Аутор Тема: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику  (Прочитано 23423 пута)

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #61 послато: Март 07, 2020, 08:35:13 поподне »
11. Аорист и НОБ-овске књиге

Током 2019 године проучих одређен брой комунистичких књига посвећених такозваной „народно-ослободилачкой борби“ (НОБу), како бих утврдио употрѣбу аориста у њих. Главни дѣо од њих прѣдстављаху такозвани „Зборници докумената из НОБа“, издавани у десетлѣћих послѣ завршетка Другога свѣтскога рата и приврѣмене побѣде комунистичкога зла. Њихов пун назив
йе „ЗБОРНИЦИ ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА О НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА“.
Аористе и друга прошла глаголска врѣмена броях коришћењем мойега рачунарскога поступка, користећи се чињеницом да су све ове књиге очитане и прѣбачене у електронски облик, и збирком свих прошлих облика (укључуйући и аористе и имперфекте) од прѣко 3900 глагола нашега йезика (укључуйући како екавске тако и ийекавске облике). Све могуће аористе и ручно провѣравах, због честога прѣплитања обликов аориста с другими врстами рѣчи (на примѣр, рѣч „успѣх“ може бити аорист, али и именица).
Проучавањем исходов истраживања установих да йе учешће аориста у зборницих беззначайно. Учешће аориста међу прошлима глаголскима врѣменима йе увѣк мање од 1%. Тако на примѣр, у књизи другой трећега тома под ужим називом „Борбе у Црной Гори 1942 год.“ имамо само 8 примѣрака аориста, уз прѣко 4200 „перфеката“, што износи мање од 0.2%. У књизи првой „Борбе у Црной Гори 1941 год.“ их има чак 14, што чини око 0.3% свих примѣрака прошлих врѣмена! Књига друга докумената ЙВуО (четнички списи) садржи 'чак' 34 аориста, што йе найвећи забѣлѣжен брой. Ни у зборницих докумената из Србийе стање нѣйе ништа боље: књига друга садржи 12 примѣрака аориста, а каснийе ћемо видѣти у каквих приликах се они већином появљуйу, док књига 16-та садржи само 7, књига прва 10. Књига 32-а из Хрватске (усташко–домобрански списи) не садржи нийедан аорист. Књига друга нѣмачких докумената (прѣводи на наш йезик) садржи само 1 аорист, и то у летку бацаном србскоме народу на подручйи источне Босне, студенога 1942.
Књига прва партийских списа из тзв. НОБ-а садржи чак 28 примѣрака аориста (што чини око 0.7%), и то йе найвећи брой послѣ списов ЙВуО (14 од њих се налазе у извѣштайу Милоша Минића вишим разинам КПЙ, и мени то лично изгледа као да йе цензура заборавила одрадити свой посао и прѣправити овай спис). Књига друга докумената из Македонийе садржи само 2 аориста, и они су из докумената писаних на србском йезику, а не прѣведених с македонскога или бугарскога. И то су сви зборници койе прѣгледах, поред петога србиянскога, койи найвећим дѣлом бѣше нечитак.
А сада ћемо проучити, у каквих приликах се ово мало нађених аористов користи.

(наставиће се)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #62 послато: Март 07, 2020, 08:38:49 поподне »
11.1. Аористи у комунистичких прогласах народу

Морам навести да се и од ово мало нађених примѣрака аориста, близу половине налази у явних прогласах и летцих комунистов упућених народу, не у њиховой међусобной прѣписци, изузимайући наравно четничке списе. Тако од 10 аористов из србиянске прве књиге, чак осам одпада на четири прогласа врха комунистичке партийе Йугославийе народу на самом почетку рата (7-ми мѣсец 1941). Ту у четири прогласа имамо 8 аористов и 79 примѣрака „перфекта“ (за комунисте невѣроватних 8.9% аориста!!!).
Примѣри су: „koji porobiše i opljačkaše vašu zemlju“, „navestiše nam rat do istrebljenja, navestiše preko radija“, „koje se usudiše da napadnu na miroljubivu cvatuću zemlju“ (занимљиво, комунистички зликовци койи толико мрзияху Краљевину Йугославийу йу овдѣ називайу „мирољубивом и цватућом“) итд. Затим, од 14 аористов прве црногорске књиге, шест се налазе у прогласу упућеном рањеникомъ на Жабљаку. Примѣр: „Данас када дајемо помен нашим друговима који падоше и несебично дадоше своје младе животе“. Овай проглас йе уйедно йедини у койем има више аориста него ли перфеката.
У другой србиянской књизи од 12 аористов, осам су из прогласов народу (три из Крагуйевца, три из Ужица, два из Топлице), а девети йе у обраћању народу Србийе хитлерова гаулайтера Турнера. Примѣр из ужичкога комунистичкога прогласа народу „Све што имадосмо све нам однеше и поотимаше“. Топлички проглас: „који поробише и опљачкаше нашу земљу“. Крагуйевачки проглас: „Дигоше на устанак и животима својим остварише...“.
У књизи петой србиянской (коя йе найвећим дѣлом нечитка и неупотрѣбљива због лошега ОЦР-а), аористе нађох само у прогласу заповѣдништва Пожаревачкога комунистичкога одреда, упућена четникомъ, с циљем убѣдити их да се приклоне комунистомъ. Ту их има три, од койих йе йедан у наслову („койи осташе верни синови свога народа“, ово йе йедини аорист у наслову од свих комунистичких списа мноме виђених). Два аориста из прве књиге партийских списа су из прогласа преживѣлим Србом источне Босне, из липња 1942 („počiniše“ и „padoše“), послѣ подухвата „ТРИО“ (зайеднички злочиначки подухват Нѣмаца, усташа и Брозових комуниста против ЙВО майора Йездимира Дангића).

Поставља се питање, због чега комунисти уопште коришћаху аористе у обраћањих народу? Одговор йе ясан: Броз и његови комунисти су одлично знали да йе (међу Србима) аорист са свршенима глаголима основно прошло глаголско врѣме (нарочито на селу, и йужно од Саве и Дунава), те се у обраћањих народу трудияху йезик свойих прогласа приближити йезику народа. Када молите некога од кога зависите за нешто, да ви се придружи, и да ви да свойу имовину, очекивано йе покушати додворити му се. Комунисти се тако кроз коришћење аориста додвораваху србскоме народу. Што йе йош йедан доказ њихове подлости и подмуклости, ионако већ познате. Врхови комунистичке партийе се не либяху користити аорист када им то бияше потрѣбно, али према основноме прошлом глаголскоме врѣмену нашега народа се при мање-више свих других приликах одношаху неприятељски и тихо га прогањаху.

Што се прогласов народу тиче, морам овдѣ навести супротан примѣр, примѣр подужега прогласа (цѣле три стране) у койем нема нити йеднога аориста, а койи йе по свем судећи жестоко йезички прѣправљан. Ово йе проглас мѣстнога комунистичкога батаљона народу на крайњем йугу Србийе и на сѣверу данашње Сѣверне Македонийе, упућен становништву пчињскога, прешевскога и кривопланачкога среза (Сѣв. Македония) из листопада 1943. Проглас садржи чак 76 примѣрака перфекта, а нийедан аорист или имперфект, што йе за Врање и йош йужнийе крайеве просто невѣроватно. Йош йе чуднийе што йе проглас писан чистим књижевним йезиком, у њем не постойи нийедан граматички облик, израз нити рѣч свойствена овоме крайу, ништа по чем би се могло макар наслутити да йе проглас упућен народу крайњега йуга данашње Србийе. Изгледа као да йе писан у Београду, Крагуйевцу или у Ваљеву, а писао га йе мѣштанин с йуга Србийе. Просто йе невѣроватно да йе овако нешто могло бити растурано народу у Македонийи. Мали су изгледи да у изворном облику овога прогласа нема аориста, али, као што видѣх, у зборнику их нема.

(наставиће се)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #63 послато: Март 08, 2020, 08:09:08 пре подне »

11.2. Преостали аористи у комунистичких списах (ван прогласов народу)

Врло йе значайно испитати у койих приликах се користе прѣостали аористи у комунистичких зборницих, они койи нѣсу дѣо явних прогласов и обраћаний народу. Установих да йе велики дѣо њих (ако не и већина) ограничена на „непосрѣдно прѣ тренутка говора“, односно онако како комунисти од 1945 године одређуйу односно ограничавайу значење и употрѣбу аориста. Ево примѣров, прво из црногорских зборника: „Баш у овом моменту добисмо“, „Сад добисмо извјештај“, „Овом Штабу пристаде Петар М. Ивановић“, „Оно напријед што наведох (у писму)“, „Сад баш дође курир“, „Баш вечерас добисмо“, „и сада чух“. Из србиянских зборника: „Kao što (управо) rekoh“, „баш сад кренуше“, „Сад баш стиже“, „Бијте се ви међу собом, а ми одосмо даље“, „Држите их, побјегоше!" (Рашка област) итд. Поред њих, има йош неколиких употрѣба аориста за койе се не може поуздано утврдити йе ли се радња десила непосрѣдно прѣ тренутка говора или не, на примѣр „таман смо били спремили, кад стиже овај курир“, „али Никчевића устријели партизанска пушка па свега војводова 8 дана“. Има и случайева гдѣ йе ясно да се радња нѣйе одиграла „непосрѣдно прѣ тренутка говора“, на примѣр „заобиђоше нас отуда или одовуда“.

Од 34 четничка аориста, чак 16 несумњиво спадайу под „непосрѣдно прѣ тренутка говора“, док су 10 по том питању неясни. Од прѣосталих, неколики се односе на „йуче“ или „синоћ“.

Важно йе напоменути да ни у йедном од прѣгледаних комунистичких зборника нѣйе нађен нити йедан йедини примѣрак имперфекта. Такође нема ни йедна йедина примѣрка давнога прошлога врѣмена 1 (попут „они бѣху дошли“, убудуће ДПВ1). Али, у сваком зборнику се могаху наћи примѣрци давнога прошлога врѣмена 2 („они су били дошли“, убудуће ДПВ2), и то увѣк у знатно већем бройу него што йе брой примѣрака аориста. Тако их у првой књизи црногорской има 31, наспрам 14 аористов, а у другой 55, наспрам 8 аористов, док их прва србиянска има 23. Што йе у очигледной супротности с чињеницом да йе у србских народних говорах (а нарочито у говорах ЦГ) аорист далеко чешћи од ДПВ1 и ДПВ2 зайедно.

Поставља се питање, йесу ли документи улазећи у комунистичке зборнике йезички цензурисани,  односно йесу ли аористи, имперфекти, и ДПВ1 избацивани и замѣњивани тзв „перфектом“ односно ДПВ-ом2?

У наставку ћу покушати одговорити на ово питање.
Што се тиче македонскога зборника и прѣвода с македонскога или бугарскога на србски, одговор йе потврдан. Сви аористи, имперфекти и ДПВ1 од првога до послѣдњега нестайу из прѣвода, а вѣроватно их у изворном облику има на тисуште (доказ томе су пойедине слике изворних списа, гдѣ се види да су богати њими). Обзиром да су прѣвођење с йезиков македонскога и бугарскога на србскохрватски вршила война лица (више њих), нема никакве сумње да су аористи (и имперфекти) уклањани по нечийем наређењу (да нѣсу, био би бар неки остао у књизи). Исто йе и у каснийой књизи, „НОБ Македонийе“, из 1964 године, коя йе такође прѣведена с македонскога, приликом чега су сви аористи (и имперфекти и ДПВ1) уклоњени из дѣла.
Што се тиче списов на нашем йезику, ту ясна доказа нема, али постойе многобройни разлози вѣровати да многи йѣсу избацивани и замѣњивани политички подобними глаголскими врѣмени.
Прво, уредништво комунистичких зборников докумената (у издању Брозове войске) не крийе да су понегдѣ вршене исправке „йезичких и граматичких омашки“. Неке исправке сам уочавах тамо гдѣ су дате (врло рѣдке) слике изворних списа (рецимо „учинити“ мѣсто „учињети“ у другой црногорской књизи), али не нађох да йе игдѣ избачен аорист.
Друго, у црногорских зборницих боде очи невѣроватно мало учешће аориста међу свими прошлими врѣмени у комунистичкой прѣписци (свуда мање од 0.5%), што йе у нескладу с његовим огромним учешћем у свих говорах Црне Горе. То йе у потпуной супротности с примѣћењем йезикословца Митра Пешикана (примѣћеним знатно послѣ рата, 1965) у раду о катунских говорах (од чега ни остали говори ЦГ много не одступайу) да йе „аорист у приповедању практично йедини облик за казивање туђих свршених радњи ако се причайу према сопственом запажању”. Како то сада „практично йедини облик“, а у списах йе рѣђи од статистичке грѣшке? Можда црногорске списе мѣсто мѣштана од реда писаху Загорци, Словенци, или Далматинци? Такође у очи пада непостояње у списах имперфекта и ДПВ1, врло честих тада у ЦГ. Одакле у црногорской другой књизи 55 ДПВ2 а нийедан ДПВ1, када се и дан данас ДПВ1 прилично често чуйе, макар у Катунской Нахийи, гдѣ йе по селах можда и данас чешћи него ли ДПВ2? Такође, одакле у употрѣби аориста ван явних прогласов тако несразмѣрно пуно  примѣров „непосрѣдно прѣ тренутка говора“, када такво ограничење у ЦГ (и у найвећем дѣлу других србских говора) не постойи, и када велика већина примѣра аориста се на то не односи?
Ове противрѣчности се никако не могу другачийе обяснити него ли йезичком цензуром самих списа. Разумљиво йе што йе аорист остављан у пойединих явних прогласах, пошто су они већ били познати у явности. Избацивање аориста из њих самих би могло разоткрити политику тихога прогона аориста, што комунистомъ не бѣше циљ. Како га народ не би био почео користити из пркоса.
Такође, сматрам да йе найвећи брой аористов за койе йе било ясно да се не односе на „непосрѣдно прѣ тренутка говора“ цензурисан при печатању у зборницих послѣ рата, пошто йе за комунисте йедино тако сужено значење „право значење аориста“, а све друго се може уврстити под „йезичке омашке“, койе су при печатању у зборницих исправљане.

(наставиће се)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #64 послато: Март 08, 2020, 08:10:27 пре подне »
11.3. Остале комунистичко-НОБовске књиге

Што се осталих комунистичких НОБ-овских књига тиче, оне се могу подѣлити у двѣ скупине: у прву спадайу разне књиге сѣћања, попут мемоара познатих комуниста (рецимо Светозар Вукмановић Темпо, Константин Поповић и слични), и књиге сѣћања бораца разних комунистичких йединица, гдѣ би се у истой књизи нашли прилози разних бораца. У овой скупини се аорист могаше наћи, па чак и понеки имперфект и ДПВ1. Комунисти се према оваквим садржайима опхођаху као према књижевним дѣломъ, па за њих обично важияше начело умѣтничке слободе. При том йе у њих учестаност употрѣбе аориста веома разнолика: док у књигах сѣћања Светозара Вукмановића Темпа „Револуция коя тече I и II“ учешће аориста не достиже ни 0.5% (иако йе Темпо из Црмнице у ЦГ, из края гдѣ йе аорист изузетно чест), у књизи Љубодрага Ђурића „Сећања на људе и догађайе“, аорист йе далеко чешћи (Ђурић йе родом из ужичкога края). У књигах сѣћања написаних већим бройем бораца (обично борци исте йединице из истога края) йе редовна поява да прилози пойединих бораца не садрже ни йедан йедини аорист, док прилози исте књиге неких других бораца могу садржати аорист у мањем или већем постотку. Примѣтих да прилоге без ийеднога аориста обично пишу људи с вишим положайем у комунистичкой пирамиди власти, док йе аорист обично чешћи у прилозих људий койи се послѣ рата не налазе ни на каквом положайу у друштву, а нерѣтко остайу живѣти на селу. Значи, опште правило йе: виши положай у комунистичком друштву - мање аориста. Найупечатљивийи примѣр прѣдставља прилог високо образована комунисте родом из ужичкога края (нећу му спомињати име), койи до края живота бияше на високих положайих у комунистичкой хийерархийи, а койи у књизи сѣћања у свойем прилогу од око десет страна описуйе борбу свойе йединице против йугословенске войске, негдѣ у Херцеговини. Борба койу описуйе се догађа у неколико часова, и савршена йе за употрѣбу аориста, али, њега нема ни за лѣк у његовом спису. Иако йе човѣк провео читав свой живот у крайу гдѣ йе аорист изузетно чест.

Другу скупину чине опште књиге о тзв. НОБ-у, све оне койе не спадайу у мемоарске књиге, „зборнике сѣћања“, и слично. Пошто овдѣ не важи начело умѣтничке слободе, може се рећи да у њих примѣрака аориста има „йедан или нийедан“. Добар примѣр тога йе „OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE 1941–1945“ у два дѣла, из 1957 и 1965, у издању Брозова „Войно-историйскога Института ЙНА“. На око 1480 страна, књига садржи око 24.300 примѣрака „перфекта“, 130 примѣрака ДПВ2 и 0 примѣрака аориста, имперфекта и ДПВ1. Овдѣ спадайу и књиге койими се велича ратни пут разноразних комунистичких бригада, одредов, дивизия и слично. Одличан примѣр йе књига „Prva proleterska brigada“ из 1981, коя садржи око 13.000 примѣрака „перфекта“ и два аориста. Могуће обяшњење зашто их овдѣ има чак два (а не 0) йе што йе писац књиге из Црне Горе.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #65 послато: Април 29, 2020, 08:44:19 поподне »
Почетком 2020 у књигохранилишти „Порѣкла“ нађох књигу изванредна садржая, „Казивања о српском устанку 1804“, у издању Књижевне Задруге. У њой се налазе свѣдочанства четворице Карађорђевих бораца и саврѣменика, учестника Првога србскога устанка. Овай рад са бави проучавањем йезика приповѣдања йеднога од њих, Петра Йокића.
Као што рекох, у књизи се налази изворни запис усменога приповѣдања Петра Йокића из Тополе о Првом србском устанку, койе йе дословно (рѣч по рѣч) записано 1851-52 двадесетогодишњим Миланом Ђ. Милићевићем (1831-1908). Његово свѣдочанство йе изузетно, како са йезичке тако и са повѣстне стране, и прѣдставља право йезичко благо, дайући ни увид у говор обична србска сељака из Шумадийе. Петар Йокић (1779-1852) бѣше сељак из Тополе, саборац и човѣк од повѣрења Вожда Карађорђа. Усмено свѣдочење йе записивано почев од 17-га новембра 1851 па до 13-га априла 1852, неколико дана прѣд Йокићеву смрт. Записано йе како бише се сачувале од заборава многе пойединости Првога устанка, у койе йе Йокић био упућен, будући веома близким сарадником нашега Вожда.

Дайем на слици расподѣлу глаголских врѣмена у његовом приповѣдању, посебно за почетни дѣо, гдѣ се углавном говори о недоживљених, и посебно за други дѣо, гдѣ се поглавито говори о доживљених догађайих. Као што се на слици види, састав глаголских врѣмена йе поприлично различит за два дѣла, али йе у обайу од брозовскога олоша наметани перфект споредно глаголско врѣме. Као што видимо са слике, данас у явном животу обавезни перфект йе у његово доба у народском говору потпуно споредан. Што се у потпуности слаже с његовом слабом заступљеношћу на надгробних споменицих србских селских гробаља од прѣ 1945, што бѣше ранийе уочено мноме.



Йош йедан важан закључак (ако не найважнийи) из Йокићева приповѣдања йе да у йезику србских сељака из 19-га вѣка аорист и тзв. перфект нѣсу били међусобно замѣнљиви.

Ко жели научити нешто више од брозовске тарзанштине, гдѣ йе мѣсто аористу а гдѣ тзв. перфекту у србском йезику (без кумровачких примѣса), може овдѣ погледати неколике примѣре из Йокићева говора. Има само шест страна и лако се чита. Обяшњава се зашто йе на пойединих мѣстах коришћен аорист а зашто понегдѣ тзв. перфект, и зашто су они у њега незамѣнљиви.

Више о овоме овдѣ, у облику ПДФа:
https://bit.ly/3c0Kzlb
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #66 послато: Мај 29, 2020, 12:06:27 пре подне »
Можда занимљиво за тебе,  Невски.
У црквенословијенских књигах из далматинских градов које за подлогу имају латинскоје штиво, системно се:
- коњунктив презента у латинском преводи презентом у цс.
- коњунктив перфекта у латинаком преводи аористом у цс
- коњунктив плусквамперфекта преводи кондиционалом или аористом
- коњунктив инперфекта преводи кондиционалом или конструкцијом иматъ + инфинитив
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #67 послато: Јун 21, 2020, 08:21:53 поподне »
Почетком 2020 у књигохранилишти „Порѣкла“ нађох књигу изванредна садржая, „Казивања о српском устанку 1804“, у издању Књижевне Задруге. У њой се налазе свѣдочанства четворице Карађорђевих бораца и саврѣменика, учестника Првога србскога устанка. Овай рад са бави проучавањем йезика приповѣдања йеднога од њих, Петра Йокића.
Као што рекох, у књизи се налази изворни запис усменога приповѣдања Петра Йокића из Тополе о Првом србском устанку, койе йе дословно (рѣч по рѣч) записано 1851-52 двадесетогодишњим Миланом Ђ. Милићевићем (1831-1908). Његово свѣдочанство йе изузетно, како са йезичке тако и са повѣстне стране, и прѣдставља право йезичко благо, дайући ни увид у говор обична србска сељака из Шумадийе. Петар Йокић (1779-1852) бѣше сељак из Тополе, саборац и човѣк од повѣрења Вожда Карађорђа. Усмено свѣдочење йе записивано почев од 17-га новембра 1851 па до 13-га априла 1852, неколико дана прѣд Йокићеву смрт. Записано йе како бише се сачувале од заборава многе пойединости Првога устанка, у койе йе Йокић био упућен, будући веома близким сарадником нашега Вожда.

Дайем на слици расподѣлу глаголских врѣмена у његовом приповѣдању, посебно за почетни дѣо, гдѣ се углавном говори о недоживљених, и посебно за други дѣо, гдѣ се поглавито говори о доживљених догађайих. Као што се на слици види, састав глаголских врѣмена йе поприлично различит за два дѣла, али йе у обайу од брозовскога олоша наметани перфект споредно глаголско врѣме. Као што видимо са слике, данас у явном животу обавезни перфект йе у његово доба у народском говору потпуно споредан. Што се у потпуности слаже с његовом слабом заступљеношћу на надгробних споменицих србских селских гробаља од прѣ 1945, што бѣше ранийе уочено мноме.



Йош йедан важан закључак (ако не найважнийи) из Йокићева приповѣдања йе да у йезику србских сељака из 19-га вѣка аорист и тзв. перфект нѣсу били међусобно замѣнљиви.

Ко жели научити нешто више од брозовске тарзанштине, гдѣ йе мѣсто аористу а гдѣ тзв. перфекту у србском йезику (без кумровачких примѣса), може овдѣ погледати неколике примѣре из Йокићева говора. Има само шест страна и лако се чита. Обяшњава се зашто йе на пойединих мѣстах коришћен аорист а зашто понегдѣ тзв. перфект, и зашто су они у њега незамѣнљиви.

Више о овоме овдѣ, у облику ПДФа:
https://bit.ly/3c0Kzlb

Желим само обавѣстити явност да йе рад сада допуњен наведеним записом приповѣдања Петра Йокића. 68 страна из књиге су очитане, изчитане и сада се налазе у ПДФ-у, у прѣтраживом облику.
Поред изузетна йезичка значая, Йокићево приповѣдање има и прворазредан повѣстни значай за познавање Првога србскога устанка, из угла учестника многобройних догађая, бойева и битака с Турцими.
Прави врѣмеплов у судбоносне догађайе 1804-186 године, койи одредише судбину нашега народа.
Бѣше ми задовољство читати запис његова приповѣдања, надам се да ће и вам.

Еве га, у облику ПДФа:
https://bit.ly/3c0Kzlb
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #68 послато: Новембар 11, 2020, 03:14:14 поподне »

У комунистичкой књизи "Ватре с Комова - Народ андрийевичкога среза" из 1978 године нађох свѣдочење 22 особе прѣживѣвше покољ извршен 28. йула 1944 нацистими и балистими у селу Велици (општина Плав).

http://znaci.net/00003/485.htm

Найвећи дѣо свѣдочений йе записан у првом лицу.  Урадих статистику свих свѣдочанстава и установих да у њих има 1137 тзв. перфеката (койе комунисти редовно називайу и "прошло врѣме", као да йе йедино прошло врѣме у нашем йезику), 2 имперфекта (оба су облик "бияше"), 3 примѣрка давна прошла врѣмена, и само 11 аориста (што чини само 0.95%). При том йе аорист забѣлѣжен код само пет од 22 свѣдока.

Свако ко познайе народне говоре Црне Горе зна да йе и данас немогуће (а камо ли прѣ 42 године) имати тако малу учестаност аориста у говору сеоскога становништва, поготово у садржайу приповѣдачке садржине, койи йе као створен за његов висок постотак.

Погледайте наредну тарзанштину. Ко би могао помислити да становник брђанскога села могаше овако говорити, коя већ у врѣме злочина имаше одраслу дѣцу, као да йе рођена у Загребу?

"Тек када је дошла Станица-Тага, појела сам мало качамака и скорупа, које ми је она донијела. Неколико дана касније по селу се опет чула пуцњава. Једне вечери сам кренула помажући се оном здравом руком и дошла у току ноћи до куће Илије Бошковића — (доњи Лаз). Још прије покоља чула сам да ми је био рањен син Милутин-Мишко. На своју велику радост сазнала сам да то није било тачно."

Очекиван би био двоцифрен постотак аориста у укупном бройу прошлих врѣмена, бар 30%, а не 0.95%.

На мрежи нађох дѣо независна свѣдочења Душанке Райковић о истом злочину, из 2002 године. У доступном дѣлу, до душе кратком, имамо 8 аориста и 7 перфеката, што йе неупоредиво већа сразмѣра него у комунистичкой књизи. То йе већ сасвим очекивано учешће аориста. Напомињем да у мойем сусѣдству живи госпођа рођена 1956. у сусѣдном Шекулару, коя бѣше удата у Велику, у Гойковиће. У њеном говору йе аорист са свршенима глаголима несумњиво найчешће прошло глаголско врѣме, а не комунистички перфекат.

Постойи йош йедан доказ да су Величка свѣдочанства йезички прѣправљана. А то йе непостояње облика "шћер" у свѣдочанствах, у койих нађох чак 85 примѣрака књижевнога облика "кћерка" и шест обликов "ћерка". Али нийедан облик "шћер", койи йе найчешћи облик у говору народа у Шекулару и Велици, што ми моя сусѣдка потврди (како и она сама говори).

Величка свѣдочанства су доказ да йе у врѣме комунизма бивало вршено намѣрно избацивање аориста приликом записивања народнога говора. Свѣстно уништавање аориста - основна прошла врѣмена у говору Срба до 1945, као дѣла духовнога наслѣђа нашега народа йе само йедно у низу дивљаштава Брозових слугу, изродов народа нашега. То не чињаху ни Турци.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #69 послато: Новембар 11, 2020, 08:01:38 поподне »
Постойи йош йедан доказ да су Величка свѣдочанства йезички прѣправљана. А то йе непостояње облика "шћер" у свѣдочанствах, у койих нађох чак 85 примѣрака књижевнога облика "кћерка" и шест обликов "ћерка". Али нийедан облик "шћер", койи йе найчешћи облик у говору народа у Шекулару и Велици, што ми моя сусѣдка потврди (како и она сама говори).

И ја ово потврђујем.
Овај облик је најближи старијем србском облику "дштер".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #70 послато: Новембар 12, 2020, 12:57:36 пре подне »
И ја ово потврђујем.
Овај облик је најближи старијем србском облику "дштер".

Дштер није старији србски облик.
ст. буг. дъшти (N.), дъштер (A.) > нов. буг. штерка
ст. рус. дъчи , дъчер > нов.рус. дочь, дочер, дочка
ст. чес. dci, dcer > нов. чес. dcera
ст. пол. dci, dcēr > cora, corka
свн. hči, hčere
ст. срб. дъћи, дъћер
срб. хћи, хћер > даје три варијанта 1. кћи, кћер (како је и хтио > ктио); 2. 'ћи, 'ћер ( како је и хћео > 'ћео, муха > му'а) 3. шћи, шћер ( како је и не хтјаше > хћаше > шћаше); свакако би најстарији и свесрбски облик био хћи, хћер.
Буг. штер и срб. шћер су само привидно слични, но настали су сасвим разним путевима гласовних мутација.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #71 послато: Новембар 12, 2020, 10:18:41 пре подне »
Дштер није старији србски облик.

Богами, ја нађох управо ту реч у много старих србских писанија, и то из крајева који никакве везе с Бугарима немају.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #72 послато: Новембар 12, 2020, 11:20:09 пре подне »
Богами, ја нађох управо ту реч у много старих србских писанија, и то из крајева који никакве везе с Бугарима немају.

Честити друже, не занемаруј, да црквена писменост у Рашкој и Руси бијаше потекла из Бугарскога царства и црквене књиге се писаху првостарословјенским, који је изданак прасловјенскога унутар Бугарскога царства.
Срби бијаху говорили изданком прасловјенскога западнога Балкана, но црквене књиге се писаху (боље рећи преписиваху) старословјенским а касније смијесију старословјенскога и старосрбскога.
Примјер старословјенскога:
въ имя отьца и съина и святаго духа, дъштерь, свешта, свештати, тъисушта, зиждати, между, прежде
Примјер старосрбскога
ва име отца и сина и светаго духа, дћер, свијећа, свијећати, тисућа, зиђати, међу, пређе

За бугарословенски / старословенски је својствено имати шт и жд, како и данас у бугарском, ондје гдје ми имамо ћ и ђ, а нпр. чеси и словаци ц и дз. Те су разлике постојале јоште у 8. вијеку.


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #73 послато: Новембар 12, 2020, 11:50:27 пре подне »
Ја се извињавам, да ли је већ негде Невски објашњавао свој специфични правопис?
Да не питам ако је већ било говора о томе у прошлости :)
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #74 послато: Новембар 12, 2020, 01:31:38 поподне »
Честити друже,...

Ти се, свакако, боље разумеш у то. Оно што мени пада у очи је да се реч дштер не користи само у црквеним списима.
Бацио сам мало око у нашу библиотеку и реч дштер налазим на широком подручју уже Србије, Војводине, Црне Горе.
Да занемарим разна црквена документа и књиге, реч је у приличној употреби и у документима управне власти, као и у личним исправама (тестаменти, уговори).

Тако, у већем броју докумената Херцегновске опћине (1750-1826), документу из Котора (1823), у низу докумената управне власти Књажества Србије у Милошево време (Јагодина, Рудник, Ужице, Чачак), па и сам Милош користи ову реч. Затим широм Војводине и међу Србима у Мађарској у 18. и 19. веку. Можда је у питању неко помодарство, да се говори што отменије, или...?

Реч дштер написана је на цркви Манастира Бешка на Скадарском језеру, у натпису из 1440. године. Користи је и Јелена Балшић у свом тестаменту из 1442.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #75 послато: Новембар 12, 2020, 02:47:32 поподне »
Ја се извињавам, да ли је већ негде Невски објашњавао свој специфични правопис?
Да не питам ако је већ било говора о томе у прошлости :)

Невски не воли Вуково решење за запис гласа "ј", јер га подсјећа на латинично "ј". Невски воли, да га пише по русски "й". Ако желиш сам створити своје мњење о запису гласа "ј", види ниже.

Заврзлама с гласом ј има сљедећу позадину:
Старословјенски правопис имао је узор у грчком правопису, али га бијаше покушавао прилагодити к својему звуковному уређењу. Питање бијаше како писати звуке које грчки нема.
1. Звукови ч, ж, ш, ц узети су из бугарских "руна", као и звук ѣ (дуго е), те ъ и ь.
2. њ,љ писаху се као НЬ, ЛЬ када је на крају ријечи, али када слиједи самогласник писаху другојачије: ња, њу, ља, њу као НIA, НЮ, ЛIA и ЛЮ . Вук је НЬ, ЛЬ стопио у Њ, Љ, али се је оканио склопа НIA, НЮ, ЛIA и ЛЮ, те је уредио, да буде по некој логици и аналогији ња, њу, ља, љу, што је заправо благосмислено.
3. Што се тиче гласа "ј" Грци га писаху двојако, као ι (јота) или као Η (ита). Грци би писали ιа, ιе, ιоу, ιо, те їа, їе, їо, їоу (што су усвојили и у старословјенски правопис, те се писало ιако, ιест ), но никада не би писали јоту ι на крају ријечи, но умјесто тога иту (и). Тако да би било аи, еи, ои, оуи ( и то бијаху преузели у старословјенски, па писаху краи, мои, твои; Касније су у русском додали квачицу над итом, да би се разликовало од нормалнога и, те се почело писати край, мой, твой).
Дакле ιако, ιест , али край, мой, твой. У русском брзопису у 16. в. почели су писати ιа као я, те тако остало и до данас, а Вук не хтје што је русско, но ослањавши се на старословенски узе, да буде јако, јест, но одбаци край, мой, твой и замјени то с крај, мој, твој, да све буде посложено смислено и универзално.
На крају крајева, што је нама за тим, како пишу Грци и зашто тако пишу. Нама је логичније имати једно ј него два, а хоћемо ли узети јоту или иту за ј, питање је стила. Ево Вук је изабрао јоту, а изгледа као латинична, само зато што ономадне није морао наручивати да се лије ново ј за печатање, но се је могло узети из латиничнога скупа писмена за печатање књига. Србски има веома лијепо и добро уређено писмо, само му је правопис, по мојему мишљењу искварен и наопак до непрепознатљивости смисла ријечи.
Ја волим писати тако да се у ријечима вазда јасно препознаје коријен и наставци, иако се у брзом говору некада испушћају или презвучавају гласови.
Тако волим написати задушбина, што је црква саграђена за душу творца јој, а задужбина ми је задужење или дуг; волим написати гостба а не гозба јер је од ријечи гост, вјештба а не вјежба, јер је од ријечи вјешт, отац, па онда отца, а не оца и слично.
Оно што у Невскога и није тако лоше, то је да користи домаћу ријеч, када може и што пише ѣ, које би учинило, да србски језик има један јединствен стандард, а не екавски и ијекавски.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #76 послато: Новембар 12, 2020, 03:11:57 поподне »
Ја волим писати тако да се у ријечима вазда јасно препознаје коријен и наставци, иако се у брзом говору некада испушћају или презвучавају гласови.

Лепо речено. Из истих разлога ја волим писати србски, а не српски, јер корен придева је Србин, а не Српин.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #77 послато: Новембар 12, 2020, 03:35:41 поподне »
Невски не воли Вуково решење за запис гласа "ј", јер га подсјећа на латинично "ј". Невски воли, да га пише по русски "й". Ако желиш сам створити своје мњење о запису гласа "ј", види ниже.

Хвала на објашњењу. Мене је баш то й збунило, јер то баш није по руски, односно Руси га тако не користе :)
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #78 послато: Новембар 12, 2020, 05:00:23 поподне »
Ја никада нисам избегавао аорист, чак штавише управо њега преферирам када хоћу нечему да придодам на важности, нарочито приликом критиковања.

У односу на "покрљаше што год могаше" које ма како просто и смешно звучало заиста јесте обавијено драмом свакодневног живота стандардно "све су поломили" делује равнодушно. Наравно да ово није случајно обзиром на то да је стандардни језик такорећи вештачки. Вршен је одабир језичких карактеристика прикладних тадашњој грађанској демографији. Староштокавски дијалекти су спонтано настали према потребама народа у свакодневном говору руралног света.

Језик може више рећи о народу који га говори, но Српски је ипак плански скривен. Морате отићи из већих градова у мања места да би схватили како се заиста говори "из душе". Стандард је књижевни језик који се разилази са свакодневним говором народа на већини територије.

Некада и миграција акцента са слога на слог може направити велику разлику, а стандардни језик је свакако превише крут. Такорећи подсећа на празно сликарско платно. Већ сам писао о Косовско-Ресавском говору карактеристичном по употреби аориста. За разлику од књижевног језика који звучи "достојанствено" старији дијалекти једном другачије изговореном речју могу сликовитије приказати осећања саговорника.

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #79 послато: Новембар 12, 2020, 05:28:04 поподне »
Aorist je skoro pređašnje vrijeme i koristi se odmah nakon obavljenje radnje.Kako postoji gradacija u prošlim vremenima, tako ga  nemožemo ni trpati u sva prošla vremena. Inače ga često i rado koristim i nisam primjetio da ga neko s namerom sputava regulama...