Најлепша српска поезија

Вјера и култура Срба > Културно наслеђе

<< < (2/31) > >>

Ojler:
ГРАЧАНИЦА
Десанка Максимовић

Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети,
као Богородице Милешеве и Сопоћана,
да друга рука крај тебе траву не плеви,
да ти вране не ходају по паперти.

Или твоја звона да бар не туку
као срца предака, Грачанице,
да бар светитељи с твог иконостаса
немају наших неимара руку,
ни анђели Симонидино лице.

Да бар ниси толико дубоко
укопана у ту земљу и нас саме
да се нисмо привикли у тебе клети,
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла у висине узнети.

Грачанице, да си нам бар јабука,
да те можемо ставити у недра
и загрејати студену од старости,
да нам бар пољима око тебе нису
предака давних расејане кости.

Да те бар можемо подићи на Тару,
у каленићку порту те пренети,
заборавити ликове на твом олтару.
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети.

vidoje 013:
Прошло је 111 година од објаве пјесме Наши Дани-Владислава Петковића Диса. Неко да окачи пјесму (за сва времена) и рецитовање Горана Султановића. Ко би рекао, све је исто ( а још и горе) у геополитичкој стварности тзв. "српског свијета" а и шире.

Ojler:

--- Цитат: vidoje 013 Новембар 10, 2021, 11:22:24 пре подне ---Прошло је 111 година од објаве пјесме Наши Дани-Владислава Петквића Диса. Неко да окачи пјесму и рецитовање Горана Султановића. Ко би рекао, све је исто ( а још и горе) у геополитичкој стварности тзв. "српског свијета" а и шире.

--- Крај цитата ---

Страшна песма, управо сам се мислио да ли да је окачим. Критичка али уствари истински родољубива. Да се човек најежи...

НАШИ ДАНИ
Владислав Петковић Дис

Развило се црно време опадања,
набујао шљам и разврат и пороци,
подигао се трули задах пропадања,
умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
на високо подигли се сутерени,
сви подмукли, сви проклети и сви мали
постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
исмејане све врлине и поштење,
понижени сви гробови и животи,
упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
побегао дух јединства и бог рата;
обесисмо све празнике и трибуне,
гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
достојанства поделише идиоти,
лопови нам израђују богаташе,
мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
своју храброст на подвале и обеде,
будућности затровасмо све изворе,
а поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова,
васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
затворисмо своје очи у џепове.
Место светле историје и гробова.

Остала нам још прашина на хартији,
ко једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мњење,
нараштаји, који сишу ко пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
не види се јадна наша земља худа;
Ал кад пожар подухвати на све стране,
куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.

https://www.youtube.com/v/5GIOntEBFvQ

marigold:
У РОПСТВУ (необјављена песма)
Десанка Максимовић

Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.

Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.

Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.

На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.

gillle:

--- Цитат: vidoje 013 Новембар 10, 2021, 11:22:24 пре подне ---Прошло је 111 година од објаве пјесме Наши Дани-Владислава Петковића Диса. Неко да окачи пјесму (за сва времена) и рецитовање Горана Султановића. Ко би рекао, све је исто ( а још и горе) у геополитичкој стварности тзв. "српског свијета" а и шире.

--- Крај цитата ---

Бракочевићу, свака част!

Песма за сва времена...

Навигација