Аутор Тема: Српске земље у средњем веку  (Прочитано 18812 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Српске земље у средњем веку
« послато: Новембар 16, 2014, 01:42:59 поподне »






Стари Рас:






Тврђава Кале - Скопље:






Тврђава - Призрен






Стари Град - Ужице (престоница Николе Алтомановића)


Марков Град - Прилеп (престоница Марка Мрњавчевића)






Тврђава - Крушевац (престоница кнеза Лазара)





Тврђава - Београд:


Тврђава - Смедерево:





Благај - Шћепан Град

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #1 послато: Новембар 16, 2014, 03:52:54 поподне »
Панонска Хрватска?  :o То је Словинија / Словињ.  ;D

А сад мало озбиљности....Северним границама Србије и српског етничког простора у раном средњем веку, бавио се пок. Тибор Живковић.
http://www.mediafire.com/download/awp08ypqhpvw559/T.+%C5%BDIVKOVI%C4%86+-+O+severnim+granicama+Srbije+u+ranom+sr.+veku.pdf
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #2 послато: Август 14, 2015, 08:11:43 поподне »
Занимљива карта са територијама српских обласних господара (средина 14. века)




Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #3 послато: Октобар 11, 2015, 01:33:13 поподне »
Једна од српских средњовековних жупа била је и Иногоште. Међу првим записима у којима се спомиње Иногоште је повеља краља Стефана Дечанског из 1330. године у којој се каже да је ''даровано село Крива Феја са подручја жупе Иногоште''.
   Константин Филозоф (1380-1431), бугарски књижевник и филозоф у делу Житија деспота Стефана Лазаревића пише: ''...И кесар Оуглеша земљу своју отеческују Врању и Иногоштоу и Прешево прејет и оудржа.'' Он је назив написао тачно ћириличним словима ''Иногоштоу'', без муклих гласова из старословенског језика српске редакције. Цео текст изгледа овако: ''...А тада са Турцима беше кесар Угљеша и он велику услугу учини посланством ка благочастивом (Стефану) од ових (Турака), јављајући њихове одлуке и намере, затим, ускоро после тога и сâм прибеже под крило деспоту Стефану и земљу своју отачаскују, Врање и Иногоште и Прешево прими и задржа. И постаде као неко крило хришћанима.'' Да је простор некадашње жупе био тежак за пролазак, говори нам и чињеница да је султан Мурат, приликом доласка на Косово поље 1389. године, то учинио преко Куманова из правца Велбужда (Ћустендил), а не преко власинске висоравни и иногоштанског поља.
   Битан је податак да је Муса, Бајазитов син, пре помињања Иногошта прошао том територијом. Било је то 1402. године. Константин Филозоф наводи да је Муса тада прешао преко планине Чемерник.
У средњем веку, приликом сеоба, народ је насељавао нова места, бирао је да она одговарају њиховим потребама и да су слична оним местима одакле су отишли. Народ је са собом доносио обичаје, традицију, веру, језик и тако чувао свој мали део историје. Често су досељеници, из потребе да има тако буде лакше или да да би их подсећало на бивше насеобине, давали имена селима, пределима, рекама, планинама слична као тамо одакле су дошли. То нама данас у многоме олакшава проучавање кретања становништва, јер често налазимо да два, понекад и више села имају исти назив а међусобно су удаљена некада и на стотине километара. Александар Трајковић објашњава да је Иногоште, с обзиром на период када се први пут појављује његово име у неким списима, добило назив по планини Гоштац, која се налази између Црне Горе и Херцеговине.  Ипак, овај несловенски (германски) назив, највише подсећа на стару словенску жупу Оногошт, која је обухватала Никшићко поље. Тврђава Оногошт се налази на локалитету данашње Моштанице, а упечатљиво је да надомак Врања постоји село са тим именом.
Назив жупе Иногоште није једини који наличи средњевековној жупи надомак Никшића. Проф. М. Златановић наводи насеље Огош у Врањској Бањи чије име је у тесној спрези са некадашњим називом старе жупе на овим просторима.  Осим овог насеља, на Иногоште асоцирају врањска села Доњи и Горњи Вртогош, село Огоште са Огошком реком који се налазе на територији АП Косова и Метохије у малој предеоној целини Холгоште. Веза између жупа Оногошт и Иногоште свакако да постоји и несумњиво доказује да је у средњем веку било кретања становништва између њих.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #4 послато: Јун 24, 2016, 09:02:57 пре подне »
град ГЛАМОЧ


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #5 послато: Јун 24, 2016, 09:31:39 пре подне »
град ГЛАМОЧ



Где од свих српских средњовековних градова нађе Гламоч? Он јесте био у саставу Босне (што се може тумачити као српска земља), али мислим да је у средњем веку био и део хрватске краљевине.

Свакако није добар пример српске земље у средњем веку.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #6 послато: Новембар 08, 2016, 08:11:00 поподне »
Предложио бих, да пошто у овој рубрици има лепих слика старих градова не започињем нову тему. Замолио бих, да поштовани форумаши прикаче (у случају да поседују ) фотографије мање познатих (остатака) утврђења и градина чијих је остатака сваким даном (нашим немаром) све мање, пре него што трајно нестану у заборав. Слика јача од сваке речи.

Лично ме занима зашто су само до скора били "видљиви остаци зида Штиљановог града (Дробњак/Пива)"?


Цитат
До пре годину дана били су видљиви остаци зида Штиљановог града, вероватно некадашњег утврђења које је обезбеђивало путни правац и прелаз преко реке Комарнице. Недалеко од овог утврђења налази се пут који иде из Пиве и прелази реку Комарницу, а данас се користи само за пешаке и ситну стоку. Напомињем, да се напсрам односно у непосредној близини локалитета Велике градине налази топоним Мала градина, такође смештена на врху кањона Комарнице. Име Штиљан посведочено је у периоду средњег односно XV века на простору Дробњака.
стр.126

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ, ДРОБЊАК ПОД ТУРСКОМ ВЛАШЋУ У XV ВЕКУ
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-2-10.pdf


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #7 послато: Новембар 22, 2016, 07:05:01 поподне »
Филм о Призрену

https://www.youtube.com/v/4kaeB4M65RU


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #8 послато: Јануар 24, 2017, 12:25:02 поподне »
Опис крсташког разарања Земуна и Београда 1096. године:

http://www.newsweek.rs/kultura/80053-zaboravljeni-pokolj-evo-kako-su-krstasi-doneli-pustos-i-smrt-beogradu.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #9 послато: Јануар 24, 2017, 12:59:11 поподне »
Опис крсташког разарања Земуна и Београда 1096. године:

http://www.newsweek.rs/kultura/80053-zaboravljeni-pokolj-evo-kako-su-krstasi-doneli-pustos-i-smrt-beogradu.html

Тај поход се још назива и Народним крсташким походом (People's Crusade).
https://en.wikipedia.org/wiki/People%27s_Crusade

Цитат
Međutim, nekoliko vitezova je ostalo u Zemunu, odlučnih da provere glasine o kvalitetu zemunskih kafana.
Ово је мало више анахроно.  ;D

Цитат
Zemunska pljačka potrajala je nekoliko dana, dok krstaši nisu čuli da im se približava ozbiljna jedinica vojske koju je poslao ugarski car.
Угарски краљ...

У овом пасусу са Википедије су мало боље сабрани подаци о боравку тих "народних крсташа" у Земуну и Београду 1096. године:
Цитат
Прва група коју је сачињавала сиротиња дошла је крајем пролећа 1096. године у Земун, тада Угарску тврђаву. Док је главнина прешла Саву и код Београда ушла на византијску територију, заостало је неких шеснаест крсташа. Они су напали неке трговине са намером да их опљачкају, али су их Мађари ухватили, добро истукли, одузели им оружја и скинули одела. Тако голе су их послали у Београд. Ова прва група предвођена од стране Валтера без Имања остала је без хране па су се њени представници обратили византијском заповеднику Београда да их снабде намирницама. Како је овај то одбио дошло је до сукоба. Крсташи су упали у град и починили свакојака зверства. Становнници Београда огорчени овим делима навалили су на крсташе. Једне су побили а друге спалили у једној цркви, тако да се Валтер забринуо и кренуо даље ка Нишу и Софији.

Не много после прве, наишла је и друга група сиротиње коју је предводио Петар из Амијена. Близу Сремских Карловаца спојили су се они који су ишли пешке са онима који су се дошли бродовима низ Дунав и већ 20. јуна 1096. нашли су се пред Земуном. Овај сусрет би прошао без већих последица да није дошло до свађе око куповине једног пара ципела. Изродила се права битка и крсташи су заузели земунску тврђаву и поклали 4.000 Мађара.

Византијски командат Никита је наредио својој пограничној стражи, коју су сачињавали припадници варварског племана Печенега, да крсташе приморају да се искрцају на једном месту. Због тога је дошло прво до мале битке на реци, а затим и на копну. Одреди Петра Пустињака потукли су византисјки одред и напали Београд. Крсташи су опљачкали град, а потом га запалили. Затим су кренули низ Дунав до ушћа Мораве, па долином Мораве до Ниша. Од Ниша кретали су се уским кланцима поред Пирота до Софије, преко хладних превоја Балкана до Пловдива и Једрена, тракијском равницом до Мраморног мора и најзад дуж обале до Цариграда.

После краћег задржавања у околини Цариграда, због нереда и пљачке пребачени су у Малу Азију. Ту су на обали поставили логор где је требало да сачекају остале крсташе. Непознавање прилика, жеља за пљачком и несмотреност довели су крсташе до сукоба са Турцима. То им се осветило, јер их је турска војска у великом броју побила и заробила.[12]
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

Занимљиво је да су се саборци Валтера без Земље, који су први ушли у Београд и почели да праве зверства, покушавајући да побегну од разбеснелих мештана ушли у једну цркву; црква је у средњем веку, а и касније, увек била прибежиште за прогоњене, сматрана је као уточиште у које прогонитељ није смео да крочи; међутим, то није спречило мештане да грађевину запале споља, са све крсташима у њој...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #10 послато: Јануар 24, 2017, 02:24:41 поподне »
Мени је апсолутно најупечатљивији опис профила људи који су кренули у рат:

"Pozivu su se u najvećem broju odazvali siromašni - najniži sloj seljaka, gradska sirotinja, skitnice i secikese, čudaci, fanatici i očajnici svih vrsta. Potom su išle seoske porodice, sa decom i starcima, i u najmanjem broju to su bili vitezovi, iskusni ratnici koji su bili spremni za ozbiljna ratovanja."

Јасно је да је већина кренула у пљачку или сеобу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #11 послато: Јануар 24, 2017, 03:19:29 поподне »
Мени је апсолутно најупечатљивији опис профила људи који су кренули у рат:

"Pozivu su se u najvećem broju odazvali siromašni - najniži sloj seljaka, gradska sirotinja, skitnice i secikese, čudaci, fanatici i očajnici svih vrsta. Potom su išle seoske porodice, sa decom i starcima, i u najmanjem broju to su bili vitezovi, iskusni ratnici koji su bili spremni za ozbiljna ratovanja."

Јасно је да је већина кренула у пљачку или сеобу.

Да, та народна војска је била својеврсна претходница, али су први и настрадали, у првом озбиљнијем судару са Селџуцима на тлу Мале Азије...Озбиљна крсташка војска, састављена од витезова и предвођена крупним западноевропским феудалцима, је била много дисциплинованија, али су и поред тога Византинци, поучени претходним искуством са Петром Пустињаком и Валтером Без Земље, одлучили да их уз војну пратњу и уз што мања задржавања проведу кроз балканске области Царства и да их што пре искрцају у Малој Азији. Ова, "права" крсташка војска је већ била много успешнија, поразивши Селџуке и напослетку успевши да освоји Антиохију, Едесу, Триполи и Јерусалим, мада су и они чинили зверства приликом освајања Јерусалима (секли су утробе Арапима и Јеврејима у потрази за златницима, јер су чули да су их они прогутали како их се крсташи не би домогли).
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #12 послато: Јануар 25, 2017, 11:17:15 пре подне »
Тај поход се још назива и Народним крсташким походом (People's Crusade).
https://en.wikipedia.org/wiki/People%27s_Crusade
Ово је мало више анахроно.  ;D
Угарски краљ...

У овом пасусу са Википедије су мало боље сабрани подаци о боравку тих "народних крсташа" у Земуну и Београду 1096. године:https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

Занимљиво је да су се саборци Валтера без Земље, који су први ушли у Београд и почели да праве зверства, покушавајући да побегну од разбеснелих мештана ушли у једну цркву; црква је у средњем веку, а и касније, увек била прибежиште за прогоњене, сматрана је као уточиште у које прогонитељ није смео да крочи; међутим, то није спречило мештане да грађевину запале споља, са све крсташима у њој...
Реч БИТАНГА...(скитница, онај који проси)...
Када су у средњем веку на ове просторе долазили немачки рудари Саси да раде у рудницима, наши стари преци су први пут чули неке немачке речи. Тако, једне прилике неки Саси су скитничарили и нису имали шта да једу. Па су да би добили нешто да једу изговарали реч "Бите" а када би и добили тражени оброк захваљивали речју "Данке". Тако су тада ове људе који скитничаре прозвали од БИТЕ И ДАНКЕ БИТДАНКЕ односно БИТАНГЕ.
А негде сам чуо да је реч БИТАНГА настала управо када су крсташи дошли у Земун...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #13 послато: Фебруар 28, 2017, 03:50:05 поподне »
Један леп текст о Краљевићу Марку:

https://sr.scribd.com/document/58455026/Epski-lik-Marka-Kraljevi%C4%87a

(није ми баш јасно ко је аутор, али је лепо написано - има историјских података, епике, психолошке драматике...)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #14 послато: Март 08, 2017, 12:46:44 поподне »
Ово је легенда о војводи Црепу Вукославићу, српскоме средњем веку и борби за самосталност Србије, духовној култури, старим српским именима...
http://www.poetabg.com/htm/knjige/vojvoda_crep.html


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #15 послато: Март 14, 2017, 12:47:01 поподне »
О српским витезовима и делијама, када је уз тешке оклопе требало носити и баратати тешким оружјем. То је била часна и јуначка борба када се гледало очи у очи.

http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/04/Srbski-vitezovi.pdf


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #16 послато: Март 23, 2017, 11:39:40 пре подне »
Одломци из књиге "Динарска племена Немањићског поријекла" Милана Карановића (о значају народног предања у формирању братстава и племена, о Никшићима, Копривицама...

                                                                                                        Динарска племена Немањићског поријекла

Снажна азијска најезда изазвала је кретања становништва на Балканском полуострву, а тиме и велике етнографске поремећаје. Поред осталога, она је прекинула упоредан развитак писмености код нашег народа са осталим европским народима, и свеопште просвјећености која се тиче само помоћу пиемености. Мало је остало писмених докумената о животу и раду нашег Средњег вијека и то само у млетачким и дубровачким архивима јер су с овима имале наше средњевјековне државе и трговачких и политичких веза. Из периода турске владавине има мало или скоро нимало што записано. За све то вријеме па до шумадијског устанка, остало је свих тих записа и натписа о шточем око 10.500 које је Љуб. Стојановић сабрао у своме зборнику под насловом „Cтapu cpncки записи и namnucu" (у шест књига на 2300 страница).
Народ је наставио своје живљење под сасвим другим политичким приликама. Највећи дио становништва повукао се у карсну исамотвору“ балканску тврђаву, у тсешко приступачне динарске планинске урвине, како вели Владика-пјесник Његош у своме „Горском Вијенцу“:
   ”Што утече испред сабље турске,
     Што се нешће у ланце везати,
     То се збјеже у ове планине,
     Да гинемо и крв проливамо,
     Да јуначки аманет чувамо,
     Дивно име и свету слободу“.
Bpaћao ce народ тиме старој праславенској патријархалности. Формирала су се племена и братства и легенде и митови о њиховим родоначалницима, потомцима изгинулих косовских хероја. То племенско формирање Цвијић, у своме дјелу Балканско полуострво и јужнословенске земље, овако ириказује: „ У сваком племену има по неколико старих сродних родова који чине племенско језгро. Око овог језгра су се груписали нови досељеници сасвим друкчијег порекла, образују! И братство, и остаци старих племена. Дакле више су агломерацијом него сродством створена ова племена. Нови досељеници су пореклом из суседних области, поглавито из Метохије, са Косова, из Херцеговине, од Сјенице, као и из Босне и моравске Србије .. .“ (књ. II. стр. 53). На ово формирање динарских племена од знатног је утицаја био један догађај у средњевјековној Босни, ирсд њен пад, који су забиљежили дубровачки хроничари а на које данашњи историци не обраћају довољно пажње. У посљедњем деценију босанске државне самосталности бјеснио је у Босни страховит грађански рат усљед чега се иселило 40.000, предвођено са 40 вјерских поглавица у државу Херцега Стјепана. То је и био узрок срамном паду Босне без икаквог отпора. Исељено становништво укрстило се женидбама током стољећа са Захумљанима и косовским бјегунцима и формирала се тиме динарска племена велике животне снаге и експанзивности. Међу њима је било властеле немањићског поријекла („Постадоше лафи ратарима“ како вели владика-пјесник у своме „Горском Вијенцу“). По Јиречеку („Историја Срба“ књ. III. стр. 13): „Потомци споредних линија изгубили су се брзо међу племством, носећи обичан наслов жупана: жупан Димитрије, син краља Вукана, жупан Деса, син краља Владислава, или жупан Когдан и Радослав, синови кнеза Андрије Захумскога."
За формирање племена и њихових братстава неопходно је потребно да настану прво легенде, а затим митови, а њиховим родоначалницима који воде поријекло од учесника у најепохалнијем нашем историјском догађају у косовском боју. Ти митски преци су вође и чувари племенски кроз историју. Њега чак и сањају пред судбоносне догађаје, као што су Озринићи, идући по вино о својој слави Св. Арханђелу пред историјско Бадње вече, сањали свога митског претка Озра.
Формирала се „вјера Обилића“ са видовданском етиком, пo којој је „света освета“ и ико се не освети тај се не посвети“. То је све изражено народним пјесмама, величанствене динарске дикције и љепоте.

ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић
                         
                                                                                                                                                        Одабрао и обрадио: Војислав Ананић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #17 послато: Март 23, 2017, 11:41:53 пре подне »
                                                                            Значај народних предања за упознавање наше народне прошлости

Духонна наша култура развијала се стољећима помоћу усмене књижевности. Народ је своју историју учио из народних пјесама, уз гусле пјеваних, и усмених предања, предаваних покрај огњишта дугих зимских ноћи, у којима и није било свагда историјске истине. Формирала се народна вјера и народна философија историје. Кад је васкрсла Србија шумадијским устанком, добила је полета и историјска наука. Романтичарском схвагању историје са слијепим ослоном на народна предања, ударио је глогов колац Иларион Руварац, творац модерне научне историје. Тај историјски прогрес наставила је плејада млађих модерних историка и то је много допринијело општем друштвеном прогресу, По кадшто би се падало у крајност ниподаштавајући свако народно предање, иако се у оскудици писаних извора осјећала празнина.
Вриједност народних предања и увиђање потребе, да се она и надаље сабирају, оживотворио је славни Цвијић са својом научном школом и организовањем научне анкете. Разумије се само по себи, да се не може поклонити потпуна вјера свим народним предањима. Као год што се из тоне (1000 кг.) рудаче, процесом рударских радова добије 7 грама чистога злата, па се сматра да се исплати радитн тако је и Цвијић научно аналишући сакупљена народна предања, строго критички рађено, пробрао и издвојио и дао синтезу свега тога у своме монументалном дјелу „Балканско полуострво.
Већина народа, да очува своју индивндуалност, склањала се у неприступачне планине цијелог вијенца, названог „Динарске планине“ или „Динарске алпе“. Оне почињу од Велебита па допиру до Комова и Проклетија. Властеоске породице, лишене привилегија, почињу се плебеизирати, повраћајући се сточарском начину живота који расно освјежава. Њима долази све што је расно најкрепкије и најборбеније из Босне са својим исконски праславенским фолклором и тиме се формира најборбенији расни тип — Динарац са епским еланом, поносан и заносан, сав у култу националних идеала, националног ослобођења.
Легенде и митови плету се око племенских предака. Посебну групу динарских племена сачињава неколико племена која доводе своје поријекло од Немањића и њихових „одива“ (женских из рода Немањића које су се поудале у властеоске родове). На читаве групе родова, огранака племена који доводе своје поријекло од Немањића, наилазимо чак и на тромеђи Сјеверне Далмације, Лике и Босанске Крајине са новим матичним гнијездом између Велебита и високе планинске косе назване „Динара“, која даје име цијелом систему балканских планина. Од тог новог матичног језгра расељавали су по свој Босанској Крајини, Хрватској и Славонији,
Поријекло становништва Старе Херцеговине, Старе Црне Горе и њених Црногорских Брда, испитала је детаљно организована Цвијићева научна анкета, само се очекује са великим интересовањем публиковање свих резултата из научно најинтересантнијих и најзначајнијих наших етнографских области: Пиве, Бањана, Никшићске Жупе, Мораче, Црногорско-Херцеговачког Грахова, Опутних Рудина. Одавна се указује потреба, да се на једно мјесто саберу записана сва народна предања о прецима једне групе племена, а која су разбацана по многим књигама, листовима и календарима, у ово 100 година њиховог сакупљања по народу. Тиме би се имао преглед и свих предања и њихових варијаната, неопходно потребан за даља прибирања таквих података о поријеклу племена. Овакав преглед предања и њихових варијаната био би најбољи подстрек и потстицај за њихова даља прибирања. Тај посао није за одлагање, јер ће предања посве да ишчезну ако их за времена не побиљежимо. У том циљу доносимо и ми овдје преглед народних предања, прво о племенима која доводе своје поријекло од Немањића „одива“. Ова су народна предања имала и свој нарочити селекциони зцачај и била од велике важности по формирање извјесних етичких вриједности у међусобним племенским утакмицама, у историјском раду националног ослобођења и уједињења.
ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

                                                                                                                                                                                        Одабрао и обрадио: Војислав Ананић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #18 послато: Март 23, 2017, 12:34:10 поподне »
Три српска и два албанска племена воде порекло од Немањића.
                                                           
                                                                                     Племена од „свете лозе“ Немањића

Седам је Немањића владало 200 година с оца на сина, и изумрли су са Урошем. Мали број Немањића “одива“ (женских од рода Немањића) удале су се за стране владаре и то: двије у Бугарску, двије у Византнју, једна у Босну, једна у Хрватску, а једна за албанског поглавицу. Остале су се поудале за домаћу властелу и то није записано нигдје него је усновано у усмена предања код формирања племена. Династија која је дала првог српског просвјетитеља, Св. Саву по црквеним пјесмама „равноапостолног", затим много владара светитеља, сматрана је као „света лоза" и „светородна крв", па је свако динарско племе, у своме формирању, смаграло за част ако је када било орођено са Немањићима па макар и преко њихове девете „одиве-. То је знатно утицало и на формирање извјесних позитивних етичких вриједности и племенских особина. А гдје су споредни огранци Немањића династије, који су постали властела и под другим презименима јављају се на политичкој позорници. Нису изумрли ни потомци Кнеза Мирослава ни Краља Владислава. Писаног помена нема али им се траг познаје и губи се негдје у Херцеговини.                                                                                                                                             
Пет племена брђанских, три српска а два албанска, доведе своје поријекло до Немањића и да су од петорице браћа. Српска су племена: Васојевићи, Озринићи и Пипери, а албанска Хоти и Краснићи. Прво ћемо да изложимо народна предања о поријеклу тих српскнх, а затим албанских племена.

ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

                                                                                                                                                                               Одабрао и обрадио: Војислав Ананић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #19 послато: Март 23, 2017, 05:11:42 поподне »
Племе Васојевићи (I)


                                                                                                     Српска племена немањићског поријекла (I)

 Сарадници Цвијићеви на проучавању црногорско-брђанских племена, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, у своме раду Васојевићи у Црногорској Граници, који је штампан у Насеља српских земаља (књ. II. стр. 536), забиљежили су ово народно предање о поријеклу Васојевића племена: „Народно предање прича да су некад из Херцеговине, доселила на Кчево четири брата: Васо, Красо, Ото и  Озро. Неки кажу да им је Пипо био брат. На Кчеву им се не допадне, те се крену даље, пут истока, да траже где ће се населити. Пошто је Озро био хром, и како још тада није било готово никаквих путева, он није могао путовати преко црногорских крша, те се устави код некаква богата човјека, чијом се кћери ожени. Кад су му синови одрасли, отјерају своју ујчевину и Кчево остане само њима. Тако су постали Озринићи. По једном казивању, Ото и Красо су остали под Хумом Хотским, одакле се Красо преселио у Крастаниће, а Ото ту ocтанe. Други, опет кажу, да су сва тројица дошла на Ножицу, па се Ото и Красо вратили, а Васо с породицом ту остао. Лијева Ријека, у којој се Васо доселио, није тада била насељена. О своме родоначелнику причају Bacojeвићи да је од Немањића; наиме Вукан Немањић имао је сина Костадина, Костадин Васоја, Васоје Стефана, Стефан опет Костадина, а Костадин Васа, који се у Лијевој Ријеци населио и од којег су Васојевићи. Васа је с породицом дошао преко Вјетреника на Јаблан, и тај је нашао једног братоношког кнеза, с којим се побратимио и код његове куће оставио породицу, а он пошао заједно с побратимом кроз Лијеву Ријеку да разгледа земљу. Уз помоћ побратима направи кућу.“
Поменута дна испитивача у своме другом штампаном раду са насловом Вacojeвuhu у Турској граиици („Нассља" књ. III. стр. 700), говорећи о насељавању Срба у жупи Будимљу, који су ту остали до Косова, наводи ово: „После Косова ови се Срби иселе, због турског зулума, у Херцеговину, те Васојевићи и Будимље остану пусти. По једном предању, ови су Срби били од Немањића, па су преко Херцеговине дошли на Кчево и одатле се опет населили у својој старој постојбини, под именом Васојевићи.“
Др Р. Вешовић у своме дјелу Племе Васојевићи (стр. 88) доноси ово предање за племенског претка Васојевића: „Он је старином од рода Немањића, од краља Милутина, неки веле да је од Вукана. Од Вукана је Костадин, од Костадина Васоје, од Васоја Стеван, од Стевана Костадин (други), од Костадина Васо. Мало друкчије казује неки, како је Васо „од другог брата Краља Немањића“, и да су једно с Немањићима који су славили Св. Аранђела, исту славу коју славе Васојевићи. Многи с тога објашњавају како су стари Васојевићи благодарећи највише овој својој жици од Немањића“ одржали своју чисту крв“, свој „властелински сој“ и очували један „неподијељени род од Косова“. Отуда увјерење, да су прије српског државног слома преци племена били високо племство, а послије пада Немањића државе да су ти преци измицали у још слободне земље Херцега Стјепана, ступили су затим до Приморја и због туђинаца, отуда прешли у горње стране Иван-беговине. По истом предању војвода Васо је био у блиском сродству са Херцегом Стјепаном.

ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

                                                                                                                      Одабрао и приредио: Војислав Ананић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #20 послато: Март 23, 2017, 05:13:57 поподне »
                                                                                  Српска племена немањићског поријекла (II)

Значајно је питање Немањића наследне породичне славе. Народна пјесма каже да је цар Стјепан славио Св. Арханђела. Да су Немањићи доиста славили Св. Арханђела, најјачи је за сада овај доказ: Краљ Милутин је подигао себи задужбину у Светој Земљи, Палестини, и посветио је Св. Арханђелу, свакако своме породичном патрону. Мирко Королија, у чланку о Манастиру Крки у Сјеверној Далмацији („Политика од 3 априла 1933) наводи мјесто нз Кончаревића хронике, по којој је био отац Руфин код Јелене, удовице Младена Шубића а сестре Цара Душана, овим ријечима: „И побожни Руфин, којему стигоше из Свете Земље, из задужбине Краља Милутина, посвећене светим архангелима Гаврилу и Михаилу, три јеромонаха, од којих најстаријег остави као своју замену на двору благочестиве и христољубиве Јелене, а друга два поведе собом, оде, и недалеко „на рјецје Керцје, јуже њеког да називаху Птичија Рјека“, на истом оном месту, гдје је Св. Апостол Павао држао проповијед Далматинцима, сагради са својим побожним друговима ћелије. У једној, посвећеној „Собору свјатаго Архистратига Михаила", на успомену палестинске краљевске задужбине, они се састајаху на молитву. Глас мину велик кроз православни народ „о подвигох и молитвије свајтиј мужеј сих“, и Јелена „посла богатија приложенија за свјати их милитвени дом“ који се с тим рашири и надогради у малу лавру. И, „благодет Божија бје на домје сем; и од того времена он свегда бје, и до њињешних днеи, убјежишче страждушчим и утвержденије свјатија нашеја Вјери“.
Ово народно предање, забиљежено пре више стотина година, и посвета Манастира црквс Св. Арханђелу, тим је значајније што у Сјеверној Далмацији и Лици постоји цијела група родова са славом Св. Арханђел која доводи своје поријекло од Херцеговине и до Призрена.
Историчар Јован Радоњић у своме дјелу: Гроф Ђорђе Бранковић и његово време (стр. 630) наводи мјесто из Бранковићеве, још не штампане хронике (III. 333) у коме Цар Душан вели да сви буду весели на Архађеловдан а затим истицање деспотово „да је и његова породична слава Св. Арханђел (V. 3272). Васојевићи, Озринићи и Пипери славе Св. Арханђела. Карактеристично је за Васојевиће, да су међу својим прецима имали име Аранђије. На једном споменику код Фоче забиљежено је да је стајао овај натпис: „Ово је гроб кнеза нашег Аранђије Васојевића, почтен витез у војводе Сандаља".
И код неких исељеника у Шумадији остао је далеки рефлекс да су Немањића поријекла. Тако је етнолог Др Јован Ердељановић у своме раду Доње Драгачево („Насеља“ књ. I. стр. 139) за породицу Остојиће у селу Лучанима (у пограничној области Шумадије и Старог Влаха), пореклом „нз Заграђа од Призрена", са славом Арханђеловдан, навео ову примједбу: „Веле, да су од неког тамошњег старог племена Немањића".

ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

                                                                                                                         Одабрао и приредио: Војислав Ананић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #21 послато: Март 23, 2017, 05:18:35 поподне »
Мрњавчевићи, Косовчићи и Копривице

                                                                        Племена чији је предак од „одиве" Немањића

Кад се пажљиво узму у разматрање сва сабрана народна предања о поријсклу динарских племсна и легенде о њиховим племенским прецима, могу сс међу њима јасно разабрати и издвојити четири племенске и братствене формације чијег је претка родила или ,.одива” Немањика или кћи „одиве“ Немањића. Једна се етничка формација сматра као посебно племе, а то је илеме „Никшићи". Три су као саставни дијелови других племенских области, а то су Копривице на Бањанима, Мрњачевићи у племекској области Кучима и Косовчићи у племенској области Дробњацима под Дурмитором. Донијећемо кратак преглед свих сабраних народних предања о њиховом поријеклу и то прво о Никшићевом племену, а затим о Копривицама, Мрњачевићима и Косовчићима.

ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

                                                                                                              Одабрао и приредио: Војислав Ананић





Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #22 послато: Јун 16, 2017, 05:05:26 поподне »
ДИНАР - долази од латинске речи као ознаке за римски сребрни новац. Име овог новца добило је на Истоку грчки облик денарион. На наше просторе термин је дошао из новогрчког језика и служи искључиво као ознака за сребрни
новац. Његов синоним је грош, који се почео ковати у Италији у XII веку. У почетку је грош био крупан сребрни новац, па отуда и италијанско име (крупан, дебео). У многим земљама у средњем веку сребрни новац је носио име динар или грош.
Млетачки сребрни новац називан је грош или матапан, а понекад и дукат. Кован је од 1202. и све време је био врло стабилна монета - истог типа, исте тежине (2,178 гр), и исте финоће сребра (965/1000). Млетачки грош подражаван је у више земаља у XIII и XIV веку.
Српски сребрни новац почео је ковати, по угледу на млетачки грош, краљ Урош I (1243-1276) при крају своје владавине. По свом изгледу, тежини и унутрашњој вредности (финоћи, проценту сребра) одговарао је млетачком матапану и називан је динар или грош. Први назив налази се чешће у изворима писаним српским језиком, а други у документима писаним латинским или италијанским језиком. Термин динар јавља се у натпису на новцу Вука Бранковића.
Српски новац кован је у разним ковницама, а имао је различите карактеристичне ознаке (застава, крст, мач итд.), затим различиту тежину, па и вредност, али се увек рачунало да једну перперу чини 12 динара исте врсте. За готово два века исковане су бројне емисије динара са много врста и варијаната. Према процени нумизматичара било је око 420 основних врста и око 800 варијаната.
Крстати гроши су једна од првих врста новца кованих у Србији. У дубровачкој и которској архивској грађи помињу се током неколико деценија (1281, 1312-1358). У изворима писаним српским језиком налазе се само у повељи цара Душана из 1348, где је наведено да се Хиландару даје од новобрдских рудника годишње „сребра за четири тисушта крстатих перпер". Крстати гроши служили су, као платежно средство, не само у Србији већ у Дубровнику, Котору и другим местима у Приморју.
Пред крај XIII века српски новац се почео тежински удаљавати од млетачког узора. Током прве половине XIV века у оптицају су били динари мање тежине, а у време Душана изгубили су половину првобитне тежине. За владавине цара Душана и његовог сина цара Уроша кована је једна врста новца, која је представљала трећину стабилних царских динара (народно име трећак). За најмање новчане јединице нумизматичари употребљавају назив полудинари, иако се под тим именом не помињу у изворима.
Према сведочењу писаних извора све већи број перпера рачунао се у литру (јединица мере за тежину) сребра. Од почетка XIV века па све до пред крај истог века распон је ишао од 14 до 54 перпере у литру сребра. У доба кнеза Лазара Хребељановића у оптицају су биле теже и лакше јединице: код првих су 36, а код других 54 перпере ишле у литру сребра. У време Деспотовине динар је имао просечну тежину око 1 гр а било је и најситнијих јединица, чија тежина је износила свега 0,15 гр. Овим последњим одговарао би, према мишљењу нумизматичара, народни назив маљушник.
Сребрни новац типа гроша кован је у Дубровнику од 1337. и називан је грош и динар. У документима на латинском и италијанском језику познат је као грош, а у оним писаним српским језиком као динар. У повељи краља Дабише из 1392. спомиње се српски доходак у износу од дви тисући перпер динари дубровачких.
Млетачки грош имитиран је и у Босни. Од времена бана Стјепана II Котроманића (1322-1353) кован је сребрни новац, који се у изворима писаним латинским и италијанским језиком назива грош. Његово име није остало забележено у документима писаним српским језиком, али се може претпоставити да се називао динар.
Због истовремене циркулације златног, сребрног и бакарног новца утврђени су курсеви по којима су се мењале и обрачунавале поједине врсте или јединице различитих врста новца (златници, монета, фолар).

                                                                                                                                                                                                             Р. Ћук

ИЗВОР: ЛЕКСИКОН  СРПСКОГ  СРЕДЊЕГ  ВЕКА, приредили СИМА ЋИРКОВИЋ - РАДЕ МИХАЉЧИЋ, Београд, 1999.

Ван мреже Klaus Fuks

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #23 послато: Децембар 24, 2017, 04:41:42 поподне »
 Prema svim dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je BiH matica I2-PH908, dok su njeni delovi u CG (Ozrinići i Nikšići) periferija struje koja se kretala sa zapada na jugo-istok, i zaustavaljala se u sudaru sa staro-balkanskom strujom na graničnom pojasu između nekadašnjih Zahumlja i Duklje, Hercegovine i CG, Novopazarskog i Hercegovačkog sandžaka naspram Skadarskog. U tom sudaru proto slovenskih Srba i staro-balkanskih Srba izgleda da nastaju objedinjeni Srbi kakvi su danas i nastavljaju da se kreću u pravcu Srbije koja je nastala od BG pašaluka, dok se jedan deo vraća u pravcu u BiH i meša sa proto slovenskim Srbima preostalim u BiH. Ostaje dilema da li je I2-PH908 ostala ista kod Srba, Hrvata i Bošnjaka, ili su u međuvremenu nastale nove grane na liniji podele pravoslavno Zahumlje i Travunija, katolička Paganija i muslimanska prva Srbija (Bosna). Ovo je teorija, ali čemu služe činjenice nego da se iznose hipoteze, sve u svemu, I2-PH908 je nesumnjivo matično srpski rod iz BiH...

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #24 послато: Децембар 24, 2017, 05:00:46 поподне »
Prema svim dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je BiH matica I2-PH908...

Као на пример...?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #25 послато: Децембар 24, 2017, 05:52:51 поподне »
U tom sudaru proto slovenskih Srba i staro-balkanskih Srba

Који су који од ових? Може неко појашњење или објашњење?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #26 послато: Децембар 24, 2017, 06:18:09 поподне »
Prema svim dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je BiH matica I2-PH908, dok su njeni delovi u CG (Ozrinići i Nikšići) periferija struje koja se kretala sa zapada na jugo-istok, i zaustavaljala se u sudaru sa staro-balkanskom strujom na graničnom pojasu između nekadašnjih Zahumlja i Duklje, Hercegovine i CG, Novopazarskog i Hercegovačkog sandžaka naspram Skadarskog. U tom sudaru proto slovenskih Srba i staro-balkanskih Srba izgleda da nastaju objedinjeni Srbi kakvi su danas i nastavljaju da se kreću u pravcu Srbije koja je nastala od BG pašaluka, dok se jedan deo vraća u pravcu u BiH i meša sa proto slovenskim Srbima preostalim u BiH. Ostaje dilema da li je I2-PH908 ostala ista kod Srba, Hrvata i Bošnjaka, ili su u međuvremenu nastale nove grane na liniji podele pravoslavno Zahumlje i Travunija, katolička Paganija i muslimanska prva Srbija (Bosna). Ovo je teorija, ali čemu služe činjenice nego da se iznose hipoteze, sve u svemu, I2-PH908 je nesumnjivo matično srpski rod iz BiH...
Nije BiH matica niti avnojevske konstrukcije iz novijeg doba mozemo koristiti za ovu materiju.Centar je Zahumlje,Travunija ili danas Hercegovina gdje su i stvorene prve Srpske drzave i gdje Srbe i ta mjesta spominje i Porfirogenit i Ajnhard u Franackim analima.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #27 послато: Децембар 24, 2017, 06:34:25 поподне »
Nije BiH matica niti avnojevske konstrukcije iz novijeg doba mozemo koristiti za ovu materiju.Centar je Zahumlje,Travunija ili danas Hercegovina gdje su i stvorene prve Srpske drzave i gdje Srbe i ta mjesta spominje i Porfirogenit i Ajnhard u Franackim analima.

Ево ти карте Србије из 9-ог века.



Босна је насељена Србима од доласка Срба на Балкан, била је у саставу прве српске држава (Босанска Крајина није права Босна, он постала део босанског Пашалука у време Турака а део БиХ тек по авнојевским границама, права историјска Босна је територија између Дрине и Врбаса).

Босна је била део Србије пуно пре Ниша и Београда.  :)


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #28 послато: Децембар 24, 2017, 06:49:08 поподне »
Босанска Крајина није права Босна, он постала део босанског Пашалука у време Турака а део БиХ тек по авнојевским границама.

Данашње границе БИХ су исцртане након аустријског преузимања, а и одраније су западне границе биле овакве; једина већа промена било је на источној граници, кад је БИХ отишла Аустријанцима а Новопазарски Санџак остао Турцима.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #29 послато: Децембар 24, 2017, 07:45:55 поподне »
Ево ти карте Србије из 9-ог века.



Босна је насељена Србима од доласка Срба на Балкан, била је у саставу прве српске држава (Босанска Крајина није права Босна, он постала део босанског Пашалука у време Турака а део БиХ тек по авнојевским границама, права историјска Босна је територија између Дрине и Врбаса).

Босна је била део Србије пуно пре Ниша и Београда.  :)

Пoштo cу кapтe цpтaнe пo Пopфиpoгeнитoвим кaзивaњимa, вaљa нaпoмeнути и "нaceљeнe гpaдoвe" cpпcкиx зeмaљa кoje oн cпoмињe:

Cpбиja (ca Бocнoм): Дecтиник, Чepнoвуcк, Meђуpeчje, Дpecник, Лecник, Caлинec, (Бocнa) Кaтepa и Дecник.

Пaгaниja: Maкapcкa, Бpуљa, Ocтpoг и Cлaвницa.

Зaxумљe: Cтoн, Moкpo, Oшљe, Гaлумajник и Дoбpиcик.

Tpaвуниja: Tpeбињe, Вpм, Pиcaн, Лукaвeтe и Зeтливи.

Дукљa (иaкo дeциднo ниje нaглaшeнo дa je нaceљeнa Cpбимa): Гaдeтe, Нoвигpaд и Лoнтoдoкaл. Кoнcтaнтин jeдинo њиx нaзивa megali-вeлики

Aкo cpпcкe зeмљe пoдeлимo нa пpимopcкe и кoнтинeнтaлнe, видимo дa je вишe нeгo дуплo нaceљeниx гpaдoвa у пpимopcким пoкpajинaмa-17, a у Cpбиjи ca Бocнoм 8.

Дaклe нa мaњoj тepитopиjи вeћa гуcтинa нaceљeнocти.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #30 послато: Децембар 24, 2017, 07:50:28 поподне »
Prema svim dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je BiH matica I2-PH908, dok su njeni delovi u CG (Ozrinići i Nikšići) periferija struje koja se kretala sa zapada na jugo-istok, i zaustavaljala se u sudaru sa staro-balkanskom strujom na graničnom pojasu između nekadašnjih Zahumlja i Duklje, Hercegovine i CG, Novopazarskog i Hercegovačkog sandžaka naspram Skadarskog.

За Босну добро збориш - она је била онај континентални део насељавања Срба на Балкан, о којем се мало писало у византијским изворима, јер су им били "далеко од очију", барем у односу на крајеве ближе Приморју и њима важним градовима.

Али, заборављаш источнобалканске Словене који су се населили у Доњем Подунављу, Тракији, Македонији, Тесалији, Епиру, Албанији и јужном делу Дукље. Они су и те како важан етнички део у процесу настанка средњевековног Србља.

Граница на којој су се срели Срби са запада и ови Словени са истока је данашња Метохија. О томе је, са језичког становишта, јако добро писао Лома.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #31 послато: Децембар 24, 2017, 07:54:02 поподне »
Aкo cpпcкe зeмљe пoдeлимo нa пpимopcкe и кoнтинeнтaлнe, видимo дa je вишe нeгo дуплo нaceљeниx гpaдoвa у пpимopcким пoкpajинaмa-17, a у Cpбиjи ca Бocнoм 8.

Дaклe нa мaњoj тepитopиjи вeћa гуcтинa нaceљeнocти.

Није само густина насељености. Досељени Срби су себи прилагођавали већ постојећа византијска утврђења. Њих је било више у приморским крајевима, него у унутрашњости Балкана, нарочито не у планинским областима какве су Босна, Подриње и западни део данашње Србије.

Осим тога, далеко мању опасност од византијске војске су имали пред собом Срби у тим континенталним крајевима, него у онима који гравитирају Јадрану.

Отуд је и логично да је мањи број утврђених градова у унутрашњости Полуострва.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Raven

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #32 послато: Децембар 24, 2017, 09:43:36 поподне »

Cpбиja (ca Бocнoм): Дecтиник, Чepнoвуcк, Meђуpeчje, Дpecник, Лecник, Caлинec, (Бocнa) Кaтepa и Дecник.

Пaгaниja: Maкapcкa, Бpуљa, Ocтpoг и Cлaвницa.

Зaxумљe: Cтoн, Moкpo, Oшљe, Гaлумajник и Дoбpиcик.

Tpaвуниja: Tpeбињe, Вpм, Pиcaн, Лукaвeтe и Зeтливи.

1. Černavsk
2. Drežnik (kod Užica)
3. Solin (Tuzla)
4. Kotor (Kotor Varoš)
5. Osla (Ošlje kod Dubrovnika) osl znači kamen
6. Glumajnik (Glumina kod Neuma)
7. Lukavac
8. Dobrsk
9. Mokrsk/Mokrisk

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #33 послато: Децембар 24, 2017, 10:34:44 поподне »
Није само густина насељености. Досељени Срби су себи прилагођавали већ постојећа византијска утврђења. Њих је било више у приморским крајевима, него у унутрашњости Балкана, нарочито не у планинским областима какве су Босна, Подриње и западни део данашње Србије.

Осим тога, далеко мању опасност од византијске војске су имали пред собом Срби у тим континенталним крајевима, него у онима који гравитирају Јадрану.

Отуд је и логично да је мањи број утврђених градова у унутрашњости Полуострва.

Мрежа рановизантијских утврђених насеља је била распрострањена по читавом Балкану, нарочито по његовој унутрашњости, илити Северном Илирику, то су најречитија показала археолошка рекогносцирања и ископавања. На Јадрану су опстали стари градови још из доба антике, који се нису уклапали у концепт махом нових утврђених места на висинама из 6. века, каква су подизана по унутрашњости Балкана (пошто су антички градови и села у долинама и равницама, осим оних највећих и најбоље брањених, махом напуштени). Ова места замиру најкасније почетком 7. века, а Срби их не насељавају јер у то време за тим није било потребе - није било неке веће силе која их је тада угрожавала па су наставили да живе у жупнијим крајевима, у неутврђеним или слабо утврђеним насељима, како су већ били навикли у прапостојбини; тек када се јави бугарска опасност са истока и мађарска са севера, Срби али и остали Словени Балкана почињу поново да утврђују и насељавају та (у то време) не тако стара утврђења која су вероватно још увек била у прилично добром стању. Изгледа да је српско становништво заиста било гушће насељено у крајевима ближим мору, јер се трговина у то време и на том простору скоро искључиво одвијала морским путем, што је давало прилику, осим за трговину са романским јадранским градовима и осталим византијским медитеранским поседима, и за убирање данка од тих истих градова и гусарење (добар пример су, за Млетке злогласни, Неретљани); самим тим, крајеви ближи мору су били привлачнији за живот од тада прилично изоловане унутрашњости.

Оно што хтедох рећи је - ако се гледа само по бројности, неупоредиво више је у 6. веку било обновљених или новоподигнутих насеља у Северном Илирику него што је било приморских јадранских градова, али Срби се нису одлучивали на гушће насељавање неке области у односу на бројност ранијих насеља, већ највећим делом из економских, горе наведених разлога; такође већину ранијих насеља која су напуштена или уништена нису населили одмах након доласка почетком 7. века, већ касније, током 9. века, када се за тим јавила потреба (одбрамбена функција старих утврђења).
« Последња измена: Децембар 24, 2017, 10:58:04 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #34 послато: Децембар 24, 2017, 11:53:56 поподне »
Мрежа рановизантијских утврђених насеља је била распрострањена по читавом Балкану, нарочито по његовој унутрашњости, илити Северном Илирику, то су најречитија показала археолошка рекогносцирања и ископавања. На Јадрану су опстали стари градови још из доба антике, који се нису уклапали у концепт махом нових утврђених места на висинама из 6. века, каква су подизана по унутрашњости Балкана (пошто су антички градови и села у долинама и равницама, осим оних највећих и најбоље брањених, махом напуштени). Ова места замиру најкасније почетком 7. века, а Срби их не насељавају јер у то време за тим није било потребе - није било неке веће силе која их је тада угрожавала па су наставили да живе у жупнијим крајевима, у неутврђеним или слабо утврђеним насељима, како су већ били навикли у прапостојбини; тек када се јави бугарска опасност са истока и мађарска са севера, Срби али и остали Словени Балкана почињу поново да утврђују и насељавају та (у то време) не тако стара утврђења која су вероватно још увек била у прилично добром стању.

То је поента. Утврђења је било, а историја их бележи онда кад су оживљена.

Изгледа да је српско становништво заиста било гушће насељено у крајевима ближим мору, јер се трговина у то време и на том простору скоро искључиво одвијала морским путем, ...

Да, али се обично занемарује тај унутрашњи део Илирика, који је и те како био насељен. Логично је да су приморске архонтије биле гушће насељене, јер су по својој површини далеко мање од унутрашњости (Србије, Босне). А ту су и сви ови разлози које наводиш, затим и рељеф, клима, инфраструктура (савременим речником речено).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #35 послато: Фебруар 14, 2020, 08:57:13 поподне »
Занимљива епизода из 11. века, узрок рата између Стефана Војислава и Византије је било злато које је овај присвојио из олупине ромејског брода који се насукао на део јадранске обале под српском контролом:

https://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2018/05/blog-post_14.html
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #36 послато: Фебруар 14, 2020, 10:10:57 поподне »
Ha, ha, zbog 320 kg.zlata i danas bi zaratili, samo mnogo suptilnije....

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #37 послато: Фебруар 14, 2020, 10:24:47 поподне »
Мислим да се аутор чланка мало прерачунао. :)  Ако је кентенариј износио 10 фунти, а фунта око 320 грама, онда је 10 кентенарија једнако 32 кг. Или другом рачуницом 7200 златних номизми по 4,5 грама је 32,4 килограма

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #38 послато: Јун 01, 2020, 07:20:21 поподне »
 Да ли се зна где је ишла граница између Драгутинове и Милутинове државе? Рудник је сигурно био Драгутинов Браничево је Милутин узео од куманских феудалаца Дрмана и Куделина пошто Драгутин није успео неки кажу да је Милутин предао Браничево Драгутину али не верујем за Витовницу се каже да је зидао Милутин за цркву у Орашју код Варварина кажу да су је заједно зидали Драгутин и Милутин кад су се помирили да ли то значи да је ту пролазила граница

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #39 послато: Јун 01, 2020, 11:07:46 поподне »
Да ли се зна где је ишла граница између Драгутинове и Милутинове државе? Рудник је сигурно био Драгутинов Браничево је Милутин узео од куманских феудалаца Дрмана и Куделина пошто Драгутин није успео неки кажу да је Милутин предао Браничево Драгутину али не верујем за Витовницу се каже да је зидао Милутин за цркву у Орашју код Варварина кажу да су је заједно зидали Драгутин и Милутин кад су се помирили да ли то значи да је ту пролазила граница

Можда се из овог рада може нешто закључити.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #40 послато: Јул 14, 2020, 08:03:47 поподне »
Такозвани "мач војводе Момчила", који је Завичајни музеј Пљевља откупио од мештанина из Расова испод Пирлитора.



„Завичајни музеј у Пљевљима откупио је 1956. године, као случајан налаз, један средњовјековни мач из села Расове испод Пирлитора. Мач је двосјекли са једноручним рукохватом, накрсницом и јабучицом неправилног орашастог облика. У Етнографском музеју у Београду 1996. године извршена је његова конзервација, након чега је са обје стране сјечива откривен орнамент од бакарне жице, изведен техником тауширања. Украс тече средином жљеба за изливање крви. Са једне стране налази се орнамент облика спирално увијене вреже, а са друге преплет од двоструко увијене жице.
На основу типолошких карактеристика јабучице, накрснице, сјечива и таушираног орнамента мач из Музеја у Пљевљима датује се у XII вијек. Мач се према предању везује за војводу Момчила. опјеваног у народној пјесми “Женидба краља Вукашина“...

https://muzejpljevlja.com/mac-vojvode-momcila/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #41 послато: Јул 14, 2020, 08:05:30 поподне »
Читах данас један чланак Ђорђа Јанковића, где се спомиње и овај мач, па изгледа да је он ипак старији него што се датира време кад је живео војвода Момчило и византијског је порекла.

„У Пљеваљском музеју чува се јединствен византијски мач, нађен у клисури Таре, наводно у Пирлитору, богато украшен инкрустрацијом, из 12. столећа. Овај скупоцен мач је несумњиво производ неке од најбољих византијских радионица.Морао је припадити ратнику са неким од највиших командних положаја. Ако је био изгубљен на Тари 1150. године, показује да битка није била тако једноставна како се то може чинити из Кинамовог описа“. (Кинамов опис о византијском покоравању Срба 1149/50. просто казује да је византијска војска стигла побуњене Србе на Тари и покорила их, из чега би се могло закључити да је то била једна лагана победа)

Ђорђе Јанковић, „Галич, Сеченица и Тара“ (2009)

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #42 послато: Јул 15, 2020, 07:28:48 пре подне »
Прави војвода Момчило је живео негде између Бугарске Грчке и Македоније.За битку на Тари неки мисле да је била код Ваљева.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #43 послато: Јул 15, 2020, 11:59:16 пре подне »
Прави војвода Момчило је живео негде између Бугарске Грчке и Македоније.За битку на Тари неки мисле да је била код Ваљева.

Управо у наведеном чланку, Јанковић даје уверљиво објашњење да се битка одиграла на Тари код данашњег Мојковца. Истог мишљења је и Реља Новаковић.

Та друга, ваљевска Тара, за коју неки сматрају да је била поприште предметне битке је тек нешто већи поток који се улива у Колубару. А и питање је од кад тај поток носи назив Тара. Могуће је да су га тако назвали досељеници са црногорске Таре тек у новије доба.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #44 послато: Април 06, 2021, 02:06:42 поподне »
Један од најстаријих српских сакралних објеката је и предроманичка црква у Ошљу источно од Неума. Црква је одавно у рушевинама и није у богослужбеној употреби. Претпоставља се да је грађена у периоду 9-10. вијека и да би могла бити задужбина Михајла Вишевића, захумског архонта. Мјесто Ошље (данас невелико село) заправо је било једно од првих утврђених српских градова (спомиње га и Порфирогенит), и уједно главно мјесто старосрпске жупе Жаба или Жабско. Ова жупа  је покривала углавном подручје данашње општине Неум. На простору ове жупе је и најранија старина рода Немањића, потомци Немањиног брата Мирослава-Николићи управљали су овим подручјем кроз већи дио Средњег вијека,а у недалеком Врањевом селу се налазе њихове најстарије гробнице. Босански владари су завладали овом жупом 1326. године, а већ 1399. године, источни дио жупе Жаба у којем је и Ошље продан је Дубровчанима.

Народ цркву у Ошљу назива "Грчком црквом". Архитектонски је веома интересантна и јединствена, јер осмолисних кружних цркава има веома мало,а на нашим просторима ово је једина (шестеролисни облици су чешћи). Ова црква је могуће остала од православног  становништва, које је потискивано у 14. вијеку, чему би ишло у прилог што је католици у селу нису користили за богослужбену употребу, већ имају двије друге цркве.

<a href="https://www.youtube.com/v/lXG1CbrZUBU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/lXG1CbrZUBU</a>


Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #45 послато: Јул 22, 2021, 07:20:45 поподне »
Kako se tema zove - Srpske zemlje u srednjem veku, i govori se o istim i njihovim dinastijama i vladarima, knezu Vlastimiru, njegovim prethodnicima i naslednicima, trebalo bi se pozabaviti temom - Neimenovanog arhonta, odnosno kneza, koji bi se sa pravom mogao nazvati osnivačem srednjovekovne srpske države - Srbije. Ko je on mogao biti, kako se zvao i do kada je vladao? Pored toga što je bio osnivač srednjovekovne Srbije, bio je rođak, najverovatnije brat lužičko-srpskog kneza Dervana (najverovatnije Dražen, vladao 620-636) i po srpskim rodoslovima, pradeda kneza Vojislava, koji beše pradeda kneza Vlastimira. Ko je on bio, to bismo trebali znati, s obzirom da je on osnovao državu.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4f/Vlastimirovici_rodoslovna_tablica.png/400px-Vlastimirovici_rodoslovna_tablica.png
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #46 послато: Јул 22, 2021, 09:02:24 поподне »
Kako se tema zove - Srpske zemlje u srednjem veku, i govori se o istim i njihovim dinastijama i vladarima, knezu Vlastimiru, njegovim prethodnicima i naslednicima, trebalo bi se pozabaviti temom - Neimenovanog arhonta, odnosno kneza, koji bi se sa pravom mogao nazvati osnivačem srednjovekovne srpske države - Srbije. Ko je on mogao biti, kako se zvao i do kada je vladao? Pored toga što je bio osnivač srednjovekovne Srbije, bio je rođak, najverovatnije brat lužičko-srpskog kneza Dervana (najverovatnije Dražen, vladao 620-636) i po srpskim rodoslovima, pradeda kneza Vojislava, koji beše pradeda kneza Vlastimira. Ko je on bio, to bismo trebali znati, s obzirom da je on osnovao državu.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4f/Vlastimirovici_rodoslovna_tablica.png/400px-Vlastimirovici_rodoslovna_tablica.png

Ако ми то не откријемо, нико неће :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #47 послато: Јул 22, 2021, 10:55:53 поподне »
Pa pošteno, Ojlere.

Mislim da je Porfirogenitov - nepoznati arhont, tj. knez, - bio slovenski knez Samo (~626-~660) iz franačkih hronika.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #48 послато: Јул 22, 2021, 11:15:22 поподне »
Pa pošteno, Ojlere.

Mislim da je Porfirogenitov - nepoznati arhont, tj. knez, - bio slovenski knez Samo (~626-~660) iz franačkih hronika.

о Господе Боже
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #49 послато: Јул 23, 2021, 12:28:16 пре подне »
Pa pošteno, Ojlere.

Mislim da je Porfirogenitov - nepoznati arhont, tj. knez, - bio slovenski knez Samo (~626-~660) iz franačkih hronika.
Кнез Само је био савременик "непознатог Кнеза" , који је довео Србе на Балкан...Можда су се и упознали негде горе, али није он та личност :)
Могућа територија Самовог краљевства

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE
« Последња измена: Јул 23, 2021, 12:39:04 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #50 послато: Јул 23, 2021, 01:37:29 пре подне »
о Господе Боже
Све је у реду, Бог ти помогао! :)
« Последња измена: Јул 23, 2021, 01:40:04 пре подне ДушанВучко »


Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #52 послато: Фебруар 04, 2023, 08:52:24 пре подне »
Написаћу овде шта ми конкретно треба, иако није баш тема за то:

Литература о паду Константинопоља, као и да ли постоје негде подаци који турски вазали су учествовали у турском освајању Константинопоља?

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #53 послато: Фебруар 05, 2023, 12:13:55 пре подне »
Написаћу овде шта ми конкретно треба, иако није баш тема за то:

Литература о паду Константинопоља, као и да ли постоје негде подаци који турски вазали су учествовали у турском освајању Константинопоља?
На Википедији на енглеском имате опширан и доста детаљан чланак са доста референци. Нисам тренутно у могћности да.пошаљем линк. Углавном, ,,The fall of Constantinople (1453)". Није лош ни на српском, само је нешто краћи.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #54 послато: Фебруар 05, 2023, 12:44:02 пре подне »
Написаћу овде шта ми конкретно треба, иако није баш тема за то:

Литература о паду Константинопоља, као и да ли постоје негде подаци који турски вазали су учествовали у турском освајању Константинопоља?

Позната су имена последњих браниоца Константинопоља. :)

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1519.0
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #55 послато: Фебруар 05, 2023, 12:54:26 пре подне »
Позната су имена последњих браниоца Константинопоља. :)

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1519.0
Било је и онда.Срба на обе стране сукоба, један Турчин ми је рекао у Кушадасију, да је са њихове стране било и наших рудара (оно њихово поткопавање зидина са експлозивом), и наравно јаничара. Каже тај Мурат из Истанбула :"па најбољи војници су били Срби, све високи "оволико" (па ми показује колико), а не као ја" и смеје се. Ја се смејем, реко, "па јеси низак"  :)
« Последња измена: Фебруар 05, 2023, 12:59:23 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #56 послато: Фебруар 06, 2023, 04:07:19 поподне »
Било је и онда.Срба на обе стране сукоба, један Турчин ми је рекао у Кушадасију, да је са њихове стране било и наших рудара (оно њихово поткопавање зидина са експлозивом), и наравно јаничара. Каже тај Мурат из Истанбула :"па најбољи војници су били Срби, све високи "оволико" (па ми показује колико), а не као ја" и смеје се. Ја се смејем, реко, "па јеси низак"  :)

Српски рудари и војници су дефинитивно учествовали у османском освајању Константинопоља. Мене сад занима ко је од вазала учествовао још приде или су ту официјално били само српски одреди. Читам сад да је османска флота била делом састављена од Шпанаца.  Мало ми је чудно, да од грчких (тј. ромејских) вазала није учестововао нико.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #57 послато: Новембар 26, 2023, 11:05:07 поподне »
ПРЕДРАГ КОМАТИНА
Византолошки институт САНУ, Београд


О НАТПИСУ НА КРСТИОНИЦИ ИЗ ВРЕМЕНА КНЕЗА ВИШЕСЛАВА. НЕКА ЕПИГРАФСКА ЗАПАЖАЊА

https://www.academia.edu/94762334/O_natpisu_na_krstionici_iz_vremena_kneza_Vi%C5%A1eslava_Neka_epigrafska_zapa%C5%BEanja_On_the_inscription_on_the_baptismal_font_from_the_time_of_Prince_Vi%C5%A1eslav_Some_epigraphic_remarks_

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #58 послато: Новембар 27, 2023, 09:29:44 пре подне »
Прилично уверљиво.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #59 послато: Децембар 08, 2023, 12:23:32 пре подне »
ПРЕДРАГ КОМАТИНА
Византолошки институт САНУ, Београд

О НАТПИСУ НА КРСТИОНИЦИ ИЗ ВРЕМЕНА КНЕЗА ВИШЕСЛАВА. НЕКА ЕПИГРАФСКА ЗАПАЖАЊА

https://www.academia.edu/94762334/O_natpisu_na_krstionici_iz_vremena_kneza_Vi%C5%A1eslava_Neka_epigrafska_zapa%C5%BEanja_On_the_inscription_on_the_baptismal_font_from_the_time_of_Prince_Vi%C5%A1eslav_Some_epigraphic_remarks_

Слушао сам скорије наступе Анта Углешића, коме је недавно изашла књига "У потрази за Вишеславовом крстионицом" (за коју сȃм каже да је не траба звати крстионицом, барем не у хрватској варијанти језика). На страну неке друге ствари које износи, од нових података чух да је први пут измерена тежина, као и да је одређени универзитет из Венеције урадио петрографску анализу којом је утврђено да је крстионица израђена од, надалеко чувеног, проконешког мермера, односно мермера са острва Мармара. 

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #60 послато: Децембар 08, 2023, 11:43:21 пре подне »
Нешто ми је сумљиво око те крстионице. Нисам нашао податак ни о једном кнезу Вишеславу код Хрвата, Словенаца, Карантанаца и слично. А тражио сам својевремено када је била опа манифестација обележавања кринисања Карла Великог па су је излагали.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 77
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #61 послато: Децембар 08, 2023, 07:38:04 поподне »
Нешто ми је сумљиво око те крстионице. Нисам нашао податак ни о једном кнезу Вишеславу код Хрвата, Словенаца, Карантанаца и слично. А тражио сам својевремено када је била опа манифестација обележавања кринисања Карла Великог па су је излагали.

https://m.youtube.com/v/SsHfuDvVH4c
Од 1.21 мин г Алексић говори о томе

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #62 послато: Децембар 10, 2023, 03:46:39 поподне »
https://m.youtube.com/v/SsHfuDvVH4c
Од 1.21 мин г Алексић говори о томе

У књизи Српске земље пре Немањића је све то лепо описао и пружио доказе. Одлична књига, треба је прочитати.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"