњићи. Овде се не ради о презименима. Палачевићи и Кусоњићи ( као и Лугаревићи, Орбићи...) су надимци појединих група породица и сви они су Баришићи."
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Новембар 30, 2021, 03:51:11 поподне
Тестирани Баришић се јавио на мејл СДНКП и написао следеће:

"Пратећи тему на, форуму вашег сајта, о презимену Баришић, приметио сам малу грешку. Наиме, у једном делу се наводи да су са Милашима у роду Палачевићи и Кусоњићи. Овде се не ради о презименима. Палачевићи и Кусоњићи ( као и Лугаревићи, Орбићи...) су надимци појединих група породица и сви они су Баришићи."

Хвала господину Баришићу на појашњењу. Било ми је то одмах сумњиво, с обзиром да нисам пронашао ни Палачевиће нити Кусоњиће у Далмацији. Управо из тог разлога сам и написао "неки". У извору који сам користио у вези Милаша ово предање је прилично нејасно наведено, тако да се може помислити да је реч о различитим породицама:

Цитат
По предаји, настали су од једног Милаша који је давно доселио на Цетину (...). Три сина првог досељеника постала су преци три главна огранка ове породице. Од једног су данашњи Милаши, од другог – Пале, Паласа - настали су Палачевићи, а од трећег - Миле, у оближњем комшилуку су Кусоњићи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: crni Новембар 30, 2021, 09:12:10 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

...

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.

(https://i.imgur.com/wTkbzWu.gif) (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e5/Ducal_-_01.12.1729_%28Giacomo_Buzi_Sinobad%29.jpg/1024px-Ducal_-_01.12.1729_%28Giacomo_Buzi_Sinobad%29.jpg)
...

Примјерено је овдје још једном нагласити детаљ доњетог цитата о Стојсављевићима, Stoisavljević (Stoissevich, Stoissaglievich), како стоји: "Stoisavljevići su se već krajem 17. stoljeća orodili sa Mitrovićima (Jankovićima), najpoznatijom srpskom porodicom u Dalmaciji.1813 Današnji oblik prezimena (Stoisavljević) nalazimo u dokumentu od 26. 8. 1741. godine, u kojem je naveden harambaša Todoro Stoissaglievich.1814"

Један од носиоца сердарске титуле за Книнску Крајину био је Петар В. Стојисављевић – Митровић (сердар: 1726–1729).

После смрти Андрије Синобада, 1726. године, сердарство није уопште прешло на његовог брата од стрица, Дамјана (Филиповог) Синобада, већ прво на Петра Стојисављевића – Митровића (у питању је син Вучена Стојисављевића и Марије, ћерке Илије Јанковића Митровића[20]), а убрзо затим (1729) на католика, потпоручника редовне војске, Јакова Синобада – Бусија.[21] (текст из прилога о српској витешкој породици Синобад (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B4))

[20]Десница, Бошко: „Историја котарских ускока 1684-1749“, Свеска II, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа , Треће одељење, Књига XIV (Београд: Српска академија наука, 1951, стр. 407)

Односни Десничин навод са стр. 407 гласи: "Il sardar di Knin Pietro Mitrovich come spicca da terminazioni 23 febbraio 1725 fu a tal carico destinato dall' eccellentissimo provveditor Erizzo appunto con il cognome di Mitrovich. Egli veramente per quanto si rileva da esami e esami e pubbliche carte è figliuolo legittimo del quondam Vucen Stoissaglievich quondam Nouco da una villa sotto Verlica, Maria di lui madre però fù figliola del quondam Elia Mitrovich in casa di ..."

У простом преводу: "Кнински сердар Петар Митровић, како се истиче терминацијом (наредбом) 23. фебруара 1725, на ову дужност га је одредио одлични провидур Ерицо управо презименом Митровић. Он је заиста, колико се види из прегледа и прегледа јавних листова, законити син покојног Вучена Стоисављевића покојног Новка из села под Врликом, Марија, његова мајка, међутим, била је ћерка покојног Илије Митровића у кући ..."

Тијелу Иванове поруке додата је слика преписа дукала (указа) дужда Алвиза Моћенига (1662—1732), Alvise III Sebastiano Mocenigo (владао: 1722-1732), од 1. децембра 1729. године, којим овај смјењује капетана Петра Стојисављевића-Митровића (Pietro Stoissaglievich col cognome di Mitrovich) са сердарства, а за сердара Книнске Крајине поставља Јакова Синобада.

Можемо закључити да данашњи облик презимена Стојсављевић (Stoissaglievich) можемо пронаћи у управној документацији млетачке републике из 1725. и 1729. године, петнаестак година раније од овдје наведене 1741.

Можда је прилика, кроз овај изузетан генетичко-генеалошко истраживачки подухват Друштва, освијетлити име још једног сердара Книнске Крајине из породице Стојсављевић и евентуално међу данашњим Стојсављевићима утврдити потомке генеалошке линије сердара Петра (Вученовог п. Новка) Митровића-Стојсављевића међу старјешинама оних 13 породица заслужних особа и војника поменутих с почетка 18. вијека?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 01, 2021, 12:10:13 пре подне
5. Вуковић, Св. Козма и Дамјан - Врачевдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250.

Вуковиће је у Цетину доселио харамбаша Radogna Vucovich из Миочића у Петровом пољу, код Дрниша. Сматра се да су дошли после 1720. године, пошто се на подручју Врличке крајине први пут помињу у периоду 1726-1728. године. Населили су се у западном делу села, на простору Јаребица. Испод својих кућа, од Пећина моста до извора Беговац, Вуковићи су обрађивали земље које су припадале породици Спар. Цетински Вуковићи се деле на огранке који носе породичне надимке: Мијачевићи, Мандићи и Којићи.

Део братства Вуковића остао је да живи у Миочићу, где их је било до последњих ратних збивања у Хрватској, а могуће да их има и данас.  У историјским изворима Вуковићи се у Петрову пољу помињу од 17.  века. Године 1692. забележен је Lazo Vucovich са породицом од шест чланова, као припадник бандерије харамбаше Николе Шарца. Јован Вуковић, капетан Петровог Поља, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Капетан Тодор Вуковић из Миочића се јавља међу потписаним далматинским православцима на једном документу из 1796. године.

Вуковићи су 1810. године у Цетини имали шест породица с 34 члана (Којо 15, Симо 2, Лука 5, Јаков 5, Лука 3 и Тома 4 члана). Деветорица су Вуковића 1846. године власници и сувласници шест стојних кућа (Tommaso куће бр. 2, Giorgio и Pietro qm Giovanni куће бр. 5, Michele куће бр. 6, Todore и Spiridone куће бр. 7, Pietro qm Giacomo и Natale куће бр. 8, а Marco куће без броја). Године 1878. били су највећи род у Цетини, који је имао и највише кућа: њих осамнаесторица били су власници 24 куће на подручју села. Вуковићи су били и главари села.
Један огранак Вуковића иселио се из Цетине у Ливањско поље, у тамошње насеље Бастаси.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 105-106 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 485-486.)

Хаплотип тестираног Вуковића припада генетичком роду који чини више крајишких породица са славом Врачевдан. До сада је утврђено да овом роду припадају породице Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град), а за очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Почуча, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.
Када је у реч о модалном хаплотипу овог рода, па и о резултату тестираног Вуковића, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389ii=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) радио тест на више од 23 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:

Мислим да би се у оквиру S17250* хаплогрупе могла издвојити нова подгрупа коју карактерише вриједност 557=13,а којој засад припадају личко-кордунашки Ерори и Италијан Кјара из Фурланије. И Ерор и Кјара су тестирани као S17250* тј. позитивни су на S17250, а негативни на све остале гране испод. При томе, треба нагласити да ни Кјара ни Ерор нису тестирали PH908. Иако су 448=20, предложио сам својевремено Ерору да уради и тест на PH908 за сваки случај.

Помјерање 557=13 је значајно у односу на модално 557=16, па мислим да готово да нема сумње да су Кјара и Ерор дио једног огранка. Ни географски гледано нису предалеко, а требало би видјети и упоредити породична предања да би се евентуално пронашла веза. Фурланија је гранично подручје са Словенијом и словенски утицај ту није безначајан. Такође Ерор и Кјара у укупном растојању маркера не стоје далеко, 8 маркера разлике на 67.

453557   Chiara   Valentino Chiara, b. ~1828 in Friuli region
330061   Eror   Jovan Eror, abt 1850 Babin Potok or Klokoč (Cro)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 01, 2021, 12:51:46 пре подне
Вуковићи су изгледа једини у Врличком крају који славе Враче, а у Дрнишком крају осим Вуковића из Миочића, још и Ћакићи из Кричака (можда су род). Врло су разгранати и једни други и требали би бити старији слој. У Миочићу Вуовићи имају надимак Покосица.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 01, 2021, 07:52:27 пре подне
Вуковићи су изгледа једини у Врличком крају који славе Враче, а у Дрнишком крају осим Вуковића из Миочића, још и Ћакићи из Кричака (можда су род). Врло су разгранати и једни други и требали би бити старији слој. У Миочићу Вуовићи имају надимак Покосица.

Наишао сам на податак да и неки Павлићи из Миочића славе Враче. Знаш ли нешто о  њима?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 01, 2021, 08:26:23 пре подне
9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Што се тиче Стојсављевића из Попине постоје неки слабашни подаци из извора на основу којих се може закључити да су дошли тамо из Далмације.

На списку беземљаша на подручју Зрмање и Попине 1712. године (Kaser, 237) наведена су нека презимена која су се могла наћи на подручју Плавна у млетачком катастру из 1735. године.

На истом списку беземљаша из 1712. године уписане су три породице Стојсављевића:
Janus Stoisaulich,
Stanisau Stoisaulich и
Stoich Stoisaulich.

Они не могу да се повежу са Плавном, али можда могу са сусједним Радљевцeм, који је исто послије окончања Морејског рата остао у саставу Османског царства.
У дефтеру из 1701. године у Радљевцу остало је непрочитано једно презиме/име оца:

Stanisav sin........?, kuća 1
Janoš sin........?, /ista ligatura kao kod prethodnog imena/, kuća 1
Marko sin....../ista ligatura kao gore/, kuća 1

Ни Станислав, ни Јанош нису била честа имена у то вријеме, а овдје се налазе у истој комбинацији и вјерујем да се овдје ради о презимену Стојсављевић.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 01, 2021, 09:01:55 пре подне
Наишао сам на податак да и неки Павлићи из Миочића славе Враче. Знаш ли нешто о  њима?

Павлићи из Миочића су одавно под тим презименом, јер се појављују на млетачким катастрима. Сигурно имају неке везе са Вуковићима у даљој прошлости. Постоје још и Јањићи одмах до Ћакића у Кричкама, али су они преузели славу Враче. У Далматинском Косову (Кнински крај) осим Бјелана имају и Прибојани са славом Врачи, а они су били харамбаше на почетку 18. в. као и Вуковићи. 
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: сɣнце Децембар 01, 2021, 12:08:07 поподне
Како се зове књига из које су више постављене странице?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 01, 2021, 12:15:08 поподне
Како се зове књига из које су више постављене странице?

 Срби у Цетинској Крајини
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 01, 2021, 04:03:00 поподне
16. Костур, Јовањдан, Цивљане.

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120.

О Костурима из Цивљана у литератури је забележено следеће (Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 460-461):
Цитат
Slava im je Sveti Jovan. Sava Costur od Vrlike, koji ima veliku porodicu s 18 članova i od 1729. godine posjeduje 23 campa zemlje, dobio je 1.5.1760. godine investituru na dodatnih 8 campa. Godine 1810. Kosturi su još nepodijeljeni, žive u jednoj velikoj zajednici od 18 članova, na čijem je čelu Andrija. Jovan Kostur 1828. je godine glavar sela Civljane (capo villa). U prvoj polovini 19. stoljeća u više je navrata u maticama zapisano dvojno prezime koje ukazuje na porijeklo ovog roda: Costur detto Giuckich, Giuckich alias Costur. U tom periodu nekoliko je Kostura umrlo u poznim godinama. Kosturi su 1846. godine podijeljeni, žive u pet stojnih kuća: Costur Nicolo vlasnik je kuće br. 37, Teodor kuće br. 38, Adamo kuće br. 39, Simeone kuće br. 43, a Marco i Lazzaro suvlasnici su kuće br. 43. Lazo Kostur pok. Ilije bio je jedan od najpoznatijih hajduka ovog dijela Cetinske krajine. Osuđen zbog raznih djela, umro je 27.9.1859. godine u zatvoru Capodistria. Devetorica su Kostura 1877. vlasnici i suvlasnici 7 kuća, a uz njih je zabilježeno i da je zemlje u selu imao i Kostur Sava pok. Pavla, koji je živio u Varcar Vakufu. Stefan Kostur crkveni je tutor 1880. i 1885. godine, a Lazo Kostur član Crkveno-opštinskog savjeta Vrlike 1897. i 1900. godine.

Поменуто двојно презиме које се јавља код неких Костура, односи се на братство Ђукића из Цивљана, који су огранак Костура, а повремено су користили оба презимена. У врличком крају Ђукића са славом Јовањдан има и у Цетини али изгледа да се ради о различитом братству, с обзиром да се за њих наводи другачије предање о пореклу, које их не доводи у везу са Костурима.

Костури у Варцар Вакуфу, који се помињу у наведеном цитату, забележени су и у шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину.

Порекло презимена Костура могло би бити у вези са некадашњим називом Цивљанима суседног села Косоре. Делови овог села су у 17. веку забележени као насеља Костур Велики и Костур Мали.

У односу на модални хаплотип Динарик север огранака хаплогрупе I2-Y3120, код резултата тестираног Костура издваја се карактеристична вредност DYS390=23, затим DYS391=10 и DYS385b=16, а као нешто ређи се уочавају и маркери DYS576=17 и DYS635=24. Овај резултат показује сличност са хаплотиповима већ раније уочене групе крајишких братстава са славом Јовањдан, којој припадају Рајковић из Котора код Мркоњић Града и Миљатовић из Босанске Бојне код Велике кладуше, а могли би им бити сродни и Кепчије из истоименог села код банијског Двора. Од поменутих пет ређих маркера, хаплотип Костура има подударање са Рајковићем на свих пет, са Миљатовићем на четири, док са Кепчијом дели три исте вредности. Како се не ради о посебно ретким вредностима маркера, а поменута братства славе честу славу - Јовањдан, те немају предање о заједничком пореклу, није могуће са сигурношћу тврдити да се ради о генетичком роду који има заједничког претка у ближој прошлости. Ово тим пре што и хаплотипови Миљатовића, Рајковића и Кепчије поседују своје особене маркере које не деле са осталим тестиранима из наведене групе.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Децембар 01, 2021, 08:40:28 поподне
До сада су из тих села тестирани:

Богдановић, Илиндан, Штиково - I2-PH908
Гушевац. Ђурђевдан, Кањане - J2b-M205>Y155375
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане - J1 -ZS9949
Јошић, Лазарева субота, Баљци - I2-PH908

Ту је још Граовац (Јовањдан) из Штикова, I2-S17250 (23andMe).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: crni Децембар 01, 2021, 09:58:51 поподне
5. Вуковић, Св. Козма и Дамјан - Врачевдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250.

Вуковиће је у Цетину доселио харамбаша Radogna Vucovich из Миочића у Петровом пољу, код Дрниша. Сматра се да су дошли после 1720. године, пошто се на подручју Врличке крајине први пут помињу у периоду 1726-1728. године. Населили су се у западном делу села, на простору Јаребица. Испод својих кућа, од Пећина моста до извора Беговац, Вуковићи су обрађивали земље које су припадале породици Спар. Цетински Вуковићи се деле на огранке који носе породичне надимке: Мијачевићи, Мандићи и Којићи.

Део братства Вуковића остао је да живи у Миочићу, где их је било до последњих ратних збивања у Хрватској, а могуће да их има и данас.  У историјским изворима Вуковићи се у Петрову пољу помињу од 17.  века. Године 1692. забележен је Lazo Vucovich са породицом од шест чланова, као припадник бандерије харамбаше Николе Шарца. Јован Вуковић, капетан Петровог Поља, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Капетан Тодор Вуковић из Миочића се јавља међу потписаним далматинским православцима на једном документу из 1796. године.

Вуковићи су 1810. године у Цетини имали шест породица с 34 члана (Којо 15, Симо 2, Лука 5, Јаков 5, Лука 3 и Тома 4 члана). Деветорица су Вуковића 1846. године власници и сувласници шест стојних кућа (Tommaso куће бр. 2, Giorgio и Pietro qm Giovanni куће бр. 5, Michele куће бр. 6, Todore и Spiridone куће бр. 7, Pietro qm Giacomo и Natale куће бр. 8, а Marco куће без броја). Године 1878. били су највећи род у Цетини, који је имао и највише кућа: њих осамнаесторица били су власници 24 куће на подручју села. Вуковићи су били и главари села.
Један огранак Вуковића иселио се из Цетине у Ливањско поље, у тамошње насеље Бастаси.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 105-106 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 485-486.)

Хаплотип тестираног Вуковића припада генетичком роду који чини више крајишких породица са славом Врачевдан. До сада је утврђено да овом роду припадају породице Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град), а за очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Почуча, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.
Када је у реч о модалном хаплотипу овог рода, па и о резултату тестираног Вуковића, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389ii=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) радио тест на више од 23 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:

Увидом у катастарски списак за село Миочић 1710. године (Adi 12 Giugo 1710 Miocich) можемо примјетити првоуписано име Обрада Вуковића пок. Радоње (Obrat Vucouich q. Radogna) старјешине куће са 25 душа (5 људи од оружја, 7 дјечака, 6 жена, 7 дјевојчица). Податак о покојном Радоњи Вуковићу из 1710. године може послужити кориговању претпоставке о времену доласка Вуковића у Цетину "после 1720. године" као и прилику, тестирањем којег Вуковића из Миочића, потврде Радоње Вуковића родоначелником и дрнишких и врличких Вуковића?

Радоња Вуковић се помиње 1687. године уписан у "књигу братима" братовштине шибенске православне цркве Св. Јулијана (Петар Д. Шеровић, Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, 1954-57), такође се помиње 1689. године међу старјешинама породица којима је инвеституром генералног провидура А. Молина додјељена земља у Миочићу и Кричкама ("Investita di terra Radogna Vucovich ed altri a Miocich e Kričke", Карло Косор, Дрниш под Венецијом, 1975) и десет година касније, 1699. године, поновно наилазимо на спомен имена Радоње Вуковића, овога пута са титулом капетана (харамбаше у миру), као једног од 36 потписника изјаве харамбаша и народа против пријевременог премјештаја жупника Петрова поља фра Анте Илијића (висовачког фрањевца), (Ј. А. Солдо, Црквени живот на проширеном подручју Шибенске бискупије након узмака Османлија, 2001).

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 02, 2021, 08:23:32 пре подне
20. Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643 и генетичком роду коју смо условно назвали Родићима.

Преочани су у Цетину дошли из села Преодац, које се налази у Босни, испод планине Шатор, на тромеђи Босанског Грахова, Дрвара и Гламоча. Своје садашње презиме Преочани су понели управо по имену села из којег су се доселили. У изворима се помињу и под презименима Preozanin, Presanin и Preodac. Године 1728. Rade Preozanin с породицом од 27 чланова добио је инвеституру на 44 campa и 190 tavola земље. Године 1810. у Цетини је било седам породица Преочанин, са 35 чланова. Године 1846. у Цетини су шесторица Presanina власници кућа. У наредних 30 година породица се развила, па се 1878. године наводе четрнаесторица Преочанина као власници 15 кућа у селу. Огранци Преочана у Цетини носе надимке: Луићи, Шантићи, Вурлановићи и Јуранковићи.

Претпоставља се да се део припадника овог братства иселио у 18. веку у Шајкашку крајину, у место Мошорин, данас село општине Тител. Преочани се под различитим презименима (Преочанин, Преочан, Преочански) у више наврата помињу у матичним књигама Мошорина, у периоду од 1783. до 1852. године.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 367 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 482-483.)

Хаплотип тестираног Преочанина карактерише маркер DYS390=25. Сличност се уочава са хаплотиповима групе братстава која припадају крајишком роду Родића, а која такође славе Аранђеловдан. Како је и матица Родића у дрварском крају, нема сумње да су им Преочани сродни. Генетичким тестовима до сада је пронађено двадесетак појединаца из овог генетичког рода, међу којима има и припадника староседелачких херцеговачких породица, па би се његова даља старина могла тражити управо на подручју Херцеговине, и још даље ка југоистоку. О крајишким Родићима више је писано на засебној теми Форума: Родићи - I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.0)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 02, 2021, 09:01:23 пре подне
Дедићи из Миочића су се раније презивали Преочанин (од њих је Арсен Дедић), и такође славе Аранђеловдан. Имамо везу Цетине и Миочића преко Вуковића и Преочанина, али не само то. У књизи "Петрово поље у врелима османског раздобља, Јаковљевић, Исаиловић, 2020." наводи се веза Миочића са Цетином у 16. веку, преко неких људи:

Kršćanin Radosav, sin Milka, zajedno s braćom, bio je ubilježen kao držatelj manje zemljišne cjeline u ovom selu (1585., 1604.), uz napomenu da nije nastanjen u Miočiću, već da je njegovo prebivalište bilo na vrelu rijeke Cetine u selu Paškom Polju (pisano i kao Spaško Polje; danas selo Cetina u Općini Civljane). Radosavljev otac Milko, sin Miličića, pronalazi se u Miočiću već u prvom
dostupnom opširnom popisu iz 1540. – 1542., da bi se 1550. godine zatekao u Vrh Cetini (tj. Paškom Polju) te ponovno bio ubilježen u Miočiću 1574. (kao Milko, sin Miliča, pop).


Тако да бих ону причу о досељавању Вуковића из Миочића у Цетину након 1720. одбацио, јер су везе постојале много раније.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Децембар 02, 2021, 09:26:49 пре подне
Дедићи из Миочића су се раније презивали Преочанин (од њих је Арсен Дедић), и такође славе Аранђеловдан. Имамо везу Цетине и Миочића преко Вуковића и Преочанина, али не само то. У књизи "Петрово поље у врелима османског раздобља, Јаковљевић, Исаиловић, 2020." наводи се веза Миочића са Цетином у 16. веку, преко неких људи:

Kršćanin Radosav, sin Milka, zajedno s braćom, bio je ubilježen kao držatelj manje zemljišne cjeline u ovom selu (1585., 1604.), uz napomenu da nije nastanjen u Miočiću, već da je njegovo prebivalište bilo na vrelu rijeke Cetine u selu Paškom Polju (pisano i kao Spaško Polje; danas selo Cetina u Općini Civljane). Radosavljev otac Milko, sin Miličića, pronalazi se u Miočiću već u prvom
dostupnom opširnom popisu iz 1540. – 1542., da bi se 1550. godine zatekao u Vrh Cetini (tj. Paškom Polju) te ponovno bio ubilježen u Miočiću 1574. (kao Milko, sin Miliča, pop).


Тако да бих ону причу о досељавању Вуковића из Миочића у Цетину након 1720. одбацио, јер су везе постојале много раније.

Није ми баш најјасније, кад су се доселили Преочани на подручје Врлике( у сеобама крајем 17. вијека)? Сматраш ли да су Дедићи потомци тих Преочана из Врлике?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 02, 2021, 09:55:06 пре подне
Није ми баш најјасније, кад су се доселили Преочани на подручје Врлике( у сеобама крајем 17. вијека)? Сматраш ли да су Дедићи потомци тих Преочана из Врлике?

Дедићи су под презименом Преочанин уписани у Миочићу 1710, и то 2 веће породице на челу са мушкарцима који нису браћа, пошто су им имена очева различита. То ме наводи на укорењеност и пре сеоба 1690-их. Иако Симић пише о вези са селом Преодац, мислим да није дао конкретан доказ за то (докумет). Има логике да су одатле, само питање је кад су дошли, ако заиста јесу. Први пут се у Цетини записују 1728. Вуковићи су били харамбаше и мислим да су још под Турцима имали имања и у Миочићу и у Цетини.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Децембар 02, 2021, 10:06:45 пре подне
Дедићи су под презименом Преочанин уписани у Миочићу 1710, и то 2 веће породице на челу са мушкарцима који нису браћа, пошто су им имена очева различита. То ме наводи на укорењеност и пре сеоба 1690-их. Иако Симић пише о вези са селом Преодац, мислим да није дао конкретан доказ за то (докумет). Има логике да су одатле, само питање је кад су дошли, ако заиста јесу. Први пут се у Цетини записују 1728. Вуковићи су били харамбаше и мислим да су још под Турцима имали имања и у Миочићу и у Цетини.

Ако су заиста дошли из села Преодац, онда ми највише логике има да су дошли у сеобама 1690-тих. Предоац се налази у подручју из ког су полазиле те сеобе. Што се евентуално ранијег досељавања из Преоца тиче, не знам да ли је село под тим именом постојало у 16. вијеку, па да је онда име села било пренесено као презиме. Не сјећам се да сам на име села налазио у турским пописима или другим изворима (мада треба детаљније погледати). Са друге стране, у самом Преоцу постоји и црквиште и стара кула (тзв. Момчилов град), па вјероватно постоји старина насељавања на том подручју.

Данашње породице у Преоцу, по предањима, нису старије од 200 година и дошле су у пусто село,крчили су земљу. Ово иде у прилог томе да је село почетком 18. вијека било пусто па да се поново насељавало, али питање је да ли је опустило након што је становништво 1690-тих отишло одатле (у Далмацију?) или је било пусто дужи период прије тога. Међу породицама присутним у Преоцу, нема ниједне која би се могла повезати са родом Родића.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 02, 2021, 10:23:32 пре подне
Могуће је да су Преочани дошли 1690-их, прво у Миочић (више њих). Они једини у том селу славе Аранђеловдан. Само ова веза Миочића и Цетине из турског периода и повезаност неких презимена мало збуњује. Што више сазнајеш, то у већи ребус упадаш.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 03, 2021, 08:38:35 пре подне
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 03, 2021, 09:37:25 пре подне
Симић и Шкиљан навели су податак о мјесту одакле су Стојсављевићи дошли у Отишић: "Janizze". Јањ?

(https://i.postimg.cc/dZFdr4qC/sto.jpg) (https://postimg.cc/dZFdr4qC)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 03, 2021, 09:58:36 пре подне
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Буре су оригинално из Биочића, а у Штиково су дошле у 19. в. На млетачким катастрима прве половине 18. в. у Биочићу је записиван Никола Бура. На попису душа 1810. је била само једна породица Бура у Биочићу (11 чланова). У Штикову их нема ни на катастрима, нити 1810, што значи да су доселили касније.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 03, 2021, 10:11:47 пре подне
Могуће је да су повезани са Девићима, пошто и они славе Лучиндан и једино се та два презимена јављају у оба села (Девићи још у 18. в). А црква у Штикову је посвећена Св. Луки.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Цвитко Децембар 03, 2021, 02:22:41 поподне
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 03, 2021, 04:06:07 поподне
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?

Грана R1b-U106 је млађи огранак гране R1b-L51. Уредници који су задужени за резултате хаплогрупе R1b су проценили да има основа да се за Цвитковце припадност хаплогрупи прецизније одреди на грану R1b-U106. Хаплогрупа R1b-U106 јесте једна од основних хаплогрупа које су учествовале у етногенези германских народа.   
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: crni Децембар 03, 2021, 08:43:33 поподне
Симић и Шкиљан навели су податак о мјесту одакле су Стојсављевићи дошли у Отишић: "Janizze". Јањ?

(https://i.postimg.cc/0jMfgBFV/sto.jpg)


Ове двије значајне биљешке, о правцима насељавања Отишића и насељавању сердарске породице Стојсављевић, означене су референцама број 1570 и 1571. Немамо у дигиталној библиотеци доступно прегледу ово дјело аутора Симић-Шкиљан Срби у Цетинској крајини, 2017, за додатну анализу извора ових података и одговора постављеном питању о једнакости топонима Janizza = Јањ? Овако, на прву лопту, по "звучности" прочитаног талијанског записа Janizza, одакле је харамбаша Стојсављевић довео 30 породица 1693. године у Врличку крајину, рекао бих Јањца, из Јањца = из Јања, сасвим изгледно?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Децембар 03, 2021, 08:44:12 поподне
Поздрав.
Моје презиме је Цвитковац, пореклом сам са Маовица (Врлика). У табели тестираних видео сам да постоје два Цвитковца, резултат R1b - U106. Да ли би ми неко могао протумачити значење? Претходно су били класификовани као R1b - L51 али је то накнадно преиначено у U106. Да ли се ради о германској генетици или некој другој нпр. келтској?
U106 je oznaka za ogranak R1b L51 koji je pre nekih 4000 godina uglavnom naselio sever evrope i skandinaviju. Ovako to na eupediji ilustruju:
https://photos.google.com/photo/AF1QipM3dPtHkId8_ILQdEM76NxhfrXPYKXczP2HOy0A (https://photos.google.com/photo/AF1QipM3dPtHkId8_ILQdEM76NxhfrXPYKXczP2HOy0A)

Što se tiče tvog upita putem e-pošte izvoli arhivski materijal:

1. Katastar za Radosic iz 1711 u kome se Zorzi Sfitcovac (Đorđe Cvitkovac) spominje kao vlasnik čestica. Na nekima je upisan i njegov brat Stojan. Fajl je veličine 50MB i sadrži par mapa iz kojih se vidi da Đorđe deli zemlju sa Petrom Stričevićem.
https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing)

2. Katastar za Maovice i Vrliku iz koga se vidi da je Stoian Sfitcovac (Stojan Cvitkovac) pripadnik banderije Steffano Biucouich.Veličina fajla 140MB.
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing)

3. Mapa čestica za Maovice s imenima vlasnika. Više fotografija ukupne veličina fajla 800MB.
https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing)


Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Цвитко Децембар 03, 2021, 09:54:10 поподне
Захваљујем свима на одговорима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 04, 2021, 08:04:57 пре подне
У катастру Кистања из 1709. године забиљежене су три фамилије Stoisalich.
Изгледа да се и овдје ради о Стојсављевићима, будући да је у Кистањама 1810. године наведена једна породица под тим презименом.

(https://i.postimg.cc/GBwb0W8n/image.jpg) (https://postimg.cc/GBwb0W8n)

Не знам је ли у то вријеме било бројнијег рода (под истим презименом) од овог: 13 фамилија у Отишићу, 3 у Радљевцу/Попини и 3 у Кистањама.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 04, 2021, 10:54:50 пре подне
Ове двије значајне биљешке, о правцима насељавања Отишића и насељавању сердарске породице Стојсављевић, означене су референцама број 1570 и 1571. Немамо у дигиталној библиотеци доступно прегледу ово дјело аутора Симић-Шкиљан Срби у Цетинској крајини, 2017, за додатну анализу извора ових података и одговора постављеном питању о једнакости топонима Janizza = Јањ? Овако, на прву лопту, по "звучности" прочитаног талијанског записа Janizza, одакле је харамбаша Стојсављевић довео 30 породица 1693. године у Врличку крајину, рекао бих Јањца, из Јањца = из Јања, сасвим изгледно?

(https://i.ibb.co/CMLLJRn/a3a.png) (https://ibb.co/X3HHycz)

(https://i.ibb.co/801Ft2s/a3b.png) (https://ibb.co/CzRxDv8)

(https://i.ibb.co/7khPkMJ/a3c.png) (https://ibb.co/9ZP6ZK9)

(https://i.ibb.co/QXg7wS9/a3d.png) (https://ibb.co/JC1WJ6n)

(https://i.ibb.co/6rN58tc/a3e.png) (https://ibb.co/KbmHDsc)


ова мапа показује отишић доле близу драговића -1780

(https://i.ibb.co/mNvxzKN/1780b.png) (https://ibb.co/phWmXTh)

ова ауустријска га показује на старом путу пре него сто га је језеро потопило -1804
(https://i.ibb.co/68LDtP2/1804-1v500-000.png) (https://ibb.co/FXC8Yw9)

покушао сам да анализирам локације дефтера из 1550 и овако на прву лопту тада село хотешић се исто налазило доле а не ко данас горе и да су иза њега на висини били маовице,радиње и прхово доле

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Децембар 04, 2021, 02:22:11 поподне
Ове мапе не треба узимати за озбиљно, јер су непрецизне. Села су била на истом положају, само није добро уцртано.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Децембар 04, 2021, 02:49:44 поподне
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика
7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика
9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.
U katastru za Radošić je 1711 zabeleženo da  ovih 10 rodova napušta novu stečevinu u Radošiču i ide/vraća se u:

1.Đorđe Cvitkovac u Maovice
2.Dragić Božić u Maovice
3.Nikola Trambeći  u Otišić
4.Petar Primetić u Tursku ( u Tijaricu/Ptičaricu, odgonetnuto  prema defteru iz 1701)
5.Stojan Lijanić u Tursku
6.Stefan Stričević u Tursku (u Koljane, odgonetnuto prema zemlji koju poseduju)
7.Aćim Pavlović u Vrliku
8. Ilija Brailić u Trursku
9.Dujan Boškovič u Tursku

Prilog:
https://drive.google.com/file/d/1EwA6OmOW9PkYEVlw8B5s1HEfX19KQGH2/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1EwA6OmOW9PkYEVlw8B5s1HEfX19KQGH2/view?usp=sharing)

U zaleđe Trogira su mahom naseljeni prebezi Ilije Perajice jer je on uspeo, prema mletačkom izvoru, godine 1684,  sa 1600 ljudi  prevesti 10000 grla krupnog blaga i 30000 grla sitnog blaga. Tako velika količina krupnog blaga je mogla biti samo iz doline Cetine, a ovaca sa Dinare i/ili Livanjskog polja.

Zbog prenaseljenosti Lećevice  ljudi se vraćaju ili na zemlju koju su posedovali u vreme osmanlija  ili  na novu stečevinu kakav je slučaj s Đorđem Cvitkovcem. Da Cvitkovci zadržavaju zemlju u Radošiiću znamo iz mletačkih mapa gde je 1776  kao vlasnik zemlje upisan Risto Cvitković.

Prvi rezultati istraživanja ovog projekta su doveli do povezivanja rodova Pavlovića i Stojsavljvića pa je za očekivati i da Stojsavljevići u tursko vreme žive nedaleko od Vrlike.

Božidar Simić je našao da Stojisavljevići dolaze iz Janice ali mesto Janica nije bliže određeno. U starom turskom defteru   Fehim Spaho je u nahiji Sinj, džemat kneza Mihovila sina Radoja Vojihnića, a  na čifluku spahije  Borke Bratorovića i Pavela Grgurevića  pronašao zemlje koje se zovu: Dobrila, Bratovište, Milište i Janica. Sve u dolini Cetine negde oko Bitelića. (Strana 94 deftera iz 1550.  Ne mora da znači, ali ostavljam kao indiciju).

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 04, 2021, 04:02:16 поподне
Овдје постоји и могућност да је харамбаша Ненко само довео људе из Јања, исто као што је то урадио Вид Обућина.
Имају код Јурана подаци који могу да се повежу са Стојсављевићима и њиховим евентуалним доласком у Отишић с неке друге стране:

Lagatorovo Selo, Petrovo polje:
1614. Petar Stoslavić de Campo di Piero de villa Lagatoroua

Lagatorović:
1611. Stojslavić Nikola

Nevest:
1604. Antun Stoislavić
1610. Radonja Stoislavić

Јуран сматра да се иза назива села Лагаторовци/Лагаторово Село/Лагаторовић налази Невест.

Спомињао сам раније помјерање становништва из тог краја према Цетини. Ту су Обућине и Ракићи као примјер, али и ово:

1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca, habitanti a Cetina in villa Hottissich.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 04, 2021, 04:28:25 поподне
Ове мапе не треба узимати за озбиљно, јер су непрецизне. Села су била на истом положају, само није добро уцртано.

Хипотетички гледано после толико ратова ,побуна и бежања од куге у 150 година зар непостоји бар мало шанси да су се и села заједно са људима померала?
Ево рецимо у дефтеру из 1701 године фазлета наводи да се село ковачевци налази у близини сиња
(https://i.ibb.co/LNPK0R9/b1.png) (https://ibb.co/phPq1w4)

(https://i.ibb.co/s5VG5wY/b2.png) (https://ibb.co/DGRyGC2)

али например на овој аустријској мапи се исказује као сплет ливада

(https://i.ibb.co/gPW8v8M/b3.png) (https://ibb.co/CM9yJy5)

а на овој венецијанској мапи од 60 година раније показује село ковачевић(couacevic) на истом месту.

(https://i.ibb.co/SdRybgR/1787-1v340-000.png) (https://ibb.co/P9wjKyw)



Шта више  успео сам да наћем скоро сва села која су неубицирана на попису користећи старе мапе,тако да ове мапе по мени макар имају неку вредност.
Например село Млатковине
(https://i.ibb.co/xh5GKqL/b4.png) (https://ibb.co/ZdTKRzX)

(https://i.ibb.co/BNRQ1Wq/b5.png) (https://ibb.co/cLdZmfD)
Данас у селу Гарјак постоји део Матковине са десне стране цетине према динари и ливну(поље не касаба),1860 их нестало као засебно село.


Да ли ви можда имате катастарске мапе венеције за овај крај или макар топографску карту венеције из 1788 која приказује засеоке у селу са презименима па да пробамо да упоредимо.



Božidar Simić je našao da Stojisavljevići dolaze iz Janice ali mesto Janica nije bliže određeno. U starom turskom defteru   Fehim Spaho je u nahiji Sinj, džemat kneza Mihovila sina Radoja Vojihnića, a  na čifluku spahije  Borke Bratorovića i Pavela Grgurevića  pronašao zemlje koje se zovu: Dobrila, Bratovište, Milište i Janica. Sve u dolini Cetine negde oko Bitelića. (Strana 94 deftera iz 1550.  Ne mora da znači, ali ostavljam kao indiciju).

Ево једне хипотетичке тееорије може бити тачна а и не,ако ништа забавно је истраживати.

Имотска Крајина
(https://i.ibb.co/60nn1GX/b6.png) (https://ibb.co/pj00RNh)


(https://i.ibb.co/G2sJcVd/b7.png) (https://ibb.co/cFbvDNy)

На овој старој мапи венеције налази се Врлика на имотском пољу.
(https://i.ibb.co/1qbRvY2/b20.png) (https://ibb.co/swtsmp3)



Значи место Врлика се први пут помиње 1685 почетком друге године рата.Ту протиче река врлика(која се данас тако више не зове)
У близини те Врлике(на имотском пољу)  села и бивша села а данас засеоци:

-Шушњар(бивше село код врлике
-Лончар(Гарјак и Лончар код врлике)
_Подосоје (село код врлике)
_-Биочић(Петрово поље)
_-Ружић(петрово поље)
-Вучипоље
-Драговић
-Градац(петрово поље)
-Читлук
-Котлуша
итд нерадими тастатура једва куцам али има у близини 20 плус села којих има у цетини и велики број презимена/братстава присутних и горе и доле.

Хипотетички гледано могуће да су током рата 1684 "староседеоци" из Врличке крајине померени овде на фронт и  измешани са херцеговцима тако се вратили назад као "ново придошли"
или је ово све мешавина првог рата 1648-1669 и другог  ,например испод имотске крајине постоји село Горњи и Доњи Кричак са црквом светог Јуре а ту у близини села Косори и Подосоје(врлика  једно и друго,а у петровом пољу Горње и Доње Кричке са црквом св Ђорђе)

(https://i.ibb.co/gPhtm62/b12.png) (https://ibb.co/X3MFjVQ)




Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Децембар 04, 2021, 06:03:34 поподне
Fotografije nekih  katastarskih knjiga  koje se čuvaju  u Državnom arhivu u Zadru:

Vrlika 1692, popis banderija (48MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing)

Vrlika i Maovice 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (140MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing)

Otišić 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (91MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1HozWreCyjdYChcCZuzBMCYntyeBVn4BB/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1HozWreCyjdYChcCZuzBMCYntyeBVn4BB/view?usp=sharing)

Baljci 1710, popis vlasnika zemlje po česticama (20MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1osmA-WdOkwUajRf6ivFR91mAYQzdv1Y-/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1osmA-WdOkwUajRf6ivFR91mAYQzdv1Y-/view?usp=sharing)

Baljci 1755, popis vlasnika zemlje po česticama (120MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1j8T-I6Lq8HD3SGN1Lv0QfhHSui8XrDOR/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1j8T-I6Lq8HD3SGN1Lv0QfhHSui8XrDOR/view?usp=sharing)

Mirlović polje 1711, popis vlasnika zemlje po česticama (26MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/18qPj3nT57drguRGW06tLwPUs2LC1PXF-/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/18qPj3nT57drguRGW06tLwPUs2LC1PXF-/view?usp=sharing)

Mirlović polje 1755, popis vlasnika zemlje po česticama (80MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/18pSc5faggR2P22JTRwcbEqAH0g2bMTiP/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/18pSc5faggR2P22JTRwcbEqAH0g2bMTiP/view?usp=sharing)

Štikovo 1756, popis vlasnika zemlje po česticama (18MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1QgeXH8fsBtizuzsQo97mIXFYfJm8fmR5/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1QgeXH8fsBtizuzsQo97mIXFYfJm8fmR5/view?usp=sharing)

Kanjane i Kadina glavica  1710, popis vlasnika zemlje po česticama (125MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1tNNjNx4St2u6NYaZNpL5-OZwoSLzbM8c/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1tNNjNx4St2u6NYaZNpL5-OZwoSLzbM8c/view?usp=sharing)

Kosore 1711, popis vlasnika zemlje po česticama (7MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1CjRZO21i26nBKwujposavjLQSRKbfhwM/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1CjRZO21i26nBKwujposavjLQSRKbfhwM/view?usp=sharing)

Kosore 1724, popis vlasnika zemlje po česticama (47MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1DiR-f14xAINFgj8fQCTqb9TyJUosSnVV/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1DiR-f14xAINFgj8fQCTqb9TyJUosSnVV/view?usp=sharing)

Civljane 1724, popis vlasnika zemlje po česticama (38MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1SRyoiO0OtNuwd5uUOIaDNpArreWVQyAb/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1SRyoiO0OtNuwd5uUOIaDNpArreWVQyAb/view?usp=sharing)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 04, 2021, 09:13:43 поподне
Fotografije nekih  katastarskih knjiga  koje se čuvaju  u Državnom arhivu u Zadru:

Vrlika 1692, popis banderija (48MB fajl):

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view?usp=sharing)

Vrlika i Maovice 1710, popis Vlasnika zemlje po česticama (140MB fajl):



Јел имаш ово можда?
(https://i.ibb.co/0XZRxBL/b21.png) (https://ibb.co/j5GPSVY)

Овде би требало да се налазе пописи за врличку крајину,могли би да видимо одакле су дошли новодосељени после рата 1718 и дали се ико вратио после побуне 1705 када  су побегли преко границе у турску.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Децембар 05, 2021, 12:05:29 поподне
Јел имаш ово можда?
Овде би требало да се налазе пописи за врличку крајину,могли би да видимо одакле су дошли новодосељени после рата 1718 и дали се ико вратио после побуне 1705 када  су побегли преко границе у турску.
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 05, 2021, 12:26:17 поподне
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.

Да управу си,сад сам баш гледао која су села пописана у катастру за Книн 1735/1756 и нема ништа.
Могуће да се налазе у катастру за Сињ из 1725-1729(Catastici Alberghetti territorio di Sign degli anni 1725…1729.)
Мислим генерално за села кољани,отишић,гарјак,подосоје,маовице.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 05, 2021, 01:21:37 поподне
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Матица ових родова могла би бити на подручју Кистања. Ту се 1604. године спомиње најстарији познати предак данашњих Груловића - Марко Грулић.
Једна од старијих кистањских фамилија су и Рељићи (1612. Трошељ/Чучево) Славе св. Стефана.
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Децембар 05, 2021, 01:43:59 поподне
23. Бура, Лучиндан, Штиково/Дрниш

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y230196>FT20796.

Подаци о Бурама у етнографској литератури су веома скромни. Сматра се да и они припадају породицама које су у Далмацију дошле из Босне, највероватније крајем 17. века, мада постоје и тврдње да су се доселили после 1750. године. Осим у Штикову, Бура је било и у Биочићу. Буре још називају и Бурићима. Иако постоје тврдње да су Буре у сродству са Опачићима, генетички тестови оспоравају такве наводе (Опачићи лучинштаци су сасвим разнородни, а они из Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-Y189944). Надам се да ће Зрно знати нешто више о Бурама.

У односу на модални хаплотип гране I2-Z17855, хаплотип тестираног Буре поседује карактеристичне вредности маркера DYS533=11, DYS576=19 и DYS635=24. Међу тестиранима из базе СДНК пројекта генетички му је најближи Бербер (Стевањдан, Билишане/Обровац) за кога је утврђена припадност млађој грани I2-BY190177. Бербер припада групи породица са различитим крсним славама за коју претпостављамо да чине један старији генетички род којем би матица могла бити негде на простору Далмације или суседних области. Поред Буре и Бербера, у ову групу за сада спадају породице: Груловић (Никољдан, Брибир, Скрадин), Ђурица (Ђурђевдан, Зечево/Кистање), Миодраг (Аранђеловдан, Гаћелези/Водице), Љуштина (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) и Ковачевић (Никољдан, Косна/Двор). Као стабилна вредност модалног хаплотипа овог рода уочава се маркер DYS533=11.

Једна мања допуна. Вриједност DYS533=11 је карактеристична за грану BY190177, што је подграна од I2-Z17855>FT20796. Има и оних који су FT20796, а да немају ту вриједност.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 05, 2021, 01:53:47 поподне
Матица ових родова могла би бити на подручју Кистања. Ту се 1604. године спомиње најстарији познати предак данашњих Груловића - Марко Грулић.
Једна од старијих кистањских фамилија су и Рељићи (1612. Трошељ/Чучево) Славе св. Стефана.
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Упитно је колико су заиста блиски припадници овог генетичког рода. Чињеница да нико од тестираних породица нема предање које би могло повезати барем неке од њих, те да сви славе различите славе, говори у прилог претпоставци да су се разгранали веома давно, могуће још у средњем веку. Ово се слаже и са проценом старости млађе гране I2-BY190177, којој вероватно припада већина тестираних, а за коју је TMRCA тренутно процењена на 800 година. Са друге стране, то што је за сада већина пронађених породица овог рода са подручја Далмације може значити да су они ту староседеоци такође још од времена средњег века.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 05, 2021, 01:54:40 поподне
Једна мања допуна. Вриједност DYS533=11 је карактеристична за грану BY190177, што је подграна од I2-Z17855>FT20796. Има и оних који су FT20796, а да немају ту вриједност.

Да, у праву си.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 05, 2021, 02:04:42 поподне
Упитно је колико су заиста блиски припадници овог генетичког рода. Чињеница да нико од тестираних породица нема предање које би могло повезати барем неке од њих, те да сви славе различите славе, говори у прилог претпоставци да су се разгранали веома давно, могуће још у средњем веку. Ово се слаже и са проценом старости млађе гране I2-BY190177, којој вероватно припада већина тестираних, а за коју је TMRCA тренутно процењена на 800 година. Са друге стране, то што је за сада већина пронађених породица овог рода са подручја Далмације може значити да су они ту староседеоци такође још од времена средњег века.

Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 05, 2021, 02:51:20 поподне
Било би добро кад би се тестирали (поред Рељића) Трошељи и Његовани из Трибња, јер управо се они спомињу у Кистањама 1576. (Тришеља), односно 1604. године (Нигован).
Занимљив је тај кистањски род "Тришеља" (1576) и насеље (и род?) "Трошељевићи" (тамо се помињу Рељићи 1612. године).
Питање је у каквој су они вези са истоименим утврђењем Шубића тамо, Трошењ градом/Трошељ. Да ли су добили назив по утврђењу или је било обрнуто? Власи Шубића?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: argo Децембар 05, 2021, 03:31:51 поподне
Миодрага није било у Гаћелезима 1709. године, али се јављају у документима тамо током 18. вијека. Били су присутни на подручју Кистања 1709. године (Трошељ/Чучево).
Близу су и Ђурице - Зечево.

Miodrazi su u Gaćeleze stigli iz Dobropoljaca (prema matičnim knjigama parohije Bratiškovci).

Starije prezime Đurica trebalo bi biti Kužet. Kužeta je bilo u Dobropoljcima tako da je njihova veza s Miodrazima izvjesna.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: CosicZ Децембар 05, 2021, 09:08:05 поподне
Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.
"Бугарској" https://www.yfull.com/tree/I-BY190177/ одговара https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FT14663 .
На Yfull-у нема тестираних из Румуније и Хрватске са https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FT154835 , који вероватно имају најближег заједничког претка са поменутим Бугарима негде у раздобљу од пре 1850 до 800 година.

Ако се изузме id:EG60008 из Закарпатја https://www.yfull.com/tree/I-FT20796/ подсећа на https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ где је дилема да ли се ширила из Бугарске или негде са граничних подручја Црне Горе и Албаније.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Децембар 05, 2021, 09:24:53 поподне
...
Ако се изузме id:EG60008 из Закарпатја https://www.yfull.com/tree/I-FT20796/ подсећа на https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ где је дилема да ли се ширила из Бугарске или негде са граничних подручја Црне Горе и Албаније.

Не бих рекао да се ради о сличној ситуацији. Грана I2-Z17855 je матична за I2-BY190177, а познато нам је да се она највероватније ширила од некуд са простора данашње Бугарске ка западном Балкану. У том смислу није баш логична претпоставка да је за њену млађу грану I2-BY190177 путања миграција ишла у обрнутом смеру.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 11, 2021, 05:15:48 поподне
Miodrazi su u Gaćeleze stigli iz Dobropoljaca (prema matičnim knjigama parohije Bratiškovci).

Starije prezime Đurica trebalo bi biti Kužet. Kužeta je bilo u Dobropoljcima tako da je njihova veza s Miodrazima izvjesna.

Ово је значајна информација, јер је сада позната и хаплогрупа Кужета, још једне "предморејске" фамилије.

Може бити да је отац Марка Грулића из Кистања (1604. године) био кнез Груја Радосав, старјешина тамошњег џемата из 1574. године (ако је име добро преведено) и да је презиме настало по овом Груји.
Грујин отац(?), кнез Радосав (син Селака) наводи се као вођа џемата 1550. године. Обојица су вјероватно били настањени у Прхову.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: argo Децембар 11, 2021, 09:24:29 поподне
Може бити да је отац Марка Грулића из Кистања (1604. године) био кнез Груја Радосав, старјешина тамошњег џемата из 1574. године (ако је име добро преведено) и да је презиме настало по овом Груји.
Грујин отац(?), кнез Радосав (син Селака) наводи се као вођа џемата 1550. године. Обојица су вјероватно били настањени у Прхову.
To  je gotovo sigurno. Knez Grujo ili Grujiša kako se u jednom drugom dokumentu naziva je rodonačelnik kistanjskih Grulovića. Jedan njegov potomak se 1648. navodi među vođama naroda izbjeglog u okolicu Zadra početkom morejskog rata.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 11, 2021, 09:46:50 поподне
To  je gotovo sigurno. Knez Grujo ili Grujiša kako se u jednom drugom dokumentu naziva je rodonačelnik kistanjskih Grulovića. Jedan njegov potomak se 1648. navodi među vođama naroda izbjeglog u okolicu Zadra početkom morejskog rata.

Лука Рорчић? У Градини (Руделе?) је 1550. године пописан неки Рурчић. Да није од овога?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: argo Децембар 11, 2021, 10:09:01 поподне
Лука Рорчић? У Градини (Руделе?) је 1550. године пописан неки Рурчић. Да није од овога?
U IKU 1 se spominje knez Zuane Grabović, ali došlo je do greške pri čitanju jer u stvari piše Grulović.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 13, 2021, 10:24:09 пре подне
Занимљив је навод из дефтера 1550. године за мезру Преспа, у саставу џемата кнеза Радосава, сина Селака:
"To je stara crkvena zemlja. Nalazi se na obali rijeke Krke. Spomenuta mezra je zajednička cijelog Selakova džemata. Tu se napajaju njihova stada."
Овај текст засигурно је препис из претходног дефтера (1540) када је Селак био на челу џемата.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Децембар 14, 2021, 09:50:13 пре подне
Још да додам да су на YFull и FTDNA филогенетичким стаблима већина тестираних припадника гране I2-BY190177 са подручја Бугарске, уз по једног Румуна и "Хрвата" (можда баш неко од тестираних из Далмације). У том смислу би и даље исходиште гране требало тражити на источном Балкану, на простору данашње Бугарске и Румуније. Вероватно се ради о сточарима који су из тих крајева мигрирали у правцу запада.

Груловићи и њихов предак кнез Селак су вјероватно први јасан примјер сеобе влаха из Смедеревског санџака на запад.
Јер у литератури се често спомиње помјерање влаха на запад (нпр. Славонију) након укидања њиховог статуса у Смедеревском санџаку.
Ово се поклапа са насељавањем Селаковог џемата у Кистањама 1530-1540. године.
Вјероватно је сличан случај и са прецима Косовића (R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987), али и са Кричкама.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Фубуки Децембар 16, 2021, 03:09:53 поподне
Imam sve za 1710. Imam nešto za 1756. Ali  sumnjam da tamo ima Civljana i Kosora.

Можеш ли послати катастар за Бителић, уколико га имаш?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 18, 2021, 08:39:47 пре подне
Можеш ли послати катастар за Бителић, уколико га имаш?

На сајту Српског националног вијећа је постављена књига Срби у цетинској крајини

https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

Ту у секцији бителић има доста информација и пописа(али не и катастар)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Децембар 21, 2021, 07:16:08 поподне
Сајт архива сплит почео је да избацује дигиталне катастарске мапе које су исте као карте на mapire.com са разликом постављања детаљне мапе засеока села.

Нпр село цетина

(https://i.ibb.co/hsBSwM0/mapa.png) (https://ibb.co/LSx3HPK)

https://www.das.hr/koristenje-gradiva/digitalizirano-arhivsko-gradivo/
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 14, 2022, 06:14:03 поподне
Након добијања последњих резултата а тичу се моје гране FT25902 и прегледа пописа врличког краја могу само да изразим жал што нема никог од Бубања који би се одлучио да уради мало дубљи тест...Исту ову жал сам имо и годину дана раније али сада још више...Слутим да би то могло појаснити неке недоумице...Па ако знате неког Бубању дајте га😉
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Јануар 14, 2022, 10:12:18 поподне
Након добијања последњих резултата а тичу се моје гране FT25902 и прегледа пописа врличког краја могу само да изразим жал што нема никог од Бубања који би се одлучио да уради мало дубљи тест...Исту ову жал сам имо и годину дана раније али сада још више...Слутим да би то могло појаснити неке недоумице...Па ако знате неког Бубању дајте га😉

Ранко Бубања, који је написао монографију о свом братству, био је дуго времена активан на форуму. Пробај да му пошаљеш приватну поруку, а ако треба, могу вас повезати и директно.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 14, 2022, 10:51:57 поподне
Ранко Бубања, који је написао монографију о свом братству, био је дуго времена активан на форуму. Пробај да му пошаљеш приватну поруку, а ако треба, могу вас повезати и директно.
Поменутог господина сам контактирао пп пре око годину дана и одговор је био негативан. Ценим да му је било испод части да се бави катунарско-влашко-пастирско-чобанском групацијом у коју ја спадам, ипак је он свој родослов довео до,ако се не варам, Немањића. Да не дужим, ако неко има неког Бубању а да не припада племству нека се гласне...И да не заборавим, хвала на препоруци.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 14, 2022, 11:11:38 поподне
И кад сам већ ту код врличког краја, озбиљно ме заинтересово резултат Петковића R1b који има озбиљну подударност са Папићима из Бучја. Да ли је куга 30' година 18. вијека решење и моје једначине постаје озбиљно питање...Али без дубинца неког од њих све је само теорија.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ранко Бубања Јануар 15, 2022, 10:28:59 пре подне
Поменутог господина сам контактирао пп пре око годину дана и одговор је био негативан. Ценим да му је било испод части да се бави катунарско-влашко-пастирско-чобанском групацијом у коју ја спадам, ипак је он свој родослов довео до,ако се не варам, Немањића. Да не дужим, ако неко има неког Бубању а да не припада племству нека се гласне...И да не заборавим, хвала на препоруци.

Потовани,

Све што је потребно, ту сам да помогнем. Али ти си неке ствари погрешно разумио. Ми не знамо хаплогрупу Војихнића из Ливна, нити знамо да ли имају потомака данас.
То је проблем.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 15, 2022, 11:43:07 пре подне
Потовани,

Све што је потребно, ту сам да помогнем. Али ти си неке ствари погрешно разумио. Ми не знамо хаплогрупу Војихнића из Ливна, нити знамо да ли имају потомака данас.
То је проблем.
Проблеми се решавају, само треба трагати, послата вам је пп са предлогом па се јавите...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Јануар 18, 2022, 01:57:23 поподне
И кад сам већ ту код врличког краја, озбиљно ме заинтересово резултат Петковића R1b који има озбиљну подударност са Папићима из Бучја. Да ли је куга 30' година 18. вијека решење и моје једначине постаје озбиљно питање...Али без дубинца неког од њих све је само теорија.

Zadatak ovog projekta je da utvrdi haplogrupe za što više rodova vrličke regije. Tako će se genetski povezati različita prezimena. Prema dosadašnjim rezultatima:
-Pavlovići, Meljanac, Stojsavljević, Subotić i Gajić su jedna muška grana,
-Arnauti i Knez svi isto  jedna,
-Strićevići, Beara i Dragić iz Civljana isto,
-Milaš i Crnomarković iz Cetine su jedan rod,
Upravo se obradjuje još 10 uzoraka: Marjan, Mišina, Cvitkovac S., Šarac, Poplašen, Arnaut M. , Arnaut D.,  Ivančić, Gargenta i Iglendža.

Kad se projekat završi na ovom nivou imamo obećanje investitora  da će se uraditi dubinski testovi svuda gde se proceni od interesa. Projekat traje celu 2022.

Što se tiče Petkovića R1b njihov U106 je potvđen u nekim selima Kosmaja. Regija je detaljno istražena i pripadaju istom rodu kao Čokići i Velikići. Verovatno se radi o migaciji. Velikići su uradili Yfull i biće dostupan. Evo ovde TMCR za neke rodove. Sve izraženo u najverovatnijem broju kolena do zajedničkog pretka.  Zahvaljujem Z.V.

https://drive.google.com/file/d/1oTTz0tNykGPK66hYaGzvx54ca-4QWY-R/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1oTTz0tNykGPK66hYaGzvx54ca-4QWY-R/view?usp=sharing)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 18, 2022, 02:22:04 поподне
Овдје постоји и могућност да је харамбаша Ненко само довео људе из Јања, исто као што је то урадио Вид Обућина.
Имају код Јурана подаци који могу да се повежу са Стојсављевићима и њиховим евентуалним доласком у Отишић с неке друге стране:

Lagatorovo Selo, Petrovo polje:
1614. Petar Stoslavić de Campo di Piero de villa Lagatoroua

Lagatorović:
1611. Stojslavić Nikola

Nevest:
1604. Antun Stoislavić
1610. Radonja Stoislavić

Јуран сматра да се иза назива села Лагаторовци/Лагаторово Село/Лагаторовић налази Невест.

Спомињао сам раније помјерање становништва из тог краја према Цетини. Ту су Обућине и Ракићи као примјер, али и ово:

1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca, habitanti a Cetina in villa Hottissich.

Цитат
За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника.

1.  У том раду се помиње Милин Милашевић (1594) становник села Кошевић данашњи Мирловић загора.
У попису 1701 од стране отомана под старим посједницима земље до овога прошлога рата(значи пре 1684)  се помиње Михајло Милашевић у селу Оркала(данас у саставу села Цетина)као и то да му је син на непријатељској територији.
У књизи Срби цетинске крајине пише :
Цитат
Milaši su se naselili zapadno od izvora Cetine, na
toponimu označenom kao "Case Urucale" (kuće Urukalo). Milaši su porijeklom
od Duvna, odakle su pod vodstvom kneza Nikole Milaša s drugim
porodicama došli u Cetinu.

Уркале/Оркале.

2.   Даље каже се да је харамбаша Вукадин Лалковић довео из села Гијан(Босна) у Бителић породице:Раповић,Перишић,Рапе,Петковиће,Кашиће,Мирчетиће,Луниће,Касниће,Ристе ,Ђапиће.Николиће,Јуричиће/Ђуричиће,Руришиће,Станиће,Матијевиће.

Каже се да је исте 1689 у петрово поље харамбаша Вид Обућина довео из Јања породице:Ђапић,Кашић,Стричевић,Перишић,Трипић,Луниновић.

У попису из 1701 као стари посједници земље до овога прошлог рата (који је почео 1684) наводи се Јован Лалковић.
Остале породице које се наводе а које сам горе поменуо су :Ђапа,Ђурић/Јурић,Кашић,Мирчетић.
Ту су још Гутић,Поповић,Мирчетић(Касније у Кољанима),Богавац,Мрвић(касније Лактац и Дабар) и Ћалић у Отишићу тако да је тешко веровати да су дошли од Јања.
Овај попис нажалост не наводи закупнике који нису поседовали земљу пре 1684 а нису били присутни током  пописа  1701 тако да нису записани а по мом мишљењу има још презимена која се крију међу ново придошлим из Јања а заправо су стари становници.(Например Стричевићи који се помињу пре овога рата у Далмацији.

3.  Вид и Божо Обућина харамбаше Отишића.Обућине се помињу као стари посједници чија је земља остала у Османској држави у попису из 1701,
Обућине се помињу 1641 у Отишићу у раду Јурана о морлацима.

4.  Биоковић презиме харамбаше Маовица,Подосоја и Врлике се помиње 1684 испред Шибеника као један од пребега из области Дрниша(врло могуће да је избегао преко Штикова из Маовица пре него што су путеви затворени,наравно ово је само предпоставка.

Капетани-Баше су морали бити људи из краја ,неко ко је познавао околину ,путеве,пећине,терен и тако даље.То су морали бити људи од угледа неко кога је народ већ знао   да недође до сукоба.

Ја мислим да Милашевић и Калинић никада нису били у Дувну нити ишли дубље у турску територију већ да су се спустили до Сиња и околине и дигли људе по наређењу(избегле као и оне који су се ту већ затекли).Као и што Обућина и Стоишевић никада нису били у Јању,Гламочу итд већ су отишли до петровог поља и одатле довели избегле са тих локација.

Капетани-Баше су имали луксуз да сами деле земљу и наравно себи узели најбоље али требало је одбранити то и населити ради одбране границе,ако погледамо катастар из 1710 за отишић ,за ону половину која је остала венецији видећемо чак 13 породица Стоишевић са 114 људи.Пре ће бити да је то братство него род уједињени ради одбране и наравно добитка најбоље земље која је морала да се обрађује а која се касније распала када је та потреба нестала.

У осталом требало би да се провери да није то село/место Гијан у ствари Гијев источно од Сиња.


Углавном хвала свима на постовима и људима који постављају разноразне информације,јер заиста помажу много.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Јануар 22, 2022, 08:52:44 пре подне
Буре су оригинално из Биочића, а у Штиково су дошле у 19. в. На млетачким катастрима прве половине 18. в. у Биочићу је записиван Никола Бура. На попису душа 1810. је била само једна породица Бура у Биочићу (11 чланова). У Штикову их нема ни на катастрима, нити 1810, што значи да су доселили касније.

Заборавио сам да припоменем. Илија Бура, пок. Радана (5 чланова), пописан је 1710. у Уздољу.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Јануар 26, 2022, 07:13:44 поподне
27. Шарац, Никољдан, Цивљане, J2b-M205>Y22059

Године 1692. помиње се харамбаша Никола Шарац, који води бандерију села Цивљане и има породицу од 23 члана. Шарци су 1810. највећи род у Цивљанима. Шараца је било још у Кричкама и Мириловић Пољу, али тамо славе Јовањдан.

Генетички је свакако најзанимљивија веза са породицом Барош (околина Босанског Грахова), посебно зато што славе исту славу као и Шарци, а било их је и у Цивљанима. Шарац има нешто специфичнији хаплотип (448=20, 549=13), али вредност 385=15-20, географска близина и иста крсна слава, указују вероватно на ближу везу ових родова.

Шарцима су, према литератури, сродни још Алексићи, Арамбашићи и Ђаковићи (сви Никољдан). Једни Арамбашићи (Никољдан) из Доњег Вакуфа су R1a-M458, Ђаковићи (Никољдан) из Врбника крај Книна припадају једној, код нас реткој, подграни R1b (oбојица са 23andMe). Арамбашић је надимачко презиме, крсна слава је такође честа, па би свакако било добро ДНК тестом проверити везу Шараца са поменутим породицама из Цивљана и околине.

Било би посебно интересантно испитати постоји ли ближа веза са Шарцима J2b-M205 са Кордуна (слава Никољдан), који су у том крају забележени још средином 18. века.

Поред Шараца (Никољдан), ово је други резултат J2b-M205 са подручја Врличке крајине. Тестирани су још и Деспинићи (Јовањдан) из Отишића, па би ову хаплогрупу у том крају требало очекивати међу слављеницима ове две славе. Највероватнија подграна - J2-Y22063.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Јануар 26, 2022, 07:30:59 поподне
32. Арнаут, Савиндан, Косоре, Врлика и

33. Арнаут, Аранђеловдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-M458, а према Невгену могуће и млађој подграни L1029. Као и тројица раније тестираних Арнаута и Кнез (раније презиме такође Арнаут) из Косора, поседују карактеристичну вредност DYS385=13. Поред тога, Арнаут са славом Савиндан поседује вредност DYS448=20, коју дели са још једним раније тестираним Арнаутом са истом славом са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, док сви остали имају повишену вредност DYS448=21. Арнаут са славом Аранђеловдан има потпуно поклапање са раније тестираним Арнаутом и Кнезом који славе исту славу, док се од тројице Арнаута који славе Савиндан разликује на 3 до чак 6 од 23 упоредива маркера, што указује на јасну подвојеност две гране Арнаута, једне која је задржала стару славу Аранђеловдан, и друге која је у једном тренутку почела славити Савиндан. Арнаути су у селу забележени у 18. веку. У млетачком попису 1710. године Арнаута још увек нема у Косорима, док је 1830. године забележено 7 кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/ (https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 26, 2022, 09:52:12 поподне
28. Игленџа, Јовањдан, Кољане

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Са осморицом има потпуно поклапање на 23 маркера, а то су махом Пипери из низводније подгране FT48939, али и са Ангеловим из Босилеграда, који је друга подграна -  BY218801. Са географским блиским Гаргентом (следи његова објава) из Цетине и Крчмара из Хотковаца, који славе Ђурђевдан, има по 1 маркер разлике (није исти маркер у питању). Врло је дискутабилно којој би подграни Игленџа припадао, а то би се могло решити само тестирањем у иностранству.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ (https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/)

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)

Игленџе (Егленџе) су у Кољанима од 1714. године, када је са турске територије (Босне) дошао Moian Eglenzich и тражио допуштење да обрађује земље које су раније припадале неком Турчину у Матковинама. Егленџија/Егленџа/Игленџа је турцизам, који би значио - забављач, шаљивџија, причљив. Године 1810. постојала је једна петочлана породица Игленџа, на челу са Јованом, а 1846. су власници кућа били Петар и Димитрије Игленџа (извор: Срби у Цетинској крајини, Б. Симић). Презиме Гленџа постоји у Очинићима код Цетиња и такође славе Јовањдан, али то може бити само случајност, тј. настанак истог надимка/презимена код различитих људи. У селима Босне и Херцеговине 1991. није постојало презиме Игленџа, нити нека слична варијанта. Презиме Егленџија је врло ретко у Србији и у Винковцима.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Romanijski Јануар 26, 2022, 10:56:00 поподне


3.  Вид и Божо Обућина харамбаше Отишића.Обућине се помињу као стари посједници чија је земља остала у Османској држави у попису из 1701,
Обућине се помињу 1641 у Отишићу у раду Јурана о морлацима.
Ове Обућине пробати на BY153567.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 26, 2022, 11:11:34 поподне
26. Гаргента, Ђурђевдан, Цетина

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Има већ један раније тестирани на 23andme, али је њему одређена само узводна грана R1b-L23. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гигићем са Косова (Петковдан) и муслиманима са севера ЦГ. На маркеру DYS458 има вредност 16, која је до сад непогрешиво наводила на подграну Y32147. Од географских блиских, ту је Крчмар из Хотковаца код Гламоча који исто слави Ђурђевдан, а са њим се разликује на 2 маркера. Крчмар има на DYS458 вредност 15.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ (https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/)

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)

На карти из 1788. у Цетини је уписан заселак Гаргентић. Јован Гаргента је 1810. на челу куће од 11 чланова. Јавља се и презиме Прар Гаргента, пошто је Петар Прар из Кањана у 19. веку доселио и умро у Цетини. Сад је питање да ли су неке Гаргенте потомци тог Прара, који се можда призетио код њих. И Прарови из Кањана славе Ђурђевдан, а тамо су документовани 1710. као Праревићи. У сваком случају, оба презимена су врло необична.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 26, 2022, 11:19:44 поподне
Обућине су биле католици и нема их више под тим презименом, него под неким другим презименима. Сва су из Седрамића (Понош, Баран, Шаре итд)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 27, 2022, 01:07:50 пре подне
Цитат
Zagorac
Slave Svetog Nikolu. Zagorci su starinom Obućine.'865 Naselili su se u Otišić
i u Donje Koljane. Današnje prezime ove porodice govori o njezinu
ranijem privremenom prebivalištu (u Zagori) prije naseljavanja u Otišić.
Harambaša Vido Obuchina, zatim Boxe Obuchina, Martin Obuchina, Citco
Albac, Vucadin Milacouich, Luca Milcouich, Gregorio Kruni ch i Ni cola
Milacouich sa svojim su porodicama 14. 7. 1694. godine dobili potvrde na
zemlje u Otišiću.'866

https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 27, 2022, 08:48:56 пре подне
https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

За то није дат никакав доказ, него само се наводи да је неки Петрић сазнао. Вид и Марко Обућина су 1687. пописани у Шибенику међу католицима. То је она група људи која се привремено склонила са турске територије. У Седрамићу их је било много и сви су око 1710. уписивани у католичким књигама. Мислим да се нико од њих није преселио у Отишић иако су имали земље тамо, него су остали у Седрамићу, као и Милаковићи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 27, 2022, 12:01:32 поподне
За то није дат никакав доказ, него само се наводи да је неки Петрић сазнао. Вид и Марко Обућина су 1687. пописани у Шибенику међу католицима. То је она група људи која се привремено склонила са турске територије. У Седрамићу их је било много и сви су око 1710. уписивани у католичким књигама. Мислим да се нико од њих није преселио у Отишић иако су имали земље тамо, него су остали у Седрамићу, као и Милаковићи.

Otisao sam da proverim ko je taj Petric i izgleda da je to Mario Petric koji je napisao knjigu poreklo stanovnistva Livanjskog Polja i izgleda bio na terenu pitajuci ljude sta i kako

https://www.scribd.com/document/80473094/Mario-Petric-Porijeklo-Stanovnistva-Livanjskog-Polja


Da li vi posedujete taj spisak sibenske nadbiskupije?Trebao bi da sadrzi oko 900+ prezimena latinskog obreda i oko 680 grckog obreda kako su oni to tad nazvali.Bilo bi lepo videti ostala prezimena na tom spisku cisto radi istrazivanja.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 27, 2022, 12:14:23 поподне
Имају спискови у Јурановој књизи - Stari i novi stanovnici Šibenika i njegovih predgrađa u drugoj polovici 17. i početkom 18. stoljeća.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Јануар 27, 2022, 08:48:08 поподне
25. Поплашен, Јовањдан, Мирловић Поље/Ружић, I-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића

Поплашени су једна од старијих породица са подручја Петрова Поља, где се у пописима православног морлачког становништва бележе од друге половине 17. века. Према податку који нам је доставио наш Зрно, године 1671. од стране Млечана је као турски поданик заробљен Лазо Поплашен из Мирловића. У следећој деценији, почевши од 1684. године, у различитим пописима становништва Шибеника и околине помиње се више православних морлака са презименом Поплашен. Могуће је да су се Поплашени још у то време расељавали у околне крајеве. Године 1712. у попису Лике и Крбаве у месту Глогову код Грачаца забележен је извесни Милић Поплашен.

Од 1743. године на подручју данашњих општина Јајце и Добретић бележе се римокатолици Поплашеновићи, који се данас изјашњавају као Хрвати и носе презиме Поплашен. Није познато да ли се можда ради о огранку православних Поплашена чији је предак прешао на римокатоличанство.

Према породичном предању, Поплашени су се некад презивали Давидовић. Породица са презименом Давидовић која слави Јовањдан такође живи у Мирловић Пољу, па се у предању вероватно на њих мисли. Друго предање наводи да од Поплашена потичу Трзини из истог села.

Поплашена из Мирловић Поља било је насељених и у Терезином Пољу код Вировитице, месту на граници са Мађарском, у које су се након Првог светског рата доселили „краљеви“ колонисти.

Иако се на први поглед чини да је презиме Поплашен изведено из истог придева, поплашен, чини се вероватнијим да је оно у вези са личним именом Поплах, које је постојало крајем средњег и почетком новог века и као такво је забележено у више пописа становништва. На подручју Петрова Поља, у дефтеру из 1530. године, у Баљцима је забележен Поплах син Обривоја, а у Врсинама код Трогира 1550. године помиње се Никола син Поплаха.

Поплашен је први тестирани припадник неке од породица из Мирловић Поља које славе Јовањдан, а у које још спадају Бибићи, Богдани, Давидовићи, Секуле, Трзини, Ћубе и Шарци (О породицама Мирловић Поља видети https://www.poreklo.rs/2016/10/02/poreklo-prezimena-selo-mirlovic-polje-ruzic-dalmacija/ (https://www.poreklo.rs/2016/10/02/poreklo-prezimena-selo-mirlovic-polje-ruzic-dalmacija/)). Лично сам дуго ишчекивао тестирање некога из ове групе породица, у нади да ће се потврдити да су потомци досељених Мириловића из 16. века, што се на крају и догодило. Тестирани припада роду Мириловића којем је матица у Херцеговини, у истоименом селу код Билеће, и који као и Поплашени славе Јовањдан. Историјски извори који се чувају у задарском и шибенском архиву сведоче о досељавању морлака Мириловића у 16. веку на подручје трогирског, а нешто касније и шибенског залеђа, где се насељавају на подручју данашњих насеља Мирловић Загора и Мирловић Поље.

До сада је тестовима пронађено више од 40 припадника рода Мириловића, што је омогућило да се њихов модални хаплотип добро профилише. У односу на овај модални хаплотип, резултат Поплашена се издваја са маркером DYS391=12 и повишеном вредношћу маркера DYS570=21. Међу резултатима других тестираних Мириловића као нешто ближи хаплотипу Поплашена издвајају се хаплотипови Вујновића (Витуњ/Огулин, Лика, Јовањдан) и Глумца (Лика). Оба ова хаплотипа поседују вредност маркера DYS391=12, као и повишену вредност на маркеру DYS570>19, а разликују се на два (Глумац) односно три (Вујновић) маркера од хаплотипа Поплашена. Оваква нешто већа блискост са тестираним Мириловићима из западних крајева српског етничког простора очекивана је, јер су њихови преци највероватније били део истих миграција са простора Херцеговине.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 27, 2022, 09:08:09 поподне
Одлично што је све сада научно-генетички доказано. Оно што је било логично на основу имена села и крсне славе становника, сада је и доказано.

Погрешно је предање да Поплашени потичу од Давидовића, него је обрнуто. Поплах је родоначелник а његови синови су били Никола и Петар. Давидовићи су настали око 1700. од њих, а Трзини касније, од Филипа Поплашена. Од њих су и Гагрице у Кадиној Главици и нека презимена око Ливна (сад сам заборавио).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 27, 2022, 09:32:21 поподне
Још да тестирамо Шарце и Бибиће, и то би било то што се тиче Мирловић Поља. Секуле су од Шараца, а Богдани исто од неког од њих. Једна породица Богдана је 1830-их прешла у унијате, а потом у римокатолике, и данас су Хрвати. Ћубе су пред изумирањем, пошто мислим да има само један мушки потомак.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Јануар 28, 2022, 08:14:43 поподне
27. Шарац, Никољдан, Цивљане, J2b-M205>Y22059

Године 1692. помиње се харамбаша Никола Шарац, који води бандерију села Цивљане и има породицу од 23 члана. Шарци су 1810. највећи род у Цивљанима. Шараца је било још у Кричкама и Мириловић Пољу, али тамо славе Јовањдан.

Генетички је свакако најзанимљивија веза са породицом Барош (околина Босанског Грахова), посебно зато што славе исту славу као и Шарци, а било их је и у Цивљанима. Шарац има нешто специфичнији хаплотип (448=20, 549=13), али вредност 385=15-20, географска близина и иста крсна слава, указују вероватно на ближу везу ових родова.

Шарцима су, према литератури, сродни још Алексићи, Арамбашићи и Ђаковићи (сви Никољдан). Једни Арамбашићи (Никољдан) из Доњег Вакуфа су R1a-M458, Ђаковићи (Никољдан) из Врбника крај Книна припадају једној, код нас реткој, подграни R1b (oбојица са 23andMe). Арамбашић је надимачко презиме, крсна слава је такође честа, па би свакако било добро ДНК тестом проверити везу Шараца са поменутим породицама из Цивљана и околине.

Било би посебно интересантно испитати постоји ли ближа веза са Шарцима J2b-M205 са Кордуна (слава Никољдан), који су у том крају забележени још средином 18. века.

Поред Шараца (Никољдан), ово је други резултат J2b-M205 са подручја Врличке крајине. Тестирани су још и Деспинићи (Јовањдан) из Отишића, па би ову хаплогрупу у том крају требало очекивати међу слављеницима ове две славе. Највероватнија подграна - J2-Y22063.

Питам се шта би са Шарцима у Цивљанима у пописима 1710. и 1724. године? Наведена је само једна њихова фамилија са 5 чланова и то 1710. године.
Богдан Шарац је отишао "у Турску". Контам, можда се скрасио у Прхову, пошто је тамо пописан 1701. године Андрија Красић, који је заједно с њим био у бандерији Николе Шарца. Има и неки кнез Божо тамо. Али, Богдан је "у Турској" и 1724. године. Можда су од њега они Шарци од Крупе што славе Часне вериге.

У попису Цивљана 1710. године на челу бандерије је Вучем Вуковљанин који је "преузео" дио Богданове земље. Изгледа да су Вуковљанини били у бандерији Николе Шарца и 1692. иако се изричито не спомињу.
Године 1692. наведен је одмах послије Николе, Митар Стипановић, а у попису 1710. спомиње се Митар Вуковљанин, пок. Стипана.

Могуће да се Николини Шарци у пописима Цивљана 1710. и 1724. године спомињу под ставком - Тома Кнежевић, пок. Николе. То је и најбројнија породица у Цивљанима у том моменту.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Јануар 28, 2022, 08:43:49 поподне
...
За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића.
...

Овај податак који је преузет из књиге Александра Бачка је погрешан. Не ради се о Ботицама (таквих нема у Цетини), већ о Батицама, који славе Јовањдан, а не Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 28, 2022, 08:46:12 поподне
Питам се шта би са Шарцима у Цивљанима у пописима 1710. и 1724. године? Наведена је само једна њихова фамилија са 5 чланова и то 1710. године.
Богдан Шарац је отишао "у Турску". Контам, можда се скрасио у Прхову, пошто је тамо пописан 1701. године Андрија Красић, који је заједно с њим био у бандерији Николе Шарца. Има и неки кнез Божо тамо. Али, Богдан је "у Турској" и 1724. године. Можда су од њега они Шарци од Крупе што славе Часне вериге.

У попису Цивљана 1710. године на челу бандерије је Вучем Вуковљанин који је "преузео" дио Богданове земље. Изгледа да су Вуковљанини били у бандерији Николе Шарца и 1692. иако се изричито не спомињу.
Године 1692. наведен је одмах послије Николе, Митар Стипановић, а у попису 1710. спомиње се Митар Вуковљанин, пок. Стипана.

Могуће да се Николини Шарци у пописима Цивљана 1710. и 1724. године спомињу под ставком - Тома Кнежевић, пок. Николе. То је и најбројнија породица у Цивљанима у том моменту.

Године 1705 изби побуна у Врлици коју је предводио драговићки монах Исајија која је угушена од стране Венеције.
Ако пажљиво погледаш списак из 1692 и 1710 за Цивљане приметићеш да многи недостају као и да имају нова презимена као споменути Вуковљанин што би могло да значи да је нова група досељена на њихово место.Где су стари?Могуће на другој страни реке цетине у турској.
Аутор те књиге је само гледао пописе из 1724 за Цивљане и Косоре а за остала села не тако можда је на списку неког другог села Врлике за 1724 само их треба наћи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Лепеничанин Јануар 29, 2022, 10:28:22 пре подне
34. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Врлика, R1b>L51>U106
 
Хаплотип новотестираног Цвитковца има само једну разлику у односу на раније тестиране. Ради се о трострукој вредности на маркеру 385 која износи 11-12-14.

Раније је писано о поменима Цвитковаца већ на првим млетачким катастрима:

Цитат
1. Katastar za Radosic iz 1711 u kome se Zorzi Sfitcovac (Đorđe Cvitkovac) spominje kao vlasnik čestica. Na nekima je upisan i njegov brat Stojan. Fajl je veličine 50MB i sadrži par mapa iz kojih se vidi da Đorđe deli zemlju sa Petrom Stričevićem.
https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing

2. Katastar za Maovice i Vrliku iz koga se vidi da je Stoian Sfitcovac (Stojan Cvitkovac) pripadnik banderije Steffano Biucouich.Veličina fajla 140MB.
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

3. Mapa čestica za Maovice s imenima vlasnika. Više fotografija ukupne veličina fajla 800MB.
https://drive.google.com/file/d/1WoC8XemxYp7GublI_2Y4reEQDwDo2f4l/view?usp=sharing

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Јануар 29, 2022, 02:51:42 поподне
34. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Врлика, R1b>L51>U106
 
Хаплотип новотестираног Цвитковца има само једну разлику у односу на раније тестиране. Ради се о трострукој вредности на маркеру 385 која износи 11-12-14.

Раније је писано о поменима Цвитковаца већ на првим млетачким катастрима:

Заправо и друга двојица тестираних Цвитковаца имају исту мутацију на DYS385 (11-12-14), само што се та вредност не пише на сертификатима јер је регуларно двострука, а не трострука. Та мутација би се за сад могла назвати и карактеристиком хаплотипа Цвитковаца, питање је само колика је њена старост и да ли се може повезати само са родом Цвитковаца или јој је распрострањеност нешто шира (у односу на то би могла да се претпостави и релативна старост саме мутације).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Јануар 29, 2022, 11:22:12 поподне
29. Иванчић, Косоре/Врлика, Јовањдан, I2-Y3120

Иванчићи из Косора су по једном предању старином Вуковићи. Вероватно се мисли на братство Вуковића из Цетине које слави Св. Враче (Кузму и Дамјана) и које се у Цетину доселило из Миочића у Петровом пољу, крајем 17. или почетком 18. века. Године 1710. у документима се помиње Жване Вуковић са шесточланом породицом као припадник бандијере Вује Цернице из Косора, који у селу поседује стоку, земљу и кућу. Иванчићи се у Косору бележе од 1810. године, када је у документима наведен Никола Иванчић са седмочланом породицом. У 19. веку Иванчићи почињу да користе и друго презиме, Вуга, а у употреби се истовремено јавља и двојно презиме Иванчић Вуга, односно Вуга Иванчић. Почетком 19. века, тачније 1810. године, Иванчићи су присутни и у Врлици, када је забележен Петар Вуга са петочланом породицом.

Иако је генетички тест показао да Иванчић припада истој основној хаплогрупи као и тестирани Вуковић из Цетине, разлика између њихових хаплотипова је превише велика да би се могло тврдити да међу њима постоји ближа генетичка веза. У том смислу може се рећи да предање о пореклу Иванчића од Вуковића није потврђено. И сама чињеница да Вуковићи и Иванчићи славе различите крсне славе указивала је на овакав могући исход. То опет не значи да преци Иванчића нису могли у прошлости носити презиме Вуковић. Ради се о веома честом патронимику који на подручју Далмације и суседних области носе бројне породице. Међу њима су и Вуковићи из Голубића код Книна који славе Јовањдан.

У односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 резултат Иванчића поседује два карактеристична маркера: DYS385b=16 и посебно DYS389-I=14. У бази хаплотипова СДНКП овај резултат нема потпуних поклапања. Међу до сада тестираним појединцима из географски блиских области сличност постоји са једним тестираним са подручја Гламоча који такође слави Јовањдан и има предање о пореклу из Врлике од Иванчића, па се може рећи да је ово предање потврђено. Презиме овог тестираног још увек није јавно доступно. Његов хаплотип од хаплотипа Иванчића одступа на три маркера од 17 упоредивих и деле ретку вредност маркера DYS389-I=14. Када је у питању шири српски етнички простор занимљива је и сличност са хаплотиповима Стефановића (Јовањдан, Јошаница/Жагубица) и Стојшина (Петковдан, Српска Црња/Нова Црња) од којих се хаплотип Иванчића разликује на четири односно три маркера, али и дели обе карактеристичне вредности DYS385b=16 и DYS389-I=14. За Стојшина је утврђена припадност млађој грани I2-Z16971, па би то можда могао бити путоказ и за даље испитивање хаплогрупе Иванчића.


Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 29, 2022, 11:48:45 поподне
29. Иванчић, Косоре/Врлика, Јовањдан, I2-Y3120

Иванчићи из Косора су по једном предању старином Вуковићи. Вероватно се мисли на братство Вуковића из Цетине које слави Св. Враче (Кузму и Дамјана) и које се у Цетину доселило из Миочића у Петровом пољу, крајем 17. или почетком 18. века. Године 1710. у документима се помиње Жване Вуковић са шесточланом породицом као припадник бандијере Вује Цернице из Косора, који у селу поседује стоку, земљу и кућу. Иванчићи се у Косору бележе од 1810. године, када је у документима наведен Никола Иванчић са седмочланом породицом. У 19. веку Иванчићи почињу да користе и друго презиме, Вуга, а у употреби се истовремено јавља и двојно презиме Иванчић Вуга, односно Вуга Иванчић. Почетком 19. века, тачније 1810. године, Иванчићи су присутни и у Врлици, када је забележен Петар Вуга са петочланом породицом.

Иако је генетички тест показао да Иванчић припада истој основној хаплогрупи као и тестирани Вуковић из Цетине, разлика између њихових хаплотипова је превише велика да би се могло тврдити да међу њима постоји ближа генетичка веза. У том смислу може се рећи да предање о пореклу Иванчића од Вуковића није потврђено. И сама чињеница да Вуковићи и Иванчићи славе различите крсне славе указивала је на овакав могући исход. То опет не значи да преци Иванчића нису могли у прошлости носити презиме Вуковић. Ради се о веома честом патронимику који на подручју Далмације и суседних области носе бројне породице. Међу њима су и Вуковићи из Голубића код Книна који славе Јовањдан.

У односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 резултат Иванчића поседује два карактеристична маркера: DYS385b=16 и посебно DYS389-I=14. У бази хаплотипова СДНКП овај резултат нема потпуних поклапања. Међу до сада тестираним појединцима из географски блиских области сличност постоји са једним тестираним са подручја Гламоча који такође слави Јовањдан и има предање о пореклу из Врлике од Иванчића, па се може рећи да је ово предање потврђено. Презиме овог тестираног још увек није јавно доступно. Његов хаплотип од хаплотипа Иванчића одступа на три маркера од 17 упоредивих и деле ретку вредност маркера DYS389-I=14. Када је у питању шири српски етнички простор занимљива је и сличност са хаплотиповима Стефановића (Јовањдан, Јошаница/Жагубица) и Стојшина (Петковдан, Српска Црња/Нова Црња) од којих се хаплотип Иванчића разликује на четири односно три маркера, али и дели обе карактеристичне вредности DYS385b=16 и DYS389-I=14. За Стојшина је утврђена припадност млађој грани I2-Z16971, па би то можда могао бити путоказ и за даље испитивање хаплогрупе Иванчића.




Жване не постоји као име. Zuane је Јован или Иван на млетачким катастрима, у зависности које су конфесије. Вуге су постојале у матичним књигама парохије Врлика из 19. века и то у самој варошици Врлици. Нестале су током 19. века.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Јануар 29, 2022, 11:53:58 поподне
Жване не постоји као име. Zuane је Јован или Иван на млетачким катастрима, у зависности које су конфесије. Вуге су постојале у матичним књигама парохије Врлика из 19. века и то у самој варошици Врлици. Нестале су током 19. века.

Да, у оригиналном документу је у питању Zuane, значи највероватније Јован. У извору стоји Zuane Vucovich q Lourino припадник бандијере харамбаше Vuie Cernize.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 30, 2022, 12:13:59 поподне
Цитат
1694. godine potvrđene su zemlje raznim Albanesima u selu Kosore.

Цитат
DAZd, fond br. l, Generalni providuri za Dalmaciju i Albaniju (1597. - 1797 .), Daniel
Dolftn (1692.- 1696.), 13. 2. 1694., kut. 60, str. 283.Albancima se nazivaju stanovnici
Crne Gore (Gligor Stanojević)

Ако погледамо списак за Косоре из 1724 можемо да видимо 24 презимена а на следећем доступном попису из 1810 нема нити једног истог презимена.Догађаји који су могли да учине ово су исељавања из Далмације у Босну из 1730 и 1750(или беше 1760?).

Са тог списка постоји презиме Козомора (св.Јован)са предањем од Врлике,презиме Давидовић (св.Јован)од Далмације насељени на Ливањском пољу,а у Гламочу у селу Брајићи се налази породица Лончар(исто на списку из 1724) која се доселила од Ливањског поља а која се некада користила презименом Јовановић(на списку из 1724 се налази презиме Јовановић/Ивановић).Још пише да су им се стари доселили од Врљике или Дрниша У Хасанбеговце на место Шолаја.Лончари из Хасанбеговаца који су се преселили у село Рујићке славе св.Јована.Шолаци се исто доселили од Врљике(Цивљани).У селу Пријани постоји презиме Мрђени од Далмације са рођаком у Шибенику а на списку Косора из 1710 презиме Мрђеновић.

Са списка из 1724 постоји Вуковић(Иванчић) и Овљанин касније Новљанин(Мишина).Тако можда Новљанин ~Херцег Нови? Треба проверити ако ништа.

Уосталом за Вуковиће у књизи Сточарско Становништво динаре пише:

Цитат
VUKOVIČI su veliko »pleme
« s 32 domaćinstva. Po predaji doselili su »od Drniša od Popova polja
«, očito poslije 1720. godine, jer se na području Vrlike javljaju tek
1726—1728. godine. U zaseoku s njima su 3 porodice ŠKRBIĆA, doseljenih
u novije doba iz Garjaka kod Vrlike, a mogli bismo ih poistovjetiti
sa »Škabićima«, uvedenim također u trećem deceniju 18. stoljeća.
»Jedan Vranješ iz Vranješa« došao je u ovaj zaselak »na materinstvo«,
a uz tu obitelj, ne zna se točno kada, naselio se i »jedan Barišić«. Od
Barišića s nadimkom BÄTICA (BATAK) razvilo se pet porodica toga
prezimena, od kojih su danas samo dvije ostale na Batičinu vrelu

Тако можда заиста једна од 32 куће може бити из попова поља(или се човек збунио и мислио на петрово поље код Дрниша).

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 30, 2022, 01:03:11 поподне
Ако погледамо списак за Косоре из 1724 можемо да видимо 24 презимена а на следећем доступном попису из 1810 нема нити једног истог презимена.Догађаји који су могли да учине ово су исељавања из Далмације у Босну из 1730 и 1750(или беше 1760?).

Са тог списка постоји презиме Козомора (св.Јован)са предањем од Врлике,презиме Давидовић (св.Јован)од Далмације насељени на Ливањском пољу,а у Гламочу у селу Брајићи се налази породица Лончар(исто на списку из 1724) која се доселила од Ливањског поља а која се некада користила презименом Јовановић(на списку из 1724 се налази презиме Јовановић/Ивановић).Још пише да су им се стари доселили од Врљике или Дрниша У Хасанбеговце на место Шолаја.Лончари из Хасанбеговаца који су се преселили у село Рујићке славе св.Јована.Шолаци се исто доселили од Врљике(Цивљани).У селу Пријани постоји презиме Мрђени од Далмације са рођаком у Шибенику а на списку Косора из 1710 презиме Мрђеновић.

Са списка из 1724 постоји Вуковић(Иванчић) и Овљанин касније Новљанин(Мишина).Тако можда Новљанин ~Херцег Нови? Треба проверити ако ништа.

Уосталом за Вуковиће у књизи Сточарско Становништво динаре пише:

Тако можда заиста једна од 32 куће може бити из попова поља(или се човек збунио и мислио на петрово поље код Дрниша).
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Посо Јануар 30, 2022, 03:15:19 поподне
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?

Марко Јачов, "Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку"
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 30, 2022, 03:20:00 поподне
Марко Јачов, "Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку"
Хвала
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јануар 30, 2022, 07:51:10 поподне
И мене занимају те миграције из Далмације у БиХ па ми дајте бар неке смернице за истраживање  а тичу се поменутих година, који су разлози исељавања и томе слично?

Tu smo da se pomažemo naravno.
Posle rata 1699/1700 Venecija je ostala bez Dinare i Velebita a samim tim stočari bez planina  što je napravilo velike probleme stočarskom stanovništvu koje je bilo većinsko pre rata. Ljudi koji su se ozbiljno bavili ovom temom kazu da je prosečna porodica imala oko 200 ovaca a u kasnijim vekovima najbogatiji su imali 150-200 ovaca.
Bez planina ljudi su imali ozbiljnih problema da prežive.

Tokom rata iz 1684-1699 Venecija se trudila da izbegne greške iz predhodnog rata kada nisu imali dovoljno stanovništva da zadrže teritorije koje su osvojili(skoro sve su izgubili) tako što su dovlačili ogroman broj stanovništva iz Bosne. Dalmacija je prenaseljena tada ogromnim brojem ljudi sa velikih polja Bosne(što je bila jedna od strategija da se Otomani ekonomski uniste) ali stvar je u tome sto su mnogi na silu dovodjeni tako što su im se kuce palile, imanja, polja i tako dalje.
Posle rata veliki broj ljudi sa velikih polja Bosne a u Dalmaciji zemlja škrta, najvece polje Sinjsko je isušivano posle 1718.

Najbolje zemlje su držali feudalci kao i najzaslužniji iz rata tako da su ljudi morali uglavnom da zajme zemlju na korišćenje. Zemlja u Dalmaciji je bila državna i ukoliko se nije obradjivala 2 godine oduzimala se.
Porez je dignut na 30 posto, zabrana dizanja crkava, nije bilo dozvoljeno pravoslavnoj crkvi da postavlja episkope a samim tim nemogucnost postavljanja sveštenika,. Svaki sveštenik je morao da dobije dozvolu od strane Biskupije, teranje iz drzave sveštenika iz Bosne koji nemaju državljanstvo Venecije kao i monopol nad trgovinom gde i kome može da se prodaje.Zabrana sklapanja brakova izmedju katolika i pravoslavaca i tako dalje.

Interes je bio da se ljudi drze siromašnim kao jeftina radna snaga i laka meta obrtnika i zelenaša.

Nakon rata veći porezi i namesti nego u Turskoj kao i problem vere i zbog svega toga ide izreka "Neveruj Mlečanima čak ni kad ti poklone donose"

Mentalno stanje svih tih ljudi koji su morali da menjaju stočarski nacin života zemljoradnjom je uslovilo slabo prilagodjavanje situaciji i česte gladne godine. Slaba zemlja i nerazvijenost  u Dalmaciji koju je Venecija tretirala kao koloniju uslovila je česta iseljavanja kao 1730/1731 godine.

Oštra zima, nemogućnost prehrane životinja, katastorfalna žetva, suša, kuga pokrenule su prve vece grupe iseljenika ka Livnu, Glamoču, Kupresu.
Naprimer zabrana držanja koza je napravila velike probleme ljudima.
Gladnih godina je bilo jos dosta a posebno se izdvajaju periodu od 1755-1760 i 1776-1783.
Poslednje velike seobe su bile za vreme Austrije negde do 1860ih.

Uglavnom nemogu ti preporučiti knjigu o ovome pošto je nema već se informacije o ovome nalaze u stotinama knjiga i članaka a dobar je početak knjiga koju ti je Poso ostavio. Ako nemožeš da je pronadješ ja ću ti je poslati.
Uostalom kucaj na sajtu Hrčak Glad u Dalmaciji i dobićeš fine članke ili recimo iseljavanje iz Dalmacije ili ekonomija Dalmacije/Venecija.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јануар 31, 2022, 02:32:39 поподне
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јануар 31, 2022, 03:04:25 поподне
31. Мишина, Ђурђевдан, Косоре, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује сљедеће немодалне вриједности: DYS391=10, DYS385ab=14-16, DYS389-II=29, DYS570=20. Нема посебно блиских хаплотипова који би посједовали бар неке од ових немодалних вриједности у комбинацији и указивале на везу преко славе или географски.

Мишине су на подручју Косора забиљежени први пут 1710. године. Носили су старије презиме Новљановић, док је Мишина по свему судећи надимачко (икавски облик именице мјешина). Облик Мишина јавља се упоредо са Нољвљановић од почетка 19. вијека. Презиме Мишина уско је локализовано на насеље Косоре у врличком крају.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јануар 31, 2022, 05:35:29 поподне
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Овде већ има материјала за трагање. Марјане, ако читаш ово јави се помоћи ћу ти...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 01, 2022, 04:54:35 поподне
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Покушах да контактирам Марјана преко мејл адресе коју је оставио у подацима али обавестише ме да адреса није валидна. Па питам коме да се обратим да би нашо контакт од чоека, ко је водио овај подухват?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Фебруар 01, 2022, 05:12:14 поподне
Покушах да контактирам Марјана преко мејл адресе коју је оставио у подацима али обавестише ме да адреса није валидна. Па питам коме да се обратим да би нашо контакт од чоека, ко је водио овај подухват?

Најбоље би било да пишеш г. Цвитковцу (Cvitkovac на форуму).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 01, 2022, 05:27:41 поподне
Најбоље би било да пишеш г. Цвитковцу (Cvitkovac на форуму).
Хоћу, хвала
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 03, 2022, 10:56:27 пре подне
Све ми је више занимљива ова веза R1b U106 и наше FT25902. Изгледа да је било ту неке љубави која.је трајала...Још кад би неко од ових U106 урадио цео геном, свашта би се сазнало...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 06, 2022, 02:42:34 поподне
30. Марјан, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије немодалне, донекле карактеристичне вриједности, DYS385ab=13-15 и DYS635=21. Међу досад тестираним далматинским Србима нема оних који посједују обе ове вриједности. Нема посебно бликсих хаплотипова. Од родова који славе Јовањдан најближи су им Пајкановићи из околине Лопара. И Пајкановићи посједују немодалну вриједност DYS385ab=13-15 па би ту везу требало провјерити SNP тестирањем. Постоји могућност да су Марјани повезани са групом родова гране I2-FT175994 са подручја Дробњака и Доњег Полимља, које такође одликује DYS385ab=13-15 и који славе Јовањдан.

На подручју Цетина и Цивљана, Марјани су забиљежени још 1692. године. Наводи се да су поријеклом "из Полаче". Половином 19. вијека исељавали су у Ливањско поље (Губин) гдје такође славе Јовањдан. Ови губински наводе да су из Котлуше (Врлика), што је један од дијелова села Цетина-Цивљане. Занимљиво је да у Ливањском пољу има и католика Маријана који "не знају одакле су поријеклом".

Приједлог за даље тестирање:
Појединачни тест на SNP FT25902 или
I2a-M423 Panel код Yseq или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Отишао је узорак Марјана за Берлин али не гајим неке велике наде за плус. Сви ми испод ФТ25902 смо стабилни на 439 =12 а он је 13,то је прва ствар. А друга је да су према информацијама од анонимног Пајкановићи доведени од стране Гаја Кандића касније у Корениту и вјероватно ту преузели исту славу. Напомињем да Пајкановићи нису појединачно тестирани или ако јесу резултат нису бар пријавили пројекту.Додуше има их по Лици и око Госпића ђе има наше гране. Уосталом брзо ће нам се касти..
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 11, 2022, 10:10:27 поподне
Обућине су биле католици и нема их више под тим презименом, него под неким другим презименима. Сва су из Седрамића (Понош, Баран, Шаре итд)
Штета што нема Поноша тестираних, дало би мало на дневно-политичкој динамици...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 11, 2022, 10:22:20 поподне
Штета што нема Поноша тестираних, дало би мало на дневно-политичкој динамици...

Поноша има доста који немају једни везе са другима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 11, 2022, 10:25:32 поподне
Поноша има доста који немају једни везе са другима.
Каква би могла бити етимологија овог презимена? Ја немам никакву идеју
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 11, 2022, 10:36:08 поподне
Па лично име, као Милош, Драгош, Урош,.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 11, 2022, 10:42:10 поподне
Па лично име, као Милош, Драгош, Урош,.
Ниси ме баш убедио али узећу као опцију што значи да ћу прегледати доступне ми пописе да видим има ли кога под тим именом..
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 14, 2022, 04:19:09 поподне
Ниси ме баш убедио али узећу као опцију што значи да ћу прегледати доступне ми пописе да видим има ли кога под тим именом..

(https://i.postimg.cc/LXZGsgpx/zzz.jpg)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2022, 04:46:01 поподне
(https://i.postimg.cc/LXZGsgpx/zzz.jpg)
Фино си ово ископо, скоро сам неђе налетио на презиме Пуношевић а ни на ум ми није пало да би то било то...Види, ти написа да их има разнородних али се за ове каже да су у Голубић дошли из Жегара и да славе Лазаревдан, можда су род са овим мојима...

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 14, 2022, 07:02:42 поподне
А у Добропољцима и Жажвићу славе Ђурђевдан. Трећи су ови католици са Седрамића, који су од Обућина. Мислим да су се сви они, из разних села, у прошлости записивало час Пунош, час Понош.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2022, 07:04:38 поподне
А у Добропољцима и Жажвићу славе Ђурђевдан. Трећи су ови католици са Седрамића, који су од Обућина. Мислим да су се сви они, из разних села, у прошлости записивало час Пунош, час Понош.
И нико нема тестиран, било јавно било "тајно"?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Фебруар 14, 2022, 07:33:08 поподне
И нико нема тестиран, било јавно било "тајно"?

Не
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 18, 2022, 11:08:07 пре подне
Kako je moguće da još niste našli Zelenovića?

Moji djed je Zelenović iz Čitluka, Civljane. Takođe imam nekoliko drugih porodica u svom porodičnom stablu iz Vrlike:

1. Zelenović
2. Mišina
3. Batak (Balac, Batica)
4. Marjan (Marijan)
5. Xovan (Jovanović)
6. Barišić
7. Kovačević


Nekoliko stvari koje bih želeo da primetim na osnovu sopstvenog istraživanja i onoga što je ovde rečeno:

1. Koliko sam pročitao, Kosturi su prvobitno bili porodica lokalnog muslimanskog bega. Živeli su u Čitluku.

2. Većina naselja u okolini Vrlike pre 1700. godine bila su muslimanska (posebno centralni delovi kao što su Čitluk i Kosore).

3. Mišini su Srbi koji govore ikavski. Zato se njihovo ime izgovara Mišina a ne Mješina. Tako to izgovaraju. Oni su definitivno starosjedioci Morlaci ili iz potpuno drugačijeg kraja od svih ostalih u okolini.

4. Naišao sam na prezimena koja su mnogo samo imena. Na primer, imam Marjan/Marijan u mojoj liniji, kao i 'Ksovan' (Pojavljuje se krajem 1700-ih). Trebalo mi je godina da shvatim da je 'Ksovan' bio 'Jovanović'.

5. Batak, Balać, Batica kao da su ista porodica. Imao sam problema da shvatim svoje drvo zbog toga.

Pa daj svoj doprinos! Nije lako pronaći ljude. )

Trenutno ima sredstava za još 10 besplatnih testova.
Takođe, svi iz tog kraja, se mogu testirati sa popustom za cenu od 7000 din.
Akcija i projekat traju barem do kraja 2022.
Svi su rodovi obuhvaćeni projektom, i katolički i pravoslavni.


Što se tiče Kostura velika je verovatnoća da oni jesu stanovnici turske Dalmacije jer se u vše deftera u tom kraju javljaju mesta s nazivom Kostur. A mletačke ćate bi vrlo često uz ime kao prezime znale upisati baš mesto odakle je neko prebegao. Ne samo Kosturi, značajan deo stanovništva vrličke krajine trebalo bi  da boravi u toj regiji pre početka morejskog rata. Evo nekih za koje se do sada dokazalo da borave u Dalmaciji pre 1684: Beare, Stričevići, Dragići, Pavlovići, Meljanac, Stojsavljević, Gajić, Subotić, Poplašen, Barišić, Batica, Primetica ... te gotovo svi pravoslavni ikavci. 

Što se tiče procene o konfesionalnoj pripadnosti stanovništva tih krajeva u tursko vreme ne znam na čemu je baziran izneseni stav. Većina muslimanskog stanovništva je skoncetrisana po varošima. Poturice jesu vlasnici najkvalitetnije zemlje u Cetini ali imena stanovništva po turskim defterima su izmešana i na osnovu deftera možemo reći da dominiraju hrišćanaska. Na početku morejskog rata deo stanovništva je prebegao na mletačku stranu. Taj deo je svakako hrišćanski. Deo je ostao na starim imanjima,  a deo se iselio dublje u unutrašnjost uključujući  mesta današnje Bosne i Srbije.

Zadatak ovog projekta jeste da se rodovski, po prvoj muškoj liniji, medjusobno genetski povežu oni koji  jesu u srodstvu. Tako već  sad znamo da su Barišići, Poplašeni i Batice u stvari jedan rod Mirlovića. Što više rezultata bude bilo to će ovih direktnih pokazivanja svakim sledećim rezultatom biti više.

Drugi važno saznanje jeste povezivanje rodova koji su se razdvojili za vreme mletačkoturskih ratova pa jedni prešli na mletačku stranu a drugi se povukli dublje u unutrašnjost ondašnje Turske. Ovo omogućuje značajna baza podataka  koju poseduje  "Društvo Poreklo", njihov tim  te ostala DNK istraživanja.

Takođe, javnim isticanjem haplogrupa,  ostavlja se svoj  nauci trag za komparaciju  kod budućih arheogenetskih istraživanja što  će svakako pomoći da se u budućnosti unapredi predstava o istoriji tog kraja i našeg naroda.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Драган Обреновић Фебруар 18, 2022, 01:33:16 поподне
Takođe, javnim isticanjem haplogrupa,  ostavlja se svoj  nauci trag za komparaciju  kod budućih arheogenetskih istraživanja što  će svakako pomoći da se u budućnosti unapredi predstava o istoriji tog kraja i našeg naroda.

Ово можда важи за резултате добијене SNP тестовима (Big Y, WGS). Поређење резултата археогенетских узорака са резултатима модерне популације преко 23 STR маркера тешко да ће нешто сувисло открити о историји одређеног краја.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Atlantische Фебруар 18, 2022, 01:39:03 поподне
Deo je ostao na starim imanjima,  a deo se iselio dublje u unutrašnjost uključujući  mesta današnje Bosne i Srbije.
Који родови су пример сеоба из Далмације ка Србији?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 18, 2022, 09:00:53 поподне
Отишао је узорак Марјана за Берлин али не гајим неке велике наде за плус. Сви ми испод ФТ25902 смо стабилни на 439 =12 а он је 13,то је прва ствар. А друга је да су према информацијама од анонимног Пајкановићи доведени од стране Гаја Кандића касније у Корениту и вјероватно ту преузели исту славу. Напомињем да Пајкановићи нису појединачно тестирани или ако јесу резултат нису бар пријавили пројекту.Додуше има их по Лици и око Госпића ђе има наше гране. Уосталом брзо ће нам се касти..
Ево ми сад стиже резултат за Марјана и ко што сам наговјестио негативан је на FT25902 Т-. Што би наш народ реко:Ој маркеру мила справо поздрављам те здраво здраво.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 19, 2022, 08:56:11 пре подне
Ово можда важи за резултате добијене SNP тестовима (Big Y, WGS). Поређење резултата археогенетских узорака са резултатима модерне популације преко 23 STR маркера тешко да ће нешто сувисло открити о историји одређеног краја.
Ne shvatam da je baš  nesvrsishodno. Naprimer, ako u starom gtoblju iz predturskog perioda kod pojata Petkovića (a koji su R1b-U106) otkrije  da  ispod  stećaka leži R1b-U106?

Inače ima volje kod donatora da se,  kada se završi ova faza, pojekat dalje finansira u onim istraživanjima koja će pomoći  pobolšanju naše predstave o vrličkim rodovima.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 19, 2022, 09:44:29 пре подне
Који родови су пример сеоба из Далмације ка Србији?
Pre nekoliko godina izvršena su genetička  ispitivanja kosmajskog kraja. Mislim da svi rezultati nisu u celosti dostupni javnosti. Evo linka na publikovani rad:

https://drive.google.com/file/d/1sZjSX3gcZ1sZFxGlavQug6RUABOKLAOj/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1sZjSX3gcZ1sZFxGlavQug6RUABOKLAOj/view?usp=sharing)

Izdata je knjiga "Poreklo i srodstvo familija doseljenih u Šumadiju u 18 veku" a čiji je auror Dr. sc med Vladan Čokić. Od te knjige imam prvih 25 strana:

https://drive.google.com/file/d/1PpRoyQww-sqdoD4BCXDs_1D-UwzSgvL8/view?usp=sharing

U medjuvremenu Velikići su uradili "Big Y full" pa su komparirali Petkoviće s Maovica s kosmajskim rodovima ali i onima u bazi podataka "Društva Poreklo". Evo komparacije rodovske udaljenosti  izražene u kolenima prema zajeničkom pretku (TMCR):

https://drive.google.com/file/d/1wWbl5ZFOmgOZQuKw-IhX_hUtF7WWoS3m/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1wWbl5ZFOmgOZQuKw-IhX_hUtF7WWoS3m/view?usp=sharing)

Kosmajski Čokići i Vrlički Petkovići su rodoski udaljeni 7-10 kolena i njihovo razdvajanje se po svemu sudeći desilo oko morejskog rata. Da napomenem da su se Petkovići, u vrličkom kraju naseljeni na dve lokacije: na Maovicu i na Uništima. I jedni i drugi su se odatle dalje iseljavali. Poznato je iseljavanje jedne grane u Knin od kojih potiče naš fudbaler Ilija Petković. Te kasnije. prema sećanju ljudi, i šibenski Petkovići. Maovički Petkovići poseduju dve rodovski poprilično udaljene grane (gornji i donji, medjusobno udaljeni nekih 20 kolena) što meni indicira da je prezime staro.

Da li je ova migracija na Kosmaj pojedinačan slučaj ili masovniji događaj možda bi mogli utvrditi komparacijom  genetskih ispitivanja ostalih rodova  za ove dve regije. Pojedinačni rezultati istraživanja koje je vodio Dr Vladan Čokić nisu u bazi "Društva Poreko". Dostupan je, čini mi se,  samo BigY Velikića i Y23 Čokića. Ipak iz njegove knjige se može videti koji su različiti rodovi  prepoznati kod Kosmaja. Evo te strane pa izvolite komparirati  Kosmajske grupe s nekim iz Vrličkog kraja.

https://drive.google.com/file/d/1gl4tESfDINdAvxsy4mw2Cgas0ZYkFXs7/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1gl4tESfDINdAvxsy4mw2Cgas0ZYkFXs7/view?usp=sharing)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Фебруар 19, 2022, 10:15:54 пре подне
Kosmajski Čokići i Vrlički Petkovići su rodoski udaljeni 7-10 kolena i njihovo razdvajanje se po svemu sudeći desilo oko morejskog rata.

Поређењем хаплотипа на 23 се свакако не може добити процјена старости удаљености родова. Минималан број маркера за процјену старости је 111, а и тада само оквирно и без стриктног фиксирања периода (може ићи и до стотину двјесто година горе доле). А наравно да би најбоље било имати два узорка са урађеним геномским тестом. Но и тада само оријентационо се може овај период одредити. Дакле, ова претпоставка о 7-10 кољена једноставно не пије воде,а пошто се користи као полазна чињеница за даље извођење закључака, и саме те закључке доводи у питање.

Da li je ova migracija na Kosmaj pojedinačan slučaj ili masovniji događaj možda bi mogli utvrditi komparacijom  genetskih ispitivanja ostalih rodova  za ove dve regije.

Никаква сеоба из Далмације на Космај у поменутом периоду није забиљежена у историјским  изворима. Род R1b-U106 о којем се говори је највјероватније са подручја Старог Влаха, одакле су историјским сеобама у 16. вијеку његови огранци доспјели и до Далмације, док су се други огранци помјерали према Шумадији ( у истом или каснијем периоду). Ово има далеко више историјске логике него претпостављена сеоба из Далмације на Космај у 17. вијеку.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Фебруар 19, 2022, 10:26:05 пре подне
Pre nekoliko godina izvršena su genetička  ispitivanja kosmajskog kraja. Mislim da svi rezultati nisu u celosti dostupni javnosti. Evo linka na publikovani rad:

https://drive.google.com/file/d/1sZjSX3gcZ1sZFxGlavQug6RUABOKLAOj/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1sZjSX3gcZ1sZFxGlavQug6RUABOKLAOj/view?usp=sharing)

Izdata je knjiga "Poreklo i srodstvo familija doseljenih u Šumadiju u 18 veku" a čiji je auror Dr. sc med Vladan Čokić. Od te knjige imam prvih 25 strana:

https://drive.google.com/file/d/1PpRoyQww-sqdoD4BCXDs_1D-UwzSgvL8/view?usp=sharing

U medjuvremenu Velikići su uradili "Big Y full" pa su komparirali Petkoviće s Maovica s kosmajskim rodovima ali i onima u bazi podataka "Društva Poreklo". Evo komparacije rodovske udaljenosti  izražene u kolenima prema zajeničkom pretku (TMCR):

https://drive.google.com/file/d/1wWbl5ZFOmgOZQuKw-IhX_hUtF7WWoS3m/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1wWbl5ZFOmgOZQuKw-IhX_hUtF7WWoS3m/view?usp=sharing)

Kosmajski Čokići i Vrlički Petkovići su rodoski udaljeni 7-10 kolena i njihovo razdvajanje se po svemu sudeći desilo oko morejskog rata. Da napomenem da su se Petkovići, u vrličkom kraju naseljeni na dve lokacije: na Maovicu i na Uništima. I jedni i drugi su se odatle dalje iseljavali. Poznato je iseljavanje jedne grane u Knin od kojih potiče naš fudbaler Ilija Petković. Te kasnije. prema sećanju ljudi, i šibenski Petkovići. Maovički Petkovići poseduju dve rodovski poprilično udaljene grane (gornji i donji, medjusobno udaljeni nekih 20 kolena) što meni indicira da je prezime staro.

Da li je ova migracija na Kosmaj pojedinačan slučaj ili masovniji događaj možda bi mogli utvrditi komparacijom  genetskih ispitivanja ostalih rodova  za ove dve regije. Pojedinačni rezultati istraživanja koje je vodio Dr Vladan Čokić nisu u bazi "Društva Poreko". Dostupan je, čini mi se,  samo BigY Velikića i Y23 Čokića. Ipak iz njegove knjige se može videti koji su različiti rodovi  prepoznati kod Kosmaja. Evo te strane pa izvolite komparirati  Kosmajske grupe s nekim iz Vrličkog kraja.

https://drive.google.com/file/d/1gl4tESfDINdAvxsy4mw2Cgas0ZYkFXs7/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1gl4tESfDINdAvxsy4mw2Cgas0ZYkFXs7/view?usp=sharing)
Скоро негде написах да би пар Big Y код ове ваше гране донио озбиљан помак у истраживањима и желим вам успех у томе. И још ми је драго и то да што овим постом мало продрмасте стереотипе па како год да се прича на крају заврши. Прочитах на брзину и на прескоке линкове које сте поставили и почешаћу се ђе ме сврби.Наиме, за поменуте Папиће се у литератури наводи да су дошли у Петровиће из Петропоља с Косова. Прије пар година сам изнио теорију да то може бити Петрово Поље и Далматинско Косово, јер Папићи нису могли доћи са истока по дефоулту, осим можда са простора барске надбискупије или из неке католичке енклаве на источним странама у шта заиста сумњам. Индикативно је и помињање села Смокве којег у ЦГ нема а налазимо Смоквице у близини  поменутих топонима у Далмацији. Наравно без археогенетике ништа и у томе вас подржавам и кад дође до тога и ја бих волио да дам мој скромни допринос.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 19, 2022, 11:00:48 пре подне
Овај податак који је преузет из књиге Александра Бачка је погрешан. Не ради се о Ботицама (таквих нема у Цетини), већ о Батицама, који славе Јовањдан, а не Ђурђевдан.
  da li su porodice Batak i Batica ista porodica? slave različite slave, zar ne? Posljednju godinu radim svoje porodično stablo i imao sam problema da pronađem svoju prabaku Manda Batak. detalji koje imam govore da je moj prapradjed bio Lazar Zelenović koji se oženio Mandom Batak 2. februara 1869. godine. Ne mogu da nađem ni nju ni njenog oca Iliju Batak
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 19, 2022, 11:04:52 пре подне
Поређењем хаплотипа на 23 се свакако не може добити процјена старости удаљености родова. Минималан број маркера за процјену старости је 111, а и тада само оквирно и без стриктног фиксирања периода (може ићи и до стотину двјесто година горе доле). А наравно да би најбоље било имати два узорка са урађеним геномским тестом. Но и тада само оријентационо се може овај период одредити. Дакле, ова претпоставка о 7-10 кољена једноставно не пије воде,а пошто се користи као полазна чињеница за даље извођење закључака, и саме те закључке доводи у питање.

Никаква сеоба из Далмације на Космај у поменутом периоду није забиљежена у историјским  изворима. Род R1b-U106 о којем се говори је највјероватније са подручја Старог Влаха, одакле су историјским сеобама у 16. вијеку његови огранци доспјели и до Далмације, док су се други огранци помјерали према Шумадији ( у истом или каснијем периоду). Ово има далеко више историјске логике него претпостављена сеоба из Далмације на Космај у 17. вијеку.
A koja je seoba kroz tursku teritoriju dobro  zabeležena i pručena?

Pongde, u  prevodima turskih deftera,  nalazimo gde  su se  turci povlačili. Koliko su raje povukli sa sobom ne znamo. Evo ilustracije rasejanja  poturica tog kraja u različite destinacije  (prema istom  defteru iz 1701, mesta oko Vrlike):
-Zuban?/Zobanoğlu Omer-aga. On je sada u Beogradu
-Ahmed, sin Alije. Na životu je i sada je nastanjen u Golhisaru (Jajce)
‒Zimmija Miho. Nalazi se na muslimanskoj teritoriji, u nahiji Livno
‒Hadži Muharrem čizmedžija. Sada se nalazi u Sarajevu
‒Murad hodža. Sada se nalazi u Travniku
‒Supruga Deli Ahmeda Fatima. Ona se sada nalazi u Travniku.
...

Što se tiče komparacije Petković-Čokić (R1b-U106) to je ono što imamo sad na bazi  Big Y Velikića i Y23 Petkovića, te pretpostavke da je DYS448 = 20.2 karakterističan za taj rod. Da jeste još teza. Nešto što bi trebali dokazati i bolje odmeriti dubinskim testom.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 19, 2022, 11:34:16 пре подне
32. Арнаут, Савиндан, Косоре, Врлика и

33. Арнаут, Аранђеловдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-M458, а према Невгену могуће и млађој подграни L1029. Као и тројица раније тестираних Арнаута и Кнез (раније презиме такође Арнаут) из Косора, поседују карактеристичну вредност DYS385=13. Поред тога, Арнаут са славом Савиндан поседује вредност DYS448=20, коју дели са још једним раније тестираним Арнаутом са истом славом са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, док сви остали имају повишену вредност DYS448=21. Арнаут са славом Аранђеловдан има потпуно поклапање са раније тестираним Арнаутом и Кнезом који славе исту славу, док се од тројице Арнаута који славе Савиндан разликује на 3 до чак 6 од 23 упоредива маркера, што указује на јасну подвојеност две гране Арнаута, једне која је задржала стару славу Аранђеловдан, и друге која је у једном тренутку почела славити Савиндан. Арнаути су у селу забележени у 18. веку. У млетачком попису 1710. године Арнаута још увек нема у Косорима, док је 1830. године забележено 7 кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/ (https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/)
Имам теорију да су Арнаути пореклом из околине Скадра. Читао сам на другом форуму дa Имају исти генетски код као 'Маtruga' или како год се група звала у Кућима пре него што ју старокуци и Дрекаловићи заузели oколину Подгорице. Тијат има смисла из три разлога.

1. Племе Марути је живело у непосредној близини Скадра („Албанија“) како су га неки људи тада називали.

2. Тако да се неко ко долази одавде хлади да се зове 'Арнаут'.

3. У Кућима постоји село 'Косоре' као и село у Врлици.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Драган Обреновић Фебруар 19, 2022, 11:44:55 пре подне
Ne shvatam da je baš  nesvrsishodno. Naprimer, ako u starom gtoblju iz predturskog perioda kod pojata Petkovića (a koji su R1b-U106) otkrije  da  ispod  stećaka leži R1b-U106?

Inače ima volje kod donatora da se,  kada se završi ova faza, pojekat dalje finansira u onim istraživanjima koja će pomoći  pobolšanju naše predstave o vrličkim rodovima.

Ако се у старом гробљу открије испод стећака детектује R1b-U106 то може бити нека индиција о вашем пореклу, али без SNP потврде би било неозбиљно узимати то као доказ да сте ту од времена када је тај стећак подигнут.

Треба узети у обзир да је мутација U106 стара преко 4000 година и да међу Србима има различитих мушких лоза које су испод ове гране. Чак и млађа, низводна подграна (R-Y6669) којој по свему судећи припада већина тестираних Срба, формирана је пре око 3000 година, а терминалне  хаплогрупе су слабо истражене.

Колико видим, свега пар припадника R1b-U106 међу Србима су урадили велики тест, и још пар њих SNP панеле или појединачне мутације. На YFull стаблу је резултат само једног Србина из Београда који је остао на нивоу R-Y6669*. Потребно да се барем још неко од Срба припадника R1b-U106 тестира, како би мало расветлио своје ближе порекло.

Неупоредиво је корисније за истаживање порекла Цвитковаца да прикупите новац (по 20-30 EUR свако) и "извучете сламку" ко ће од вас да уради WGS тест, него да тестирате додатна 3-4 сродника по широј фамилији STR тестовима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 19, 2022, 12:31:31 поподне
Неупоредиво је корисније за истаживање порекла Цвитковаца да прикупите новац (по 20-30 EUR свако) и "извучете сламку" ко ће од вас да уради WGS тест, него да тестирате додатна 3-4 сродника по широј фамилији STR тестовима.
Višestruko testiranje istog prezimena služi radi potvrde kontinuiteta roda jer se kod mnogih prezimena vrličkog kraja zaboravilo srodstvo. Tamo su rano formirana prezimena i ti su ljudi žive tamo od 17 stoleća a mnogi od ranije. Osim toga postoje slučajevi dolaska na ženino sa preuzimnjem prezimena i krsne slave. Naprimer, Cvitkovac došao u Smiljaniće, Maljković u Babiće.... Takođe, moglo je doći do neverstva u porodici, što bi uzrokovalo dva markera za jedno isto prezime...ali  eto babe se nisu okliznule pa  do sada klizanje nismo detektovali...Osim toga višestruka analitika istog prezimena  omogućuje prepoznavanje eventualne greške u toku postupka uzorkovanja i dalje obrade, činivši tako rezultate ovog projekta pouzdanijim.
Ако се у старом гробљу открије испод стећака детектује R1b-U106 то може бити нека индиција о вашем пореклу, али без SNP потврде би било неозбиљно узимати то као доказ да сте ту од времена када је тај стећак подигнут.
Eto vidite da rezultati testa sa 23markera  nisu baš nesvrsihodni ni kod arheogenetike. Verovatnoća da se nađu dva U106 na istoj lokaciji, jedan u grobu a drugi živ, je jako mala zar ne? Osim toga njihove su prve komšije takođe U106, ali njima udaljena grana. Što će reći prate se ili žive zajedno. Sve to zajedno nije slučajno preklapanje po matematičkoj verovatnoći  no posledica odluka negda živućih...  )
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 19, 2022, 12:53:16 поподне
Имам теорију да су Арнаути пореклом из околине Скадра. Читао сам на другом форуму дa Имају исти генетски код као 'Маргужа ' или како год се група звала у Кућима пре него што ју старокуци и Дрекаловићи заузели oколину Подгорице. Тијат има смисла из 4 разлога.

1. Породица  живело у непосредној близини Скадра („Албанија“).

2. Тако да се неко ко долази одавде хлади да се зове 'Арнаут'.

3. У Кућима постоји село 'Косоре' као и село у Врлици.

4.  Арнаути из Врлике и Ливко Поља кажу да су се некада презивали Миланић и да су пореклом из Црне Горе. Теорија је да су заправо из породице Миличић из .
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 19, 2022, 01:10:57 поподне
Pa daj svoj doprinos! Nije lako pronaći ljude. )

Trenutno ima sredstava za još 10 besplatnih testova.
Takođe, svi iz tog kraja, se mogu testirati sa popustom za cenu od 7000 din.
Akcija i projekat traju barem do kraja 2022.
Svi su rodovi obuhvaćeni projektom, i katolički i pravoslavni.


Što se tiče Kostura velika je verovatnoća da oni jesu stanovnici turske Dalmacije jer se u vše deftera u tom kraju javljaju mesta s nazivom Kostur. A mletačke ćate bi vrlo često uz ime kao prezime znale upisati baš mesto odakle je neko prebegao. Ne samo Kosturi, značajan deo stanovništva vrličke krajine trebalo bi  da boravi u toj regiji pre početka morejskog rata. Evo nekih za koje se do sada dokazalo da borave u Dalmaciji pre 1684: Beare, Stričevići, Dragići, Pavlovići, Meljanac, Stojsavljević, Gajić, Subotić, Poplašen, Barišić, Batica, Primetica ... te gotovo svi pravoslavni ikavci

(https://i.postimg.cc/kMfzMcTy/Screenshot-20220219-200659-My-Heritage.jpg)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: CosicZ Фебруар 21, 2022, 02:39:36 пре подне

На YFull стаблу је резултат само једног Србина из Београда који је остао на нивоу R-Y6669*.

Тренутно https://www.yfull.com/live/tree/R-FT73970/ , https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-BY63937 .
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Драган Обреновић Фебруар 21, 2022, 08:05:09 пре подне
Тренутно https://www.yfull.com/live/tree/R-FT73970/ , https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-BY63937 .

Да, да, иста особа је на оба стабла, урадио је Big Y-700 и послао BAM на YFull.

(https://i.postimg.cc/D0Css1K1/image.png)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Фебруар 21, 2022, 01:35:16 поподне
Da to je Velikić-
Тренутно https://www.yfull.com/live/tree/R-FT73970/ , https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-BY63937 .
Da to je Velikić iz kosmajskog kraja (Ropočevo, Sopot) i unet je u bazu "Društva Poreklo".U bazi je i Y23 Čokića. O istraživanjima koja su tamo vršena više informacija ima na prethodnoj strani.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 22, 2022, 05:48:14 пре подне
Када ћете објавити резултате за Зеленовиће? :)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: missur Фебруар 22, 2022, 08:05:52 пре подне
Имам теорију да су Арнаути пореклом из околине Скадра. Читао сам на другом форуму дa Имају исти генетски код као 'Маргужа ' или како год се група звала у Кућима пре него што ју старокуци и Дрекаловићи заузели oколину Подгорице. Тијат има смисла из 4 разлога.

1. Породица  живело у непосредној близини Скадра („Албанија“).

2. Тако да се неко ко долази одавде хлади да се зове 'Арнаут'.

3. У Кућима постоји село 'Косоре' као и село у Врлици.

4.  Арнаути из Врлике и Ливко Поља кажу да су се некада презивали Миланић и да су пореклом из Црне Горе. Теорија је да су заправо из породице Миличић из .

Ima i arhivski zapis ks početka 18. stoljeća da su Kosore naselili Arnauti tj. navedeno je ne kao prezime već kao Arnaut kao etnik. Spominje se u članku Ante Solda iz 1997. Moram pronać točno citat.

Testirani Arnauti se dosta razlikuju. Svi imaju R1a, ali ako se dulblje pogledaju razlike to ukazuje na genetsko razdvajanje pune dublje u prošlosti nego 18. stoljeće.  Vjerojatno je naseljeno nekoliko obitelji s istog područja (Skadar možda) koji su činile bratstvo Arnaute u Kosorama.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Фебруар 22, 2022, 09:21:39 пре подне
Када ћете објавити резултате за Зеленовиће? :)

Сигурно не пре него што се неки не тестира, а за сада није ни један.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 22, 2022, 01:17:32 поподне
Сигурно не пре него што се неки не тестира, а за сада није ни један.

Зашто ништа ниси рекао? Ja могу да нађем Зеленовића из Читлука да се тестира У Београду ако
желетe? Мислио сам да сте све већ тестирали и да пуштате po једну породицу дневно 😄
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Фебруар 22, 2022, 01:35:35 поподне
Зашто ништа ниси рекао? Ja могу да нађем Зеленовића из Читлука да се тестира У Београду ако
желетe? Мислио сам да сте све већ тестирали и да пуштате po једну породицу дневно 😄

Вашег кандидата за тестирање можете пријавити преко контакт форме, која се налази на следећем линку:

https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Фебруар 22, 2022, 01:35:54 поподне
Зашто ништа ниси рекао? Ja могу да нађем Зеленовића из Читлука да се тестира У Београду ако
желетe? Мислио сам да сте све већ тестирали и да пуштате po једну породицу дневно 😄

Не водим овај пројекат тестирања Врличана, тако да не сматрам да треба да одређујем које породице ће се тестирати. Ту су Cvitkovac и Зрно, па нека кажу да ли им се Зеленовићи уклапају у концепцију истраживања.

Што се тиче херцеговачких Зеленовића, књига о генетичком пореклу херцеговачких српских породица излази у првој половини марта, па ће тамо моћи да се прочита о томе коме су сродни и да ли је предање о њиховом пореклу тачно.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Фебруар 23, 2022, 08:52:34 пре подне

Што се тиче херцеговачких Зеленовића, књига о генетичком пореклу херцеговачких српских породица излази у првој половини марта, па ће тамо моћи да се прочита о томе коме су сродни и да ли је предање о њиховом пореклу тачно.

Сјајно. Хвала, другар :)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Март 04, 2022, 05:15:29 поподне
Ево ми сад стиже резултат за Марјана и ко што сам наговјестио негативан је на FT25902 Т-. Што би наш народ реко:Ој маркеру мила справо поздрављам те здраво здраво.
Марјан је управо наручио панел код Yseq-а, видећемо шта ће бити...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Април 02, 2022, 11:20:08 пре подне
Марјан је управо наручио панел код Yseq-а, видећемо шта ће бити...
Око Марјана се Кранови о јаду забавише😉
Quick results summary:
I2a-M423 Panel processing
PH908 T+
FT14506 G-
A356 T-
Y32084 A-
Y151633 T-
Y126296 A-
Y84307 G-
A5913 G-
BY111699 processing
FT169314 processing
FT355750 processing
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Мај 10, 2022, 10:39:13 поподне
Од Марјана дигоше руке, значи још једна звездица
,нисам ово очекиво...
Quick results summary:
I2a-M423 Panel
PH908 T+
FT14506 G-
A356 T-
Y32084 A-
Y151633 T-
Y126296 A-
Y84307 G-
A5913 G-
BY111699 C-
FT169314 A-
FT355750 C-
Y51673 C-
FT138628 A-
FT36524 A-
MF2888 A-
BY125046 G-
Y183467 C-
Y265409 C-
Y48599 C-

Most specific position on the YFull YTree is I-PH908

You are negative for all downstream SNPs

Чини ли ми се или овде још има неких грана које би могли проверити?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Мај 11, 2022, 09:51:45 пре подне
Од Марјана дигоше руке, значи још једна звездица
,нисам ово очекиво...
Quick results summary:
I2a-M423 Panel
PH908 T+
FT14506 G-
A356 T-
Y32084 A-
Y151633 T-
Y126296 A-
Y84307 G-
A5913 G-
BY111699 C-
FT169314 A-
FT355750 C-
Y51673 C-
FT138628 A-
FT36524 A-
MF2888 A-
BY125046 G-
Y183467 C-
Y265409 C-
Y48599 C-

Most specific position on the YFull YTree is I-PH908

You are negative for all downstream SNPs

Чини ли ми се или овде још има неких грана које би могли проверити?

Има сигурно непокривених грана. Предлажем упоређивање њиховог пакета I2a-M423 са стаблом I2-PH908 са нашег портала:

https://www.yseq.net/images/trees/I2a-M423_tree.pdf?date=2020-11-10

https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2021/11/I2-PH908-osnovno.png
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Мај 11, 2022, 10:47:23 пре подне
Има сигурно непокривених грана. Предлажем упоређивање њиховог пакета I2a-M423 са стаблом I2-PH908 са нашег портала:

https://www.yseq.net/images/trees/I2a-M423_tree.pdf?date=2020-11-10

https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2021/11/I2-PH908-osnovno.png
Упоређиво сам са Yfull стаблом и оно што ми није јасно је што нису прво проверили FT16449 а гађали су низводне гране од њега, мало је нелогично осим ако они ненају какав други резон.Ваљало би можда ући у причу са Yseq и предложити им неки Балкан ПХ908 панел и видети да ли је то изводљиво. Скратило би муке и њима и нама а поготово време чекања...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Мај 11, 2022, 11:04:18 пре подне
Има сигурно непокривених грана. Предлажем упоређивање њиховог пакета I2a-M423 са стаблом I2-PH908 са нашег портала:

https://www.yseq.net/images/trees/I2a-M423_tree.pdf?date=2020-11-10

https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2021/11/I2-PH908-osnovno.png

Колико више има тих PH908 грана...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Мај 11, 2022, 11:12:08 пре подне
Упоређиво сам са Yfull стаблом и оно што ми није јасно је што нису прво проверили FT16449 а гађали су низводне гране од њега, мало је нелогично осим ако они ненају какав други резон.Ваљало би можда ући у причу са Yseq и предложити им неки Балкан ПХ908 панел и видети да ли је то изводљиво. Скратило би муке и њима и нама а поготово време чекања...

FT16449 немају у понуди јер је, према њима, "непоуздан". Имају тако они и за друге хаплогрупе "прескакања", зато увек треба бити опрезан са панелима хаплогрупа и видети које тачно снипове имају у понуди, а потом то упоредити са филогенетским стаблима.

Колико више има тих PH908 грана...

Превише.  ;D
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Мај 27, 2022, 08:24:37 поподне
35. Ђапић, Ђурђевдан, Биочић, Дрниш, E-V13>Z5018>Z16659>S2972

Хаплотип тестираног на 25 маркера (нови стандард Биолошког факултета, уместо досадашњих 23 маркера) поседује за ову грану снижену вредност маркера DYS449=30. Најближа поклапања хаплотипова (22/23) има са двојицом Булатовића из села Раћи у Кучима и по свој прилици припадају истом генетичком роду.

Тестирани ништа није навео о пореклу своје породице.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Мај 30, 2022, 03:01:38 поподне
37. Билић, Јовањдан, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном. Најближа поклапања има са Бајићем из Бугојна (Јовањдан), Зековићем из Тушине код Шавника (Никољдан), Благојевићем из Дубе код Плужина (Ђурђевдан) и Красићем из Кокора код Прњавора (Ђурђевдан), од све четворице разликује се на 2 од 23 маркера. У литератури нисам успео пронаћи више података о овим Билићима, а тестирани је у упитнику навео само да су по предању даљим пореклом са Косова.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Мај 30, 2022, 08:03:49 поподне
37. Билић, Јовањдан, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном. Најближа поклапања има са Бајићем из Бугојна (Јовањдан), Зековићем из Тушине код Шавника (Никољдан), Благојевићем из Дубе код Плужина (Ђурђевдан) и Красићем из Кокора код Прњавора (Ђурђевдан), од све четворице разликује се на 2 од 23 маркера. У литератури нисам успео пронаћи више података о овим Билићима, а тестирани је у упитнику навео само да су по предању даљим пореклом са Косова.

За Билиће постоји прича да су са Купреса, тј. Вуковског поља и да су се раније презивали Вуковљанин. То је у складу са резултатом Бајића из Бугојна, које је одмах ту. Харамбаша Вучен Вуковљанин Гвозденов  је 1710. био у Цивљанима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Мај 30, 2022, 08:19:03 поподне
35. Ђапић, Ђурђевдан, Биочић, Дрниш, E-V13>Z5018>Z16659>S2972

Хаплотип тестираног на 25 маркера (нови стандард Биолошког факултета, уместо досадашњих 23 маркера) поседује за ову грану снижену вредност маркера DYS449=30. Најближа поклапања хаплотипова (22/23) има са двојицом Булатовића из села Раћи у Кучима и по свој прилици припадају истом генетичком роду.

Тестирани ништа није навео о пореклу своје породице.

Ђапићи из Биочића су повезани са Ђапићима из Бителића код Врлике/Сиња, за које има прича да су досељени из Јања у Босни 1689. У Биочићу су 1755. били Сава и Јован Ђапић (Сава и 1735.).

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Мај 30, 2022, 09:18:44 поподне
35. Ђапић, Ђурђевдан, Биочић, Дрниш, E-V13>Z5018>Z16659>S2972

Хаплотип тестираног на 25 маркера (нови стандард Биолошког факултета, уместо досадашњих 23 маркера) поседује за ову грану снижену вредност маркера DYS449=30. Најближа поклапања хаплотипова (22/23) има са двојицом Булатовића из села Раћи у Кучима и по свој прилици припадају истом генетичком роду.

Тестирани ништа није навео о пореклу своје породице.

Попис из 1701 за село Бителић наводи
Цитат
Stari posjednici zemlje u spomenutome selu do ovoga prošlog rata su
navedeni ispod:
Рат који је почео 1683

Цитат
‒ Kapić /može i : Đapić, Ćapić/ Petre sin Ivana. On je sada na neprijateljskoj
teritoriji.
‒ Drugi Kapić, Pavle. On je umro. Njegov sinovi Rado, Rad/iv/oj i Đuro
su sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Drugi Kapić, Novica. Umro je. Njegov sinovi Vučić i Radoš su sada na
neprijateljskoj teritoriji.

Радивој Ћапић 1715 списак за Бителић
Вучић Ћапа 1689 списак за Бителић


37. Билић, Јовањдан, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном. Најближа поклапања има са Бајићем из Бугојна (Јовањдан), Зековићем из Тушине код Шавника (Никољдан), Благојевићем из Дубе код Плужина (Ђурђевдан) и Красићем из Кокора код Прњавора (Ђурђевдан), од све четворице разликује се на 2 од 23 маркера. У литератури нисам успео пронаћи више података о овим Билићима, а тестирани је у упитнику навео само да су по предању даљим пореклом са Косова.

Цитат
Dana 4. ožujlкa 1715  Giouan Bilich zatražili su da nastave i dalje obrađivati zemlje koje su bile u njihovu
posjedu i pod Osmanlijama.

Пошто Билића нема у попису из 1701 могуће да је дошао у Бителић после пописа 1701-1715 и обрађивао ту земљу и избегао 1714 почетком рата.

Село Губин у Ливањском пољу
Цитат
Vukovljak -'prije
se zvali. Bilić; doselili su iz Civljana kod Vrlike (Dalmacija). Slave ~v. Jovana.

Постоји село Билићи у Петровој Гори.(постојало боље рећи)

Красићи попис Цивљани 1692 Андрија и Сава,1701 Андрија син К(а)рашића? у Прхову(Кољани),
Становали у селу Шушњар пар километара од села Кукар ,можда ће значити неком.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: crni Мај 31, 2022, 02:34:14 поподне
Попис из 1701 за село Бителић наводи
Цитат
Stari posjednici zemlje u spomenutome selu do ovoga prošlog rata su navedeni ispod:
Рат који је почео 1683
Цитат
‒ Kapić /može i : Đapić, Ćapić/ Petre sin Ivana. On je sada na neprijateljskojteritoriji.
‒ Drugi Kapić, Pavle. On je umro. Njegov sinovi Rado, Rad/iv/oj i Đuro su sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Drugi Kapić, Novica. Umro je. Njegov sinovi Vučić i Radoš su sada na neprijateljskoj teritoriji.
Радивој Ћапић 1715 списак за Бителић
Вучић Ћапа 1689 списак за Бителић

Двије се куће Ђапића биљеже 1710. године према катастарском списку за село Биочић.

Прва је латиничне словне ознаке H. старјешине Stoian Giapich q. Nouach са 9 чланова домаћинства (2 од оружја, 2 дјечака, 1 жена, 4 дјевојчице).
Друга је латиничне словне ознаке N. старјешине Tomaso Giapich q. Filip са 7 чланова домаћинства (2 од оружја, 3 дјечака, 2 женe, - дјевојчицa).

Овдје се може претпоставити да се ради о помену исте особе, 1701. у Бителићу пок. Новица К(Ђ)апић, у Биочићу 1710. године пок. Новак Ђапић?

Занимљива може бити и биљешка о двојици Ђапића из Биочића, посједника земљишних честица (пашњака?) на катастарском спису за сусједно село Штиково из 1756. године.

Први је старјешина Jouan Japich (per anime sedeci), са 16 душа, власник двије з. ч. укупне површине од готово 1,2 хектара, ограничених мјесним пашњацима (3 campi, 2 quadri, 47 tauole), катастарске ознаке земљишних честица латинично OOj.
Други је старјешина Saua Japich (per anime diecinoue), са 19 душа, власник двије з. ч. нешто мање укупне површине од готово 0,4 хектара, са исто ограничених мјесним пашњацима (1 campi, - quadri, 29 tauole), катастарске ознаке земљишних честица латинично OO2.

Поред поменуте двојице Ђапића, из Биочића су забиљежени посједници на истом катастарском спису Штикова 1756. године и петорица старјешина Грубача (Grubaz), 1 Малешевић (Malleseuich), 2 Вуцеља (Vucelich), 3 Црнчевића (Circeuich), 1 Дерета (Deretich), 1 Вукмировић (Vucomirouich), 1 Јањић (Gniaganin), 4 Ожеговића (Osegouich).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Atlantische Мај 31, 2022, 04:03:21 поподне
1 Јањић (Gniaganin),
Јањанин, вероватно потомци досељеника из 1689.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Мај 31, 2022, 08:38:37 поподне
Рат који је почео 1683Радивој Ћапић 1715 списак за Бителић
Вучић Ћапа 1689 списак за Бителић


Двије се куће Ђапића биљеже 1710. године према катастарском списку за село Биочић.

Прва је латиничне словне ознаке H. старјешине Stoian Giapich q. Nouach са 9 чланова домаћинства (2 од оружја, 2 дјечака, 1 жена, 4 дјевојчице).
Друга је латиничне словне ознаке N. старјешине Tomaso Giapich q. Filip са 7 чланова домаћинства (2 од оружја, 3 дјечака, 2 женe, - дјевојчицa).

Овдје се може претпоставити да се ради о помену исте особе, 1701. у Бителићу пок. Новица К(Ђ)апић, у Биочићу 1710. године пок. Новак Ђапић?



Бителић:

*Providur Emo dozvolio je 1714. godine Radoizzi, Todoru i Simonu
Giappichu, koji žive u brojnoj porodici od 60 članova, da nastave obrađivati
zemlje koje su posjedovali i pod Osmanlijama.*



Јесте да је одударање Стојан од Симона и Томасо од Тодора али требало би видети ,да ли постоји следећи катастар за Биочић?

Јањанин, вероватно потомци досељеника из 1689.

Нешто ми је пало на памет везано за те Јањане(Giagn) који се помиње често.

Некад је на петровом пољу постојало село Гајин што би требало да је на територији данашњег села Ружић.
Кристијан Јуран у свом раду о морлацима наводи да се то село писало као Gajina (Gagina).

Цитат
Generalni providur Alessandro Molin 1689. dodijelio je zemlje
obiteljima kојsu u Bitelić, uz rijeku Cetinu, došle ranije s područja Janja
(Giagn) u Turskoj. Harambaša Vukadin Lalcovich predvodio je dvadeset
porodica čiji su glavari bili: Vucich Giappa, Nicola Rapouich, Michiel Perissich,
Radiuoi Rappo, Mihail Petrouich, Stoian Cassich Milin Cassich,
Iuan Cassich, Iun Mircetich, Petar Lunich, Gruissa Casnich, Stogian Giappa,
Simon Mattieuich, Gie Mattieuich, Marco Rista, Gligoria Nicolich,
Iuanco Giuricich, Mattias Giuricich i Melose Stanich.


Цитат
U isto je vrijeme harambaša
Vid Obućina iz Janja doveo dio porodica, koje su iz istih rodova
kao one iz Bitelića, i naselio ih na područje Drniša (Ružić i Sedramić).

Цитат
*Јanj - brdo, visoravan i rijeka u zapadnoj Bosni u blizini Šipova. Pod harambašom Vidom Obućinom koji je doveo porodice iz Janja na područje Ružića i Sedramića, i
za njih dobio investiture istog dana kad i Harambaša Lalković (31. 12. 1689.), nalaze
se, među ostalim, Vucich Giapich Iuan Cassich, Vucadin Strizeuich, Vucadin Perisich
i Radivoi Tripich. Zatim Radivoj Luninovich, koji se naselio u Kričkama, i Stoian
Casich, koji se naselio u Žitniću .




Већина презимена на списку из 1689 као досељеници из Јања се налази на списку из 1701 као стари посједници земље под османлијама укључујући презиме харамбаше Лалковића.
Наравно не тврдим да сеобе из Јања у Босни није било али треба узети у обзир да многи који су наведени као новодошли из Босне су уствари из других места.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Мај 31, 2022, 08:45:45 поподне






Већина презимена на списку из 1689 као досељеници из Јања се налази на списку из 1701 као стари посједници земље под османлијама укључујући презиме харамбаше Лалковића.
Наравно не тврдим да сеобе из Јања у Босни није било али треба узети у обзир да многи који су наведени као новодошли из Босне су уствари из других места.

Чисто ради прегледности ради људи који немају рад пошто на претходној страни није могло да стане :

Попис 1701 за Бителић :

Цитат
Sada su raja /sela/:
Zimmija Đurković Nikola, kuća 1
Zorjovanović Marko, kuća 1
Kuća ........... 2

Цитат
Stari posjednici zemlje u spomenutome selu do ovoga prošlog rata su
navedeni ispod:

‒ Tužić/Nožić? Kara Muharrem. Sada je u Belgradu. /Glamoč/
‒ Drugi Tužić, Ahmed. On je umro. Nema nikoga od njegovih ko bi zatražio
tapiju.
‒ Gutić Petre. Sada je na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Ismail Ramadan/ov?/ /ispod Ismail piše:/ prisutan je / a iznad Ramadan
piše:/ umro je.
Sada je njegov maloljetni sin u nahiji Livno.
‒ Var/i/čić Mustafa. Nije poznato je li živ. Njegova je zemlja
upražnjena.
‒ Bogavac Šaban. On je umro. Njegov je sin sada u Belgradu.
‒ Osman sin Muhji-a, odabaša. On je umro. Sada su prisutne njegove
kćeri Aiša, Emina i Merjem.
‒ Salih sin Alije. Umro je. Njegova je zemlja upražnjena.
‒ Drugi Tužić Alija. Umro je. Njegova je zemlja upražnjena.
‒ Starac Mehmed. Njegov je sin sada u Zenici.
‒ Karadža Ahmed. Umro je. On nema nikoga svoga. Njegovo je mjesto
upražnjeno.
‒ Kapić /može i : Đapić, Ćapić/ Petre sin Ivana. On je sada na neprijateljskoj
teritoriji.
‒ Drugi Kapić, Pavle. On je umro. Njegov sinovi Rado, Rad/iv/oj i Đuro
su sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Drugi Kapić, Novica. Umro je. Njegov sinovi Vučić i Radoš su sada na
neprijateljskoj teritoriji.
‒ Kašić Petre. Umro je. Njegov sin Mileta je sada na neprijateljskoj
teritoriji.
‒ Drugi Kašić, Stojan. On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Drugi Kašić, Nikola . On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Drugi Kašić, Miše. Umro je. Njegov sin Jurica sada je na muslimanskoj
teritoriji.
‒ Đuro Mirčetić. On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Matija-oglu Vukašin. On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Drugi Matija?-oglu Manojlo. On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Ilija .........? On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Nikola Popović. On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Vukadire Jurić?/Pobrić?. On je sada na neprijateljskoj teritoriji
‒ Zimmija Lalo. Umro je. Njegovi sinovi su na neprijateljskoj
teritoriji.
‒ Knez Kardaša Petre. On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Popović Jovan. On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Drugi Ilija, Popović. On je na muslimanskoj teritoriji.
‒ Popović Mirko. Umro je. Njegov sin je na muslimanskoj teritoriji.
‒ Vučković /Vučko oglu/ Nikola. Umro je. Njegov sin je na muslimanskoj
teritoriji.
‒ Sladojević Nikola. On je umro. Njegov sin je na muslimanskoj
teritoriji.
‒ Raš/t/egorac /Raš-t-egorče/ Jure. On je na muslimanskoj teritoriji.
‒ Lalković Jovan. Umro je. Njegova kćerka je na muslimanskoj
teritoriji.
‒ Ćalić Čojko/Čupko?. On je na muslimanskoj teritoriji.
‒ Mrvić Pavle. Umro je. Jedan njegov sin i dvije kćerke se sada nalaze u
blizini Travnika, na muslimanskoj teritoriji.
‒ Roživan?-oglu Marko. On je prisutan i stanovnik je /ovoga sela/.
‒ Simo Đurić. On je sada na neprijateljskoj teritoriji.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јун 09, 2022, 07:59:58 поподне
можда случајност можда не

14. IV. 1431.

Lovro Gonirebić kupuje na dražbi vinograd od tri gonjaja u Donjemu Polju po cijeni od trideset libara malih denara. Vinograd koji je pripadao pokojnome klesaru Radoslavu Stojslavliću na dražbu je stavljen na molbu i traženje ser Nikole Petrevića i ser Stjepana Marženića, izvršitelja oporuke pokojnoga Radoslava,a radi isplate duga prema oporuci.

Radoslav Stojslavlić iz sela donje polje ,sibenik

Цитат
Actum Sibenici in platea comunis coram ser Florio condam Petrii Tauelich examinatore,
presentibus Radach precone comunis et Radoslauo Zocherlich testibus.
Cum ad instantiam et petitionem comissariorum olim Radoslaui Stoyslaulich lapicide
videlicet ser Nicolai Petreuich et ser Stefanii Marzenich incantaretur vna
vinea dicte comissarie posita in Campo Inferiori districtus Sibenici super terra ser
Francisci Papich, iuxta Iohannis Stanich,]


Nevest-1604. Antun Stoislavić
Nevest-1610. Radonja Stoislavić
Lagatorovo Selo-1614. Petar Stoslavić
Lagatorović-1611. Stojslavić Nikola (Petar + Lula)

Lagatorović-bivse selo na petrovom polju



Današnji oblik prezimena (Stoisavljević) nalazimo u dokumentu od
26. 8. 1741. godine, u kojem je naveden harambaša Todoro Stoissaglievich.

U Otišiću su 1810. godine tri porodice Stoisavljević s 53 člana (Pop
Petar 32, !lija 15 iAleksa 6 članova).'''
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Јул 01, 2022, 10:22:40 поподне
Један резултат са 23andMe:

Борковић, Никољдан, Кољане, Врлика, R1a-M458>YP417
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: missur Јул 07, 2022, 12:02:08 поподне
Један резултат са 23andMe:

Борковић, Никољдан, Кољане, Врлика, R1a-M458>YP417

Ima baš dosta YP417 u ovom kraju
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 07, 2022, 02:27:12 поподне
Дефинитивно један од крајева са највећим процентом словенске генетике у Срба генерално.  Видећемо шта ће рећи даља тестирања.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Јул 07, 2022, 02:42:45 поподне
Иако постоје преклапања са Србима западно (Сев. Далмација, Лика), разликује се донекле однос хаплогрупа, па и присуство одређених подграна као да приближава ову област Херцеговини (ово што је Христифор приметио у виду појачане словенске генетике). Што је можда негде и очекивано. По свему судећи ће процентуално бити више I2-Y3120, R1a и R1b, а мање N2-P189, J2b, I1, G2a, итд.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 07, 2022, 02:48:35 поподне
Добро запажање за сличност  са Херцеговином.  Ако се не варам проценат словенске генетике је на око 60%, толико је и у Херцеговини с тим да је узорак за њу многоструко већи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Јул 07, 2022, 02:53:36 поподне
Добро запажање за сличност  са Херцеговином.  Ако се не варам проценат словенске генетике је на око 60%, толико је и у Херцеговини с тим да је узорак за њу многоструко већи.

Нисам гледао конкретно проценте, мада не би било лоше упоредити. Него је очигледно присуство неких подграна присутних у Источној Херцеговини. Осим високог процента I2-PH908, јавља се R1a-YP417, R1a-YP4278, подгране E-V13 и R1b са очигледном матицом у Источној Херцеговини, итд.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 07, 2022, 03:17:48 поподне
Чим се спомене веза са Херцеговином сетим се Мириловића, а само су један од   херцеговачких  родова  досељених у тај крај.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јул 08, 2022, 06:39:00 поподне
36. Девић, Лучиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могао би припадати роду Никшића, али с обзиром на модалност хаплотипа та претпоставка би била изведена више на основу славе. Нема ниједан карактеристичан и немодалан маркер, тако да су му многи хаплотипови блиски, а да те блискости не морају имати филогенетски значај. Има више блиских хаплотипова на подручју Далмације, а они који славе Лучиндан прилично су му далеки, Опачићи најближи, али и они на 6 маркера разлике од 23.

О Девићима сам у литератури нашао сљедеће:
"Девић, Штиково св. Лука,  досељени су из Босне, наводно "после 1750. године" Једно њихово домаћинство има породични надимак Лукетићи, а једно Ђапић."

И у оближњем селу Биочићу има Девића који славе св. Луку. Предање које наводи тестирани је да су "У Штиково дошли из Биочића, из засеока Девићи."

Препорука је свакако тестирање никшићког SNP-a FT190799 код YSeqa, а још боље је да се уради неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јул 08, 2022, 07:00:04 поподне
36. Девић, Лучиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могао би припадати роду Никшића, али с обзиром на модалност хаплотипа та претпоставка би била изведена више на основу славе. Нема ниједан карактеристичан и немодалан маркер, тако да су му многи хаплотипови блиски, а да те блискости не морају имати филогенетски значај. Има више блиских хаплотипова на подручју Далмације, а они који славе Лучиндан прилично су му далеки, Опачићи најближи, али и они на 6 маркера разлике од 23.

О Девићима сам у литератури нашао сљедеће:
"Девић, Штиково св. Лука,  досељени су из Босне, наводно "после 1750. године" Једно њихово домаћинство има породични надимак Лукетићи, а једно Ђапић."

И у оближњем селу Биочићу има Девића који славе св. Луку. Предање које наводи тестирани је да су "У Штиково дошли из Биочића, из засеока Девићи."

Препорука је свакако тестирање никшићког SNP-a FT190799 код YSeqa, а још боље је да се уради неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY)

У Штиково и јесу дошли из Биочића, у којем је 1710 било четворица, а у Штикову један, тако да су одавно на том подручју. Дакле, оно за досељење иза 1750. из Босне се може одбацити.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 08, 2022, 07:08:36 поподне
Ценим да  би од ових Девића могао потицати бивши украјински репрезентативац наше горе лист Марко Девић.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

(https://rs.n1info.com/wp-content/uploads/2015/08/marko-devic-37988.jpeg)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јул 08, 2022, 07:11:31 поподне
39. Борковић, Никољдан, Лактац, Хрваце

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има двије карактеристичне вриједности DYS576=19, DYS570=19. Нико од досад тестираних Дробњака нема обе ове вриједности. Они који имају једну од ове двије вриједности или су славом или географски или укупним хаплотипом далеко од Борковића. На подручју Далмације међу тестираним Дробњацима такође нема блиских, најближи су Шеати из Книна, али и они на 3 маркера разлике и управо на карактеристичним маркерима. По укупном хаплотипу најближи су му Дробњак (Ђурђиц) из Штитара/Беране и Тодорић (Ђурђевдан) из Равни/Ужице, са којима се разликује у једном маркеру (DYS570).

Тестирани је навео да су Борковићи "Пореклом из оближњег Отишића, а даљом старином из Црне Горе". У литератури о њима налазимо сљедеће податке:

"Borković
Slave Svetog Nikolu. Ovaj je rod jedan od većih rodova u Cetinskoj krajini. Žive u Lučanima, Otišiću, Gornjim Koljanima i Laktacu, a svi slave Svetog Nikolu. Borkovići su u Laktacu 1810. godine bili najbrojnija porodica među pravoslavnim rodovima (Nikola i Simo žive u zajednici od 15 članova)."

"Borković (Borcovich)
Borkovići slave Svetog Nikolu. Stari su rod koji na području Cetinske krajine živi na više mjesta (Lučane, Laktac, Koljane i Otišić). Početkom 18. stoljeća Nicolo Borcovich qm Rados ima porodicu s 5 članova i dobio je zemlje na području Otišića. Borković Pava 1810. godine ima veliku porodicu od 24 člana. Borkovići su 1846. godine podijeljeni, 7 ih je upisano kao vlasnici i suvlasnici stojnih kuća u Otišiću: Spiridone, Nicolo, Maria, Pietro, Marco, Elia i Paolo. Sedam Borkovića i dvojica Bolkovića 1877. su vlasnici devet kuća u selu. Nakon 1878. godine jedna je porodica kupila zemlju u Ćoslijama i tu se naselila zadržavajući staru slavu, Svetog Nikolu, Dio porodice 1922. je godine koloniziran u Aleksandrovo kod Prilepa (Makedonija)"
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 08, 2022, 07:16:40 поподне
Имамо од скора тестираног Борковића, Никољдан, Кољане, Врлика, R1a-M458>YP417.  Не знам да ли су имали предање о заједничком пореклу.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јул 08, 2022, 07:21:23 поподне
Имамо од скора тестираног Борковића, Никољдан, Кољане, Врлика, R1a-M458>YP417.  Не знам да ли су имали предање о заједничком пореклу.

Судећи по овом што је објављено у литератури, имали су.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 08, 2022, 07:24:00 поподне
Сасвим логично због истог презимена, славе и географије. Срећом  генетика је још једном помогла да се разреше недоумице.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јул 08, 2022, 07:24:14 поподне
Кољане и Лактац су суседна села. Чудно да се на поклапају.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 08, 2022, 07:26:22 поподне
Можда се неко прибратио, поставља се онда питање ко је оригинални Борковић у том случају?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јул 08, 2022, 07:36:00 поподне
40. Калинић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припадају хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Одлично се уклапа у род Тепчана из Старе Херцеговине. Посједује све њихове каркатеристичне вриједности: DYS391=10, DYS439=11, DYS481=29, DYS549=12. Једино на DYS458 имају вриједност 18 која немају други Тепчани. По хаплотипу најближи му је Бадњар из Подгоре/Жабљак (2/23), који такође слави Никољдан. У сваком случају, занимљива потврда миграционе везе Стара Херцеговина/Крајина.

У литератури се о Калинићима може наћи сљедеће:
"Kalinić
Stara porodica čiji su pripadnici krajem 17. i početkom 18. stoljeća bili harambaše. Harambaša Sava Kalinić doveo je 12. 1. 1693. iz Bosne brojne porodice na ovo područje. Godine 1696. harambaši Vidu Kaliniću dodijeljene su zemlje kod Vukovića mosta gdje je imao šarampov! Godine 1697. harambaša Sava Kalinić dobio je kuću u Garjaku, koju je ostavio Turčin Turusdijić, i mlin za kukuruz s jednim žrvnjem Kalinići su živjeli u Gornjim Koljanima između Inglendža i Relića te u Donjim Koljanima između Škerbića i Denića. Na ovom lokalitetu postojao je i potok Calinich. Godine 1810. godine Kalinići su uz Katiće najbrojniji rod u Koljanima. Žive u devet porodica s 52 člana (Todor 21 član, Mitar 3 člana, Spiro 4 člana, Antona 4 člana, Ilija 3 člana, Nikola 2 člana, David 4 člana, Simo 8 članova, Miailo 3 člana). Teodoro je Calinich 1813. godine jedan od tutora Parohije u Dragoviću. Godine 1831. Simo Calinich glavar je (capo villa) Koljana. Godine 1846. u Koljanima je 14 stojnih kuća u kojima žive Kalinići. U Gornjim Koljanima jesu Nicolo, Flora (Cvita op.p.) i Simeone, a u Donjim Koljanima Marco, Stefano, Elia, Pietro qm Antonie, Natalina (Božica op. a.), Simeone, Basilio (Vasilije op.p.), Pietro qm Simeone, Nicolo, Pietro qm David i Marco. Tridesetak godina kasnije udvostručio se broj vlasnika kuća iz ovog roda, pa je tako 1878. dvadeset-sedmero Kalinića vlasnika kuća u Koljanima. Godine 1946. u Stanišić su se odselili Ђuro s dvama članovima porodice i Gojko pok. Krste sa šest članova porodice. Od 1956. do 1958. godine pripadnicima ovog roda eksproprirane su nekretnine za potrebe gradnje HE Peruća. Od Kalinića je nastalo prezime Tabala, koje je bilo u upotrebi u 19. stoljeću. Taballa je 1813. godine bio član tutorstva Parohije Dragović. Godine 1874. Vjenčao se Božo Kalinić (Tabala), sin pok. Marka Kalinića. Pravoslavni Kalinići žive u Bilišanima i Drnišu, a rimokatolici u Broćancu. Od Kalinića
potječu i Relići (Reljići)."
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Јул 08, 2022, 08:05:24 поподне
41. Вукман, Аранђеловдан, Отишић/Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера издваја се DYS385ab=15-15. По укупној блискости најближи му је Хуремовић из Јање (1/23), који уједно посједује и DYS385ab=15-15. Од хаплотипова у Крајини најближи му је Пражић (Ђурђевдан) из Млакве, Перушић (2/23), који такође посједује DYS385ab=15-15.

Нисам успио наћи Вукмане у списковима далматинских Срба. Али јесам Вукомане. Тестирани је у упитнику писао Вукман, тако да не знам који је облик правилан. Како год, ово је што се у њима може наћи у литератури:

"Vukoman (Vucoman)
Slave Svetog Arhanđela Mihaila. Vukomani 1810. godine žive u dvjema porodicama s 15 članova (Miailo 13 i Ilija 2 člana) Vucoman Elia, Pietro i Natale 1846. su godine vlasnici stojnih kuća u Otišiću I 1877. godine Vukomani imaju isti broj kuća. Vukomana nema u drugim mjestima na području Dalmacije, ali ih ima u Gerzovcima (Mrkonjić Grad) i u Bočcu (Banja Luka)."

Препорука је свакако или дубински тест (Nebula, Dante, BIGY) или М423 Panel Yseq.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 08, 2022, 08:10:22 поподне
Заредао Jуг у свеопштој офанзиви. Врличани били активни на тестирању, свака част.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јул 09, 2022, 12:17:23 поподне
41. Вукман, Аранђеловдан, Отишић/Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера издваја се DYS385ab=15-15. По укупној блискости најближи му је Хуремовић из Јање (1/23), који уједно посједује и DYS385ab=15-15. Од хаплотипова у Крајини најближи му је Пражић (Ђурђевдан) из Млакве, Перушић (2/23), који такође посједује DYS385ab=15-15.

Нисам успио наћи Вукмане у списковима далматинских Срба. Али јесам Вукомане. Тестирани је у упитнику писао Вукман, тако да не знам који је облик правилан. Како год, ово је што се у њима може наћи у литератури:

"Vukoman (Vucoman)
Slave Svetog Arhanđela Mihaila. Vukomani 1810. godine žive u dvjema porodicama s 15 članova (Miailo 13 i Ilija 2 člana) Vucoman Elia, Pietro i Natale 1846. su godine vlasnici stojnih kuća u Otišiću I 1877. godine Vukomani imaju isti broj kuća. Vukomana nema u drugim mjestima na području Dalmacije, ali ih ima u Gerzovcima (Mrkonjić Grad) i u Bočcu (Banja Luka)."

Препорука је свакако или дубински тест (Nebula, Dante, BIGY) или М423 Panel Yseq.
Неким чудом сам дошо до пописа Отишића из 1710. али је толико нечитак и избледио да је врло тешко било шта разазнати па ако неко има бољу резолуцију и наравно искуство у читању старих пописа ваљало би да проба да види има ли Вукмана тамо те године. А ја ко увијек могу да понудим тестирање у Берлину.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Јул 09, 2022, 02:26:28 поподне
Неким чудом сам дошо до пописа Отишића из 1710. али је толико нечитак и избледио да је врло тешко било шта разазнати па ако неко има бољу резолуцију и наравно искуство у читању старих пописа ваљало би да проба да види има ли Вукмана тамо те године. А ја ко увијек могу да понудим тестирање у Берлину.

Nema ,mada im se zaseok nalazi između Popadica i Subotica.
MIiat Popadic  i Subota Stoissevich na spisku 1710.
Jedini Vukman kao ime na ovom spisku što sam ja gledao jeste Radivoj Dragicevic otac Vukman a tog prezimena kasnije nema,mada ima Dragic koji su propisani 1710 ali u Maovicama.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јул 09, 2022, 05:12:04 поподне
Nema ,mada im se zaseok nalazi između Popadica i Subotica.
MIiat Popadic  i Subota Stoissevich na spisku 1710.
Jedini Vukman kao ime na ovom spisku što sam ja gledao jeste Radivoj Dragicevic otac Vukman a tog prezimena kasnije nema,mada ima Dragic koji su propisani 1710 ali u Maovicama.
То су суседна села,можда има ту неке везе женидбене можда, ко зна...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Јул 09, 2022, 07:19:25 поподне
Ераковић, Ђурђевдан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>Y109474>BY30743. Поседује модалан хаплотип, укључујући и две вредности које карактеришу SNP профилисане родове Шаренаца и Елезовића, Y-GATA-H4=11 и DYS549=13. Врло блиска поклапања има са тројицом тестираних из рода А3 који такође славе Ђурђевдан. Ова слава је јако ретка међу до сада тестираним припадницима ове гране, па се може претпоставити да сви они који славе Ђурђевдан припадају истом генетичком роду. Са Тадићем из Црне Баре код Богатића има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, од Кешеља из Раникућа код Невесиња разликује се на само 1 од 23, а од Граховца из Невесиња на 2 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су се у околину Дрниша доселили крајем 17. или почетком 18. века из Бањана или из Његуша, а поменута поклапања са простора источне Херцеговине више иду у прилог досељавању са подручја Бањана. У циљу утврђивања најмлађе подгране којој припада, и додатног профилисања родова испод гране BY30743, Ераковићу бих препоручио дубинско тестирање помоћу WGS теста.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јул 09, 2022, 07:44:33 поподне
Ераковићa је било на катастру Штикова 1710. Можда и јесу дошли из краја одакле је наведено, али раније. Лично име Херак је пописано у више села околине Дрниша на турским дефтерима 16. в.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 09, 2022, 07:55:01 поподне
Још једна потврда херцеговачке везе и доминације словенских хаплогрупа.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Јул 10, 2022, 07:20:47 пре подне

41. Вукман, Аранђеловдан, Отишић/Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера издваја се DYS385ab=15-15. По укупној блискости најближи му је Хуремовић из Јање (1/23), који уједно посједује и DYS385ab=15-15. Од хаплотипова у Крајини најближи му је Пражић (Ђурђевдан) из Млакве, Перушић (2/23), који такође посједује DYS385ab=15-15.

Нисам успио наћи Вукмане у списковима далматинских Срба. Али јесам Вукомане. Тестирани је у упитнику писао Вукман, тако да не знам који је облик правилан. Како год, ово је што се у њима може наћи у литератури:

"Vukoman (Vucoman)
Slave Svetog Arhanđela Mihaila. Vukomani 1810. godine žive u dvjema porodicama s 15 članova (Miailo 13 i Ilija 2 člana) Vucoman Elia, Pietro i Natale 1846. su godine vlasnici stojnih kuća u Otišiću I 1877. godine Vukomani imaju isti broj kuća. Vukomana nema u drugim mjestima na području Dalmacije, ali ih ima u Gerzovcima (Mrkonjić Grad) i u Bočcu (Banja Luka)."

Препорука је свакако или дубински тест (Nebula, Dante, BIGY) или М423 Panel Yseq.
U ličnoj karti  stoji da je  prezime testiranog  Vukoman. U govoru se zna čuti kao Vukman. Na nadgrobnim pločama sela Otišića se pojavljuje i kao Vukuman. Prezime je najverovatnije izvedeno iz ličnog imena Vukman koga obilno srećemo u turskim defterima (iz 1550g i 1604g) a različito pisanje danas  je najverovatnije posledica shvatanja kako je "ispravno" pisati.  U izgovoru je uobičajeno Vukman pa sam napravio previd.

Od do sada testiranih Vrličana ko je najbliži Vukomanu?
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Exiled Јул 10, 2022, 09:11:47 пре подне

U ličnoj karti  stoji da je  prezime testiranog  Vukoman. U govoru se zna čuti kao Vukman. Na nadgrobnim pločama sela Otišića se pojavljuje i kao Vukuman. Prezime je najverovatnije izvedeno iz ličnog imena Vukman koga obilno srećemo u turskim defterima (iz 1550g i 1604g) a različito pisanje danas  je najverovatnije posledica shvatanja kako je "ispravno" pisati.  U izgovoru je uobičajeno Vukman pa sam napravio previd.

Od do sada testiranih Vrličana ko je najbliži Vukomanu?
Мислим да му је хаплотипски најближи Марјан али нисам сигуран да ли сам у праву. Славе се не поклапају а Марјану нисмо успјели ни панелом помоћи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Јул 10, 2022, 03:17:39 поподне
Да  погледамо статистику досада објављених резултата. Укључени су Срби тестирани из актуелне акције и они са листе тестираних од пре. Тестирани са истом хаплогрупом, презименом  и славом  су рачунани као један  резултат. Статистика на 60 узорака је следећа:


И2а-23 (38.3%) / Дин Југ-11 ( 47.8%)  Дин Север-12 (52.1%)
Р1а- 14 (23.3%)
Р1б- 8 (13.3%)
Е-В13-8 (13.3%)
Ј2б-3 ( 5%)
Ј1-2 (3.3%)
И1-2 (3.3%)
Н2-1 (1.6%)



Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Август 09, 2022, 09:51:48 поподне
Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце (раније Сињ), J2b-M205>Y22059


Стојанци су забележени у овом месту још у 18. веку и били су најбројнији род. У изворима с почетка 18. века, Стојанци се помињу и као Стојанци-Грубишићи.
https://www.poreklo.rs/2018/01/07/poreklo-prezimena-selo-dabar-hrvace/

Стојанаца из ових крајева има исељених у околини Гламоча и Ливањског поља.

"Стојанац се доселио из Рујана (у Ливањском Пољу) око 1894. год. Слави Св. Симеуна."
https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-sumnjaci-glamoc/

"Стојанци – Досељеници су из Далмације, из околице Врлике."
https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Генетички, Стојанац поседује скоро па модални хаплотип J2b-Y22059, са изузетком вредности 19 на маркеру 570. На 23 маркера потпуно поклапање са породицом Врачар (Никољдан) из Бјеловара и Рњавићима (Јовањдан) из околине Жагубице.

Поред ових потпуних поклапања, рекао бих да много важнија може бити потецнијална генетичка веза са родовима који славе, или су славили Св. Симеона Столпника. Реч је о Муњићима из Грабовице крај Власенице (2 разлике) и Миловановићима из Борча крај Кнића (17/17). Миловановићи славе Аранђеловдан, али су пореклом из околине реке Таре (род. назив Тарани), а стара слава им је Симеундан. Није сигурно о ком Симеундану је реч, али будући да на 17 маркера имају поклапање са Стојанцима, наслућује се да је реч о Симеону Столпнику.

Тест који је урадио Миловановић показује вредности на новим маркерима 449 и 460 и ту додуше не не постоји поклапање са Стојанцима. Миловановићи су иначе потврђени као J-Y22063.

На простору Потарја и Колашина, једини потврђени припаданици ове подгране јесу Дедејићи са огранцима. С обзиром на генетику и предање, није искључено да Миловановићи, тј. Тарани воде порекло од њих. Не уклапа се додуше крсна слава Дедејића – Ђурђевдан.

Случајно или не, Стојанац је у упитнику споменуо магловито предање о пореклу из околине Мојковца (што се шире може сматрати Колашином). Како год, на основу досадашњих сазнања, матицу J2b-M205>Y22059 родова са славом Св. Симеон Столпник вероватно треба тражити на простору Потарја.

Иако су Стојанац, Муњић и Миловановић географски прилично удаљени, бићу слободан да их сврстам у исти род (J-Y22063 род В4), управо због веома ретке крсне славе и одређеног генетичког поклапања.



Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Август 09, 2022, 11:55:15 поподне
Мислим да су Стојанци из Дабра једини у Далмацији који славе Св. Симеона. Имају у близини и Стојанци из Дицма (Сушци), који славе Ђурђевдан, а за које се наводи да су од Шушака (од Шушака су и Симићи I2a).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: sbk Август 13, 2022, 05:46:31 поподне
Красићи попис Цивљани 1692 Андрија и Сава,1701 Андрија син К(а)рашића? у Прхову(Кољани),
Становали у селу Шушњар пар километара од села Кукар ,можда ће значити неком.

Када сте то већ поменули, да замолим за додатну информацију, ако неко зна нешто више (већ сам питао раније (http://"https://www.poreklo.rs/2012/02/19/krasi%c4%87/"), као и овде (http://"https://www.poreklo.rs/2017/09/27/poreklo-prezimena-selo-garjak-vrlika/"), за сада без одговора): шта је било са Красићима у Гарјаку?

Према ономе што сам нашао (Симић и Шкиљан, Срби у Цетинској крајини), изгледа да су род са Красићима у Дрнишу (Варош).
Једна кућа је била 1948 (в. линк (https://www.poreklo.rs/2017/09/27/poreklo-prezimena-selo-garjak-vrlika/)), а ту је и податак:
Цитат
U popisu je stradalih seljana Garjaka tokom Drugog svjetskog rata i Krasić Boja, Božina, stara 21 godinu
Да ли се породица угасила, одселила...?

Што се тиче њихових презимњењака (а вероватно и рођака) из Дрниша, до сада није било тестираних, па се не зна да ли имају везе са Красићима из Гламоча, или онима из Мораче, околине Прњавора и др. Вероватно би њихов резултат осветлио и порекло оних из Гарјака.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Август 14, 2022, 02:26:39 поподне
36. Девић, Лучиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могао би припадати роду Никшића, али с обзиром на модалност хаплотипа та претпоставка би била изведена више на основу славе. Нема ниједан карактеристичан и немодалан маркер, тако да су му многи хаплотипови блиски, а да те блискости не морају имати филогенетски значај. Има више блиских хаплотипова на подручју Далмације, а они који славе Лучиндан прилично су му далеки, Опачићи најближи, али и они на 6 маркера разлике од 23.

О Девићима сам у литератури нашао сљедеће:
"Девић, Штиково св. Лука,  досељени су из Босне, наводно "после 1750. године" Једно њихово домаћинство има породични надимак Лукетићи, а једно Ђапић."

И у оближњем селу Биочићу има Девића који славе св. Луку. Предање које наводи тестирани је да су "У Штиково дошли из Биочића, из засеока Девићи."

Препорука је свакако тестирање никшићког SNP-a FT190799 код YSeqa, а још боље је да се уради неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY)

Има католикa из Маовица са презименом Денић. Маовице су близу Штикова.

Денићи су на цени из 1710. године где се наводе као чланови групе Харамбаса Биуковића. У попису су наведени под именом Бенић. Према ономе што читам, и породице Биук и Денић живеле су на том подручју већ пре 1710. Биоковичи (Биукови) се помињу још у 16. веку.

Прочитао сам и да су Бенићи (Денићи) били локални муслимани који су прешли у католичанство, док су Биуци Буњевци.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Август 14, 2022, 02:38:05 поподне
40. Калинић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припадају хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Одлично се уклапа у род Тепчана из Старе Херцеговине. Посједује све њихове каркатеристичне вриједности: DYS391=10

Породица Мишина (Косорe) има и 12-PH908 и DYS391 = 10

Мој деда је био Зјајић-Зеленовић из Читлука. До сада имам следећа имена и породице у својој директној породичној штали. Према црквеним списима ово су породице из Врлике у мом генетском коду

- Зјајић-Зеленовић из Читлука
- Батак из Читлука
- Баришић из Цетине
- Четник из Цетине
- Преочанин из Цетине
- Мишина-Новљанин из Коcoре
- Арнаут из Коcoре
- Шкрбић из Маовицe
- Гјукић из Штикова
- Ераковић из Штикова
- Новак из Отишића
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Август 14, 2022, 03:03:21 поподне
Породица Мишина (Косорe) има и 12-PH908 и DYS391 = 10

Мој деда је био Зјајић-Зеленовић из Читлука. До сада имам следећа имена и породице у својој директној породичној штали. Према црквеним списима ово су породице из Врлике у мом генетском коду

- Зјајић-Зеленовић из Читлука
- Батак из Читлука
- Баришић из Цетине
- Четник из Цетине
- Преочанин из Цетине
- Мишина-Новљанин из Коcoре
- Арнаут из Коcoре
- Шкрбић из Маовицe
- Цвитковац из Маовицe
- Гјукић из Штикова
- Ераковић из Штикова
- Новак из Отишића
- Тутуш из Кољанаe

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: barbarylion Август 31, 2022, 05:15:03 пре подне
Да  погледамо статистику досада објављених резултата. Укључени су Срби тестирани из актуелне акције и они са листе тестираних од пре. Тестирани са истом хаплогрупом, презименом  и славом  су рачунани као један  резултат. Статистика на 60 узорака је следећа:


И2а-23 (38.3%) / Дин Југ-11 ( 47.8%)  Дин Север-12 (52.1%)
Р1а- 14 (23.3%)
Р1б- 8 (13.3%)
Е-В13-8 (13.3%)
Ј2б-3 ( 5%)
Ј1-2 (3.3%)
И1-2 (3.3%)
Н2-1 (1.6%)

Možda je upravo to ključna razlika u odnosu na okolne krajiške oblasti.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Септембар 14, 2022, 01:22:35 поподне
Вученовић, Св. Василије Велики, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Осим повишене DYS393=14 нема других специфичних вредности, и хаплотип му је практично идентичан модалном. Последично, има јако велики број блиских поклапања са 1 или 2 маркера разлике, али једини који му је и географски близак је Ђукић из Цетине код Цивљана (слави Јовањдан), од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Могуће да постоји и нека даља веза са Павковићем из Осредаца код Грачца и Граховцем из Драгочаја код Бања Луке који славе исту славу, а од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Тестирани није у упитнику оставио детаљније информације о пореклу, а у тексту о Кољанима за Вученовиће пише само то да су у селу присутни у 18. веку. Можда ће колега Зрно моћи да напише нешто више.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Септембар 14, 2022, 01:38:37 поподне
Радиша, Јовањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи Q-L56>Y2659>Z5902>Y6826>Y6794>YP1600 (https://www.yfull.com/tree/Q-YP1600/). Радиша је тек трећи припадник ове јако ретке гране међу Србима. Не поседује неке специфичне вредности у односу на осталу двојицу тестираних, са којима има прилично блиско поклапање. Од Васиљевића из Риље код Невесиња који такође слави Јовањдан, и Стевановића из Загона код Бијељине (Никољдан) разликује се на 2 од 23 маркера. За Радише из Подосоја пише да су у селу присутни од 18. века, и требали би бити огранак Ковачевића из Подосоја.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Njegos88 Септембар 14, 2022, 05:25:44 поподне
Могуће да постоји и нека даља веза са Павковићем из Осредаца код Грачца и Граховцем из Драгочаја код Бања Луке који славе исту славу, а од којих се разликује на 4 од 23 маркера.

Истражујући своје породично стабло у врличкој цркви наишао сам на неколико записа за Граховац. Не знам много о породици. Али могу да потврдим да сам неколико пута видео презиме у својој потрази. 8м нису сигурни да ли имају везе са породицом Граховац код Бања Луке, али је могуће
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Септембар 21, 2022, 08:53:48 пре подне
Са закашњењем да додам за ону двојицу објављених. Радише су од Радише Ковачевића пописаног 1692, а исте године је уписан и Вученић (ваљда Јово) који би могао бити предак Вученовића.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Септембар 26, 2022, 08:32:59 поподне
46. Бркљачић, католик, Коњско, Клис, J2a-L24

Бркљачић је оставио податак о магловитом предању о пореклу из Бителића и старијем презимену Радошић. У табели нема тестираних Срба који су генетички блиски Бркљачићу, али је врло вероватно да он чини исти род са Словенцем Бубничем из Горице. Свега 2 разлике на 23 маркера, од којих је једна на 385b. Евентуални савет за даље тестирање, SNP J-L264.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Септембар 26, 2022, 08:37:40 поподне
Иначе су ови Бркљачићи били прилично бројни, чак 81 члан у 16 домаћинстава, према попису ХР. Хрвата Бркљачића је било и у Лици, па би било занимљиво проверити евентуалну везу. Треба напоменути да не постоји генетичка веза са Србима Бркљачима (презиме Бркљач) из Лике и Бркљачама из околине Љубиња. Оба резултата постоје на 23andMe, хаплогрупа I2-S17250.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Септембар 26, 2022, 09:11:34 поподне
Они су врло стари у селу и евидентирани су као Бркљаче. Има запис из 1744. кад су се у Коњском сељаци, које су предводили Марко Бркљача и Мате Вуковић, побунили против племића Тартаље из Сплита, власника земље у Коњском. Иначе, по резултату бих рекао да су неки остаци најстаријег становништва у тим крајевима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Септембар 28, 2022, 12:34:59 пре подне
48. Пртљага, Јовањдан, Отишић, Врлика, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада генетичком роду Васојевића. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род и не поседује ниједну вредност која би се могла назвати карактеристичном. Ово је први тестирани припадник рода који слави Јовањдан.

Тестирани је навео да су Пртљаге староседеоци у свом крају. Према подацима из 1810. године, у Отишићу су забележени као Пертљаге.

У књизи Срби у Цетинској крајини се наводи следеће:

(https://i.imgur.com/dmkoDvm.png)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Септембар 28, 2022, 04:14:54 поподне
Остаје непознаница од ког другог презимена из Отишића су настали, а има доста њих који славе Јовањдан. Надамо се сазнању на основу неких наредних резултата. У Отишићу има више њих са хаплогрупом Е, али су разлике у маркерима велике (5-6) да би били блиски. Од Мрдаља (Ђурђевдан) из Ервеника се разликује само на једном.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ивица Јовановић Септембар 28, 2022, 04:40:12 поподне
Да  погледамо статистику досада објављених резултата. Укључени су Срби тестирани из актуелне акције и они са листе тестираних од пре. Тестирани са истом хаплогрупом, презименом  и славом  су рачунани као један  резултат. Статистика на 60 узорака је следећа:


И2а-23 (38.3%) / Дин Југ-11 ( 47.8%)  Дин Север-12 (52.1%)
Р1а- 14 (23.3%)
Р1б- 8 (13.3%)
Е-В13-8 (13.3%)
Ј2б-3 ( 5%)
Ј1-2 (3.3%)
И1-2 (3.3%)
Н2-1 (1.6%)

Суштински као и свуда где живе Срби, увек исте групе, увек исти (или слични) постотак. Увек доминација И2, то видимо и на овом малом узорку.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: vid.knezevic Септембар 28, 2022, 04:59:54 поподне
Остаје непознаница од ког другог презимена из Отишића су настали, а има доста њих који славе Јовањдан. Надамо се сазнању на основу неких наредних резултата. У Отишићу има више њих са хаплогрупом Е, али су разлике у маркерима велике (5-6) да би били блиски. Од Мрдаља (Ђурђевдан) из Ервеника се разликује само на једном.
Оно што је још занимљиво је да имамо Мељанце који су Е и славе Јовандан а према резултатима тестирања су од Стојисављевића који славе Арађела.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Септембар 29, 2022, 05:21:19 поподне
45. Денић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Хаплотип му је готово идентичан модалном, тако да има велики број прилично блиских поклапања. Издвојићу потпуна поклапања на 23 маркера са Павковићем из Осредаца код Грачаца (Св. Василије Велики) и Видићем из Горњих Палачковаца код Прњавора (Стевањдан), док се на 1 од 23 маркера разликује од Кашића и Сировице из Житнића код Дрниша (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

(https://i.postimg.cc/NF3xkhY5/dnc.png)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Октобар 04, 2022, 03:37:31 поподне
47. Винчић, Ђурђевдан, Лактац/Хрваце, припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855, роду Караџића

Резултат тестираног поседује изразито карактеристичне маркере DYS393=12 и DYS481=27, који су одлика хаплотипа рода дробњачких Караџића, у табели СДНКП означеног као род Г. Караџићи су иначе једно од најбројнијих братстава из Дробњака, а уједно и најпознатије усељеничко  братство из овог племена. По предању доселилису се у Дробњак око 1640. године са подручја Васојевића, где су раније стигли са простора Македоније. На ужем подручју Дробњака Караџићи насељавају Петњицу, Горњу Буковицу и Ковчицу (заселак Пашине Воде), а живе и у Малинском у Ускоцима и Палежу на Језерима. Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан. Као и Винчићи, одређене породице које припадају овом генетичком роду такође славе Ђурђевдан, попут Кондића из Тршића код Лознице.

За Винчиће из Лактца се зна да су “porodica čiji su prvi predstavnici u ovom području nosili titulu kneza (conte). Drasco Vincich dobio je 1719. godine zemlje na području Cressevno. Prvi na katastarskom popisu banderije harambaše Francesca Beccala bio je 20. 9. 1725. godine Co. Drasco Vincich (knez Draško Vinčić) s porodicom od 9 članova. Dobio je 28 campa zemlje na području brda Košutice, Laktaca I Kreševa, i to 18 za članove obitelji, a 10 na titulu koju je imao. Na području Kreševa zemlje su mu graničile s Mihajlom Bogavčevićem i kaluđerskim posjedima. Sredinom 18. stoljeća providur F. Grimani dodijelio je Radi Vincichu titulu kneza (conte). U Laktacu su 1810. godine četiri porodice Vinčić s 21 članom. Na njihovu su čelu bili Gajo, Stevan i Miailo, koji su živjeli u peteročlanim domaćinstvima, i Luka sa 6 članova porodice. Sinovi Mije Bogovca, Ilija i Todor, zamijenili su 5. 10. 1817. godine s Milošem Vinčićem pok. Ilije zemlju od dan oranja na području Kreševa, koja je bila opterećena teretom od 15 talara, za zemlju iste površine na istom području. Teodor, Rodolfo, Pietro i Gabriele 1846. su godine vlasnici stojnih kuća. Godine 1874. Vinčići i dalje imaju četiri kuće u selu. Krajem 19. stoljeća Vinčići su, koji su slavili Svetog Jovana, živjeli u dvjema parohijama na području Prnjavora.
1956. eksproprirani su vlasnički i suvlasnički dijelovi devetnaestorici Vinčića, a 1958. njih dvanaest je predalo i ostatke svojih posjeda za potrebe izgradnje HE Peruća.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Октобар 04, 2022, 05:33:58 поподне
47. Винчић, Ђурђевдан, Лактац/Хрваце, припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855, роду Караџића

Резултат тестираног поседује изразито карактеристичне маркере DYS393=12 и DYS481=27, који су одлика хаплотипа рода дробњачких Караџића, у табели СДНКП означеног као род Г. Караџићи су иначе једно од најбројнијих братстава из Дробњака, а уједно и најпознатије усељеничко  братство из овог племена. По предању доселилису се у Дробњак око 1640. године са подручја Васојевића, где су раније стигли са простора Македоније. На ужем подручју Дробњака Караџићи насељавају Петњицу, Горњу Буковицу и Ковчицу (заселак Пашине Воде), а живе и у Малинском у Ускоцима и Палежу на Језерима. Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан. Као и Винчићи, одређене породице које припадају овом генетичком роду такође славе Ђурђевдан, попут Кондића из Тршића код Лознице.

За Винчиће из Лактца се зна да су “porodica čiji su prvi predstavnici u ovom području nosili titulu kneza (conte). Drasco Vincich dobio je 1719. godine zemlje na području Cressevno. Prvi na katastarskom popisu banderije harambaše Francesca Beccala bio je 20. 9. 1725. godine Co. Drasco Vincich (knez Draško Vinčić) s porodicom od 9 članova. Dobio je 28 campa zemlje na području brda Košutice, Laktaca I Kreševa, i to 18 za članove obitelji, a 10 na titulu koju je imao. Na području Kreševa zemlje su mu graničile s Mihajlom Bogavčevićem i kaluđerskim posjedima. Sredinom 18. stoljeća providur F. Grimani dodijelio je Radi Vincichu titulu kneza (conte). U Laktacu su 1810. godine četiri porodice Vinčić s 21 članom. Na njihovu su čelu bili Gajo, Stevan i Miailo, koji su živjeli u peteročlanim domaćinstvima, i Luka sa 6 članova porodice. Sinovi Mije Bogovca, Ilija i Todor, zamijenili su 5. 10. 1817. godine s Milošem Vinčićem pok. Ilije zemlju od dan oranja na području Kreševa, koja je bila opterećena teretom od 15 talara, za zemlju iste površine na istom području. Teodor, Rodolfo, Pietro i Gabriele 1846. su godine vlasnici stojnih kuća. Godine 1874. Vinčići i dalje imaju četiri kuće u selu. Krajem 19. stoljeća Vinčići su, koji su slavili Svetog Jovana, živjeli u dvjema parohijama na području Prnjavora.
1956. eksproprirani su vlasnički i suvlasnički dijelovi devetnaestorici Vinčića, a 1958. njih dvanaest je predalo i ostatke svojih posjeda za potrebe izgradnje HE Peruća.


Такође знамо за тестираног са истим презименом, Винчић, који слави Никољдан, а потиче са Баније, из Удетина код Двора. Занимљиво је да и овај тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855, али нам његов хаплотип није познат, с обзиром да се ради о резултату са 23andMe.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Октобар 04, 2022, 05:42:29 поподне
Такође знамо за тестираног са истим презименом, Винчић, који слави Никољдан, а потиче са Баније, из Удетина код Двора. Yanimqivo je da i овај тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855, али нам његов хаплотип није познат, с обзиром да се ради о резултату са 23andMe.

Претпостављам да он припада оном роду Никољштака I2-Y135654 (Гаћеше, Лабуси, итд). Иначе феноменалан резултат. Велики број српских породица из врличког краја припада добро профилисаним родовима, чија је матица најчешће на простору Херцеговине и Црне Горе.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: StoDaNe Октобар 06, 2022, 08:01:37 поподне
Када сте то већ поменули, да замолим за додатну информацију, ако неко зна нешто више (већ сам питао раније (http://"https://www.poreklo.rs/2012/02/19/krasi%c4%87/"), као и овде (http://"https://www.poreklo.rs/2017/09/27/poreklo-prezimena-selo-garjak-vrlika/"), за сада без одговора): шта је било са Красићима у Гарјаку?

Према ономе што сам нашао (Симић и Шкиљан, Срби у Цетинској крајини), изгледа да су род са Красићима у Дрнишу (Варош).
Једна кућа је била 1948 (в. линк (https://www.poreklo.rs/2017/09/27/poreklo-prezimena-selo-garjak-vrlika/)), а ту је и податак:Да ли се породица угасила, одселила...?

Што се тиче њихових презимњењака (а вероватно и рођака) из Дрниша, до сада није било тестираних, па се не зна да ли имају везе са Красићима из Гламоча, или онима из Мораче, околине Прњавора и др. Вероватно би њихов резултат осветлио и порекло оних из Гарјака.

Ja se izvinjavam tek sad vidim poruku promakla mi je,što se tiče informacija o njima stvarno ništa neznam.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Октобар 19, 2022, 12:20:21 поподне
49. Тривић, Никољдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-M459>L1029>YP417. Хаплотип поседује специфичну вредност DYS385=12-14. Тривић има неколико релативно блиских поклапања са 2 разлике на 23 маркера, али само са једним од њих дели наведену вредност DYS385=12-14, а то је Дурутовић из Шипачног код Никшића (Аранђеловдан). Ово поклапање би могло указивати на даље порекло са подручја Старе Херцеговине. Препорука за даље тестирање је WGS тест код компанија Dante или Nebula.

(https://i.postimg.cc/N0QJXMzs/trvc.png)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: drajver Новембар 01, 2022, 11:25:33 пре подне
50. Лунић, Ђурђевдан, Ружић/Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па у потпуности модалан. Има велики број блиских поклапања које не морају имати филогенетски значај. Од ђурђевштака и на ширем подручју Крајине најближи су му Метикоши из околине Глине (1 маркер разлике на 23). У Далмацији нема посебно блиских хаплотипова.

Преносим податке о овој породици из рада Срби у Цетинској крајини.

"Lunić
1689. godine Petar Lunich dobio je zemlje u Biteliću, kao i ostali pripadnici grupe koja je s harambašom Vukadinom Lalkovićem došla iz Zapadne Bosne, s područja Janja. Vido Lunich 4. je ožujka 1715. godine jedan od 34 posjednika zemlje koju su obrađivali i pod Turcima. Vido Lunich Čauš s porodicom od 9 članova dobio je 1725. zemlje u Biteliću, gdje mu je i kuća (č. z. 77), u Dubravi, u Zasioku i u Panju te pašnjake na Vrdovu. Ukupno 18 campa i 88 tavola. U Gornjem je Biteliću 1810. pet porodica s 21 članom (Nikola s 2, Petar s 5, Dure s 5, Luka s 5 i Ilija s 4). Duro Lunić pok. Dure zadužio se 21. rujna 1817. kod Ilije Stojića (Durina) za 92 venetska fiorina. Kao garanciju povrata duga Lunić je Stojiću pod hipoteku dao oranicu od dva i pol dana oranja, kuću i svoj dio zemlje na Vrdovu, kao i trećinu godišnjeg uroda s te oranice dok ne vrati dug. Michele, Marta, Angelina i Giovanni Lunich vlasnici su kuća 1846. godine. 1875. Lunići imaju samo dvije kuće u selu. Dio Lunića koji uz osnovno prezime ima dodatak Konjik (Konjik—Lunić) naselio se u Čaprazlijama, na Livanjskom polju, i slave Svetog Durađa (Dorđa). Lunići žive i u Kričkama, slave Svetog Dorđa, a ima ih i u Mirlović Polju. Radivoj Luninovich naselio se 1689. godine u Kričkama."
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Новембар 01, 2022, 02:31:33 поподне
Лунићи су сви из Ружића, али је то заселак најближи Кричкама, чијој су парохији припадали. Погрешно су сврставани у Кричке понекад. Харамбаша Вид Обућина из Седрамића их је довео из Јања 1689. и они као и неки други (Кашићи из Житнића) имали су земље и у Бителићу, али тамо су нестали пре више од 200 година. Тестирани је из гране Саковића - потомци Савка из катастра 1709. Друга грана су Стевулићи. Били су једни од најбројнијих презимена околине Дрниша.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Петар М. Демић Новембар 01, 2022, 09:04:12 поподне
50. Лунић, Ђурђевдан, Ружић/Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па у потпуности модалан. Има велики број блиских поклапања које не морају имати филогенетски значај. Од ђурђевштака и на ширем подручју Крајине најближи су му Метикоши из околине Глине (1 маркер разлике на 23). У Далмацији нема посебно блиских хаплотипова.

Преносим податке о овој породици из рада Срби у Цетинској крајини.

"Lunić
1689. godine Petar Lunich dobio je zemlje u Biteliću, kao i ostali pripadnici grupe koja je s harambašom Vukadinom Lalkovićem došla iz Zapadne Bosne, s područja Janja. Vido Lunich 4. je ožujka 1715. godine jedan od 34 posjednika zemlje koju su obrađivali i pod Turcima. Vido Lunich Čauš s porodicom od 9 članova dobio je 1725. zemlje u Biteliću, gdje mu je i kuća (č. z. 77), u Dubravi, u Zasioku i u Panju te pašnjake na Vrdovu. Ukupno 18 campa i 88 tavola. U Gornjem je Biteliću 1810. pet porodica s 21 članom (Nikola s 2, Petar s 5, Dure s 5, Luka s 5 i Ilija s 4). Duro Lunić pok. Dure zadužio se 21. rujna 1817. kod Ilije Stojića (Durina) za 92 venetska fiorina. Kao garanciju povrata duga Lunić je Stojiću pod hipoteku dao oranicu od dva i pol dana oranja, kuću i svoj dio zemlje na Vrdovu, kao i trećinu godišnjeg uroda s te oranice dok ne vrati dug. Michele, Marta, Angelina i Giovanni Lunich vlasnici su kuća 1846. godine. 1875. Lunići imaju samo dvije kuće u selu. Dio Lunića koji uz osnovno prezime ima dodatak Konjik (Konjik—Lunić) naselio se u Čaprazlijama, na Livanjskom polju, i slave Svetog Durađa (Dorđa). Lunići žive i u Kričkama, slave Svetog Dorđa, a ima ih i u Mirlović Polju. Radivoj Luninovich naselio se 1689. godine u Kričkama."

Поменути Метикош је по мушкој линији Јакововић (предак тестираног приженио се у Метикоше и преузео је њихово презиме, док је задржао крсну славу Јакововића).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Јануар 04, 2023, 02:42:08 поподне
Арнауту из Косора код Врлике је завршена анализа WGS теста, и на YFull стаблу је формирао нову грану Y310326 са анонимним резултатом из околине Цетиња, а старост новоформиране гране процењена је на само 275 година. На узводном нивоу FTB3834 остао је резултат Ћике са Кордуна, чија се грана од гране Арнаута одвојила пре око 950 година. Од раније знамо да на простору Зете (потез Цетиње-Бар) постоји генетички род који је по STR маркерима врло близак роду Арнаута из Косора, а који првенствено одликује специфична вредност DYS385=11-13, а сада је та веза и доста прецизније временски ограничена дубинским тестовима. Раздвајање претка Арнаута и претка тестираног из околине Цетиња на основу дубинских тестова могло би се сместити у средину 18. века, што се врло лепо поклапа са подацима које нам пружају млетачки пописи, то јест да знамо да Арнаути нису забележени у Косорима у млетачком попису из 1710. године, односно да су први пут забележени у другој половини 18. века. Смер миграције је свакако био из Црне Горе ка Далмацији, на шта недвосмислено указује и презиме Арнаут, које је често међу српским фамилијама досељеним из граничних области у којима је постојао значајан удео албанског становништва.

https://www.yfull.com/tree/R-FTB20451/ (https://www.yfull.com/tree/R-FTB20451/)

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 04, 2023, 05:13:56 поподне
на шта недвосмислено указује и презиме Арнаут, које је често међу српским фамилијама досељеним из граничних области у којима је постојао значајан удео албанског становништва.

https://www.yfull.com/tree/R-FTB20451/ (https://www.yfull.com/tree/R-FTB20451/)

Не само што су у близини Албанци, него су Млечани и данашње црногорско приморје стврставали у Албанију, па и не чуди назив.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Кековац Јануар 04, 2023, 08:00:48 поподне
Не само што су у близини Албанци, него су Млечани и данашње црногорско приморје стврставали у Албанију, па и не чуди назив.

Можда постоји и алтернативно објашњење. Ево шта Јован Цвијић пише у публикацији Антропогени проблеми Балканског полуострва:

У северо-западним крајевима Србије, где се данас не зна за сточарске Цинцаре, "Арнаутин" је име, које се и у смислу чобанина и човека богата стоком употребљава. И сада народ ових крајева зове Сјеничане и Пештерце Арнаутима, а за све становнике новопазарских и сјеничких крајева, који су у тако великом броју населили Стари Влах и Шумадију, каже се да су дошли из Арнаутлука. Многи делови села и у ниској Шумадији зову се арнаутски крајеви (на пр. у космајским селима: Рогачи, Бабама и т.д.). Па и саме Ужичане, који су до скора у великом броју са стоком слазили у Јадар и Мачву, звали су тамошњи људи Арнаутима. И сад се у Јадру каже "сточан као Арнаутин". И Крагујевчани су српске досељенике из Старе Србије, који се населише у ердоглијској мали, звали Арнаутима.

Иако је Цвијић описао употреба имена, то јест надимка, Арнаутин у деловима данашње Централне Србије, мени делује могуће да је слично било и у прекодринским крајевима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Јануар 06, 2023, 12:42:15 пре подне
И сада народ ових крајева зове Сјеничане и Пештерце Арнаутима, а за све становнике новопазарских и сјеничких крајева, који су у тако великом броју населили Стари Влах и Шумадију, каже се да су дошли из Арнаутлука.

То је превасходно зато што су Албанци чинили огроман део становништва Новог Пазара и Сјенице. На Пештеру су конкретно били и већина. Временом су се стопили са исламизираним Србима, који су махом дошли из Брда, те је српски језик преовладао (данас га  зову босанским, али то је друга тема). У сваком случају, Срби које су звали Аранутима су готово по правилу долазили из области где је заиста и било Арнаута.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Јануар 08, 2023, 04:08:09 поподне
Arnaut ( Josip SOLDO (Sinj): ETNIČKE PROMJENE I MIGRACIJE STANOVNIŠTVA U SINJSKOJ KRAJINI KRAJEM 17. I POČETKOM 18. STOLJEĆA, strane 88, 102, 129)

BISCO: Arnautić
VOJNIĆ: Banderija harambaše Arnauta, Campi: 312. Quarte: 3, Tavole: 170
VEDRINE:Banderija Arnaut, Campi 120

Od gore spomenutih harambaša teško je znati odakle bi bili Arnauti. Oni se nalaze u Livanjskoj krajini kao pravoslavci ikavci a neki su došli iz Kosora od Vrlike. Moguće su na Vojniću starosjedioci. Jednako, kao što ćemo iznijeti, pravoslavac je bio harambaša Kalinić, ali njegove zemlje *Vukovića most) nisu pripadale Sinjskoj krajini.


strana 129, odnosi se na Glavice kod Sinja:
gde se spominju dvoje Arnauta sa svojim porodicama:

Nakon rata (1699), već smo iznijeli, granica je prepolovila Glavice što se sigurno loše odrazilo na stanovništvo. Ipak, život je tekao dalje i stanovništvo je bilo raspoređeno u dvije banderije: Jadrijevića i Bogdanovića.

One su izgledale ovako: Banderija Pavla Bogdanovića (19), Ivan Sirović (8), Vid Veseličić (9), Stjepan Lusić (8), Vid Erkajić, reč. Mariasić (5), Stanoje Arnaut (4), Petar Milošević (4), Ivan Vuletić pok. Andrije (3), Mate Petričević (8), Franjo Vicić (-), Jakov Tešija (3), Vidosava Arnaut Bilanović (2), Martin Midenjak (6), Marko Šarić reč. Tadić (4), Grgur Bilanović (7), Luka Slavičić (4), Mate Vicić (3), Ivan Pavlović (-), nasljednici pok. Andrije Lusića (3), Ana ud. Petra Pavlovića (4), Cvita ud. Grgura Barakovića (2).

Arnaut (Božidar Simić, Srbi u Cetinskoj Krajini, strane 425, 426)

Slave Svetog Aranđela. Arnauti su se naselili u istočnom dijelu sela, zapadno od kosorske gradine. Arnauti su 1810. godine najveći pravoslavni rod u Kosorima, imaju šest porodica s 29 članova (Božo 10, Nilcola 6, Vaso 5, Stevan 41, Toma 2 i Marija 2 člana). Hajduk Petar Bodrožić ubio je 20.7.1828. godine Tomu Arnauta Markova (34 god.),a 14.2.1835. sumještanin Petar Radnić ubio je Dimitrija Arnauta Petrova (31 god.). Šestorica Arnauta 1844. su godine vlasnici i suvlasnici stambenih kuća u Kosorima (Giovanni kuće br. 241 Lazzaro kuće br. 3, Elia kuće br. 4, Stefano qm Spiridone kuće br. 27 te Stefano qm Giorgio i Michele, kao suvlasnici, kuće br. 2). Osmorica su Amauta 1878. vlasnici i suvlasnici sedam kuća u selu. Vaso Arnaut 1897. i 1900. godine izabran je za člana Crkveno-opštinskog savjeta Vrlike.

Arnauti su se iz Kosora iseljavali u Basnu, u sela Livanjskog polja. Dio koji je naselio Nuglašicu i Crni lug slavio je Svetog Dorđa, a dio koji je iz Čaprazlija prešao u Veliki Guber (a zatim u Donji
Žabljak i Suhaču) slavio je Svetog Nikolu. Kod ovog dijela porodice bila su prisutna sjećanja o starom prezimenu Mihaljice, koje je ovaj rod imao dok su živjeli u Kosorima. U Vojvodinu se 17.3.1946. odselio Niko s 8 članova porodice.

Knez (Božidar Simić, Srbi u Cetinskoj Krajini, strana 427)

Slave Svetog Aranđela. Knezi su starinom Arnauti i kroz sve upise u matičnim knjigama od sredine 19. stoljeća prisutno je prezime koje tu povezanost i potvrđuje (Arnaut Knez). ''Porodica Petra Arnauta Kneza pok. Nikole (65 god.), koji je umro 5.5.I850. godine, dijelila je tešku sudbinu nasilnih smrti prisutnih i kod drugih Arnauta, jer mu je 16.6.I850. godine grom u planini, u Dumnjakovim stajama, ubio kćerku Jaku Arnaut Knez (I6 god.), a sin mu je, Božo Knez Arnaut (50 god.), ubijen 24.2.I869. godine tokom noći, na izuzetno okrutan način.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Imoćanin Јануар 08, 2023, 05:59:54 поподне
Sa obzirom da je

(i) fra Jure Bogić u Vrlici 20.11.1689 vjenčao jednog Arnautića za Ivanicu Blažević i da
(ii) je isti fratar u to vrime krstio sina Bože od Crmnice Alessia a kum bio guvernator Dalmacije i Albanije Alessandro Molina osobno i da
(iii) su Crmnice u to vrime već bili visoki vojni stalež u Zadru čiji je predak Vuk Crmnica (Orlandić) oko 1642g. novačio desetine vojnika u svom starom kraju koji su na osnovi vojnih zasluga mogli dobiti zemlje u novoj stečevini i
(iv) na rezultat dnk analize

mislim da je sasvim izvjesnio da je i testirani Arnaut iz Kosora porijeklom iz Crmnice ili okolnih sela.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Јануар 09, 2023, 01:04:07 поподне
Srdačan pozdrav najpre.)

Sa obzirom da je

(i) fra Jure Bogić u Vrlici 20.11.1689 vjenčao jednog Arnautića za Ivanicu Blažević i da
(ii) je isti fratar u to vrime krstio sina Bože od Crmnice Alessia a kum bio guvernator Dalmacije i Albanije Alessandro Molina osobno i da
(iii) su Crmnice u to vrime već bili visoki vojni stalež u Zadru čiji je predak Vuk Crmnica (Orlandić) oko 1642g. novačio desetine vojnika u svom starom kraju koji su na osnovi vojnih zasluga mogli dobiti zemlje u novoj stečevini i
(iv) na rezultat dnk analize

mislim da je sasvim izvjesnio da je i testirani Arnaut iz Kosora porijeklom iz Crmnice ili okolnih sela.
Prema ranom mletačkom katastru harambaša u Kosorima je  Vuio  Cerniza (Vujo od Crmnice) a  prepoznatljivi kao Crmničani  su još Marco Cerniza i Marco Orlandich. Medjutim, s kraja 17 i početkom 18 stoleća, u tim katastrima Arnauta nema. Fra Josip Soldo ih nalazi u okolici Sinja. Evo tih ranih popisa sela Kosore.

Kosore popis 1711 (7MB pdf):
https://drive.google.com/file/d/10oiPi-fCJsF2m-PUEQjbDvDwSqLCnNy4/view?usp=share_link (https://drive.google.com/file/d/10oiPi-fCJsF2m-PUEQjbDvDwSqLCnNy4/view?usp=share_link)
Kosore popis 1724 (19MB pdf):
https://drive.google.com/file/d/1U3dt0pOwXTKO6P2Cp4Jx7irX2lXDNOGJ/view?usp=share_link (https://drive.google.com/file/d/1U3dt0pOwXTKO6P2Cp4Jx7irX2lXDNOGJ/view?usp=share_link)

Medjutim, uvid u Katoličke matice  otktriva prisustvo Arnautića u Vrličkom kraju  još 1689.Uz zahvalnost prevodiocu objavljujem prevod  tog segmenta matica pisanih bosančicom:
Цитат
Die 20 9(novem)bris 1689
Vinča ?ara Arnautića
S Ivanicom od Blažećića
Koise obratiija i tako
Testir od stariji vinča
I odriši od šišme i bi
Kum Nikola Kovač

Isti izvor nam otkriva prisustvo potomaka Bose Cernice na više krštenja u crkvama na Maovicama i Vrlici.

Pa i meni deluje  verovatnim da Arnauti dolaze iz iste regije iz koje i Božo od Crmnice. Pa  u daljem istrživanju treba dati visok prioritet ovoj pretpostavci. Da napomenem, da je prema ovim katoličkim maticama za očekivati da ćemo potomke Bože od Crmnice i Arnauta naći i medju našim pravoslavcima i katolicima.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Imoćanin Јануар 09, 2023, 01:48:12 поподне
Srdačan pozdrav najpre.)
Prema ranom mletačkom katastru harambaša u Kosorima je  Vuio  Cerniza (Vujo od Crmnice) a  prepoznatljivi kao Crmničani  su još Marco Cerniza i Marco Orlandich. Medjutim, s kraja 17 i početkom 18 stoleća, u tim katastrima Arnauta nema. Fra Josip Soldo ih nalazi u okolici Sinja. Evo tih ranih popisa sela Kosore.

Kosore popis 1711 (7MB pdf):
https://drive.google.com/file/d/10oiPi-fCJsF2m-PUEQjbDvDwSqLCnNy4/view?usp=share_link (https://drive.google.com/file/d/10oiPi-fCJsF2m-PUEQjbDvDwSqLCnNy4/view?usp=share_link)
Kosore popis 1724 (19MB pdf):

https://drive.google.com/file/d/1U3dt0pOwXTKO6P2Cp4Jx7irX2lXDNOGJ/view?usp=share_link (https://drive.google.com/file/d/1U3dt0pOwXTKO6P2Cp4Jx7irX2lXDNOGJ/view?usp=share_link)

Medjutim, uvid u Katoličke matice  otktriva prisustvo Arnautića u Vrličkom kraju  još 1689.Uz zahvalnost prevodiocu objavljujem prevod  tog segmenta matica pisanih bosančicom:
Isti izvor nam otkriva prisustvo potomaka Bose Cernice na više krštenja u crkvama na Maovicama i Vrlici.

Pa i meni deluje  verovatnim da Arnauti dolaze iz iste regije iz koje i Božo od Crmnice. Pa  u daljem istrživanju treba dati visok prioritet ovoj pretpostavci. Da napomenem, da je prema ovim katoličkim maticama za očekivati da ćemo potomke Bože od Crmnice i Arnauta naći i medju našim pravoslavcima i katolicima.

Evo, netko je prošle godine od tog materijala već napravio mali članak:

http://www.maticacrnogorska.me/files/89/07%20ivo%20mi%C5%A1ur%20(89).pdf

"Zanimljivo je da arhivski izvori, koje navodi fra Ante Soldo, spominju naseljavanje čete Arnauta u Kosore. Pojam Arnaut ne
mora nužno označavati albansku narodnost već mjesto porijekla. Naime, mletačka Albanija je obuhvaćala crnogorsku obalu.
Upravo u selu Kosore danas postoji prezime Arnaut."

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 09, 2023, 03:27:38 поподне
Evo, netko je prošle godine od tog materijala već napravio mali članak:

http://www.maticacrnogorska.me/files/89/07%20ivo%20mi%C5%A1ur%20(89).pdf

"Zanimljivo je da arhivski izvori, koje navodi fra Ante Soldo, spominju naseljavanje čete Arnauta u Kosore. Pojam Arnaut ne
mora nužno označavati albansku narodnost već mjesto porijekla. Naime, mletačka Albanija je obuhvaćala crnogorsku obalu.
Upravo u selu Kosore danas postoji prezime Arnaut."

Па баш је занимљиво како по овом тумачењу "Арнаут не мора означавати албанску народност него мјесто поријекла пошто је млетачка Албанија обухваћала и црногорску обалу". Али зато је несумњиво постојала некаква црногорска народност која је касније посрбљена, иако су се сви они декласирали као Срби, да не причам о унуку црногорских досељеника у Далмацију, Божидару Петрановићу, који је покренуо Српско-далматински магазин. Толико о црногорској народности, а не регији.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 09, 2023, 03:55:18 поподне
Додао бих још занимљивост о Шкопељама. То презиме је постојало само код Бара и у Земунику код Задра. И код Бара и код Задра су Шкопеље православци са потпуно истом славом Митровдан, која иначе није честа. Раде Шкопеља се из Бара заједно са католичким Арбанасима доселио у Земуник 1733. године у којем и дан данас има потомака етничких Арбанаса, али и оних који то нису, попут Шкопеље. Чак се он наводи у групи католика који траже сеобу због турскум зулума, а сасвим сигурно није био католик, него православац, што потврђују и барске и задарске Шкопеље са идентичном славом.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Јануар 09, 2023, 04:23:43 поподне
И заборавио сам рећи поводом презимена Црница, да је једна породица, и то православна, постојала у Дрнишу до средине 19. в. Било је и католика у Шибенику.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Imoćanin Јануар 09, 2023, 04:51:51 поподне
Kretanje vojnog kadra unutar mletačkog commonwealtha u 16. i 17. stoljeću je dosta zapostavljeno u literaturi iako ima dosta dobrih izvora. Pošto znam da Cvitkovca zanima "ikavizam" pravoslavaca oko Vrlike evo jedne hipoteze.

Ako se zaista ispostavi da su znatan dio ili većina onih muških pravoslavca koji su dobili zemlje oko Vrlike od 1687g. nadalje potomci oko 1640g. rekrutiranih vojnika sa područja južno-jadranskih mletačkih posjeda postavlja se pitanje pod kojim uvjetima su živjeli u tih skoro pet decenija na sjeverno-jadranskim mletačkim posjedima. Ako su službovali oko Zadra kad tad su mogli poprimiti regionalni dijalekat, kamoli ako su se još uz to ženili sa domaćim djevojkama. Njihovo potomstvo je zasigurno već bilo ikavizirano prije nego su se neki od njih skrasili kod Vrlike.

Evo naprimjer jedan dio izvještaja kapetana golfa iz 1615g. o albanskim vojnicima u mletačkim postrojbama:

"Gli Albanesi poi che pare tiene assoldati Vostra Serenità sono stati da mè nelle occasioni tutte conosciuti pronti e valorosi, amatory della disciplina militare e dell´honore, conditioni tutte che per antichità sono proprie di quella natione. È vero che anco in questo numero ve ne sono alcuni che patiscono il diffetto dei Croati; et la causa è questa; che essendo qualche numero di essi fatti casalini cioè habitanti di Dalmatia dove hanno moglie e beni, sebene per natura e per volonta sono e buoni servitor di questo stato, e nemici dÚscocchi, tutta via per accidenti puonno riuscire simili a`Croati nell`stenersi di far danni a gli Uscocchi, per tema che questi, irritati, vadino a`danni de`beni, delle case a parenti loro in Dalmatia."

Prijevod:

"Albanci, dakle, koje očito Vaša Svetlost drži unajmljenima, bili su mi poznati u svim prilikama spremni i hrabri, ljubitelji vojne stege i časti, svi uvjeti koji su od davnina bili svojstveni toj naciji. Istina, da i u ovom broju ima onih koji pate od mane hrvatske; a uzrok je ovo; da su neki od njih postali domaćini, to jest stanovnici Dalmacije gdje imaju žene i posjede, iako su po naravi i po volji dobri sluge ove države i neprijatelji Uskoka, ipak slučajno mogu ispasti slično kao Hrvati, suzdržavajući se, ne čine štetu Uskocima, jer se boje da ovi, razdraženi, ne pođu da oštete imanja i kuće svojih rođaka u Dalmaciji."

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Црна Гуја Април 27, 2023, 06:52:45 поподне
Цвитковцу и Петковићу из Маовица стигли су пре неколико месеци резултати WGS тестова, али нисмо их детаљније коментарисали.

Занимљиво је да обојица припадају грани R1b-U106>L48>Z330>CTS12135, чији најскорији заједнички предак је живео пре чак 3400 година (према YFull стаблу), међутим терминалне подгране им се разликују.

Цвитковац припада подграни CTS12135>A5011>FT77046* (https://www.yfull.com/tree/R-A5011/), чија старост се процењује на око 1800 година. Управо толико од Цвитковца је удаљен његов најближи филогенетички рођак, Албанац из Чамерије (северозападни део грчког Епира) који припада низводној грани FT77046>FT115956, коју вероватно формира са другим Албанцем, судећи по њеној старости од само 350 година. У узводним гранама налазе се скоро по правилу тестирани из западне Европе, за које германско порекло не би требало бити упитно. На основу овога се и за тестираног Цвитковца може рећи да су му далеки преци били припадници неког германског племена, али више од тога се на основу тренутно доступних података не може рећи.

Петковић припада подграни CTS12135>Y6669>FT73970>Y316994 (https://www.yfull.com/tree/R-Y6669/), чија старост се процењује на око 900 година, а коју је формирао са раније тестираним Великићем из Ропочева код Сопота. Припадници ове гране/рода били су и пре дубинских тестова препознатљиви по специфичној вредности DYS448=20.2, коју смо по угледу на FTDNA у нашој табели заокруживали на 21. Ова грана је прилично распрострањена међу Србима, јавља се од Далмације на западу, преко средње Босне и Старог Влаха па све до Шумадије на истоку. Узевши у обзир предања и географију, матица ове гране вероватно се у средњем веку налазила негде на подручју Старог Влаха, одакле се ширила и на исток и на запад. Као и у случају Цвитковчеве гране, и код ове се у узводним гранама налазе готово искључиво тестирани германског порекла из западне Европе, па се и далеко порекло ове гране треба тражити међу неким од германских племена.

Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Април 29, 2023, 10:24:18 пре подне
Цвитковцу и Петковићу из Маовица стигли су пре неколико месеци резултати WGS тестова, али нисмо их детаљније коментарисали.

Занимљиво је да обојица припадају грани R1b-U106>L48>Z330>CTS12135, чији најскорији заједнички предак је живео пре чак 3400 година (према YFull стаблу), међутим терминалне подгране им се разликују.
Takodje, Cvitkovci i Petkovići su živeli kuća do kuće, što s obzirom na malu verovatnoću slučajnog nalaženja dva pripadnika CTS12135 indicira da se prate od svog postanka. Oba roda su govornici više čakavske varijante ikavskog i pripadnici ranoformiranih banderija pa su najverovatnije stanovnici Dalmacije pre Morejskog rata. Cvitkovci su zabeleženi kao pripadnici banderija u Radošiću kod Trogira i Maovicama kod Vrlike, a Petkovići u Vrlici i Maovicama.


Цвитковац припада подграни CTS12135>A5011>FT77046* (https://www.yfull.com/tree/R-A5011/), чија старост се процењује на око 1800 година. Управо толико од Цвитковца је удаљен његов најближи филогенетички рођак, Албанац из Чамерије (северозападни део грчког Епира) који припада низводној грани FT77046>FT115956, коју вероватно формира са другим Албанцем, судећи по њеној старости од само 350 година. У узводним гранама налазе се скоро по правилу тестирани из западне Европе, за које германско порекло не би требало бити упитно. На основу овога се и за тестираног Цвитковца може рећи да су му далеки преци били припадници неког германског племена, али више од тога се на основу тренутно доступних података не може рећи.
Odakle vam podatak da su Cvitkovci od tog Albanca iz grčkog dela Epira rodovski udaljeni 1800 godina?

Koji su to bliski rodjaci Cvitkovaca i Petkovića iz zapadnog dela  Evrope za koje navodite da im germansko poreklo nije upitno?

Петковић припада подграни CTS12135>Y6669>FT73970>Y316994 (https://www.yfull.com/tree/R-Y6669/), чија старост се процењује на око 900 година, а коју је формирао са раније тестираним Великићем из Ропочева код Сопота. Припадници ове гране/рода били су и пре дубинских тестова препознатљиви по специфичној вредности DYS448=20.2, коју смо по угледу на FTDNA у нашој табели заокруживали на 21. Ова грана је прилично распрострањена међу Србима, јавља се од Далмације на западу, преко средње Босне и Старог Влаха па све до Шумадије на истоку. Узевши у обзир предања и географију, матица ове гране вероватно се у средњем веку налазила негде на подручју Старог Влаха, одакле се ширила и на исток и на запад. Као и у случају Цвитковчеве гране, и код ове се у узводним гранама налазе готово искључиво тестирани германског порекла из западне Европе, па се и далеко порекло ове гране треба тражити међу неким од германских племена.
Da, ovim velikim testom je naučno potvrdjena rodbinska veza kosmajskih Čokića-Velikića i Petkovića. I to bi bio jedan od važnih  rezultata ovog projekta.  Nađena je direktna veza većeg broja stanovnika  Kosmajskog kraja i Dalmacije a da to ranije nije bilo poznato istorografiji.

TMRC po NEVGEN-u smešta zajedničkog pretka Kosmajskih  Velikića i Dalmatinskih Petkovića u 1450 godinu. Najverovatnije je do razdvajanja  naroda došlo u vreme Morejskog rata kada je jedan deo  prebegao na mletačku stranu a drugi deo otišao s Turcima i naselio Kosmajski kraj.

Petkovića u Dalmaciji je bilo na Maovicama, Uništima, Kninu, Šibeniku, Splitu, Metkoviću, Korčuli... Za pravoslavce smo dokazali rodovsku vezu svih grana a koje ne pamte poreklo medju sobom. Veza katolika i pravoslavaca još nije dokazana ali postoje predanja o rodbinskoj povezanosti i promeni crkvene pripadnosti.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Иван Вукићевић Април 30, 2023, 11:46:46 поподне
Крунић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта, за који је карактеристична слава Аранђеловдан. Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385a=17 и DYS533=13 на којима се разликује од хаплотипова осталих припадника рода. То су уједно и једина два маркера на којима се разликује од хаплотипова следеће тројице тестираних, од којих је један такође из Отишића:
Антонић, Аранђеловдан, Усорци/Оштра Лука
Гајић, Аранђеловдан, Велика Жуљевица/Нови Град
Мељанац, Јовањдан, Отишић/Врлика

О Крунићима је забележено следеће у књизи Срби у Цетинској Крајини:
(https://i.imgur.com/zUstCsx.png)

До сада је утврђено да овом роду у Отишићу поред Крунића и Мељанаца припадају још и Суботићи, Стојсављевићи и Гајићи.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Мај 01, 2023, 11:21:55 пре подне
Крунић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта, за који је карактеристична слава Аранђеловдан. Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385a=17 и DYS533=13 на којима се разликује од хаплотипова осталих припадника рода. То су уједно и једина два маркера на којима се разликује од хаплотипова следеће тројице тестираних, од којих је један такође из Отишића:
Антонић, Аранђеловдан, Усорци/Оштра Лука
Гајић, Аранђеловдан, Велика Жуљевица/Нови Град
Мељанац, Јовањдан, Отишић/Врлика

До сада је утврђено да овом роду у Отишићу поред Крунића и Мељанаца припадају још и Суботићи, Стојсављевићи и Гајићи.
Testirani Krunić je ispričao impresivno priču o poreklu svoga roda. Po njemu Gajo Krunić je došao 1730 godine iz mesta Unač u Crnoj Gori.

Nikola Krunić (2002)
Slavenko Krunić(1960)
Nikola Krunić (1893)
Damjan Krunić ...
Nikola Krunić  a koji je imao brata kome su sva deca umrla od grlobolje (grgobolje vrste bolesti koja pogadja samo decu)
Marko Krunić
Gajo Krunić došao  oko 1730 iz mesta Unač u Crnoj Gori.

Zanimljivo da je  E-Z16988 i Pavlović iz Civljana čija je krsna slava Djurdjevdan. Daleki predak Pavlovića  zvao se Aćim i upisat je godine 1711 kao vlasnik  zemlje u selu Radošić kod Trogira a koji je poreklom iz Vrlike ("a Verlica"). Dakle, ovaj nosioc E-Z16988 bi trebao  biti stanovnik Vrličkog kraja  u vreme Turske vladavine.

Evo šta na sajtu "Društva Poreklo" stoji o Krunićima iz Unča (opština Plužine):
Цитат
Na Donjem Unču su:

Krunići (23 k., sv. Nikola)
po predanju su iz Izgori u Hercegovini; preselili su se iz Izgori u Banjane, a iz Banjana u Pivu u selo Orah, i tada su se prezivali Pejovići. Jedna Pejovića udovica Kruna preuda se za kneza Balandžu i dovede mu dva sina od prvog muža. Knez Balandža Kruninom sinu Petru prepiše pola, Ercegove Strane. Potomci Krunini prozovu se Krunići. Krunića ima mnogo oko Srebrnice u Bosni.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Мај 01, 2023, 02:09:12 поподне
Testirani Krunić je ispričao impresivno priču o poreklu svoga roda. Po njemu Gajo Krunić je došao 1730 godine iz mesta Unač u Crnoj Gori.

Nikola Krunić (2002)
Slavenko Krunić(1960)
Nikola Krunić (1893)
Damjan Krunić ...
Nikola Krunić  a koji je imao brata kome su sva deca umrla od grlobolje (grgobolje vrste bolesti koja pogadja samo decu)
Marko Krunić
Gajo Krunić došao  oko 1730 iz mesta Unač u Crnoj Gori.

Zanimljivo da je  E-Z16988 i Pavlović iz Civljana čija je krsna slava Djurdjevdan. Daleki predak Pavlovića  zvao se Aćim i upisat je godine 1711 kao vlasnik  zemlje u selu Radošić kod Trogira a koji je poreklom iz Vrlike ("a Verlica"). Dakle, ovaj nosioc E-Z16988 bi trebao  biti stanovnik Vrličkog kraja  u vreme Turske vladavine.

Evo šta na sajtu "Društva Poreklo" stoji o Krunićima iz Unča (opština Plužine):

Не постоји никаква веза са Крунићима. Оваква предања, када се крајишки родови повезују са презимењацима у Црној Гори, су углавном плод маште. Крунићи из Плужина су тестирани и припадају роду Бањана/Пивљана N2-P189.2.

Примећујем да превише песничке слободе користите у тумачењу порекла крајишких родова. Или помињете некакво непостојеће староседелаштво, или их повезујете са савременим родовима из Црне Горе (са којима не постоји веза). Порекло крајишких Срба јесте нешто комплексније, али се назире сличан модел код већине родова. Углавном је реч о сеобама из 16. века и постоји мање-више јасна генетичка веза са простором Старе Херцеговине, Старог Влаха и Рашке области.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Мај 01, 2023, 03:56:54 поподне
Не постоји никаква веза са Крунићима. Оваква предања, када се крајишки родови повезују са презимењацима у Црној Гори, су углавном плод маште. Крунићи из Плужина су тестирани и припадају роду Бањана/Пивљана N2-P189.2.

Примећујем да превише песничке слободе користите у тумачењу порекла крајишких родова. Или помињете некакво непостојеће староседелаштво, или их повезујете са савременим родовима из Црне Горе (са којима не постоји веза). Порекло крајишких Срба јесте нешто комплексније, али се назире сличан модел код већине родова. Углавном је реч о сеобама из 16. века и постоји мање-више јасна генетичка веза са простором Старе Херцеговине, Старог Влаха и Рашке области.
Kad je reč o Kruniću samo sam preneo šta je testirani rekao i u postu stoji da su to njegove reči. Dobro je poznavao svoju mušku liniju  pa smatram da je opravdano da ovde  u temi stoje informacije  koje nam  je dao.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Мај 01, 2023, 04:33:33 поподне
Kad je reč o Kruniću samo sam preneo šta je testirani rekao i u postu stoji da su to njegove reči. Dobro je poznavao svoju mušku liniju  pa smatram da je opravdano da ovde  u temi stoje informacije  koje nam  je dao.

Уз дужно поштовање господина Крунића, чим помиње Круниће из Пиве, очигледно да није баш тако добро познавао директну мушку линију (бар не у даљу прошлост). Зато се, када се наводе пасови по мушкој линији, треба наводити само оно што је 100% поуздано. Макар то ишло само 100 година уназад.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Јул 02, 2023, 01:46:30 поподне
Додао бих још занимљивост о Шкопељама. То презиме је постојало само код Бара и у Земунику код Задра. И код Бара и код Задра су Шкопеље православци са потпуно истом славом Митровдан, која иначе није честа. Раде Шкопеља се из Бара заједно са католичким Арбанасима доселио у Земуник 1733. године у којем и дан данас има потомака етничких Арбанаса, али и оних који то нису, попут Шкопеље. Чак се он наводи у групи католика који траже сеобу због турскум зулума, а сасвим сигурно није био католик, него православац, што потврђују и барске и задарске Шкопеље са идентичном славом.

На 23andMe се појавио Шкопеља, R1b-Z2103>CTS9219. Свакако Северна Далмација. У Смоковић су наводно прешли из Земуника Доњег, иако не славе исте славе у овим местима (Митровдан и Стевањдан).
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: missur Јул 22, 2023, 08:05:53 пре подне
Ima li kakvih novosti u vezi ovoga? Tumačenja?

M458
100737 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100787 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100252 Кнез Аранђеловдан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
evo odgovora:
Quote:
судећи по разликама на маркерима, дефинитивно је Арнаут под редним бројем 100787. најудаљенији од Арнаута под редним бројем 100708. (6 разлика на 17 упоредивих маркера), док је следећи најудаљенији од 100787. Арнаут под редним бројем 100737. (5 разлика на 23 упоредива маркера). Двојица Арнаута под редним бројевима 100708. и 100737. на 17 упоредивих маркера се разликују на 3 маркера.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Септембар 25, 2023, 09:17:47 пре подне
Ima li kakvih novosti u vezi ovoga? Tumačenja?

M458
100737 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100787 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100252 Кнез Аранђеловдан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
evo odgovora:
Quote:
судећи по разликама на маркерима, дефинитивно је Арнаут под редним бројем 100787. најудаљенији од Арнаута под редним бројем 100708. (6 разлика на 17 упоредивих маркера), док је следећи најудаљенији од 100787. Арнаут под редним бројем 100737. (5 разлика на 23 упоредива маркера). Двојица Арнаута под редним бројевима 100708. и 100737. на 17 упоредивих маркера се разликују на 3 маркера.

Svi testirani nosioci prezimena Arnaut su poreklom iz Kosora.  Koncem morejskog rata nosioce istog prezimena Josip Soldo nalazi još u Vojniću (banderija harambaše Arnauta), Bisko (Arnautić), Vedrinama i Livanjskom polju za koje kaže da su došli od Vrlike. Relativno velika rodbinska udaljenost testiranih indicira  na to da su u banderiju regrutovani iz istog plemena. Na strani 13 ovog pdf-a izneta je teza da su Arnauti poreklom iz Crmnice kod Skadarskog jezera. Uglavnom su pravoslavci. U maticama župe Vrlike zabeležen je prelazak izvesnog  Arnautića u katolike:
Цитат
Die 20 9(novem)bris 1689
Vinča ?ara Arnautića
S Ivanicom od Blažećića
Koise obratiija i tako
Testir od stariji vinča
I odriši od šišme i bi
Kum Nikola Kovač

Jedan od Arnauta je uradio YFULL i rezultat će biti objavljen ovde.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Новембар 02, 2023, 06:03:09 поподне
Ima li kakvih novosti u vezi ovoga? Tumačenja?

M458
100737 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100787 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100252 Кнез Аранђеловдан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
evo odgovora:
Quote:
судећи по разликама на маркерима, дефинитивно је Арнаут под редним бројем 100787. најудаљенији од Арнаута под редним бројем 100708. (6 разлика на 17 упоредивих маркера), док је следећи најудаљенији од 100787. Арнаут под редним бројем 100737. (5 разлика на 23 упоредива маркера). Двојица Арнаута под редним бројевима 100708. и 100737. на 17 упоредивих маркера се разликују на 3 маркера.
Izvinjavam se. Evo ga Arnaut Full (citat):

Арнауту из Косора код Врлике је завршена анализа WGS теста, и на YFull стаблу је формирао нову грану Y310326 са анонимним резултатом из околине Цетиња, а старост новоформиране гране процењена је на само 275 година. На узводном нивоу FTB3834 остао је резултат Ћике са Кордуна, чија се грана од гране Арнаута одвојила пре око 950 година. Од раније знамо да на простору Зете (потез Цетиње-Бар) постоји генетички род који је по STR маркерима врло близак роду Арнаута из Косора, а који првенствено одликује специфична вредност DYS385=11-13, а сада је та веза и доста прецизније временски ограничена дубинским тестовима. Раздвајање претка Арнаута и претка тестираног из околине Цетиња на основу дубинских тестова могло би се сместити у средину 18. века, што се врло лепо поклапа са подацима које нам пружају млетачки пописи, то јест да знамо да Арнаути нису забележени у Косорима у млетачком попису из 1710. године, односно да су први пут забележени у другој половини 18. века. Смер миграције је свакако био из Црне Горе ка Далмацији, на шта недвосмислено указује и презиме Арнаут, које је често међу српским фамилијама досељеним из граничних области у којима је постојао значајан удео албанског становништва.

https://www.yfull.com/tree/R-FTB20451/
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Новембар 16, 2023, 11:21:40 поподне
У овој објави ћу окачити цитате за све WGS тестиране из Врличког краја чији су резултати пристигли последњих месеци:

Да и званично прокоментаришем резултат теста целог генома Новаковића из Маовица код Врлике (слава Ђурђевдан). Он припада грани R1a-Z280>Y2608>FT110369>BY27373*, што је изненађење, пошто се очекивало да ће се налазити испод YP6098>BY68536. У грани BY33421 која му је паралелна имамо Словенца из Жужемберка, Американца и Аустријанца, као и двојицу који нису приказали место порекла. Тренутно време формирања и ТМРЦА за целу BY27373 је 1800 година пре садашњости, дакле предмиграторна мутација је у питању, по старости блиска I2-PH908. У сваком случају, прилична разноврсност Срба унутар Y2608, иако је далеко најбројнија подграна YP6098. Преко Yfull порука је у вези Новаковићевог резултата с нама ступио у контакт и Пољак пореклом из лавовске области у Украјини (из округа Буск), који припада грани одмах изнад BY27373, FT110369. Његови преци су изгледа били Украјинци гркокатолици, вероватно још раније православци, па бих рекао да се Галиција показује као могуће извориште ове подгране, а можда и целе Y2608.

https://www.yfull.com/live/tree/R-BY27373/

Новост на стаблу - Новаковић је оформио нову подграну испод BY27373, заједно са поменутим Пољаком украјинског порекла. Грана је видљива на живом стаблу, доделили су јој ознаку Y238251:

https://www.yfull.com/live/tree/R-BY27373/

Пристигао је резултат целог генома за Стојсављевића из Отишића код Врлике (слава Аранђеловдан). Он припада хаплогрупи E-Z16988>FT12534>FT44630, где се још налазе тестирани пореклом такође из Сплитско-далматинске жупаније у Хрватској и тестирани са француском заставом, пореклом из Maine-et-Loire. Занимљиво је да је узводнија FT12534 паралелна са граном BY50887, испод које се налази бјелопавлићка подграна Z13591. Ово би значило одвајање далеких предака Стојсављевића од далеких предака племена Бјелопавлића негде током гвозденог доба, по тренутном TMRCA који износи око 2500-2200 година пре садашњости. Тренутно је време формирања гране FT44630 као и њен TMRCA на Yfull-у  срачунато на око 2400 година пре садашњости. Искрено бих се изненадио ако Стојсављевић не формира млађу подграну са непознатим тестираним из Сплитско-далматинске жупаније, видећемо шта ће наредна освежавања Yfull стабла донети.

https://www.yfull.com/tree/E-FT12534/

Стојсављевићи су сврстани у нижу подграну Y186020 на живом стаблу Yfull-a, заједно са још једним резултатом из Сплитско-далматинске жупаније (YF067871). Поред Y186020, на истом нивоу се тренутно налази још 12 снипова.

https://www.yfull.com/live/tree/E-FT44630/

Пристигао је резултат теста целог генома за Приметицу из Маовица код Врлике (слава Никољдан). Он припада грани R1a-Z280>YP4278>Y109474*, односно није позитиван на низводну BY30743. На овом нивоу се тренутно налази заједно са Бугарином из пловдивске области. Свакако занимљив и помало неочекиван резултат. Тренутно време формирања гране Y109474 је око 1650 година пре садашњости, док је TMRCA око 1250 година пре садашњости.

https://www.yfull.com/tree/R-Y109474/

Пристигао је резултат теста целог генома Стричевића из Кољана код Врлике (слава Ђурђевдан). Он припада грани I2-PH908>FT14506>BY187039, у којој се још налазе и Петрић из Звијезда код Пријепоља и један Бугарин из благоевградске области. Тренутна процена старости ове гране је око 1600 година, док јој је TMRCA око 1000 година:

https://www.yfull.com/tree/I-BY187039/

На резултат Бодрожића из Кољана се још увек чека.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Христифор Децембар 27, 2023, 06:25:28 поподне
Да освежимо статистику на  70 објављених  резултата са надом да ће се акција тестирања наставити у 2024.

И2а-25 (32.8%)   Југ-12 ( 52.1%)  / Север-13 (56.5%)
Р1а-17( 24.2%)
Е-В13-10 (14.2%)
Р1б-8 (11.4%)
Ј2б-4 ( 5.7%)
Ј1-2 (2.8%)
И1-2 (2.8%)
Н2-1 (1.4%)
Q-1(1.4%)
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Uzi Март 01, 2024, 08:48:24 поподне
Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Март 13, 2024, 07:29:07 пре подне
Marjanovići, Garići i Miljkovići su, po svemu sudeći, stanovnici Cetinske krajine i pre 1668. Naime sačuvano je pismo Bačkih Bunjevaca iz 1668 u kome  se medju izbeglicama spominju prezimena koja su karakteristična za tu regiju. Reč je  o Tomašu Gariću, Jakovu Jakeliću, Martinu Terzna i drugima. Evo linka na taj dokument:

https://forum.krstarica.com/attachments/01-prepis-pisma-backih-bunjevaca-papi-iz-1668-g-768x734-2-jpg.803422/ (https://forum.krstarica.com/attachments/01-prepis-pisma-backih-bunjevaca-papi-iz-1668-g-768x734-2-jpg.803422/)

Jakelići su zabeleženi u maticama katoličke crkve u Vrlici odmah po osnivanju župe krajem 17veka. Očito da je u vreme mletćko-turskih ratova došlo do razdvajanja porodica. Jedni su izbegli i naselili se u Bačku. A drugi su prebegli na mletačku stranu pa se vratili kad su se stekli uslovi.

Takodje, zabeležen je toponim Garića glavica na mletačkim kartama iz 18 veka. Garića glavica, ako me sećanje ne vara, je značajna jer je na njoj u tursko vreme u defterima zabeležena crkva svete Gospoine.

Sa strane prema Svilaji živeli su Racići, Gutići, Garići, Tutuši, Marjanovići i Katići. Miljkovići su živeli preko puta, prema Dinari, u blizini  samog manastira  Dragović.

 
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Март 19, 2024, 01:45:50 поподне
53. Миљковић, Св. Василије Велики, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли из Црне Горе. Надимак његовог огранка је Миљковићи Павлиновићи.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):
Цитат
Slave Svetog Vasilija. Naselili su se u Gornjim Koljanima na dvjema lokacijama, na području Košutica i sjeverno od starog manastira Dragović. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici 1. 7. 1692. godine pod zapovjedništvom se harambaše Nicoloa Biocouicha navodi čauš Cvieto Milković (Chiaus Cfieto Milcouich) s 5 članova porodice i 4,5 campa dodijeljene zemlje. Luca Milcouich s porodicom dobio je 1694. godine potvrdu na zemlje u Otišiću. U turskom popisu Prhova iz 1701. godine kao stari, prijeratni posjednik zemlje u selu navodi se knez Milko koji je i dalje na svom imanju, a kao podanici sultanovi koji imaju kuće u ovom selu navode se knez Božo, sin Milkov, i Damijan, sin Milkov. Godine 1710. u popisu porodica naseljenih na području Maovica navodi se nekoliko porodica Milković. Pod red. br. 15. Marco Milcouich qm Zuane (7 članova porodice), pod red. br. 16. Marco Milcouich qm Tadia (6 članova porodice) i pod red. br. 20. Michiel Milcouich detto Cerni Mio (2 člana porodice). 1810. godine Milkovići žive u sedam porodica s 46 članova (Pilip 8 članova, Јоvan 6 članova, Lazo 4 člana, Paval 6 članova, Božo 5 članova, Božo (drugi) 7 članova i Petar 10 članova) Teofil Milković, kaluđer dragovićki, bio je 1810. godine paroh Vrlike. Godine 1813. Petar Milcovich član je tutorstva Parohije Dragović Godine 1819. Glisu Milcovicha ubili su i opljačkali nepoznati počinitelji. Godine 1846. šesnaestorica Milkovića vlasnici su deset stojnih kuća u Koljanima (Giovanni qm Basilio, Giorgio, Basilio, Stefano, Teodoro, Giorgio, Cristoforo, Nicolo, Michele, Natale, Giovanni, Todoro, Nicolo, Marco, Elia i Natale).1309 U sljedećem popisu kuća, onom iz 1878., dvadesettrojica Milkovića vlasnici su kuća u selu. Dio porodice koji je odselio u Provo (Livanjsko polje) imao je saznanja o svojem crnogorskom porijeklu i tokovima seobe od Promine preko Vrlike do Prova.
...
Od Milkovića su u 18. i 19. stoljeću nastala tri prezimena: Veradžia, Milković (Alfir) i Milković (Zelko). Prezime Verač(dž)ia najduže se zadržalo. Većinom se upotrebljavalo samostalno, potkraj 19. сtoljeća upotrebljavalo se u dvojnom obliku Milković (Veradžia) a potom je nestalo. Veračia Lazo imao je 1810. godine porodicu od 15 članova. Oblik Alfir upotrebljavao se samo u matičnim knjigama, dok Zelko Todora pok. Petra nalazimo 1878. godine kao vlasnika kuće u Koljanima. Milkovići iz ovog roda živjeli su i u Bravčevu Docu.

У хаплотипу тестираног уочавају се карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS449=30 и донекле ређа DYS19=17. У бази СДНКП нема резултата за које би се могло тврдити да указују на сродност Миљковића са неким од тестираних. Један који се донекле издваја је хаплотип тестираног Вученовића из FTDNA базе из рода крајишких Пантелијевштака, који припадају млађој грани I2-Y188845. Ова два хаплотипа имају подударање 18/20, а деле ретке вредности DYS458=19 и DYS449=30. Чини се ипак да је Вученовићев хаплотип измутирао у односу на модални хаплотип крајишких Пантелијевштака у смеру да показује сличност са резултатом Миљковића, али да она нема стварни филогенетички значај. У сваком случају би било неопходно урадити дубљи генетички тест да би се дошло до неког поузданијег закључка.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Небојша Март 19, 2024, 01:54:14 поподне
53. Миљковић, Св. Василије Велики, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли из Црне Горе. Надимак његовог огранка је Миљковићи Павлиновићи.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):
У хаплотипу тестираног уочавају се карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS449=30 и донекле ређа DYS19=17. У бази СДНКП нема резултата за које би се могло тврдити да указују на сродност Миљковића са неким од тестираних. Један који се донекле издваја је хаплотип тестираног Вученовића из FTDNA базе из рода крајишких Пантелијевштака, који припадају млађој грани I2-Y188845. Ова два хаплотипа имају подударање 18/20, а деле ретке вредности DYS458=19 и DYS449=30. Чини се ипак да је Вученовићев хаплотип измутирао у односу на модални хаплотип крајишких Пантелијевштака у смеру да показује сличност са резултатом Миљковића, али да она нема стварни филогенетички значај. У сваком случају би било неопходно урадити дубљи генетички тест да би се дошло до неког поузданијег закључка.

Постоји можда могућност да је ово "лажни" динарик север. Тј. да је реч о роду крајишких Василијевштака PH908, само је хаплотип измутирао. На прву се чини да има доста разлика, али повишена вредност 458 може указивати на ту везу. Свакако је препоручљив дубински тест овде.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Ojler Март 19, 2024, 01:59:32 поподне
Постоји можда могућност да је ово "лажни" динарик север. Тј. да је реч о роду крајишких Василијевштака PH908, само је хаплотип измутирао. На прву се чини да има доста разлика, али повишена вредност 458 може указивати на ту везу. Свакако је препоручљив дубински тест овде.

У праву си, може бити да је јужњак. У сваком случају јесте и I2-Y3120, тако да са овим разврставањем не правимо грешку.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Rigel Март 27, 2024, 11:07:36 пре подне
Додаћу ову објаву овде пошто је Приметица тестиран у оквиру истраживања порекла становништва Врличког краја.


Цитат: НиколаВук  Јул 26, 2023, 01:31:49 поподне

Пристигао је резултат теста целог генома за Приметицу из Маовица код Врлике (слава Никољдан). Он припада грани R1a-Z280>YP4278>Y109474*, односно није позитиван на низводну BY30743. На овом нивоу се тренутно налази заједно са Бугарином из пловдивске области. Свакако занимљив и помало неочекиван резултат. Тренутно време формирања гране Y109474 је око 1650 година пре садашњости, док је TMRCA око 1250 година пре садашњости.

https://www.yfull.com/tree/R-Y109474/

-------------------------------------------------

Врло важан резултат за ову хаплогрупу.

Приметица је након комплетиране анализе на YFull-у неочекивано припао грани R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > Y189493 са Лазаровим из места Клисура (општина Карлово) у централној Бугарској, што га чини генеалошки најудаљенијим од свих R1a-YP4278 на Српском ДНК пројекту који су урадили неки од напредних тестова. Наиме, сви остали R1a-YP4278 на Српском ДНК пројекту са неким од напредних тестова припадају паралелној грани R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > BY30743. Поред Лазарова и Приметице, грани R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > Y189493 припада и један BigY тестирани са FTDNA стабла који није оставио никакве податке о пореклу. Раније сам преко Лазарова и Бугарског пројекта на FTDNA неколико пута покушавао да сазнам да ли преко поклапања имају било какве информације о тестираном, али нисам добио никакав одговор.

Као што је коментарисано раније (линк (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6264.msg164969#msg164969)) када је Приметица добио резултат основног STR теста, његов хаплотип је сврстан у род Бована, тако назван по првој тестираној породици из скупине. Ради се о групи породица из централне и западне Херцеговине који већином славе Јовањдан и имају неке специфичне вредности STR маркера које их чине хаплотипски доста удаљеним од рода Шаренаца-Кресојевића и нешто ближим трећој великој херцеговачкој R1a-YP4278 групи, коју обично означавамо као род требињских Стевањштака.

Као што је детаљније на форуму већ писао Cvitkovac (линк (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6264.msg165065#msg165065)), Приметице се у архивској грађи помињу на подручју Далмације од почетка XVIII века. Најстарији њихов помен је из 1701. и везан је за село Птичарица, које би могло бити данашња Тијарица између Сиња и Имотског. Већ око 1710. се помињу на Маовицама и у Врлици. Више породица које су груписане у род Бована имају предање о пореклу из Љубиња одакле су се селили према западу. Област Љубиња би могла бити најстарије подручје читавог рода Бована, укључујући и Приметице.

Према рачуници Yfull-а, заједнички предак Приметице и Лазарова је живео пре око 1000 година (тј. око 1020. године). Ако пођемо од претпоставке да Приметице са другим породицама из хаплотипски дефинисаног рода Бована заиста представљају засебан филогенетски род који се дуже време гранао по Херцеговини, затим да род требињских Стевањштака представља још SNP недефинисану грану на стаблу блиску грани Бована, али од ње давно одвојену (на шта поређење хаплотипова донекле упућује), и коначно од чињенице да је њиховој грани паралелна грана R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > BY30743 на тлу Херцеговине и околних области присутна јако дуго, мислим да би извориште гране Приметице и Лазарова (R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > Y189493) требало такође тражити у Херцеговини или њеном блиском суседству. То би значило да су се патрилинеарни преци Лазарова, вероватно у неком периоду средњег века, селили на исток и доспели до Бугарске.

За сада из Бугарске имамо само тројицу тестираних на солидном броју STR маркера који би требало да припадају R1a-YP4278 и они су са међусобно удаљених подручја централне и западне Бугарске. Од њих, само један, Лазаров, је SNP профилисан. Хаплотипски нису блиски, што указује да известан степен хаплотипске разноврсности постоји и у Бугарској. Међутим, без напредних тестова је тешко протумачити њихове филогенетске односе и везу са већ дефинисаним R1a-YP4278 гранама.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Alvir Март 27, 2024, 12:26:45 поподне
Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.





Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: НиколаВук Март 27, 2024, 01:15:24 поподне
Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

Највероватније нису исти род, имају превише разлика на упоредивим маркерима.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Alvir Март 27, 2024, 01:31:46 поподне
Поштовани,

Хвала на одговору! Решили смо и ову дилему о пореклу Миљковића из Кољана.

Поздрав!
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Зрно Март 27, 2024, 04:51:47 поподне
Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

Фасцинатна прича о том Милку Поповићу који је из Грбља, прецизније села Загора, преселио у Промину, али не зна се када. Или ово - Krajem 14. veka u Zadru su sinovi mesara Milka (Novak i Petar) su poneli prezime Milković. Slavili su slavu Svetog Jovana Bogoslova. Ta loza Milkovića je pokatoličena u 15. veku.

Ај само да видимо доказе за то, неки документ, па да му дамо златну медаљу из генеалогије, посебно због ових Миљковића из Задра за које зна да су славили Јовањдан у 14. веку и да су покатоличени у 15.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Март 28, 2024, 10:00:55 пре подне
Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494.
53. Миљковић, Св. Василије Велики, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли из Црне Горе. Надимак његовог огранка је Миљковићи Павлиновићи.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):
У хаплотипу тестираног уочавају се карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS449=30 и донекле ређа DYS19=17. У бази СДНКП нема резултата за које би се могло тврдити да указују на сродност Миљковића са неким од тестираних. Један који се донекле издваја је хаплотип тестираног Вученовића из FTDNA базе из рода крајишких Пантелијевштака, који припадају млађој грани I2-Y188845. Ова два хаплотипа имају подударање 18/20, а деле ретке вредности DYS458=19 и DYS449=30. Чини се ипак да је Вученовићев хаплотип измутирао у односу на модални хаплотип крајишких Пантелијевштака у смеру да показује сличност са резултатом Миљковића, али да она нема стварни филогенетички значај. У сваком случају би било неопходно урадити дубљи генетички тест да би се дошло до неког поузданијег закључка.

Да додам јер имамо два мушка рода под истим презименом:



N2 Миљковић је тестиран у склопу Новогодишње ДНК недеље. Он је онда тестирао и овог другог Миљковића који је испао I2a.

Иначе ови N2 из Кољана су нека још непозната српска N2 грана. Имају потенцијалне ближе рођаке у западној Србији.
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Alvir Март 28, 2024, 12:02:00 поподне
Поштовани господине Цвитковац,

Има више фамилија  Миљковића у Кољанима. Према Симићу и Шкиљану у књизи  "Срби у Цетинској крајини" помињу се само Верачије- по народном Вераџићи,
Алфири- народно Алвири и Зелко- народно Зељци. Постоје још две фамилије које се не помињу у књизи то су Павлиновићи и Бечићи.
Тестирани I2 je Павлиновић, а тестирани N2 сам ја, односно Алвир!
Да бисмо утврдили који су преовладајући морамо тестирати још једну фамилију Миљковића.
Пошто су фамилије расељене прво колонизацијом после Другог рата, па потапањем Цетинског поља 1958 и после Олује, тешко је наћи мушке потомке ових фамилија.
Нас Алвира има највише, али ћу покушати да тестирам једног Зељка за дане наступајућих празника који је у Платичеву у Срему.

Иначе наша  N2  грана из Кољана, којој још у Кољанима припадају и Гарићи, Катићи, Бокуни и Марјановићи би требало даје из рода Бањана и Пивљана из Старе Херцеговине!
Требало би истражити како су доспели у Далмацију и у које време. Помињу се и у 17. и 18. веку на тим просторима.

Срдачан поздрав,

Алвир
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Cvitkovac Март 28, 2024, 01:05:32 поподне
Poštovani Alvire,

 u neposrednoj blizini Miljkovića su živeli Vučenovići. Vućenovići slave svetog Vasilija isto kao neki Miljkovići. Miljkovići smatraju da su Vučenovići došljaci. Miljkovići su imali ispasišta (zemlju u planini) na Dinari iznad Bračevog doca. Za Vučenoviće moj izvor ne zna da li su imali.

Vučenovića ima dosta u Batajnici.Zeljci žive u Mariboru, Splitu,CG Piperi, u Sinju,  Kačarevu,Indjiji...
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Alvir Март 28, 2024, 02:02:00 поподне
Поштовани Цвитковче,

Вученовићи су живели на врху истог засеока у Горњим Кољанима где и сви Миљковићи и цео засеок је славио Васиљевдан као и сви Миљковићи у Кољанима.
Како и између нас Миљковића има великих разлика, што се и види из добијених резултата тестова, највероватније да су Вученовићи касније дошли и прихватили исту славу.
Изгледа да су у Кољане дошли из Подосоја, јер Симић и Шкиљан у књизи  "Срби у Цетинској крајини" о Вученовићима пишу:

"Vučenović (Vučen, Vučinović, Vučenac)

Slave Svetog Vasilija. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici,
1. 7.1692. godine, pod zapovjedništvom harambaše Nicoloa Biocouicha bio je
Gio. Vusenich s četirima članovima porodice i s 5 campa dobivene zemlje.
 Naselili su se po sredini Podosoja i u Koljanima. U Podosoju su im
1788. godine kuće bile uz Terziće (Tersiche). 1810. godine Vučeni su velik
rod koji ima 4 porodice s 46 članova (Gligorije 10 članova, Ilija 14 članova,
Trivun 11 članova i Todor 11 članova). 1846. godine u Podosoju nemaju
stojnih kuća, a u Koljanima vlasnici su Vuccinovich Stefan, Luca, Giovan,
Saverio, Michele, Giorgio i Teodoro. Vučenovići žive i u Ramljanima i
slave Svetog Nikolu. Nema dokazane povezanosti između ovih porodica."

Алвири имају куће у Горњим Кољанима које су најближе главном путу Врлика-Бителић, па затим следе куће Зељака, Павлиновића и Бечића који су најближи кућама Вученовића.
Вераџићи су у посебном засеоку ближе Перковићима према Врлици.
По мом скромном мишљењу Алвири су дошли први пошто су најближе главном путу, али не мора бити тачно.

Поздрав,

Алвир
Наслов: Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
Порука од: Uzi Март 28, 2024, 10:34:05 поподне
Иначе ови N2 из Кољана су нека још непозната српска N2 грана. Имају потенцијалне ближе рођаке у западној Србији.

Недавно је Гарић тестирао DYS650 и потврђена му је вредност 21. Од N2 са славом Никољдан, негативних на грану FGC28435, ту вредност има и Печујлија из Кнежевих Винограда па постоји могућност да припадају истој подграни низводно од FT182494.