Ради поређења,
Косто Перућица у "Опутна Рудина", за Бјелетиће пише да су у Прераца, доселили око 1711. године (мада додаје да је то могло бити 1811). Побјегли су од Турака из Требјесе код Никшића и дошао Петар са 32 чељади. Оближње село Ковачи је такође мјесто гдје су настањени и зависно од предања није познато гдје су се прије доселили у Коваче или Прераца. Али то је свакако небитно, јер је у питању исти крај.
За Николиће (Будалиће), пише да је Петар из Озринића побјегао од Турака када је Нуман-паша Ћуприлић 1714. године попалио Озриниће и остале крајеве. Петар са сином Јованом и синовцем се доселио у Коваче (горе поменуто село које се наслања на Прераца и Голобрђе). Синовац се преселио у Голобрђе.
Костова запажања у вези миграција ових и других родова:
"Досељеници, појединци, или по неколика брата, стизали и остајали као чипчије на агинској земљи корјенићких, билећких и коритских Турака: Диздаревића, Аџаметовића, Дановића, Ресулбеговића и других. Касније би откупљивали земљу коју би Турци напуштали. Откупљивали су и посиједали и манастирку земљу, земљу манастира Косијерева. Ослобађањем и присвајањем богатих испаша и насилном колонизацијом Црногораца појединачно пограничних херцеговачких крајева, чини да се и Херцеговци све више докопавају турске земље, Одакле их потискују, постајући турски кметови а истовремено и хајдучки јатаци. Ова црногорско–херцеговачка миграција пунила је кадилуке: гатачки, билећки, требињски и насељавала земљу.... У ствари, најчешћи мотив мигрирања предака ових породица и јесте опирање и бјежање од турског зулума. Али, било је и „бјежања“ од сиромаштва, тражећи боље услове за живот. Иако је мигрирао из економских разлога, није имао потребе да мијења презиме, као у случају неког убијства, кад је завичај напуштао због „крви"."
Додао бих вријеме досељавања породица и број кућа почетком 20. вијека, што би могло у неку руку потврдити досељавање Вујовића почетком 18. вијека:
Вујовићи - 1710? - 20 кућа
Бјелетићи - 1711 - 7 кућа
Николићи - 1715 - 7 кућа
Атељевићи - прва пол. 19. в. - 3 куће
Бабићи - прва пол. 19. в. - 3 куће