Вјера и култура Срба > Материјална културна баштина
Гробна места српских владара и припадника владарских династија
ДушанВучко:
Отварам тему где би се навела гробна места српских владара и припадника владарских династија
vojislav.ananic:
Краљ Милутин почива у Софији
https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:453494-Kralja-Milutina-nema-ko-da-trazi
Александра:
Википедиа у тексту: "Одлика гробова владара у српској средњовековној држави", каже следеће:
Sveti Jovan Vladimir: Danas počiva u manastiru kod Elbasana, koji je sagradio gospodar Albanije Karlo Topija 1381.
Mihailo Vojislavljević: Ovaj prvi Srbin koji je sebe titulirao za kralja, sahranjen je, prema Letopisu popa Dukljanina, u manastiru Svetog Srđa i Vaha na reci Bojani, u blizini Skadra, u kojoj su sahranjeni i Bodin i njihovi potomci Vladimir i Gradihna. Ova svetinja, koju su svojevremeno obnavljali naša kraljica Jelena Anžujska i njeni sinovi, kao i kralj Milutin, danas je u ruševinama, a reka je delimično odnela njen oltarski deo i dobar deo naosa, pa nije arheološki istraživana.
Sveti Simeon Mirotočivi: Umro je 1200. godine, kao monah u manastiru Hilandar. Sveti Sava, njegov najmlađi sin, preneo je njegove ostatke u carsku Lavru Studenicu i položio je u ćivot 19. februara 1208. godine; ovo se dogodilo osam godina nakon njegove smrti, nakon što je otvoren grob i u njenu pronađeno netaknuto telo iz koga je teklo miro i širio se svetački miris. I danas počiva u Studenici.
Sveti Sava: Preminuo je u bugarskoj prestonici Trnovu, tokom povratka iz Svete zemlje, na dan odanija Bogojavljenja, 13. januara 1236. godine, gde je i sahranjen u zemlju. Kralj Vladislav je preneo njegovo telo iz Trnova u Mileševu, naredne godine, a grobnica u koju ga je položio postoji i danas.
Stefan Prvovenčani: Preminuo je 1227. kada je prvo bio sahranjen u zemlji, ali je njegovo telo izvađeno zbog rata 1687. godine i preneto iz Sopoćana u Crnu Reku, a potom 1701. godine u Studenicu, gde se i danas nalazi.
Kralj Vladislav: Prvo je sahranjen na manastirskom groblju, da bi nakon arheološko iskopavanje 1990. bio izvađen iz groba i sahranjen u ćivotu postavljenom u crkvi Mileševskog manastira.
Stefan Uroš I: Umro je u manastir u Humu gde je i sahranjen. Njegovi posmrtni ostaci su preneti i sahranjeni u Sopoćanima, gde su ležali sve do sedamdesetih godina prošlog veka, kada ih je arheološkinja C. Jurišić razbacala, i to bez potrebnog antropološkog pregleda i stručne dokumentacije, tako da on danas nema poznat grob. Zna se da se u manastiru Piva čuva njegova ruka.
Jelena Anžujska: Prvo je sahranjena u Brnjacima. Tri godine kasnije, 1317, Jelena se navodno javila u viziji jednom monahu u njenoj zadužbini, manastiru Gradac, i zatražila da joj se telo izvadi iz blata i stavi pred posetioce. Potom je preneta i sahranjena u desnoj grobnici manastira Gradac, gde je počivala sve do sedamdesetih godina prošlog veka kada je arheološkinja C. Jurišić otvorila i njen grob a kosti razbalaca, baš kao i kosti njenog muža. Grobnica je sada prazna, ali su mošti, barem tako kažu, ipak zakopane negde ispod poda crkve.
Stefan Dragutin: Umro je 12. marta 1316. godine u Debrcu i prenet je u manastir Đurđevi Stupovi, gde mu se grob nalazio desno od vrata u kapeli koja je postavljena uz severozapadni deo crkve. Njegove su mošti tu ležale sve do 1597. godine, ali se ne zna šta se potom desilo. U Visokim Dečanima se čuvao relikvijar sa njegovom desnom rukom, sve dok krajem 2011. godine nije vraćen u Đurđeve Stupove.
Stefan Uroš II Milutin: Preminuo je u dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, odakle je prenet u manastir Banjska. Sve do Kosovske bitke, njegove su mošti ležale u Banjskoj, ali su potom prebačene u Trepču, a onda, oko 1460. godine, u Sofiju.
Stefan Uroš III Dečanski: Umro je 13. septembra 1331. godine, a sahranjen je u grobnici koju je sam podigao, na južnoj strani naosa u Visokim Dečanima.
Stefan Uroš IV: Prvobitno je bio sahranjen u crkvi manastira Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila, u Prizrenu, u svojoj zadužbini, koju su Turci srušili i od čijeg su kamena navodno podigli džamiju. Godine 1965. godine njegove mošti su svečano prenete u Crkvu Svetog Marka na Tašmajdanu, gde se i danas nalaze, na počasnom mestu uz južni zid.
Stefan Uroš V: Umro je 4. decembra 1371, prvo je sahranjen u zemlju, da bi potom njegove mošti bile prebačen u ćivot i čuvane u Manastiru Uspenija Bogorodice u Nerodimlje na Kosovu. Monah Hristofor ih je 11. maja 1705. godine preneo u manastir Jazak na Fruškoj gori, dok je jedna kost prenesena u Studenicu u drvenom ćivotu 1720. godine. Godine 1726. prenet je u Krušedol, a 1730. u Vrdnik. Godine 1731. godine je vraćen je u Jazak.
Knez Lazar: Prvo je sahranjen u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Prištini, ali su ga godinu dana docnije njegovi sinovi Stefan i Vuk otkopali i preneli u Ravanicu, gde su mošti ležale sve do Velike seobe 1669. godine. Tada su prenete u Sent Andreju, u današnjoj Mađarskoj, gde su provele četiri godine. Potom su prenete u manastir Vrdnik na Fruškoj gori, koji je tada dobio naziv Ravanica. Zbog rata sa Turcima, 1716. su godine sklonjene su u Futog. Tokom revolucije 1848. godine sklonjene su prvo u Fenek, a potom vraćene u Vrdnik. Za vreme Drugog svetskog rata prenete su u Bešenevo, ali su ih ustaše ipak ukrale i odnele u Zagreb. Nemci su ih naterali da mošti vrate, pa su prenete u Sabornu crkvu u Beogradu 14. aprila 1942.
Despot Stefan Lazarević: Umro je 19. jula 1427. godine po starom kalendaru a za mesto svog večnog počinka odredio je najmanju od svih crkava koje je podigao, u manastiru Koporin, kod Velike Plane.
Христифор:
Ја бих посмртне остатке цара Душана пренео у крипту храма светог Саве. Најмање је то заслужио највећи српски владар у историји.
НиколаВук:
--- Цитат: Александра Октобар 29, 2021, 11:25:17 пре подне ---Википедиа у тексту: "Одлика гробова владара у српској средњовековној држави", каже следеће:
Sveti Jovan Vladimir: Danas počiva u manastiru kod Elbasana, koji je sagradio gospodar Albanije Karlo Topija 1381.
Mihailo Vojislavljević: Ovaj prvi Srbin koji je sebe titulirao za kralja, sahranjen je, prema Letopisu popa Dukljanina, u manastiru Svetog Srđa i Vaha na reci Bojani, u blizini Skadra, u kojoj su sahranjeni i Bodin i njihovi potomci Vladimir i Gradihna. Ova svetinja, koju su svojevremeno obnavljali naša kraljica Jelena Anžujska i njeni sinovi, kao i kralj Milutin, danas je u ruševinama, a reka je delimično odnela njen oltarski deo i dobar deo naosa, pa nije arheološki istraživana.
Sveti Simeon Mirotočivi: Umro je 1200. godine, kao monah u manastiru Hilandar. Sveti Sava, njegov najmlađi sin, preneo je njegove ostatke u carsku Lavru Studenicu i položio je u ćivot 19. februara 1208. godine; ovo se dogodilo osam godina nakon njegove smrti, nakon što je otvoren grob i u njenu pronađeno netaknuto telo iz koga je teklo miro i širio se svetački miris. I danas počiva u Studenici.
Sveti Sava: Preminuo je u bugarskoj prestonici Trnovu, tokom povratka iz Svete zemlje, na dan odanija Bogojavljenja, 13. januara 1236. godine, gde je i sahranjen u zemlju. Kralj Vladislav je preneo njegovo telo iz Trnova u Mileševu, naredne godine, a grobnica u koju ga je položio postoji i danas.
Stefan Prvovenčani: Preminuo je 1227. kada je prvo bio sahranjen u zemlji, ali je njegovo telo izvađeno zbog rata 1687. godine i preneto iz Sopoćana u Crnu Reku, a potom 1701. godine u Studenicu, gde se i danas nalazi.
Kralj Vladislav: Prvo je sahranjen na manastirskom groblju, da bi nakon arheološko iskopavanje 1990. bio izvađen iz groba i sahranjen u ćivotu postavljenom u crkvi Mileševskog manastira.
Stefan Uroš I: Umro je u manastir u Humu gde je i sahranjen. Njegovi posmrtni ostaci su preneti i sahranjeni u Sopoćanima, gde su ležali sve do sedamdesetih godina prošlog veka, kada ih je arheološkinja C. Jurišić razbacala, i to bez potrebnog antropološkog pregleda i stručne dokumentacije, tako da on danas nema poznat grob. Zna se da se u manastiru Piva čuva njegova ruka.
Jelena Anžujska: Prvo je sahranjena u Brnjacima. Tri godine kasnije, 1317, Jelena se navodno javila u viziji jednom monahu u njenoj zadužbini, manastiru Gradac, i zatražila da joj se telo izvadi iz blata i stavi pred posetioce. Potom je preneta i sahranjena u desnoj grobnici manastira Gradac, gde je počivala sve do sedamdesetih godina prošlog veka kada je arheološkinja C. Jurišić otvorila i njen grob a kosti razbalaca, baš kao i kosti njenog muža. Grobnica je sada prazna, ali su mošti, barem tako kažu, ipak zakopane negde ispod poda crkve.
Stefan Dragutin: Umro je 12. marta 1316. godine u Debrcu i prenet je u manastir Đurđevi Stupovi, gde mu se grob nalazio desno od vrata u kapeli koja je postavljena uz severozapadni deo crkve. Njegove su mošti tu ležale sve do 1597. godine, ali se ne zna šta se potom desilo. U Visokim Dečanima se čuvao relikvijar sa njegovom desnom rukom, sve dok krajem 2011. godine nije vraćen u Đurđeve Stupove.
Stefan Uroš II Milutin: Preminuo je u dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, odakle je prenet u manastir Banjska. Sve do Kosovske bitke, njegove su mošti ležale u Banjskoj, ali su potom prebačene u Trepču, a onda, oko 1460. godine, u Sofiju.
Stefan Uroš III Dečanski: Umro je 13. septembra 1331. godine, a sahranjen je u grobnici koju je sam podigao, na južnoj strani naosa u Visokim Dečanima.
Stefan Uroš IV: Prvobitno je bio sahranjen u crkvi manastira Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila, u Prizrenu, u svojoj zadužbini, koju su Turci srušili i od čijeg su kamena navodno podigli džamiju. Godine 1965. godine njegove mošti su svečano prenete u Crkvu Svetog Marka na Tašmajdanu, gde se i danas nalaze, na počasnom mestu uz južni zid.
Stefan Uroš V: Umro je 4. decembra 1371, prvo je sahranjen u zemlju, da bi potom njegove mošti bile prebačen u ćivot i čuvane u Manastiru Uspenija Bogorodice u Nerodimlje na Kosovu. Monah Hristofor ih je 11. maja 1705. godine preneo u manastir Jazak na Fruškoj gori, dok je jedna kost prenesena u Studenicu u drvenom ćivotu 1720. godine. Godine 1726. prenet je u Krušedol, a 1730. u Vrdnik. Godine 1731. godine je vraćen je u Jazak.
Knez Lazar: Prvo je sahranjen u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Prištini, ali su ga godinu dana docnije njegovi sinovi Stefan i Vuk otkopali i preneli u Ravanicu, gde su mošti ležale sve do Velike seobe 1669. godine. Tada su prenete u Sent Andreju, u današnjoj Mađarskoj, gde su provele četiri godine. Potom su prenete u manastir Vrdnik na Fruškoj gori, koji je tada dobio naziv Ravanica. Zbog rata sa Turcima, 1716. su godine sklonjene su u Futog. Tokom revolucije 1848. godine sklonjene su prvo u Fenek, a potom vraćene u Vrdnik. Za vreme Drugog svetskog rata prenete su u Bešenevo, ali su ih ustaše ipak ukrale i odnele u Zagreb. Nemci su ih naterali da mošti vrate, pa su prenete u Sabornu crkvu u Beogradu 14. aprila 1942.
Despot Stefan Lazarević: Umro je 19. jula 1427. godine po starom kalendaru a za mesto svog večnog počinka odredio je najmanju od svih crkava koje je podigao, u manastiru Koporin, kod Velike Plane.
--- Крај цитата ---
У овом тексту нажалост постоји гомила произвољних, полуистинитих и неистинитих информација. Нпр. није написано да се мошти кнеза Лазара већ више деценија налазе поново у његовој задужбини манастиру Раваници, а ово за деспота Стефана и Копорин не бих коментарисао, јер смо о томе већ расправљали на посебној теми. Такође ове информације о археологу Јуришић су потпуно произвољне.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију