Цинцари

ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Цинцари

<< < (2/27) > >>

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Лепеничанин Јануар 29, 2015, 12:36:40 пре подне ---
Не знам за Ципрасе да ли су новији досељеници или староседелачки Власи, али село је било део влашке Малакаси кнежевине док је није уништио Али паша од Јањине, и скоро је сигурно да је још једна држава на Балкану добила премијера цинцарског порекла.

--- Крај цитата ---

Мислиш поред Вучића.

Аксић:

--- Цитат: Лепеничанин Јануар 29, 2015, 12:36:40 пре подне ---По свој прилици нови премијер Грчке Алексис Ципрас је по оцу пореклом Цинцарин (у Грчкој се каже Влах).

Ципраси воде порекло из села Атаманио на планини Џумерка, делу масива Пинд у региону Арте у Епиру.

На форуму Apricity je писано и да тамо живе Арбанаси, те да је Ципрас заправо арбанашког порекла.

Не знам за Ципрасе да ли су новији досељеници или староседелачки Власи, али село је било део влашке Малакаси кнежевине док је није уништио Али паша од Јањине, и скоро је сигурно да је још једна држава на Балкану добила премијера цинцарског порекла.

--- Крај цитата ---

Лепеничанину,

Реци нама која је то балканска држава која већ има премијера цинцарског порекла? Ја препостваљам на кога мислиш. Јел то онај којима су преци по стандрадној причи кренули из Црне Горе преко Херцеговине и доспели су у средњој Босни, а хтели су за Русију, уместо на исток они су кренули ка западу. ;D ;D ;D

Лепеничанин:
И Ципраси су вероватно, као Маркосови партизани, четерес и неке кренули у СССР.. ;D ;D ;D

Синиша Јерковић:
Претресао сам хаплотипове Цинцара, у једином, досадашњем истраживању које је обухватило цинцарске популације у Албанији, Македонији и Румунији. Ово су збирни резултати:

C1 V20   2   0,97%
E-V13   31   14,98%
E-M81   1   0,48%
E-V22   2   0,97%
G2a   3   1,45%
I1   7   3,38%
I2c L596   4   1,93%
i2M223   3   1,45%
I2a Din   33   15,94%
J1 L860   1   0,48%
J2a   19   9,18%
J2bM205   1   0,48%
J2bM241   31   14,98%
R1a   21   10,14%
R1b   44   21,26%
T   2   0,97%
N1c   2   0,97%
   укупно тестираних 207

Синиша Јерковић:
Из приложеног се јасно види да Цинцари иамју доминантну старосједилачку генетику, јер имају највише хаплогрупа Р1б, Ј2, Е, ако томе додамо још и мање старосједилачке хаплогрупе Г2а, Е-М81, И2ц, Е-В22, Ц1-В20, Ј1, Т, удио старосједилачке генетике код Цинцара је око 70%. Остатак је углавном словенски.

Проанализираћу по хаплогрупама, по заступљености:

Р1б-појединачно најзаступљенија код Цинцара. На основу малог броја маркера не може се 100% утврдити грана, али мислим да доминира источна грана са 393=12. Занимљиво је да код Цинцара није заступљена источна грана 11-11, што опет наводи да је грана 11-11 шитарска специфичност. Једино је код Цинцара у Андон Поцију на југу Албаније пронађено седморо са Р1б 11-11, али шесторица имају идентичан хаплотип. Иначе Цинцари из Андон Поција одударају од остатка цинцарске популације у свим осталим мјестима.

Ј2-хаплогрупа збирно гледано је чак заступљенија него Р1б, али мислим да је ипак морамо гледати кроз гране. Најтипичнија грана хаплогрупе Ј2б међу Цинцартима је Ј2б М241, има је у свим цинцарским популацијама у значајном проценту изузев код Цинцара у Андон Поцију.

Хаплогрупе Ј2б М205 практично нема код Цинцара. Нађен је само један хаплотип код Цинцара у Андон Поцију. Тај није близак Годијељском, већ је ближи грчко-талијанским хаплотиповима М205.

Хаплогрупа Ј2а је присутна код Цинцара кроз грану Ј2а Л70. Нема је код Цинцара у Андон Поцију.

Е хаплогрупа је заступљена кроз своју главну грану у Европи Е-В13. При томе цинцарски Е-В13 као да је сродан код свих цинцарских група и различит од нашег брдског Е-В13. Ово се опет не може рећи за Е-В13 у Андон поцију који је ближи нашим Васојевићким и Е-В13 Орловића.

Присуство мањих грана хаплогрупе Е, М81, В22 међу Цинцарима је вјероватно посљедица неких досељеника са простора сјеверне Африке (могуће у римско доба).

И хаплогрупа најзаступљенија је са граном И2а Динарик, не може се одредити да ли се ради о Југ или Сјевер хаплотиповима, јер недостаје одређујући маркер 448. И2а Динарик је заступљен у свим цинцарски групама сем код Цинцара из Штипа. Тешко је рећи да ли је И2а Дин ушао у етногенезу Цинцара у периоду досељавања Словена или касније у свакој од група понаособ.

Поред И2а Динарик међу Цинцарима је изгледа присутна и грана хаплогрупе I1-Z63 и то код свих цинцарских група у малом проценту, али практично исти хаплотип, који је за дивно чудо или идентичан мацурском или веома близак. Наравно, недостаје маркера да би се то тврдило 100%. Нема га само у Андон поцију.

Код Цинацара у Штипу присутан је и И2-М223, три слична хаплотипа.
Код Цинцара има и 4 хаплотипа И2ц, који би се могао убројити у старосједилачки.

Р1а је присутан код свих цинцарских група сем код оне из Андон поција. Има мало маркера да би се могле одредити подгрупе. Занимљиво је да није заступљен Р1а- М458.

Остале хаплогрупе су присутне симболично. Чуди што нема више Г2а.
Међутим код 2 Цинцара је пронађена мезолитска европска грана хаплогрупе Ц-В20.
Ни Ј1 није присутан код Цинцара (само један хаплотип).

Закључак

Ако би за неку популациону групу могла да се одреди основна хаплогрупа, или језгро, онда би то за Цинцаре свакако представљале хаплогрупе: Р1б (источна варијанта 393=12), Ј2б М241 и Е-В13 и вјероватно Ј2а Л70. Занимљиво је да Цинцари имају највиши проценат хаплогрупе Р1б на Балкану, већи и од Грка и Албанаца. Уједно тај проценат их драстично одваја од словенских популација на Балкану код којих је Р1б по правилу низак.

Присутност И2а Дин, Р1а и И1-Z63 међу свим групама Цинцара ( у додуше не високом проценту) можда говори да је додир Словена и Цинцара наступио у њиховом матичном мјесту етногенезе и да су они са словенском примјесом већ кренули у миграције.

Остале хаплогрупе Цинцара су више спорадичног карактера са малим фреквенцијама.

Навигација