Аутор Тема: Румуни  (Прочитано 52792 пута)

На мрежи Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Румуни
« Одговор #100 послато: Мај 10, 2019, 08:08:01 поподне »
Код Молдаваца удео словенске аутосомалне генетике је још израженији и достиже 60%.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Румуни
« Одговор #101 послато: Мај 10, 2019, 09:31:00 поподне »
Код Молдаваца удео словенске аутосомалне генетике је још израженији и достиже 60%.

Код етничких Молдаваца (тј. Румуна) или у Молдавији уопште? Питам јер етнички Молдавци не чине ни 70% становништва на целокупној територији Молдавије укључујући и Придњестровље.

На мрежи Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Румуни
« Одговор #102 послато: Мај 10, 2019, 11:32:56 поподне »
Код етничких Молдаваца (тј. Румуна) или у Молдавији уопште? Питам јер етнички Молдавци не чине ни 70% становништва на целокупној територији Молдавије укључујући и Придњестровље.


Претпостављам код етничких Молдаваца, јер један члан форума молдавске (тј. румунске) националности ми је рекао да су нам резултати идентични.

А ја сам на првом месту на калкулаторима Еврогени K13 и К15 добио управо Молдавију.

#       Primary Population (source)   Secondary Population (source)   Distance
1       93.4%   Moldavian   +   6.6%   Sardinian   @   3.52
2       60.5%   Ukrainian   +   39.5%   Greek_Thessaly   @   3.89
3       67.8%   Ukrainian   +   32.2%   Central_Greek   @   4.09
4       54.2%   Bulgarian   +   45.8%   Ukrainian   @   4.12
5       94.6%   Moldavian   +   5.4%   Algerian_Jewish   @   4.15
6       72.2%   Ukrainian_Belgorod   +   27.8%   Sardinian   @   4.16
7       90.5%   Moldavian   +   9.5%   Greek_Thessaly   @   4.16
8       71.1%   Ukrainian   +   28.9%   South_Italian   @   4.17
9       84.3%   Moldavian   +   15.7%   Bulgarian   @   4.19
10       93.9%   Moldavian   +   6.1%   Ashkenazi   @   4.23
11       68.8%   Ukrainian   +   31.2%   East_Sicilian   @   4.23
12       62.8%   Ukrainian_Lviv   +   37.2%   Greek_Thessaly   @   4.24
13       95.1%   Moldavian   +   4.9%   Italian_Jewish   @   4.24
14       93.7%   Moldavian   +   6.3%   Central_Greek   @   4.27
15       93.9%   Moldavian   +   6.1%   East_Sicilian   @   4.27
16       94.6%   Moldavian   +   5.4%   South_Italian   @   4.27
17       94%   Moldavian   +   6%   West_Sicilian   @   4.28
18       95.9%   Moldavian   +   4.1%   Cyprian   @   4.29
19       95.9%   Moldavian   +   4.1%   Tunisian   @   4.29
20       96%   Moldavian   +   4%   Moroccan   @   4.3


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Румуни
« Одговор #103 послато: Август 22, 2019, 09:22:05 поподне »
Ако занемаримо нека претеривања и застрањивања (Срби-Дачани и проглашавање Србима свег словенског становништва Дакије итсл), има у овом видеу занимљивих ствари:

<a href="https://www.youtube.com/v/9kaVLLH6x6M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/9kaVLLH6x6M</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Румуни
« Одговор #104 послато: Јануар 02, 2020, 04:53:22 поподне »

Наиђох на интересантан запис на www.quora.com, из пера америчког дипломате. Запис је пун типичних псеудо-књижевних обрта (типа: "сиромашни, али богати", "јаки, али слаби", "шармантни, али сурови"...) који су му вероватно сугерисани од стране Румуна  - са том њиховом  романтичном представом о себи самима - као наследницима Рима,  Ромејима, западњацима, франкофилима...,     несрећно окружених неуким и варварским Словенима.  Мој познаник из Молдавије, школован у Москви (етнички Молдавац коме је молдавски односно румунски  језик - матерњи )  ми је једном приликом рекао да му је неподношљив тај патос који (већина) Румуна, на нивоу колективног идентитета,  гаје о себи самима.

What are Romanians like?
Dana Huidu, Biologist
Quora, Answered Sep 4

Donald Dunham, an American diplomat stationed in Bucharest, said this about Romanians in 1948, and I think it's somehow still true:

“The Romanians are a social phenomenon. As a nation among nations, they are westerners evolved in the East. They are Latins surrounded by Slavs. They are Romans two thousand years away from Rome. They are contemporaries re-produced on Trajan’s Column.

They are peasants with the utmost in sophistication. They farm instinctively, but are suspicious of machinery. They speak a language like Italian but the majority of their words are Slavonic. They are superstitious but religious at the same time. They are astutely intelligent, but refuse to be intellectual. They submit to invasion but preserve their identity. They support great wealth and extreme poverty. They produce striking beauty yet can live in filth.

As a collective personality, the Romanians are Oriental in their souls although Latin on the surface. Their patience is almost unending but they are quick to explode in argument; they are peace-loving yet would disintegrate without controversy. They are passive but strong in their resistance; spontaneously adaptable, still difficult to influence. They are romantic but never escape from reality.

They are charming yet cruel in their ridicule, warmly emotional but calculating, generous yet concentrate on the ‘main chance.’ They are opportunistic but lose interest after they have gained the advantage; they seize the moment, still adopt the long view.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Румуни
« Одговор #105 послато: Јануар 02, 2020, 08:23:04 поподне »
Наиђох на интересантан запис на www.quora.com, из пера америчког дипломате. Запис је пун типичних псеудо-књижевних обрта (типа: "сиромашни, али богати", "јаки, али слаби", "шармантни, али сурови"...) који су му вероватно сугерисани од стране Румуна  - са том њиховом  романтичном представом о себи самима - као наследницима Рима,  Ромејима, западњацима, франкофилима...,     несрећно окружених неуким и варварским Словенима.  Мој познаник из Молдавије, школован у Москви (етнички Молдавац коме је молдавски односно румунски  језик - матерњи )  ми је једном приликом рекао да му је неподношљив тај патос који (већина) Румуна, на нивоу колективног идентитета,  гаје о себи самима.

What are Romanians like?
Dana Huidu, Biologist
Quora, Answered Sep 4

Donald Dunham, an American diplomat stationed in Bucharest, said this about Romanians in 1948, and I think it's somehow still true:

“The Romanians are a social phenomenon. As a nation among nations, they are westerners evolved in the East. They are Latins surrounded by Slavs. They are Romans two thousand years away from Rome. They are contemporaries re-produced on Trajan’s Column.

They are peasants with the utmost in sophistication. They farm instinctively, but are suspicious of machinery. They speak a language like Italian but the majority of their words are Slavonic. They are superstitious but religious at the same time. They are astutely intelligent, but refuse to be intellectual. They submit to invasion but preserve their identity. They support great wealth and extreme poverty. They produce striking beauty yet can live in filth.

As a collective personality, the Romanians are Oriental in their souls although Latin on the surface. Their patience is almost unending but they are quick to explode in argument; they are peace-loving yet would disintegrate without controversy. They are passive but strong in their resistance; spontaneously adaptable, still difficult to influence. They are romantic but never escape from reality.

They are charming yet cruel in their ridicule, warmly emotional but calculating, generous yet concentrate on the ‘main chance.’ They are opportunistic but lose interest after they have gained the advantage; they seize the moment, still adopt the long view.
Румунима и Албанцима су западњаци легализовали митоманију (потомци "Римљана" и потомци "Илира"). Олакшавајућа околност за њих (у смислу митоманије као греха против науке) је то што они нису ни смислили ту митоманију, него западњаци, а ови су рекли "важи"
« Последња измена: Јануар 02, 2020, 08:29:55 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Румуни
« Одговор #106 послато: Јануар 02, 2020, 08:46:53 поподне »
Румунима и Албанцима су западњаци легализовали митоманију (потомци "Римљана" и потомци "Илира"). Олакшавајућа околност за њих (у смислу митоманије као греха против науке) је то што они нису ни смислили ту митоманију, него западњаци, а ови су рекли "важи"
Ово јесте упрошћено додуше...поставља се питање, када су они сами себе почели да називају "Румунима", тј. када се та свест да се тако зову појавила код њих?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Румуни
« Одговор #107 послато: Јануар 02, 2020, 09:10:48 поподне »
Ово јесте упрошћено додуше...поставља се питање, када су они сами себе почели да називају "Румунима", тј. када се та свест да се тако зову појавила код њих?
Other first-hand evidence about the name Romanians used to call themselves comes from authors having lived in Transylvania and/or Romanian principalities: the learned Lutheran preacher and first Transylvanian Saxon historiograph Johann Lebel attests in 1542 that common Romanians call themselves "Romuini",[11], the Polish Humanist Stanislaus Orichovius notes as late as 1554 that "these left behind Dacians in their own language are called Romini, after the Romans, and Walachi in Polish, after the Italians",[12]. Another humanist, who took up residence in Transylvania as a bishop of Alba Iulia, the Dalmatian Antonius Verantio, who later would become cardinal and viceroy of Habsburg Hungary, also states in 1570 that "the Wallachians call themselves Romans" and provides an example: "When they ask somebody whether they can speak Wallachian, they say: do you speak Roman? and [when they ask] whether one is Wallachian they say: are you Roman?" [13] while the Jesuit Theology professor Martinus Szent-Ivany cites in 1699 Romanian expressions: "Sie noi sentem Rumeni" (modern standard Romanian "Și noi suntem români") and "Noi sentem di sange Rumena" (in modern standard Romanian "Noi suntem de sânge român")
https://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_Romania
То су извори из 16, 17. века, које помињу странци који су посећивали Трансилванију...не знам да ли постоји неки документ директно од неког влашког владара, који помиње "румунски народ", а малу сумњу у присуство румунске свести код народа Влашке ми буди и то што имамо миграције из Влашке у источну Србију, а да су они имали ту свест у то време, себе би данас називали Румунима, а не Власима. Па се питам , да ли су ти извори из времена хуманизма од стране пољских, језуитских, италијанских путописаца имајли дозу "романтичне тенденције" или је народ Влашке, Молдавије и у то време имао ту свест о себи? (неки извор из "прве руке" напр., од њих самих,а не само од страних путописаца)
« Последња измена: Јануар 02, 2020, 09:16:15 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Румуни
« Одговор #108 послато: Јануар 02, 2020, 09:37:45 поподне »
National revival in Romania, 1848-1866

Sources of nationalism

Until the 1700s, Romanian personal identity was defined by village residence, religion (Orthodox vs. Muslim), and class (boyar vs. peasant). Awareness of national ethnic identity grew through the influence of internal and external factors.
An early step was awareness of conflicts with the Greek Phanariots. The princely hospodars were elected from the boyar class, but in 1711 the Moldavian prince collaborated with an invading Russian army. To punish this disloyalty, the sultan stopped selecting Romanian boyars as princes and turned instead to the Phanariot Greeks. In the 1600s, Greeks already occupied many church posts in Romania. Romania was Orthodox but church services were conducted in Old Church Slavonic, not in Greek.
Thanks to their Latin-based language, Romanians found a second alternative cultural model in Italy. In the later 1700s some Uniate Catholic Romanians from Transylvania went to Rome to study with the Jesuits. They learned enough about the Roman history of Dacia to identify themselves as descendants of the Latin-speaking Romans. Trajan's Column especially excited them, with its images of the Dacians and the Roman conquest of the Romanian region. Literate Romanians soon gave up the Cyrillic alphabet in favor of the Latin, and purged the language of Greek and Slavic loan-words.

Friction with Magyars in Transylvania was a third source of nationalist sentiment. In the 1800s, ambitious Romanians often left Transylvania because of the growth of Hungarian national chauvinism. Better educated than most Romanians in the Principalities, these immigrants supplied the majority of school teachers for Wallachia and Moldavia. Their background made them advocates of Romanian ethnic rights and unification of the Romanian people.

A fourth model was France. Russian officers spoke French and introduced French culture during their occupation of the area, and some Romanian students went to Paris. Romanians identified with France as another civilization with Roman roots, and paid close attention to the French Revolution and Napoleon. Among French ideas, the ideal of nationalism had special appeal. In the 1820s and 1830s, Romanian students identified with insurgent peoples like the Italians and Poles. Because Russia opposed various Polish uprisings, Romanian interest in the Russian model waned while sympathy for France grew.
https://staff.lib.msu.edu/sowards/balkan/lect08.htm
« Последња измена: Јануар 02, 2020, 09:40:32 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Хреља

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Румуни
« Одговор #109 послато: Јануар 02, 2020, 09:41:55 поподне »
Румуне сматрам нашим најбољим комшијама, са којима у прошлости никада нисмо имали никакав конфликт, а надам се да ће тако остати у будућности.
Са Румунима је било неколико конфликта.
Румунска Црква је једина црква која је признавала Павелићеву тзв. "Хрватску православну цркву", и због тог су наше две Цркве биле у расколу, мада им је СПЦ то опростила, иако се они за то нису покајали.

И данас је Румунска Црква позната по великорумунским идејама и угрожава интересе Српске Цркве на истоку Србије, и Руске Цркве у држави Молдавији.

Наравно, Румуни као народ су добри, али не треба идеализовати ствари. Сви гледају своје интересе, па и Румуни своје.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #110 послато: Јануар 02, 2020, 10:00:55 поподне »
Ово јесте упрошћено додуше...поставља се питање, када су они сами себе почели да називају "Румунима", тј. када се та свест да се тако зову појавила код њих?

Њихово самоназвање (аутоним) је Român (до 19. века је било Rumân), тако да они сами себе тако зову вековима, од почетка своје самосвести.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #111 послато: Јануар 02, 2020, 10:06:48 поподне »
То су извори из 16, 17. века, које помињу странци који су посећивали Трансилванију...не знам да ли постоји неки документ директно од неког влашког владара, који помиње "румунски народ", а малу сумњу у присуство румунске свести код народа Влашке ми буди и то што имамо миграције из Влашке у источну Србију, а да су они имали ту свест у то време, себе би данас називали Румунима, а не Власима. Па се питам , да ли су ти извори из времена хуманизма од стране пољских, језуитских, италијанских путописаца имајли дозу "романтичне тенденције" или је народ Влашке, Молдавије и у то време имао ту свест о себи? (неки извор из "прве руке" напр., од њих самих,а не само од страних путописаца)

Власи источне Србије сами себе и свој језик зову Rumân, rumână, rumâńască. То је ендоним, а "Власи, влашки" је егзоним.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #112 послато: Јануар 02, 2020, 10:10:42 поподне »
Romania was Orthodox but church services were conducted in Old Church Slavonic, not in Greek.

Осим црквенословенског, Румуни су користили и свој језик који је писан ћирилицом, посебно прилагођеном за гласове и особености румунског језика. Тако је било све до половине 19. века, када су званично и потпуно прешли на латиницу.

https://en.wikipedia.org/wiki/Romanian_Cyrillic_alphabet
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Хреља

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Румуни
« Одговор #113 послато: Јануар 02, 2020, 10:21:36 поподне »
или је народ Влашке, Молдавије и у то време имао ту свест о себи?
Колико је мени познато румунски идентитет се креира у 19. веку.
До тада су они били Власи, Молдавци, Трансилванци, итд.
Сједињењем у једну државу промовише се нови идентитет, а због исте вере и сличног језика генерисање новог идентитета бива успешно изведено.
Сви они који су остали ван граница Румуније задржали су своје идентитете, Власи су Власи, а Молдавци су Молдавци.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #114 послато: Јануар 02, 2020, 10:31:03 поподне »
Колико је мени познато румунски идентитет се креира у 19. веку.
До тада су они били Власи, Молдавци, Трансилванци, итд.
Сједињењем у једну државу промовише се нови идентитет, а због исте вере и сличног језика генерисање новог идентитета бива успешно изведено.
Сви они који су остали ван граница Румуније задржали су своје идентитете, Власи су Власи, а Молдавци су Молдавци.

Од 19. века се креира румунска нација, то је неспорно. Међутим, говорници источнороманских дијалеката на подручју данашње Румуније су ипак имали посебан идентитет у односу на иноплеменике (Мађаре, Словене, Немце, итд.) и пре 19. века, што се јасно види и по цитатима које је Душан поставио. Нпр. на румунском (влашком) језику се кнежевина Влашка (данашња Мунтенија и Олтенија) звала "Цара Романеска" (Țara românească, "румунска (влашка) земља"). По њој се данашњи источносрбијански Власи из долине Тимока називају Царанима, јер су се у источну Србију доселили из Олтеније а не из Ердеља, одакле потичу Унгурјани (из Угарске, пошто се у то време Ердељ сматрао саставним делом Мађарске-Угарске).
« Последња измена: Јануар 02, 2020, 10:32:44 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Румуни
« Одговор #115 послато: Јануар 02, 2020, 10:48:50 поподне »
Од 19. века се креира румунска нација, то је неспорно. Међутим, говорници источнороманских дијалеката на подручју данашње Румуније су ипак имали посебан идентитет у односу на иноплеменике (Мађаре, Словене, Немце, итд.) и пре 19. века, што се јасно види и по цитатима које је Душан поставио. Нпр. на румунском (влашком) језику се кнежевина Влашка (данашња Мунтенија и Олтенија) звала "Цара Романеска" (Țara românească, "румунска (влашка) земља"). По њој се данашњи источносрбијански Власи из долине Тимока називају Царанима, јер су се у источну Србију доселили из Олтеније а не из Ердеља, одакле потичу Унгурјани (из Угарске, пошто се у то време Ердељ сматрао саставним делом Мађарске-Угарске).
Да, и у 12.веку се помиње:
A reference to the name Romanian could be contained in the Nibelungenlied (written between 1180 and 1210), where a "Duke Ramunc of Walachia,/with seven hundred vassals, galloped up before her/like flying wild birds men saw them ride".[2] It is argued that "Ramunc" could describe a symbolic figure, representing Romanians.[3] In a document issued about the same period (1190 ?) by King Béla III of Hungary the then recent uprising of the Bulgarians and Vlachs is mentioned with the words "against the fury of the Bulgarians and Romanians"
https://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_Romania

То би значило да су ипак имали колективну свест без обзира на различите државе (Молдавију, Влашку, Угарску)...Мени је ипак фасцинантно, да овде имамо спој језика који је романски (од Римљана су га добили) и митоманије да су они потомци Римљана...ајде да кажемо, ако се и у 12. веку помиње појам "Румуни", шта се издешавало у међупериоду (од краја римске власти па до тог 12. века), да се формира та свест, а опет, да то не буде довољно и да званичну историју Румуна (као потомака Римљана) сматрамо митоманијом? Говоримо о читавом народу ...Можда је то неки "вакум" био пресудан између краја римске власти (271.) и доласка Словена
« Последња измена: Јануар 02, 2020, 10:58:55 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Румуни
« Одговор #116 послато: Јануар 02, 2020, 11:04:20 поподне »
Можда је то неки "вакум" био пресудан између краја римске власти (271.) и доласка Словена
Хоћу да кажем да то значи да имамо једну поприлично "зацементирану" ситуацију што се тиче језика (не узимам у обзир велики проценат словенских речи у румунском језику) од 271. и то у једној компактној маси на не малом подручју које је изоловано од осталих романских језика. (што је раритет ако узимамо у обзир скоро 1800 година дистанце од последњег контакта са државом од које су узели језик)...Да се језик римске администрације толико укоренио у народу, да то није могло да поремети нико од оних који су касније пролазили или владали ту касније (осим усвајања нових речи)
« Последња измена: Јануар 02, 2020, 11:10:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #117 послато: Јануар 02, 2020, 11:21:10 поподне »
Хоћу да кажем да то значи да имамо једну поприлично "зацементирану" ситуацију што се тиче језика (не узимам у обзир велики проценат словенских речи у румунском језику) од 271. и то у једној компактној маси на не малом подручју које је изоловано од осталих романских језика.

Њихов језик, због саме његове природе (настао у планинским областима, окружен језицима који му нису сродни, понајвише словенским), јесте дуго времена био изолован у односу на остале романске језике те је успео да сачува и доста карактеристика латинског језика које су код западнијих романских језика нестале. Митоманија је свакако наратив о непрекинутом континуитету романизованих Дачана на територији данашње Румуније од Трајановог освајања па све до савременог доба. Постоји чак и назив за ту њихову специфичну митоманију - протохронизам:

https://en.wikipedia.org/wiki/Protochronism
« Последња измена: Јануар 02, 2020, 11:23:32 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Румуни
« Одговор #118 послато: Јануар 02, 2020, 11:31:48 поподне »
Ја сам најсклонији да верујем да Румуни живели на централном Балкану па су се одселили преко Дунава некад у раном средњем веку. Не видим шта има спорно у томе да су Румуни језички наследници старог романског становништва. Словенски утицај су трпели када су били под Бугарским Царством

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Румуни
« Одговор #119 послато: Јануар 02, 2020, 11:46:55 поподне »
Са Румунима је било неколико конфликта.
Румунска Црква је једина црква која је признавала Павелићеву тзв. "Хрватску православну цркву", и због тог су наше две Цркве биле у расколу, мада им је СПЦ то опростила, иако се они за то нису покајали.

И данас је Румунска Црква позната по великорумунским идејама и угрожава интересе Српске Цркве на истоку Србије, и Руске Цркве у држави Молдавији.

Наравно, Румуни као народ су добри, али не треба идеализовати ствари. Сви гледају своје интересе, па и Румуни своје.
Идеја о признању тзв. "Хрватске православне цркве", колико је мени познато, потекла је од епископа темишварског (или ердељског) иза које није стао Синод румунске цркве. Тадашњи медији, нарочито у НДХ, брзо су проширили вијест и ствар је тако кренула.
Великорумунских идеја у Источној Србији заправо нема (поуздано знам јер живим у том крају) осим изолованих и појединачних случајева у околини Неготина који су иницирани вербалним сукобима пресједника црквеног одбора и локалног свештенства.
Ово сам написао само истине ради без намјере да ширим даље причу, поготово не у смјеру заоштравања дискусије.
Наша мука ваља за причешћа