Аутор Тема: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику  (Прочитано 23396 пута)

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #120 послато: Децембар 06, 2020, 05:40:02 поподне »
Sunce, Ruskinje lepe ili Ruskinje ružne sa šminkom, Vi ste ih primetili  ;)
Tako i sa aoristom! Nema šanse da se pretera, ali da se bar čuje i neka se više ljudi zainteresuje....da se primeti...
Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne iskova!

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #121 послато: Децембар 06, 2020, 08:00:07 поподне »
Не треба сада поћи у другом смијеру и сасвим претјерати с сористом и имперфектом, но ја мним, да се ваља добро упознати са смислом и суштином аориста и имперфекта и употребљавати га, гдје је пригодно и прикладно.

А йе ли 100% употрѣбе тзв. "перфекта" прѣтѣривање, или йе то прихватљиво, или ти йе пожељно?
Надам се да сматраш да и с употрѣбом тзв. "перфекта" не трѣба прѣтѣривати, као што се чини у званичном срПском, па се користи на ТВу, у новинах, у свакой званичной употрѣби негдѣ између 99% и 100%. И гдѣ трѣба, и гдѣ не трѣба, тарзански.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #122 послато: Децембар 06, 2020, 08:40:43 поподне »
А йе ли 100% употрѣбе тзв. "перфекта" прѣтѣривање, или йе то прихватљиво, или ти йе пожељно?
Надам се да сматраш да и с употрѣбом тзв. "перфекта" не трѣба прѣтѣривати, као што се чини у званичном срПском, па се користи на ТВу, у новинах, у свакой званичной употрѣби негдѣ између 99% и 100%. И гдѣ трѣба, и гдѣ не трѣба, тарзански.

Ја сам ти, мили друже мој, устрајан све оддржати на својем мјесту и у равнотежи. Зато ваља свако глаголскоје вријеме уживати тамо гдје му је по постанку и смислу мјесто. Бори се, мољу те, не само за аорист, но и за правилан испис ријечи, праву ријеч у духу језика нам и неизопачење језика нам свакаквијеми непотребштинами; и жито и сваку храну тјелесну чистимо од кукоља, а што и језик, храну духовну, с кукољем да ијемо?!
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #123 послато: Децембар 27, 2020, 11:43:42 пре подне »
Припремих, поређења ради, статистике употрѣбе глаголских врѣмена за описивање прошлих радњи у свѣдочанствах становников села Велике у Црной Гори (општина Плав), везано за нацистичко-балистички злочин од 28. йула 1944.
Свѣдочанства су из двѣйу књига. О првой већ писах прѣ 46 дана, то йе комунистичка "Ватре са Комова - народ андрийевичкога края", из 1978 године. Друга йе новия, "Велика - велика по вйековной патњи", Бранка М. Пауновића из 2015 године.
Статистике су дане пойединачно, по свѣдоцих.





За разлику од прве књиге, у другой се могу наћи облици народнога йезика овога края "шћер", али и облици "љуђи" и "чоек". Нађох чак и примѣр у Србийи забрањене личне замѣнице "не" ("Узе не за руку..."), има и обликов првога лица йеднине аориста без гласа "Х" (дадо му, Я побйего (каза жена свѣдок)), али велика већина њих има Х на крайу, што йе поуздано поправка сачинитеља књиге. Све у свем, записан говор Величана йе управо онакав како говори моя сусѣдка (ако се изузме глас Х, койи она рѣдко користи), рођена 1956 у сусѣдном Шекулару, коя бѣше удата у Велику, укључуйући и састав прошлих глаголских врѣмена, у чийем говору йе аорист убѣдљиво найчешће прошло глаголско врѣме са свршенима глаголима. Већина свѣдока у овой књизи су људи рођени 30-тих година 20-га века, то йест колѣно каснийе од свѣдоков из прве књиге. И наравно, сва обрађена свѣдочанства су знатним дѣлом писана у првом лицу. Аорист има наймању учестаност у свѣдока В. Йокића, по чем знатно одудара од осталих. Мислим да йе разлог томе што йе он найвећи дѣо живота провео у Котору, напустивши Велику као дѣте. Гдѣ йе у градской и у радной срѣдини његов йезик прѣтрпѣо велики утицай "високога", ненароднога йезика нашега двойезичя, у койем не постойи ништа осим перфекта.

Као што видимо, у скупини свршених глагола, аорист йе овдѣ чешћи од тзв. "перфекта" (410 наспрам 393). Перфекти свршених глагола се користе за недоживљене радње (свѣдоци често наводе и оно што су чули од других, а што нѣсу лично доживѣли, а ту аориста нема), али и за опис стања у неком тренутку, без обзира йе ли доживљено или не (исти случай бѣше у Топољанина Петра Йокића из 1852).
Рецимо у: "Након два дана долази Божо, ама го ка`од мајке. Плаче. Изнемогао.". Овдѣ крњи облик перфекта "изнемогао" не описйе радњу него виђено стање. Наравно, я и такве убраях у статистику.
Йедном ћу покушати направити статистику посебно по доживљених и по недоживљених дѣловах свѣдочанстава.

Но, вратимо се прѣдмету разговора, а то йе прогон аориста из свѣдочанстава Величана из комунистичке књиге из 1978. Овдѣ се очито ради о намѣрном избацивању аориста (али и ССНа и СННа, односно "историйскога презента"), како би се изяве са народнога, "нискога" йезика наше диглосийе (двойезичя) прѣвеле на удбашки, "високи" йезик (у койем аорист постойи само на папиру). Йер ме нико не може убѣдити, ни наш Сунце, ни УДБа, ни Ция, ни Бия да йе поколѣње родитеља аорист користило мање од поколѣња дѣце. И то 30 пута мање. Неко би се можда нашао питати, а зашто йе онда остављено укупно 11 аориста, зашто и они нѣсу избачени? Я то не знам, може бити због наше уобичайене површности у обављању државне службе, а можда и због гриже савѣсти, односно жеље бар мало заобићи нечийе наређење? У сваком случайу, занимљиво питање.
Напомињем да сѣћања многих бораца (не свих) наведена у књизи у некой мѣри садрже аорист (као, у осталом и многе друге сличне мемоарске књиге), до душе у знатно мањем постотку него што су изяве Величана из друге књиге. Због тога ми йе и чудно, зашто би неко из свѣдочанстава Величана избацивао аорист, ако су узимана само за потрѣбе књиге?

Йош нешто, у йедном од свѣдочанстава из комунистичке књиге се помиње 1968. година. То значи да йе тай, а можда и други, записан 70-тих година. Остайе неясно ко йе одговоран за чишћење аориста. По њиховом садржайу, извѣштаченом, уштогљеном, неприродном, лишеном свих осѣћања, намеће ми се утисак да изяве потичу од неке од државних или партийских установа, рецимо од УДБе, некакве државне комисийе за ратне злочине, или слично. Мада ми нѣйе ясно зашто би се то узимало тек 70-их година, ако нѣйе само за књигу.
Йедина изява коя по свем одудара од осталих йе издвойена на крайу, изява З. Попадић, коя изгледа као да потиче из другога извора. У њой жена говори и о свойих осѣћањих (што йе у другой књизи редовно), а садржи и "историйски презент" (и то СНН), койега у осталих изявах нема ни за лѣк. Иако йе у другой књизи врло чест.

Сва свѣдочанства се могу наћи на "велика.ме".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #124 послато: Децембар 27, 2020, 01:24:47 поподне »
Погледајте које прошло време преовладава, рецимо, у Историји Срба В. Ћоровића или Историји српског народа С. Станојевића.
Да ли је и ту у питању "комунистичка завера против аориста"?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #125 послато: Децембар 27, 2020, 03:22:55 поподне »
Погледајте које прошло време преовладава, рецимо, у Историји Срба В. Ћоровића или Историји српског народа С. Станојевића.
Да ли је и ту у питању "комунистичка завера против аориста"?

Одговор на постављено питање већ постояше на прѣдмету разговора, али тебе очито мрзияше погледати.

Такви су наши људи, они све унапрѣд знайу, а да ни погледали нѣсу.

Биће да се ради о марсовской завѣри, свакако не о комунистичкой.

Добронамѣрноме довољно:






Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #126 послато: Децембар 27, 2020, 03:34:16 поподне »
Дакле, перфекат преовладава и пре 1945, а код Станојевића аориста и нема.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #127 послато: Децембар 27, 2020, 03:50:29 поподне »
Еве статистике четирйу свѣдочанстава Величана из друге комунистичке књиге, под називом "Андрийевички срез 1941-1944", сачинитеља Радована Лекића из 1961 године. Сва су, наравно, писана у првом лицу, и личе као яйе яйету на свѣдочанства из "Ватри са Комова" из 1978, писана на потпуно исти начин. Да се у йедном од других не спомиње догађай из 1968 године, био бих руку дао да потичу из истога извора. Овако, не могу ништа поуздано тврдити.
Ова четири садрже 153 перфекта, и ништа друго што описуйе радње у прошлости. Нийедан аорист, нийедан имперфект, ни прво ни друго давно прошло, ни повѣстно садашње врѣме. Можда су ових четворо школовани у Загребу или у Љубљани, када тако лѣпо и чисто говоре србскохрватским йезиком, без икакве сељаштине?

Књигу немам у свойем посѣду, само четири свѣдочанства нађох на мрежном сѣдишти "велика.ме".


Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #128 послато: Децембар 27, 2020, 03:59:36 поподне »
Дакле, перфекат преовладава и пре 1945, а код Станојевића аориста и нема.

Перфекат, као йедино право прошло врѣме, прѣовладаваше и на надгробних споменицих србских гробаља од прѣ долазка драгога ни Тите и Партийе на власт, што се на слици ясно види. Аорист йе србочетничка измишљотина. Живийо нам маршал Тито!


Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #129 послато: Децембар 27, 2020, 04:14:19 поподне »
Али ко би се нормалан бавио глаголским облицима у књигама сећања на НОБ (каквих је било на стотинине) и преправљао сведочења из аориста у перфекат и зашто?  :o

А на споменицима ја не видех ни перфекат, ни аорист, већ само презент: Овде почива..., Спомен подижу...

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #130 послато: Децембар 27, 2020, 04:26:55 поподне »
Али ко би се нормалан бавио глаголским облицима у књигама сећања на НОБ (каквих је било на стотинине) и преправљао сведочења из аориста у перфекат и зашто?  :o

Марсовци, наравно, ко би други. Зар би чланови Партийе чинили тако нешто?

А на споменицима ја не видех ни перфекат, ни аорист, већ само презент: Овде почива..., Спомен подижу...

Ма нема аориста на надгробних споменицих у Србийи, то све я измислих. Ради ћетнићке пропаганде.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #131 послато: Децембар 27, 2020, 04:35:32 поподне »
Важи. :)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #132 послато: Децембар 27, 2020, 08:24:10 поподне »
Чисто о смислу аориста / имперфекта и перфекта

У вријеме раних преложења црковних књига са грчкога на словјенски, словјенски је понављао грчки редослијед ријечи и граматичке склопове. Глаголна времена употребљеваху се по грчкому узору, лиш су аорист и перфект на неких мјестјех могли замијенити друг друга. На ових упоредних примјерех видјети ће за се сваки говорник србскога, осјећа ли он икакову значајну разлику.

При деветей године успи Исус гласомъ велијимь глаголе(ћи)  "елои, елои, лема савахтани" јеже јесть -
"боже мой, боже мой, защо ме (је)си оставилъ?"
(Мт. 27:46)
Въ деветую годину узъпи Исус гласомъ велијимъ глаголе(ћи) "елои, елои, лема савахтани", јеже јесть "боже, боже мой, защо ме остави?"

(Мк. 15:34)

- отидите, бо девица не умрије, нъ съпи. (мт. 9:24)
- що плачете, отроковица нијест умрьла, нъ съпи (мк. 5:39)

На других мјестјех преложитељи су више вољели аорист и то прије свега онда када се ради о резултату, дакле у улози резултатива. Управо је резултатив једно знамење које одликује перфект у других језицих. Друга одлика перфекта је перфект дејства, у којем је пажња на дејству, које оставља за собом посљедицу или траг. Тако да би се наш аорист строго по сврси требао називати перфектом.
Оно што различи перфект од аориста јест појам текуће релевантности. Ако је једна радња важна за текући резултат, онда ће аорист бити глаголно вријеме које ће то боље дочарати, али осим тога аорист и перфект тежко је стабилно граматикализовати, јер се употребљем једнога намјесто другога ( у обасмијера ) у семантички близких или аналогичних контекстјех не ствара значајан семантички контраст. У широком низу случајева аорист и перфект су стога узајамно замјењиви.

У Синајској псалтири уочава се закономјерна склоност употребе перфекта умјесто аориста у 2. лицу једнине, у сврху уклоњења нејасности на основу истозвучности аористних облика 2. и 3. лица. Морфоложска хомонимија у документјех и светих књигах опасна је ради давања простора тумачењу. Факт, да је аорист у том случају смјењен перфектом без осјетљивога нарушења семантике говори о њиховој приближној семантичкој равнозначности у великом спектру случајева.
Нпр. умјесто "славу, коју даде ми, дадох им" (нејасно односи ли се "даде он" или "даде ти") пише "славу, коју дао си ми, дадох му".
Често се у набрајању низа вршења у другом лицу једнине само први стави у перфект, а остали се онда новоде у аористу:
- благо створил јеси робовом твојим и благости и науку и разуму научи ме.

У србском језику, каконо и у западнословјенских језицих, губљењем маркерних личних наставака, хомонимија се је проширила и на облике садашњега времена нарочито -ити и -ати глагола, тена облике императива -ити глагола. Бар у писаном језику, у разних извјештајих безбједније је употријебити перфект. У говору се аорист и садашње вријеме још разлучују кроз акцентни систем.

Још један примјер када је превагао перфект у односу на аорист - када се другому описује, што је он учинио.

Сказалъ јеси въ людехъ силу твою, избавилъ јеси мышьцею твоею люде твоје. Сыни Јаковлевы видеше тые воды и убојаше се.

Горе сам напоменуо да је једна од особина онога глаголнога времена које се у других језицих назива перфект текућа релевантност или тзв. резултативни перфект. Још једно својство семантичнога перфекта је експеријенцијални перфект, перфект доживљаја. И прву и другу улогу у нас има вријеме које се назива аорист. Оно се заправо треба називати перфектом и имати улогу сличну енглезском перфект-презенту.

Обраћам пажњу на сљедећи рад о употреби сориста и имперфекта

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Plungian/publication/324214046_The_Perfect_in_Old_Church_Slavonic_Was_It_Resultative/links/5b7a8175a6fdcc5f8b55b73c/The-Perfect-in-Old-Church-Slavonic-Was-It-Resultative.pdf&ved=2ahUKEwiDhr6Pl-7tAhW6A2MBHTl2CSEQFjAEegQIDBAB&usg=AOvVaw2w6Htr-HlmM-fGlzVMJvki
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #133 послато: Децембар 27, 2020, 09:12:04 поподне »
Марсовци, наравно, ко би други. Зар би чланови Партийе чинили тако нешто?

Ма нема аориста на надгробних споменицих у Србийи, то све я измислих. Ради ћетнићке пропаганде.

Pročitala sam sa pažnjom ono što napisaste od jutros na ovoj temi. Ovi grafikoni, pokazatelji su ne samo Vašeg rada i upornosti, već i mentalnih profila onih koji dodjoše 1945 i ostaše dovoljno dugo da izvrše i takve izmene, u zapisnicima, knjigama..koje da nije Vas i Vašeg rada, ne da ne bih imala uvida u tako nešto nego nikada ne bih ni poverovala da je tako nešto i moguće.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #134 послато: Мај 05, 2021, 09:36:05 пре подне »

Ових дана урадих мало йезичко истраживање диглосийе односно двойезичя у граду Врању.
Прво истраживах учестаност прошлих глаголских врѣмена народнога говора града Врања, на узорку двойих људи, у чийем дому тренутно боравим. Испитаници, човѣк и његова жена, рођени су 50-тих година, и читав живот живе у строгом срѣдишти града, гдѣ су и рођени. Пошто никада нѣсу живѣли ван града, савршени су за ово. Снимих около 2 часа њихових међусобних разговора, у тренуцих опуштања и одмора, када говоре о свакодневних животних стварих. Напомињем да све ово снимах крадомице (послѣ им тек казах), што, иако ружно, бѣше необходно, како би се добила права слика њихова говора. У противном, када бише знали да йе њихов говор "под лупом", макар несвѣстно бише били скренули у владайући "високи" йезик, како бише се прѣдставили у "бољем свѣтлу". Послѣ све то прѣслушавах и прављах статистику.

На сликах се може видѣти статистика њихове употрѣбе глаголских врѣмена коришћених за описивање прошлости (иста за описивање садашњости и будућности нѣсу праћена). Као што видимо, аорист йе прилично чест (има га и с несвршенима глаголима), па чак и имперфект, укупно 63 примѣрка (од койих су пет од свршених глагола, за койе наша йезичка "наука" тврди да не постойе, но о том другом приликом). У значайной мѣри йе присутно и повѣстно садашње врѣме, више од несвршених него од свршених глагола.
Од двайу давних прошлих врѣмена уочих четири примѣрка, сва четири доживљена, попут "беше купила, бе(х)у дошле, бе(х) гу видела зимус".
Но, о свих коришћених глаголских облицих ћу писати опширнийе другом приликом, у посебном раду.



Како бих сагледао и другу страну одличя, проучих 20 чланака из мѣстних "Врањских новина" (https://www.infovranjske.rs/), случайно одабраних од оних гдѣ новинари воде разговоре са свойима суграђанима (привредници, лѣкари, просветари, људи из мѣстне самоуправе, али и тѣлесни радници (берач трешања), конобари, радници у иностранству и друго).
Статистику подѣлих на двѣ скупине, посебно за оно што пишу сами новинари (укупно девет њих потписников чланака), и за оно што наводно говоре њихови саговорници. Као што видимо, разлика од народнога говора обейу скупина йе огромна, док скупине йедна другой личе као яйе яйету. Имперфекта нема, аориста само три, и то од исте особе (23-годишња дѣвойка конобар, коя говораше о свойих конобарских искуствах из Италийе).
Два од њених аориста су гдѣ она наводи шта су йe питали суграђани по повратку из Италийе ("Кол'ко паре заради?", "Куде се нађосте?") док йе трећи "изгрлисмо се". И то йе све од неброзовских глаголских врѣмена, од 1175 примѣрака. Односно све од народна говора Врања, у мору комуњарштине.



А у Врању мање-више сви користе прошла глаголска врѣмена, йедном чак чух мѣстнога судийу како (ван посла) користи имперфекте, аористе и да не спомињем.
Нема никакве сумње да су сви ови чланци у Врањских новинах йезички прѣправљани, између осталога и избацивањем неброзовских глаголских врѣмена. Новинаремъ то вѣроватно спада у опис посла, када то не бише хтѣли радити, били бише избачени с работе. До душе, постойи могућност да то чини йезички уредник (лектор), ако га имайу?

И ето тако изгледа стварност у земљи гдѣ йе свѣстно и циљано уништавање духовнога наслѣђа нашега народа дѣо свакодневнице. Найтужнийе у свем овом уништавању йе што велики дѣо наших људи то подржава.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #135 послато: Мај 05, 2021, 11:12:13 пре подне »
Може ли се писати на књижевном српском језику пошто се тешко разабира шта је писац хтео да каже.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #136 послато: Мај 05, 2021, 11:26:00 пре подне »
Може ли се писати на књижевном српском језику пошто се тешко разабира шта је писац хтео да каже.

Само се привикни да му је
й=ј,
ѣ= је
И да му је локатив старији у фазону
у шумама = у шумах
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #137 послато: Мај 05, 2021, 11:26:41 пре подне »
Може ли се писати на књижевном српском језику пошто се тешко разабира шта је писац хтео да каже.

Не може. Пишем само онако како говорим.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Филипчић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 107
  • R-U152>Y221452
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #138 послато: Мај 05, 2021, 11:56:37 пре подне »
Напомињем да све ово снимах крадомице (послѣ им тек казах), што, иако ружно, бѣше необходно, како би се добила права слика њихова говора.

”И избацих безобразног госта напоље и никад га више непозвах у госте.”
Је ли добро искористих аорист овако?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #139 послато: Мај 05, 2021, 12:04:57 поподне »
”И избацих безобразног госта напоље и никад га више непозвах у госте.”
Је ли добро искористих аорист овако?

Йош увѣк сам тамо. :)

А ово йе одличан примѣр како се слѣдбеници комунизма спрдайу с народним йезиком србскога народа.
Но, све йе добро док не поново не почну бацати у яме.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"