ПОРЕКЛО ШАРЧЕВИЋА
Међу презименима у Босни, према православним шематизмима за период с краја 19. века, Шарчевића са славом Св. Симеон Богопримац било је још у Дугом Пољу (Дервента) и Тешњу.
Шарчевићи наших читалаца, као и многе друге српске породице, потичу из Цеклинске "жупе", из Шаље, те их и зову "Шаљани". Населили су се у Велику (плавско-гусињска област) после Велике сеобе, почетком 18. века, кад је ова област почела да се празни.
Они су пореклом од неког Чере, католика, који је "због крви", утекао у Велику, у Иван-Поље. Ту се Чера оженио девојком из фамилије Живаљевића, прешао на православље и стекао три сина: Крта, Јока и Ивана од којих се народило десетак братстава са око две стотине домова.
Били су велики борци и јунаци у борбама са Турцима. Славили су "зимски" Никољдан, а прислуживали Св. Симеона Богопримца, али су неки одсељени родови овог свеца узели као своју главну славу.
Одавде су се расељавали у Полимље, Херцеговину и Босну. Шарчевића има и у Србији, али су они другог порекла и несродни са фамилијом нашег читаоца, мада би се, у некој даљој прошлости можда и могла пронаћи евентуална сродност међу њима.
Евидентно је да су преци наших читалаца то презиме добили успут. Њихово кретање може да се прати преко Власенице, Сарајева, Сребренице, Маглаја и Тешња, све до Дервенте и Градишке. Кретање смо утврдили помоћу једног од презимена из величког братства, потомака Чере, Гојковића.
Ово презиме се налази свуда успут, паралелно са Шарчевићима, а губи се само на једном месту, негде на Озрену (село Бољанић), да би се поново срело са Шарчевићима код Дервенте и Тешња, са истом славом - Св. Симеон Богопримац. Изгледа да се ова слава усталила тек ту, у троуглу око Дервентe.
http://www.vesti-online.com/print/39980/Riznica/Vesti/39980/SARCEVIC