Косово Далматинско

[Свевлад]

Косово Далматинско је микрорегија у северној Далмацији, налази се у Косову пољу које се налази 10-15 km јужно од Книна 
https://sr.wikipedia.org/wiki/Косово_поље_(Далмација)

Косово Далматинско сачињава 7 села, то су Орлић, Уздоље, Риђане, Рамљане, Звјеринац, Бискупија и Турић-Марковац.

Према народном предању Косово поље код Книна је добило име по Косову у Србији, предање каже да је српски народ са Косова после Косовске битке населио овај крај, те донео име Косово као успомену на стари завичај. За већину родова у селима Далматинског Косова се верује да пореклом са Косова. Накићеновић сматра да нису дошли директно, него са задржавањем у Босни од неких 100-150 година, тако да су у Далмацију стигли у првој половини 16-ог века.
У Косову пољу код Книна се налази река Косовчица, која је еквивалент Ситнице.
Накићеновић каже; народ је и имена своје старе постојбине, те по њима назвао и овамо мјеста. Тако села Крајине книнске, насељена послије Косовске катастрофе 1389. досељеницима са Косова, назваше ова мјеста: Косово поље, Косовчица, Орлић, Карановац итд.

Да је Косово поље и пре 16-ог века било насељено српским живљем доказује то што се Косово помиње 12.09.1435 , при чему се спомињу имена мештана, а то су Никола Дујановић, Милутин Купеор, Јован Влатковић и Симеон Будојевић.  23.07. 1487 године се спомиње Ђорђе Марковић из Уздоља. 

Презимена Дујановић, Купеор, Влатковић, Будојевић и Марковић која се у Косову Далматинском спомињу у 15-ом веку нису постојала касније. То предтурско српско становништво је делом страдало од Турака двадесетих година 16-ог века кад су Турци освојили те крајеве, а делом се иселило у приморски део Далмације, на далматинска острва, а можда и у Италију, Аустрију, Мађарску итд. вероватно се део њих придружио Хрватима који су масовно напуштали све крајеве у којима су живели а које су освојили Турци.

Српско становништво Косова Далматинског које је тамо живело до 1995. године је по Накићеновићи углавном насењено из Босне у 16-ом веку, али су у Босну раније дошли са Косова.
Имена села Риђане и Рамљане су атипична за динарски појас, очекивало би се да се зову Рамљани и Риђани, али завршетак са е уместо са и је типичан за Косово, део јужне Србије и северну Македонију нао што су нпр: Штрпце, Власотинце, Гњилане, Бостане, Ајновце, Билинце, Грнчаре, Лабљане, Јажинце итд.

[Pavo]

Према народном предању Косово поље код Книна је добило име по Косову у Србији, предање каже да је српски народ са Косова после Косовске битке населио овај крај, те донео име Косово као успомену на стари завичај. За већину родова у селима Далматинског Косова се верује да пореклом са Косова. Накићеновић сматра да нису дошли директно, него са задржавањем у Босни од неких 100-150 година, тако да су у Далмацију стигли у првој половини 16-ог века.
У Косову пољу код Книна се налази река Косовчица, која је еквивалент Ситнице.
Накићеновић каже; народ је и имена своје старе постојбине, те по њима назвао и овамо мјеста. Тако села Крајине книнске, насељена послије Косовске катастрофе 1389. досељеницима са Косова, назваше ова мјеста: Косово поље, Косовчица, Орлић, Карановац итд.

Dalmatinsko Kosovo se pod tim imenom spominje nekoliko puta prije 1389.  1369., 1373. i 1386. (vidjeti S. Gunjača - Izbor iz radova, str. 164), tako da nije moglo dobiti ime po poznatijem Kosovu.  Spominje ga i Toma Arciđakon sredinom XIII stoljeća.  Ovaj još donosi i drugi naziv Pet Crkava.  I kod Tome i kod drugih izvora vidi se da je Kosovo najprije bilo ime sela s utvrdom iznad njega, po kojoj su ime dobili i polje i rječica.  Selo se zadnji put spominje pod tim imenon početkom XVIII stoljeća.  Danas se zove Biskupija i ostaci svih 5 crkava po kojim je nosilo drugo ime su otkriveni i arheološki istraženi.  Iz mletačkog zemljišnika 1709. godine znamo da su tad još bili iznad zemlje vidljivi ostaci 3 od 5 crkava.



I za druga naselja u polju imamo potvrde it srednjeg vijeka.



A imena stanovnika nisu iz Kosova već iz kotara Unašice koji se nalazio oko izvora Zrmanje.  U kninskoj županiji, ali daleko od Knina.  Spomenuti ljudi su "kraljevski Vlasi" i katolici i 1436. su ninskom biskupu plaćaju desetinu.

O katoličkom i starohrvatskom karakteru samog Kosova osim Biskupije govori i spomen katoličke crkve "sancti Johannis" u Uzdolju iz 1458. Četiri godine kasnije se izričito spominje "presiberum Martinum" u Uzdolju.  Na kraju, tu je i nađen natpis kneza Mucimira koji je "Croatorum dux."

[Свевлад]

У хрватској редакцији хронике попа Дукљанина спомиње се, како је хрватски краљ Звонимир пре него што ће га Хрвати погубити сазвао збор или скупштину "u Petih Crikvah u Kosovi."  Ова тврдња нема историјску основу, опште је познато да Дукљанинова хроника нема никакву историску вредност. А постоји и разлика између латинске и хрватске редакције.  Латинска редакција Дукљанинове хронике је саставњена од безименог презвитера Барског у 12-ом веку.  Хрватска редакције ове хронике нађена је у крају између Омиша и Неретве, и како Јагић тврди она је из 15-ог века.
Да је хрватска редакција која одступа од латинске, ранијег постанка од 15-ог или бар 14-ог века, не би се у њој нашле бесмислице о хрватским владарима; да је Коломан син Радославов или да је Коломан отац Крешимиром, а познато је да су сви владари из Крешимирове династије живели пре Коломана.
Сасвим је јасно да хрватска редакција Дукљанинове хронике није настала пре 15-ог века.   



 

[НиколаВук]

У хрватској редакцији хронике попа Дукљанина спомиње се, како је хрватски краљ Звонимир пре него што ће га Хрвати погубити сазвао збор или скупштину "u Petih Crikvah u Kosovi."  Ова тврдња нема историјску основу, опште је познато да Дукљанинова хроника нема никакву историску вредност. А постоји и разлика између латинске и хрватске редакције.  Латинска редакција Дукљанинове хронике је саставњена од безименог презвитера Барског у 12-ом веку.  Хрватска редакције ове хронике нађена је у крају између Омиша и Неретве, и како Јагић тврди она је из 15-ог века.
Да је хрватска редакција која одступа од латинске, ранијег постанка од 15-ог или бар 14-ог века, не би се у њој нашле бесмислице о хрватским владарима; да је Коломан син Радославов или да је Коломан отац Крешимиром, а познато је да су сви владари из Крешимирове династије живели пре Коломана.
Сасвим је јасно да хрватска редакција Дукљанинове хронике није настала пре 15-ог века.   

Свевладе, Паво није нигде споменуо Летопис попа Дукљанина у горњој објави. Такође, археолошки је утврђено да цркве у Бискупији припадају прероманици 9. века, дакле у време ране хрватске државе у чијем се саставу свакако налазио Книн; то чак и Порфирогенит потврђује (книнска жупа је у његово време била један од саставних делова хрватске средњовековне државе).

[Свевлад]

Свевладе, Паво није нигде споменуо Летопис попа Дукљанина у горњој објави. Такође, археолошки је утврђено да цркве у Бискупији припадају прероманици 9. века, дакле у време ране хрватске државе у чијем се саставу свакако налазио Книн; то чак и Порфирогенит потврђује (книнска жупа је у његово време била један од саставних делова хрватске средњовековне државе).

Кога брига из ког века потиче црква у Бискупији, хрватска псеудоисторија ме уопште не занима. Према хрватској псеудоисторији Томислав је имао 250 000 војника а од тога 50 000 коњаника, испада да је Хрватска била најјача европска сила у то време. Они кажу да су се Хрватска и Бугарска граничиле на Дрини. То они уче у школама, оно што ми зовемо митоманијом за Хрвате је званична историја.
У селу Цетина која се налазили близу Далматинског Косова постоје остаци православне цркве из 9-ог века, али то није тема.

Ја само тражим везу између Далматинског Косова и Косова у Србији, а та веза је више него очигледна.

Имена села Риђане и Рамњане су атипична за динарски појас због завршетка са е, али су врло типична за Косово, Македонију и јужну Србију, и гле чуда налазе се у на месту које се зове Косово поље, а које је од Косова у Србији удаљено preko 700 км.

Покренуо сам ову тему како да би разбио стереотип о 100% црногорско-херцеговачком пореклу српског становништва динарског појаса ван Црне Горе и Херцеговине.   

[НиколаВук]

Кога брига из ког века потиче црква у Бискупији, хрватска псеудоисторија ме уопште не занима. Према хрватској псеудоисторији Томислав је имао 250 000 војника а од тога 50 000 коњаника, испада да је Хрватска била најјача европска сила у то време. Они кажу да су се Хрватска и Бугарска граничиле на Дрини. То они уче у школама, оно што ми зовемо митоманијом за Хрвате је званична историја.
У селу Цетина која се налазили близу Далматинског Косова постоје остаци православне цркве из 9-ог века, али то није тема.

Ја само тражим везу између Далматинског Косова и Косова у Србији, а та веза је више него очигледна.

Имена села Риђане и Рамњане су атипична за динарски појас због завршетка са е, али су врло типична за Косово, Македонију и јужну Србију, и гле чуда налазе се у на месту које се зове Косово поље, а које је од Косова у Србији удаљено preko 700 км.

Покренуо сам ову тему како да би разбио стереотип о 100% црногорско-херцеговачком пореклу српског становништва динарског појаса ван Црне Горе и Херцеговине.

Та црква на Цетини о којој говориш потиче из 9. века (стил раносредњовековне прероманике), али се не може рећи да је православна већ само хришћанска, с обзиром да је саграђена нека 2 века пре Раскола западне и источне цркве; и да, саградили су је раносредњовековни Хрвати у оквиру чије државе се у то време налазила, то је археологија јасно показала и то није псеудонаучна тврдња. Да ли је граница у време Томислава била на Дрини или не, у то не улазим, као ни у то да ли су имали 10 000 или 100 000 војника, али то нема везе са ониме што ти овде тврдиш у вези Далматинског Косова, а што очигледно не подржавају историјски документи; дакле држи се теме, када немаш аргумената, онда не покушавај да се извучеш мењањем теме, тј. усмеравањем на нешто што уопште није била тема разговора. Због тога си већ једном био опоменут.

[Милош]

У селу Цетина која се налазили близу Далматинског Косова постоје остаци православне цркве из 9-ог века, али то није тема.

У кoм cмиcлу "пpaвocлaвнa"?

[Свевлад]

Та црква на Цетини о којој говориш потиче из 9. века (стил раносредњовековне прероманике), али се не може рећи да је православна већ само хришћанска, с обзиром да је саграђена нека 2 века пре Раскола западне и источне цркве; и да, саградили су је раносредњовековни Хрвати у оквиру чије државе се у то време налазила, то је археологија јасно показала и то није псеудонаучна тврдња. Да ли је граница у време Томислава била на Дрини или не, у то не улазим, као ни у то да ли су имали 10 000 или 100 000 војника, али то нема везе са ониме што ти овде тврдиш у вези Далматинског Косова, а што очигледно не подржавају историјски документи; дакле држи се теме, када немаш аргумената, онда не покушавај да се извучеш мењањем теме, тј. усмеравањем на нешто што уопште није била тема разговора. Због тога си већ једном био опоменут.

Далматинско Косово је добило име по Косову у Србији. Хрватима наравно није у интересу да то признају, зато што они рукама и ногама хистерично бране теорију да православаца у Хрватској није било пре 16-ог века, а Срба пре 19-ог века кад СПЦ "православним Власима" неметнула српско име. 

Како другачије тумачити осим назива Косово поље, још и називе села Рамљане и Риђане, за које да не знам где се налези бих могао да се кладим да се налазе негде на Косову или у јужној Србији.

 

[Свевлад]

У кoм cмиcлу "пpaвocлaвнa"?

Хришћанство је тад било још увек јединствено, мислио сам на то да је подигнута од стране Византије.

Пре званичне подела Хришћанства 1054. године, изкако су постројале разлике између Хришћанства у Византији и оног у Франачкој и другим западним земљама.

[Atlantische]

Далматинско Косово је добило име по Косову у Србији. Хрватима наравно није у интересу да то признају, зато што они рукама и ногама хистерично бране теорију да православаца у Хрватској није било пре 16-ог века, а Срба пре 19-ог века кад СПЦ "православним Власима" неметнула српско име. 

Како другачије тумачити осим назива Косово поље, још и називе села Рамљане и Риђане, за које да не знам где се налези бих могао да се кладим да се налазе негде на Косову или у јужној Србији.

Да ли је и ово Косово добило назив по јужној српској покрајини?

https://en.wikipedia.org/wiki/Kosowo,_Gosty%C5%84_County

[НиколаВук]

Далматинско Косово је добило име по Косову у Србији. Хрватима наравно није у интересу да то признају, зато што они рукама и ногама хистерично бране теорију да православаца у Хрватској није било пре 16-ог века, а Срба пре 19-ог века кад СПЦ "православним Власима" неметнула српско име. 

Како другачије тумачити осим назива Косово поље, још и називе села Рамљане и Риђане, за које да не знам где се налези бих могао да се кладим да се налазе негде на Косову или у јужној Србији.

Паво ти је цитирао средњовековне изворе који говоре да је тај назив имало много пре Косовске битке 1389. Историјски извори из тог времена су много јачи аргумент од народног предања и легенди. Дакле или су се ти средњовековни Косовци у Далмацију населили много пре Косовске битке, или, што је много вероватније, су та два назива настала самостално, јер није Косово у Србији једини топоним тог типа у словенском свету; било је птица косова и на другим местима, у Русији, Бугарској, Пољској, итд. и по њима су прозвана места која постоје и данас:

http://www.geonames.org/search.html?q=kosowo&country=PL
http://www.geonames.org/search.html?q=kosovo&country=RU
http://www.geonames.org/search.html?q=kosovo&country=BG

[Свевлад]

Да ли је и ово Косово добило назив по јужној српској покрајини?

https://en.wikipedia.org/wiki/Kosowo,_Gosty%C5%84_County

Сеобе Срба са Косова у динарске крајеве су историјска чињеница, ранији назив за Косово поље је био Петрово поље, а назив Косово поље доносе Срби који су дошли са Косова.  У Косову пољу код Книна постоји река Косовчица и црква Лазарица, паметном доста.

Срби се никад нису селили са Косова у Пољску, али су се селили у Херцеговину, Босну и Далмацију, па је нормално да су донели неке своје топониме. 

[Jelic]

Сеобе Срба са Косова у динарске крајеве су историјска чињеница

Извор за ову тврдњу?

[Свевлад]

Паво ти је цитирао средњовековне изворе који говоре да је тај назив имало много пре Косовске битке 1389. Историјски извори из тог времена су много јачи аргумент од народног предања и легенди. Дакле или су се ти средњовековни Косовци у Далмацију населили много пре Косовске битке, или, што је много вероватније, су та два назива настала самостално, јер није Косово у Србији једини топоним тог типа у словенском свету; било је птица косова и на другим местима, у Русији, Бугарској, Пољској, итд. и по њима су прозвана места која постоје и данас:

http://www.geonames.org/search.html?q=kosowo&country=PL
http://www.geonames.org/search.html?q=kosovo&country=RU
http://www.geonames.org/search.html?q=kosovo&country=BG

Пази једну ствар, преци становништво које је живело у Косову Далматинском до 1995. године кад су дошли тамо нису затекли неко старије становништво него су дошли на пусту земљу и нису од никог могли да чују да се то поље зове Косову а река у њему Косовчица.

[Свевлад]

Извор за ову тврдњу?

Хаплогрупа I2-CTS10228, а вероватно добрим делом и R1a-M458.

Шта је вама људи, нису сви Срби из крајишких крајева потекли из Херцеговине и Црне Горе, имамо Родиће који су разгранат род у Крајини а који су пореклом из јужних српских крајева.

[Amicus]

Свевладе, отишао си изван теме на сопственој теми, никакве везе с наведеним немају ни ЛПД, ни докле је Томислав проширио хрватску средњовековну државу.

Ако извори помињу Далматинско Косово ~под тим називом пре Косовској боја, онда је очигледно тај топоним старији од чувене битке из 1389. године. Није непознато да је неких сеоба преко тих простора било већ после Маричке битке, али све то је безначајно, уколико тај топоним помиње Тома Архиђакон у XIII веку.

[НиколаВук]

Сеобе Срба са Косова у динарске крајеве су историјска чињеница, ранији назив за Косово поље је био Петрово поље, а назив Косово поље доносе Срби који су дошли са Косова.  У Косову пољу код Книна постоји река Косовчица и црква Лазарица, паметном доста.

Срби се никад нису селили са Косова у Пољску, али су се селили у Херцеговину, Босну и Далмацију, па је нормално да су донели неке своје топониме.

Дакле Тома Архиђакон је био антисрпски агент, па је 100 година пре Косовске битке предвидео да ће се ту населити Срби, и онда променио назив Далматинског Петровог Поља у Далматинско Косово, како потомци тих Срба данас не би могли да тврде да су они тај топоним донели са собом? 

Што се тиче имена реке и цркве, евентуална промена назива је могла да се догоди након насељавања тих људи и под утицајем косовског епа, јер их је само име те области, логично, асоцирало на тада већ (у српској колективној свести) учвршћено косовско предање. Исто је и са -е на крају назива места које си помињао, мада ми то већ буди сумњу; око тога би требало консултовати неког лингвистичара који је упућенији у прилике тог краја.

[Jelic]

Хаплогрупа I2-CTS10228, а вероватно добрим делом и R1a-M458.

На основу две хаплогрупе чији су хаплотипови толико модални се не могу извлачити закључци. Вероватно добар део CTS10228 крајишких Срба ни не припада СНП гранама које се налазе у великом броју на југу Балкана, такође кластер М458 којем припадају крајишки Срби је итекако присутан у Црној Гори и Херцеговини. Поново никакве валидне доказе изнео ниси.

Ни за Родиће осим предања, нема чврстих доказа да су и заиста из јужнобалканских крајева даљим пореклом.

[Свевлад]

Свевладе, отишао си изван теме на сопственој теми, никакве везе с наведеним немају ни ЛПД, ни докле је Томислав проширио хрватску средњовековну државу.

Ако извори помињу Далматинско Косово ~под тим називом пре Косовској боја, онда је очигледно тај топоним старији од чувене битке из 1389. године. Није непознато да је неких сеоба преко тих простора било већ после Маричке битке, али све то је безначајно, уколико тај топоним помиње Тома Архиђакон у XIII веку.

Имам основу да сматрам помињање тог топонима из наводно 13-ог века фалсификатом.

 

[Amicus]

Имам основу да сматрам помињање тог топонима из наводно 13-ог века фалсификатом.

Па наведи је.

[Свевлад]

Дакле Тома Архиђакон је био антисрпски агент, па је 100 година пре Косовске битке предвидео да ће се ту населити Срби, и онда променио назив Далматинског Петровог Поља у Далматинско Косово, како потомци тих Срба данас не би могли да тврде да су они тај топоним донели са собом? 

Неко је вековима касније могао да напише нешто и да га прикачи уз име Томе Архиђакона, падају ми на памет Језуити.

[НиколаВук]

Неко је вековима касније могао да напише нешто и да га прикачи уз име Томе Архиђакона, падају ми на памет Језуити.

Ако тако гледамо, онда сваки писани доказ који не одговара нашем убеђењу можемо да прогласимо за "дело језуита" или неког другог. Да је само Тома Архиђакон у питању па и да буде "сумњиво", али Паво ти је навео још низ других помена. Дакле и њих су језуити фалсификовали?

[Свевлад]

Па наведи је.

Хрватски се позивају на хрватску редакцију хронике попа Дукаљанина кад је у питању помињање Косова поља у Далмацији пре 14-ог века.

Хроника попа Дукљанина нема историјску вредност, а поготово хрватска редакција која је написана у 15-ом или 16-ом веку, што је неколико векова после настанка оригиналне хронике.

[Свевлад]

Ако тако гледамо, онда сваки писани доказ који не одговара нашем убеђењу можемо да прогласимо за "дело језуита" или неког другог. Да је само Тома Архиђакон у питању па и да буде "сумњиво", али Паво ти је навео још низ других помена. Дакле и њих су језуити фалсификовали?

Овде се завршавају моје реплике на ову тему, некад се мора ставити тачка.

По мени српско становништво Далматинског Косова има везе са Косовом у Србији, али ко мисли другачије нека мисли, то није мој проблем.

Надам се да нисам пореметио догму да сви Срби потичу из Црне Горе и Херцеговине, извињавам се ако јесам.

[Amicus]

Хрватски се позивају на хрватску редакцију хронике попа Дукаљанина кад је у питању помињање Косова поља у Далмацији пре 14-ог века.

Хроника попа Дукљанина нема историјску вредност, а поготово хрватска редакција која је написана у 15-ом или 16-ом веку, што је неколико векова после настанка оригиналне хронике.

Али овде је извор Тома Архиђакон, а не Летопис попа Дукљанина.

[НиколаВук]

Овде се завршавају моје реплике на ову тему, некад се мора ставити тачка.

По мени српско становништво Далматинског Косова има везе са Косовом у Србији, али ко мисли другачије нека мисли, то није мој проблем.

Надам се да нисам пореметио догму да сви Срби потичу из Црне Горе и Херцеговине, извињавам се ако јесам.

Није то до мишљења, већ до познавања извора и логичког закључивања.

[Свевлад]

Поглед на Динару из Орлића


Црква св. Илије у Марковцу (подигнута 1590. године)


Поглед на Динару из Марковца


Риђане

[Црна Гуја]

Надам се да нисам пореметио догму да сви Срби потичу из Црне Горе и Херцеговине, извињавам се ако јесам.

Да ли би могао навести поруку/поруке у којима било ко осим тебе наводи да сви Срби (100%) потичу из Црне Горе и Херцеговине? Ако не можеш, замолио бих те да више не понављаш ту неистину, у супротном ћеш бити удаљен са форума.

[Зрно]

Неколико чињеница о називима у Далматинском Косову.

Село Риђане би се свакако могло довести у везу са досељавањем племена Риђана из Херцеговине.
Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.
Река Косовчица је логично добила име по пољу кроз које протиче, а не по Косову у Србији.
Црква Лазарица, подигнута је тек 1889. године, на 500-годишњицу Косовског боја.

Свакоме би требало бити јасно, кад чује Бискупија, да то место има католичку прошлост. Као што су имена многих села по Далмацији настала по српским племенима из Херцеговине и Црне Горе (Кричке, Баљци, Мирловић Поље, Риђане, Пађене итд). За мене су најјачи аргумент називи села.

[Jelic]

Неколико чињеница о називима у Далматинском Косову.

Село Риђане би се свакако могло довести у везу са досељавањем племена Риђана из Херцеговине.
Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.
Река Косовчица је логично добила име по пољу кроз које протиче, а не по Косову у Србији.
Црква Лазарица, подигнута је тек 1889. године, на 500-годишњицу Косовског боја.

Свакоме би требало бити јасно, кад чује Бискупија, да то место има католичку прошлост. Као што су имена многих села по Далмацији настала по српским племенима из Херцеговине и Црне Горе (Кричке, Баљци, Мирловић Поље, Риђане, Пађене итд). За мене су најјачи аргумент називи села.

Управо то Зрно. Мислим да смо са овим практично заокружили читаву причу.

[Свевлад]

Неколико чињеница о називима у Далматинском Косову.

Село Риђане би се свакако могло довести у везу са досељавањем племена Риђана из Херцеговине.
Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.
Река Косовчица је логично добила име по пољу кроз које протиче, а не по Косову у Србији.
Црква Лазарица, подигнута је тек 1889. године, на 500-годишњицу Косовског боја.

Свакоме би требало бити јасно, кад чује Бискупија, да то место има католичку прошлост. Као што су имена многих села по Далмацији настала по српским племенима из Херцеговине и Црне Горе (Кричке, Баљци, Мирловић Поље, Риђане, Пађене итд). За мене су најјачи аргумент називи села.

У Бискупији је до 1995. године живео 21 српски род, од тога је 14  досељено из Гламоча 1689. године, довео их је арамбаша Радован Пријић.
То су Бајићи, Дебелице, Дмитровићи, Иковци, Катићи, Лаке, Максимовићи, Милићи, Поповићи, Пријићи, Сладићи, Татомири, Убовићи и Радуловићи.

Из Гламоча нису дошли Кукољи, Русићи, Верићи, Букоровићи, Карне, Лукачевићи и Чулићи. 
Кукољи су дошли из Жагровића, Русићи из Плавна, Верићи и Лукачевићи из Босне у 18-ом веку, Чулићи из Полаче, Карне из Отона, а Букоровићи су старинци, вероватно муслимани који су ту заостали те прешли у православну веру (Бискупија је до 1689. године била насељена муслиманским живљем).

За већину родова у осталим косовским селима Накићеновић је записао да су се доселили у 16-ом веку из Босне, а у Босну са Косова или из Старе Србије.

 
 

[Зрно]

У Бискупији је до 1995. године живео 21 српски род, од тога је 14  досељено из Гламоча 1689. године, довео их је арамбаша Радован Пријић.
То су Бајићи, Дебелице, Дмитровићи, Иковци, Катићи, Лаке, Максимовићи, Милићи, Поповићи, Пријићи, Сладићи, Татомири, Убовићи и Радуловићи.

Из Гламоча нису дошли Кукољи, Русићи, Верићи, Букоровићи, Карне, Лукачевићи и Чулићи. 
Кукољи су дошли из Жагровића, Русићи из Плавна, Верићи и Лукачевићи из Босне у 18-ом веку, Чулићи из Полаче, Карне из Отона, а Букоровићи су старинци, вероватно муслимани који су ту заостали те прешли у православну веру (Бискупија је до 1689. године била насељена муслиманским живљем).

За већину родова у осталим косовским селима Накићеновић је записао да су се доселили у 16-ом веку из Босне, а у Босну са Косова или из Старе Србије.

За становнике Риђана је написао да су дошли из Босне, а пре тога са Косова, како "каже традиција". Сумњам да је то тачно. Било би добро да једног дана масовније тестирамо људе из села у Далмацији која се зову по неким херцеговачким племенима, па да утвдимо какве да ли имају генетске везе.

[симо]

У Бискупији је до 1995. године живео 21 српски род, од тога је 14  досељено из Гламоча 1689. године, довео их је арамбаша Радован Пријић.
То су Бајићи, Дебелице, Дмитровићи, Иковци, Катићи, Лаке, Максимовићи, Милићи, Поповићи, Пријићи, Сладићи, Татомири, Убовићи и Радуловићи.

Иако у гламочком пољу није остало ниједно од ових наведених презимена, остали су неки топоними који указују да је поменути правац сеобе из Гламоча тачан. На породицу Пријић подсјећа гламочко село Пријани,а на Убовиће локалитет Убавића долина.

[Свевлад]

За становнике Риђана је написао да су дошли из Босне, а пре тога са Косова, како "каже традиција". Сумњам да је то тачно. Било би добро да једног дана масовније тестирамо људе из села у Далмацији која се зову по неким херцеговачким племенима, па да утвдимо какве да ли имају генетске везе.

Мени би било интересантно да се масовније тестирају родови из Далматинског Косова па да се резултати упореде са резултатима Косоваца, само тако се може утврдити да ли постоји нека веза. 

Ти ово наравно знаш али морам да напишем због других форумаша и људи који прате овај форум, у Далмацији су се становници Далматинског Косова називали Косовљани, за разлику од Срба са Косова у Србији који су Косовци (Косовари је албанизам и Срби са Косова нису никад тако звали себе).

Из тог дела северне Далмације и цетинско-врличког краја има јако мало тестираних, једини део северне Далмације који је за сад добро покривен је Буковица.

Из Далматинског Косова за сад има само 3 тестирана, то су Докић из Марковца I2a-PH908,  Андић из Марковца E-V13  и Бачко из Рамљана I1-P109.   

[Đorđo]

Мени је мајка из Риђана али немам коме да узмем узорак, имам само једног ујака који не верујем да би пристао да му узмем брис

[Зрно]

Накићеновић је написао да већина презимена из Бискупије потиче из Гламоча (1689), што је тачно јер постоји више млетачких докумената који то потврђују. А онда имамо одмах суседно село Орлић, које је само наставак Бискупије, у које по Накићеновићу нико није дошао из Гламоча, него да су раније дошли из Босне, а пре тога из Старе Србије. У оба села је доминантна слава Никољдан. У Орлићу је било Зрнића, који су изумрли мало пре Накићеновића, и који сигурно потичу из околине Гламоча, јер је и за мене утврђено да ми је генетски најближи сродник из Гламоча. Значи, реално је да још доста презимена из Орлића такође потиче из Гламоча, што не тврди Накићеновић.

[Свевлад]

Иако у гламочком пољу није остало ниједно од ових наведених презимена, остали су неки топоними који указују да је поменути правац сеобе из Гламоча тачан. На породицу Пријић подсјећа гламочко село Пријани,а на Убовиће локалитет Убавића долина.

Ево шта Накићеновић каже о сеоби из Гчамоча у Бискупију:
- Село ово, по једном Млетачком писму од 29.12.1689. звало се поред Бискупија и "Мала Косовица", јер ријечица истоимермна туда пролази, а и "Добро поље", ваљда ради обилата рода. По том писму, види се да је главни провидур Александар Молин, дао новодосељеном из Гламоча арамбаши Радовану Пријићу, једну турску кулу, а њему и породицама из Гламоча и многе земље, само да их они обрађују.
Из ове исправе види се да је овај народ био проређен одласком Турака, као и да су на њихова огњишта сашли Срби из Босне (Гламочани). Народно предање каже да је у оној кули турској коју је поменути Молин даровао арамбаши Пријићу, кад је Пријић у њу ушао још ватра горила, дакле да су Турци скоро истог дана побјегли и дједови данашњих насељеника дошли.

Накићеновић закључује:
- Дакле, и по предању, све је данашње становништво досељено из Босне и то 19 племена (205 породица), а 5 је племена (11 породица) досељено у задњих 100 година из Крајине Книнске.
Племе Букоровићи би били старинци, а по некима и Турци који су 1689. године заостали. 


Мирослав Нишкановић не искључује могућност да су Убовићи/Убавићи староседеоци гламочког краја (можда чак од VII века тј. од доласка Словена на Балкан), а не досељеници са југоистока.

[Pavo]

Recimo da je netko kasnije prepravio Tomu Arciđakona i njegov rukopis i da je Šišić u krivu i da hrvatska redakcija LJPD nije nastala u XIV stoljeću ili da je dio o ubojstvu Zvonimira na dalmatinskom Kosovu kasnije ubačen.

To još uvijek ostavlja bar 3 spomena Kosova prije 1389. u raznim notarskim spisima.  Evo ih ispod, zajedno s nekim spomenima iz XV stoljeća.

[Pavo]

U defteru Kliškog sandžaka iz 1550. postoji nahija Kosovo.  Srednjovjekovna sela kao Vrbnik, Kosovo, Zvjerinac i Orlić se spominju.  Biskupija je mezra ali već naseljena.  Imamo i Ramljane ali zanimljivo je da Uzdolje nedostaje iako se sredinom XV stoljeća nekoliko puta spominje u dokumentima.

Za Biskupiju ovako kaže defter: "Mezra Biskupija i baština Juraja Bogića koja se nalazi između spomenute mezre i Novoselja. U starom defteru je bilo upisano da su u posjedu Murad-bega, miri live Klisa. Sada kada je vršena kontrola ustanovljeno je da je spomenuti miri liva za života prodao zemljište koje je bilo u njegovom posjedu Aliji, sinu Abdulahovu i da su se na tom zemljištu nastanili Vlasi i obrađuju ga."

Za obližnji čifluk na rijeci Krki piše ovako "Kada je izvršena kontrola utvrđeno je da na tim zemljama stanuju neki hajmani, sinovi Vlaha i obrađuju zemlje toga čifluka. Na osnovu carskog fermana Vlasi sa zemljama koje uživaju upisani su pod filuriju. Posjednici čifluka popisani su na drugom mjestu uz porez na čifluk i uslov da plaćaju ušur i salariju."

[симо]

Recimo da je netko kasnije prepravio Tomu Arciđakona i njegov rukopis i da je Šišić u krivu i da hrvatska redakcija LJPD nije nastala u XIV stoljeću ili da je dio o ubojstvu Zvonimira na dalmatinskom Kosovu kasnije ubačen.

To još uvijek ostavlja bar 3 spomena Kosova prije 1389. u raznim notarskim spisima.  Evo ih ispod, zajedno s nekim spomenima iz XV stoljeća.

Занимљиво је да су се Срби масовно населили баш на подручјима који су у раном средњем вијеку били само језгро хрватског народа,а такво подручје је управо Сјеверна Далмација. Хрвати су се повукли, што на острва, што у Италију, што на сјевер. Најпознатија хрватска племићка породица Зрињски су у ствари Шубићи Брибирски, чија је матица у сјевернодалматинском мјесту Брибиру, које до 1991. било преко 90% настањено Србима. Кеглевићи су из Кегал града у далматинском Ервенику, такође до 1991. године преко 90% насељеног Србима. Има таквих примјера прегршт.
Потпуно је контрапродуктивно негирати неспорне историјске чињенице. Чак не видим ни у чему је суштина, доказати што већу старост на неком подручју аутоматски значи да полажеш права на тај простор? Зар 500 година ускочке српске историје у Далмацији није довољно?

Колико су миграторни и етногенетски процеси на нашим подручјима комплексни довољно говори чињеница да су многи Срби у Далмацији и Славонији старије становништво у односу на неке Хрвате у Далмацији и Славонији. Кад се Шокци 1690. године из сјеверне и средње Босне досељавају у Славонију, тамо већ 150 година живе Срби. Иста је ствар и у случају католика Сињске Крајине, који се крајем 17. вијека досељавају из Раме и тамо затичу Србе који су старије становништво. Зато је глупо правити опште тезе: Хрвати старосједиоци, Срби досељеници и обрнуто.

Једино неко ко се до краја не осјећа угодно у сопственом идентитету, има потребу да измишља приче и да преувеличава. Ја сам увијек вјеровао да Срби имају довољно богату историју и да  таква митоманска додавања само наносе штету. Она чине да се и неки неспорни историјски факти онда трпају у исти кош и изврћу руглу. Могу да схватим да је неко необразован и да не зна, али је жалосно што има људи који то раде свјесно због "виших интереса" при чему они одређују шта је "виши интерес" а лагање у сврху "вишег интереса" је сасвим прихватљива ствар.

Постоје једноставно ствари које су остале записану у изворима, лако су провјерљиве, поготово данас кад је све дигитализовано.

[Свевлад]

Колико су миграторни и етногенетски процеси на нашим подручјима комплексни довољно говори чињеница да су многи Срби у Далмацији и Славонији старије становништво у односу на неке Хрвате у Далмацији и Славонији. Кад се Шокци 1690. године из сјеверне и средње Босне досељавају у Славонију, тамо већ 150 година живе Срби. Иста је ствар и у случају католика Сињске Крајине, који се крајем 17. вијека досељавају из Раме и тамо затичу Србе који су старије становништво. Зато је глупо правити опште тезе: Хрвати старосједиоци, Срби досељеници и обрнуто.

Пада ми на памет један пример за то што си написао.

Село Врпоље код Книна је било претежно (католичко), док су сва околна села имала апсолутну српску већину.
Католици из Врпоља су се доселили у Врпоље у 18-ом веку из Босне, а 3 српска рода која су постојала у Врпољу (Милак, Кукољ и Боровница) су се доселили у Врпоље такође из Босне али у 17-ом веку  https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#21.%D0%92%D0%A0%D0%9F%D0%9E%D0%89%D0%95

Такође српско становништво околних села је у огромној већини било старије тамо него католици из Врпоља, српско становништво тог краја је углавном досељено у 16-ом и 17-ом веку, а ретки су били родови који су дошли у 18-ом веку.

Католици из Врпоља славе или су до недавно славили славу (пола их је славило Ивањдан, а пола Стјепан-дан), а нису једини, било је још католика по Далмацији, Херцеговини и Славоније који су славили славе.  Они тешко да имају икакве везе са Хрватима из стољећа седмог (па и они без слава), оригинални Хрвати су углавном "уватили маглу" кад су дошли Турци и данас њихових потомака има широм средње Европе.  Најјача хаплогрупа код данашњих Хрвата је прото-српска I2-PH908, која је дошла на Балкан у VII веку са српским племеном из данашње западне Чешке и источне Баварске. 

[Pavo]

Иста је ствар и у случају католика Сињске Крајине, који се крајем 17. вијека досељавају из Раме и тамо затичу Србе који су старије становништво.

Slažem se s čitavom porukom, ali da ispravim ovaj dio.  Katoličko stanovništvo tog kraja je pojačano dolaskom novih doseljenika, ali ih je bilo i ranije.  Još 1626. postoji velika župa Cetina u kojoj je 240 katoličkih kuća.  Biskup Kačić tvrdi da u svakoj živi u prosjeku bar desetak osoba.  Župa je 1646. podijeljena na dva dijela, i kaže se izričito  da makarski fratri dobiju "hercegovački" dio a onaj gdje su Vojnić i Sinj da dobiju ramski fratri.  Splitski nadbiskup Cosmi 1684. piše da se katoličko stanovništvo s one strane Cetine povukli na "ovu" stranu.  I u spisima mletačkih providura ima dokumenata kojim se potvrđuju posjed nad zemljom određenim katolicima koji su tu živjeli prije Morejskog rata.

[Зрно]

Све је то врло компликовано и тешко да ће се икада отпетљати до краја, поготово због честих миграција тамо-вамо.

Имамо једну парадоксалну ситауцију у примеру Книна и Дрниша. Сви знају да је Книн био симбол српства, са 80% Срба пред почетак рата. Али мало људи зна да је град Книн био изразито католички до скора, не рачунајући Книнско Поље. Није било старих српски породица у Книну. Тек након Другог св. рата су Срби почели да постају већина у њему, захваљујући досељавању из околних села.

С друге стране Дрниш, који је већински католички задњих 300 година, има другачију прошлост. У најстаријем делу града, око тврђаве и остатка минарета, све су српске куће, старих дрнишких породица (Јовић, Субота, Петрановић, Петричевић). На данашњем катастру се види да скоро сво земљиште око тврђаве припада Србима. У доба Турака није постојала ниједна католичка црква у самом Дрнишу, док неки извори наводе православну. У католичким документима из 17. в, наводи се да у Дрнишу живе муслимани, шизматици и нешто мало католика. Након одласка Турака, многи муслимани и православци су покрштени (фра Карло Косор написао лично). Почиње досељавање католика из околних села тако да постају апсолутна већина у будућем периоду.

[Свевлад]

Све је то врло компликовано и тешко да ће се икада отпетљати до краја, поготово због честих миграција тамо-вамо.

Имамо једну парадоксалну ситауцију у примеру Книна и Дрниша. Сви знају да је Книн био симбол српства, са 80% Срба пред почетак рата. Али мало људи зна да је град Книн био изразито католички до скора, не рачунајући Книнско Поље. Није било старих српски породица у Книну. Тек након Другог св. рата су Срби почели да постају већина у њему, захваљујући досељавању из околних села.

С друге стране Дрниш, који је већински католички задњих 300 година, има другачију прошлост. У најстаријем делу града, око тврђаве и остатка минарета, све су српске куће, старих дрнишких породица (Јовић, Субота, Петрановић, Петричевић). На данашњем катастру се види да скоро сво земљиште око тврђаве припада Србима. У доба Турака није постојала ниједна католичка црква у самом Дрнишу, док неки извори наводе православну. У католичким документима из 17. в, наводи се да у Дрнишу живе муслимани, шизматици и нешто мало католика. Након одласка Турака, многи муслимани и православци су покрштени (фра Карло Косор написао лично). Почиње досељавање католика из околних села тако да постају апсолутна већина у будућем периоду.

Ево шта накићеновић каже о книнском градском (варошком) становништву:
- Варошко книнско становништво је врло младо. Значи да су до 1797. (пада Млетачке републике), у Книну (граду, односно вароши), становале само млетачке војне и политичке власти. Под Млечићем (1688-1797) он је био као и остали далматински градови војно-политичко мјесто, у коме су становали војска и млетачко чиновништво, као и представник римокатоличке цркве. Они су становали у уврђеном мјесту, а народ уоколо по селима... У Книнском Пољу са околицом народом су заповиједали сердари из куће Синобада.

Книн добија градско односно варошко становништво тек за време аустријске владавине.

Добар део католика се доселио у Книн из удаљених крајева као што су Сплит, Задар, Каштел, Примоштен, Херцеговина, Босна, Шибеник, Хвар, Брач, Карлобаг, Истра, а било је и родова који су дошли из Крањске, Галиције, Мађарске и Италије.

За разлику од католика који су добрим делом досељени из удањених крајева (у околини Книина их није било пуно), православци су населили Книн углавном из околних села.  Книнско поље које је имало православну већину и које је у време аустријске владавине и пре било село поред Книна је у време СФРЈ постало малтене центар Книна.

[Свевлад]

Презимена у селима Далматинског Косова које је записао Саво Накићеновић почетком двадесетих година двадесетог века, а која су постојала тамо до 1995. године.

За Бискупију зам већ написао, па нећу да понављам.

Звјеринац

Православци: Вученић (св. Никола) , Бувач (св. Никола) , Тркуља (св. Јован) , Прибојен (св. Врачи) , Плавшић (Ђурђевдан) , Ћосић (Стевањдан) , Зарач (Ђурђевдан) ,Смиљанић (св. Матија) , Челебићанин (св. Јован) , Кнежевић (Ђурђевдан).

Католици: Штрбац (св. Стјепан) , Мирковић (св. Стјепан) , Велић (св. Стјепан) , Матић (св. Стјепан) , Конфорта (св. Стјепан).
Као и у другим селима у околини Книна у Звјеринцу католици су славили славу.

- За Вучениће и Прибојене пише да су дошли са Косова у 16-ом веку
- Смиљанићи су по Накићеновићу пореклом из Лике и потомци су Илије Смиљанића
- Бувачи, Плавшићи, Ћосићи и Челебићани  су према Накићеновићу дошли из Босне у 16-ом веку
- Зарачи су наводно дошли из Италије пре око 220 година (Накићеновић је то записао 120 година, али има скоро 100 година од тога)
- За Кнежевиће пише да су дошли из Оћестова и то недавно, што би од данашњег времена било пре око 100 година или мало јаче
- Тркуље су по Накићеновићу остатак Наполеонове војске (то ми се чини мало вероватним)
- Штрбци и Мирковићи су дошли из Босне у 18-ом веку
- Велићи и Матићи су дошли "недавно" (дакле пре око 100 година) из Далмације, није наведено одакле тачно
- Конфорте су остаци Наполеонове војске (за њих би мислим да је врло вероватно тачно) 

За Смиљаниће из Звјеринца Накићеновић је записао: дошли из Лике, потомци Илије Смиљанића, славе св. Матију.  Најприје сашли из Госпића у Котаре и то Филип, који је имао синове; Филипа, Јова, Мата и Илију.  Од Филипа и Илије није било порода, од Јована су Косовски Смиљанићи, а од Матије они у Врлици, барем тако народ вели.

Предање каже да се Звјеринац некад звао Језеринац јер је у околини било пуно језера, али га је народ ради лакшег изговора прозвао Звјеринац.

[Свевлад]

Орлић

Бјелан (Врачев-дан) , Блажић (св. Никола) , Тришић (св. Никола) , Зарић (св. Никола), Рађен (св. Никола) , Трескавица (Аранђеловдан) , Кук (Ђурђевдан) , Дегенек (Ђурђевдан) , Лулић (Ђурђевдан) , Марић (Ђурђевдан) , Матијаш (св. Никола) , Врнак (св. Никола) , Укукало (св. Никола) , Чубрило (св. Никола) , Буач (св. Никола) , Јаснић (св. Никола) , Радонић (св. Никола) , Гојко (св. Јован) , Кекић (св. Јован) , Липовина (св. Јован), Симић (св. Никола).

Симићи се деле на: Дујаковић, Мештровић, Гајазовић, Зуква, Капитановић, Мазања и Чипчија.

Према Накићеновићу сви су дошли из Босне у 16-ом и 17-ом веку, а у Босну са Косова у 14-ом веку, осим Марића који су дошли из Невесиња у 16-ом веку.  За Липовине каже да су дошли са Купреса у 17-ом веку.

Накићеновић је записао и ово: Орлић је у Косову пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом. Дијели се на Брдо и Поље...  Село има кућа 187 (домова 111), а становника 645, сви су Срби, православне вјере.
У ово село је 1765. кренуо Доситрије Обрадовић из Голубића, и овдје га примио у угостио честити старина поп Аврам Симић "аврамска душа" како га исти Доситије назива. Овај је боравак важан стога, што је у гостољубивој и пријатељској кући поп Аврамовој, Доситије први пут почео да пише српски за Јелену, кћер попову, бива Буквицу, која је онда у препису прелазила од руке до руке. У Орлићу је подигнута спомен-плоча Доситеју.   

[Свевлад]

Риђане

Тривуновић (Часне Вериге) , Грубнић (св. Никола) , Стринић (св. Никола) , Радовић (св. Јован) , Бојић (Стевањдан) , Класнић (Никољдан и Стевањдан) , Јовановић (св. Лука) , Јовић (св. Никола) , Тадић (св. Никола) , Рапо (Ђурђевдан) , Црногорац (Стевањдан) , Балић (Св. Јован) , Ковачевић (св. Јован) , Ћук (св. Никола) , Јаблан (Ђурђевдан) , Милић (Ђурђевдан)

- Јовићи су дошли из Дрниша, старином су Симићи
- Црногорци су дошли са Полаче уназад око 160 година, а на Полачу према предању са Његуша у 18-ом веку (дошли су због крвне освете)
- Милићи су дошло пре око око 100 година из Бискупије (Накићеновић је записао од "скора")

Дијели се на : Шаровац, Карановац и Риђане, који су по 1/2 сата, међусобно удаљени.
Предање народно хоће, да су и ово као и остала села книнско-пољска, населили Срби са Косова поља, у 15-ом и 16-ом веку, преко Босне, а то овај народ потврђује и именима вода и ријека, која овдје постоје.  Они веле: Ријеке и воде, које постоје и данас у Србији, као: Мала и Велика Косовчица, Роксанда, Соколовача, Трештеновац и Гргор, све су то имена за која кажу, да и данас на Косову постоје.
Традиција хоће, да су преко Козјака овамо сашли из Босне, а у Босну са Косова послије Косовске битке.

[Свевлад]

Рамљане

Вујко (Ђурђевдан) , Лешић (св. Никола) , Берић (св. Никола) , Купрешанин (св. Никола) , Маринчић (Стевањдан) , Ђурђевић (св. Никола) , Добрић (св. Никола), Бјековић (Стевањдан) , Манојловић (св. Јован) , Медић (Стевањдан) , Јагличић - изумрли (славили св. Јована) , Ћосић (Стевањдан) , Гркинић (св. Никола) , Лазић (Стевањдан) , Болко (Аранђеловдан) , Вујаковић (св. Никола) , Плејић (Ђурђевдан) , Матијевић (св. Јован) , Вученовић (св. Никола)

- Гркинићи су се доселили из оближњег Звјеринца
- Добрићи имају надимак Парађини. Кад су овдје били Французи, служио код њих један од ови Добрића, који се био преобукао у француско одијело. Њега су зато Книњани прозвали "Паригино", те зато овом племену надимак Парађини

Куће су по групама, без реда, покрај поља. Заједно са Калдрмом састављају једу кнежију, а припадају парохији Косовској.
Село је добило име по Рамљанима у Босни, одакле се већина племена овдје населила.
Дијели се на Калдрму и Рамљане. Калдрма се зове по Турцима, који су ту некад били.
Село има 257 кућа (домова 111), а душа 734, сви су Срби, православне вјере.
Сви су дошли из Босне у XVI в. а у Босну са Косова у XIV в.

[Uzi]

За које је родове позната ХГ, и за које се може претпостављати?

[Свевлад]

За које је родове позната ХГ, и за које се може претпостављати?

За сад се зна хаплогрупа за 3 рода.

Бачко из Рамљана је I1-P109, Докић из Марковца је I2-PH908 и Андић из Марковца је E-V13.

Из Босанске Крајине 2 презимена која су тестирана а која су постојала на Далматинском Косову. То су Медић из Мартин Брода R1a-Z280 и Берић из Приједора I2-PH908, али се славе не поклапају.

[Uzi]

За сад се зна хаплогрупа за 3 рода.

Бачко из Рамљана је I1-P109, Докић из Марковца је I2-PH908 и Андић из Марковца је E-V13.

Из Босанске Крајине 2 презимена која су тестирана а која су постојала на Далматинском Косову. То су Медић из Мартин Брода R1a-Z280 и Берић из Приједора I2-PH908, али се славе не поклапају.

Занимљиво, надам се да ће се тестирати више родовоа са тог подручја. Наравно надам се и понеком N2. 

[Свевлад]

Занимљиво, надам се да ће се тестирати више родовоа са тог подручја. Наравно надам се и понеком N2. 

Борковићи којих је било у Кољанима и Отишићу код Врлике би могли лако бити N2.

Код Плужина постоји село Борковићи, врло је могуће да су одатле даљим пореклом.

[Uzi]

Борковићи којих је било у Кољанима и Отишићу код Врлике би могли лако бити N2.

Код Плужина постоји село Борковићи, врло је могуће да су одатле даљим пореклом.

Ако се нађе који кандидат од Борковића за тестирање, има бесплатан тест на N2...   

[Зрно]

Рамљане

Вујко (Ђурђевдан) , Лешић (св. Никола) , Берић (св. Никола) , Купрешанин (св. Никола) , Маринчић (Стевањдан) , Ђурђевић (св. Никола) , Добрић (св. Никола), Бјековић (Стевањдан) , Манојловић (св. Јован) , Медић (Стевањдан) , Јагличић - изумрли (славили св. Јована) , Ћосић (Стевањдан) , Гркинић (св. Никола) , Лазић (Стевањдан) , Болко (Аранђеловдан) , Вујаковић (св. Никола) , Плејић (Ђурђевдан) , Матијевић (св. Јован) , Вученовић (св. Никола)

- Гркинићи су се доселили из оближњег Звјеринца
- Добрићи имају надимак Парађини. Кад су овдје били Французи, служио код њих један од ови Добрића, који се био преобукао у француско одијело. Њега су зато Книњани прозвали "Паригино", те зато овом племену надимак Парађини

Куће су по групама, без реда, покрај поља. Заједно са Калдрмом састављају једу кнежију, а припадају парохији Косовској.
Село је добило име по Рамљанима у Босни, одакле се већина племена овдје населила.
Дијели се на Калдрму и Рамљане. Калдрма се зове по Турцима, који су ту некад били.
Село има 257 кућа (домова 111), а душа 734, сви су Срби, православне вјере.
Сви су дошли из Босне у XVI в. а у Босну са Косова у XIV в.

Још једна фамозна легенда о француском војнику. Презиме Парађина постоји у Великом Броћанцу код Клиса и било је на млетачком катастру 1709. године. Наполеонови војници су шврљали по Далмацији 100 година касније.

[НиколаВук]

Ако се нађе који кандидат од Борковића за тестирање, има бесплатан тест на N2...   

Један од ових Борковића се већ тестирао, али само то знам...немам информацију ни која је ХГ ни преко које компаније је тестиран. 

[Свевлад]

Још једна фамозна легенда о француском војнику. Презиме Парађина постоји у Великом Броћанцу код Клиса и било је на млетачком катастру 1709. године. Наполеонови војници су шврљали по Далмацији 100 година касније.

Добрићима из Рамљана је био надимак Парађани, а наводно су га добили из разлога који сам навео.

Мени је потпуно бесмислено да Тркуље из Звјеринца потичу од Наполеоновог војника, а већ за Конфорте ми се то чини врло могућим. 

[Свевлад]

Уздоље

Шарић (Св. Никола) , Јунгић (св.Никола) , Берић (св. Никола) , Тинтор (св. Никола) , Радић (св. Никола) , Бабић (св. Никола) , Игњац (св. Василије) , Богдановић (св. Јован) , Машић (св. Јован) , Пешко (св. Јован) , Ченић (св. Јован), Пупић (св. Јован) , Петровић (Ђурђевдан) , Барић (Ђурђевдан) , Попратњак (Ђурђевдан) , Шурдоња (Ђурђевдан) , Ђукић (Ђурђевдан) , Анђелић (Ђурђевдан) , Лекић (Ђурђевдан) , Борјан (Ђурђевдан) , Жмико (Ђурђевдан) , Кукавица (Ђурђевдан) , Трескавица (Ђурђевдан) , Јелић (Часне Вериге) , Грујић (Стевањдан)

Сви су дошли из Босне у XVI и XVII в.

Налази се испод Марковца. Дијели се на Уздоље, Рађен и Под Промином.
Рађен је назван по племену Рађен које је некад ту становало, Уздоље по положају, а Под Промином јер је пд планином. 

[Зрно]

Добрићима из Рамљана је био надимак Парађани, а наводно су га добили из разлога који сам навео.

Мени је потпуно бесмислено да Тркуље из Звјеринца потичу од Наполеоновог војника, а већ за Конфорте ми се то чини врло могућим.

Јесте да Конфорта звучи тако, али могао бих да уложим паре да би испала нека домаћа хаплогрупа. Постоји и презиме Арманда, које ми звучи као Конфорта, а настало је од неког арамбаше Раднића, са тим надимком.

[Тимар]

Уздоље

Шарић (Св. Никола) , Јунгић (св.Никола) , Берић (св. Никола) , Тинтор (св. Никола) , Радић (св. Никола) , Бабић (св. Никола) , Игњац (св. Василије) , Богдановић (св. Јован) , Машић (св. Јован) , Пешко (св. Јован) , Ченић (св. Јован), Пупић (св. Јован) , Петровић (Ђурђевдан) , Барић (Ђурђевдан) , Попратњак (Ђурђевдан) , Шурдоња (Ђурђевдан) , Ђукић (Ђурђевдан) , Анђелић (Ђурђевдан) , Лекић (Ђурђевдан) , Борјан (Ђурђевдан) , Жмико (Ђурђевдан) , Кукавица (Ђурђевдан) , Трескавица (Ђурђевдан) , Јелић (Часне Вериге) , Грујић (Стевањдан)

Сви су дошли из Босне у XVI и XVII в.

Налази се испод Марковца. Дијели се на Уздоље, Рађен и Под Промином.
Рађен је назван по племену Рађен које је некад ту становало, Уздоље по положају, а Под Промином јер је пд планином.

Велика и стара породица Шарић настањена је у селу Јелићка у подножју Козаре, која слави Никољдан. Ово презиме и њени слављеници такође се спомиње 1882. године у парохији Бистрица и Бошковићи око Бања Луке, Стапари, Ламинци и Драгељ код Градишке, Варвар Вакуф (Мркоњић Град), Бараћи код Гезова, Бусовача и Травник.
Иначе, те 1882. године у митрополији дабробосанској Шарићи се воде као слављеници шест различитих слава, настањени на простору централне Босне, Крајине, Романије и старе Херцеговине.

[Зрно]

Велика и стара породица Шарић настањена је у селу Јелићка у подножју Козаре, која слави Никољдан. Ово презиме и њени слављеници такође се спомиње 1882. године у парохији Бистрица и Бошковићи око Бања Луке, Стапари, Ламинци и Драгељ код Градишке, Варвар Вакуф (Мркоњић Град), Бараћи код Гезова, Бусовача и Травник.
Иначе, те 1882. године у митрополији дабробосанској Шарићи се воде као слављеници шест различитих слава, настањени на простору централне Босне, Крајине, Романије и старе Херцеговине.

И Шарићи код Сиња славе Никољдан.

[Свевлад]

Велика и стара породица Шарић настањена је у селу Јелићка у подножју Козаре, која слави Никољдан. Ово презиме и њени слављеници такође се спомиње 1882. године у парохији Бистрица и Бошковићи око Бања Луке, Стапари, Ламинци и Драгељ код Градишке, Варвар Вакуф (Мркоњић Град), Бараћи код Гезова, Бусовача и Травник.
Иначе, те 1882. године у митрополији дабробосанској Шарићи се воде као слављеници шест различитих слава, настањени на простору централне Босне, Крајине, Романије и старе Херцеговине.

Очито да постоји веза између Шарића са Козаре и Шарића из Далмације.

Осим у Уздољу, Шарића у Далмације је било и у Сињу, Брибиру (Скрадин), Ђеврскама (Кистање), Какњу (Кистање), Морполочи (Станковци), Провићу (Бенковац), Вукшићу (Бенковац), Кистањама, Перушићу (Бенковац), Коларини (Бенковац) и Запужанима (Бенковац).

Шарићи из Сиња, Ђеврсака, Кистања и Какња славе св. Николу, а за остале нисам сигуран, али мислим да и они славе св. Николу.

[Ojler]

И Шарићи код Сиња славе Никољдан.

Ту су и Шарићи из Бајагића?

[Зрно]

Ту су и Шарићи из Бајагића?

Да, они су главни, а било их је и у Сухачу и Лучанима.

[Свевлад]

Турић-Марковац

Тутуш (св. Димитрије) , Бувач (св. Димитрије) , Андић (Аранђеловдан) , Билбија (св. Димитрије) , Драгићевић (св. Димитрије) , Малић (св. Димитрије), Докић (Ђурђевдан), Манојловић (Чесне Вериге) , Мијаковац (Ђурђевдан) , Симић (св. Никола) , Буковац (св. Јован) , Угринић (Марковдан) , Гргић (св. Јован) , Бјеговић (Марковдан) , Берић (св. Јован) , Радонић (Ђурђевдан) , Тица (Марковдан)


- За Буковце, Угриниће, Докиће, Манојловиће, Мијаковце, Гргиће, Бјеговиће, Бериће и Радониће Накићеновић је записао да си дошли из Босне у XVI и XVII в. а у Босну из Старе Србије.
- Билбије и Тутуши су дошли из Босне у XVI веку
- Ајаковићи, Малићи и Драгићевићи су дошли из Босне у XVII веку.  Ајаковићи су дошли из Гламоча.
- Симићи су се иселили у Шибеник
- Тице су дошле из Голубића преко око 160 година
- Бувачи су дошли из Босне у XVIII веку
- Андићи су дошли из Баната у XVIII веку

Свега је 18 племена, од којих 16 из Босне, а по једно из Баната и Далмације.

Дијели се на Козјак, Марковац, Шаровац и Турић.  У ово село је 1765. кренуо Доситеј Обрадовић из Голубића, а прота Данило Петрановић у својој књизи износи, како се Доситеј радо сјећао боравка "у она блажена села и поља", те како је на свом повратку из Грчке 1769. по жељи свештеника Спиридона Торбице, који је био родом из Плавна, одлучио се да иде у Плавно да учитељује. И како се упутио у Косово да поздрави попа Аврама Симића, а потом у Книнско Поље к проти Јовану Новаковићу, кога нађе тешко болесна, а одатле да је пошао у Плавно, гдје се задржао у зиму 1769. и даље 1770.

И ово село је једно од 7 села Далматинског Косова. Куће су без реда растурене.

Турић је назват по Турцима који су ту некад становали.     

[Горчило]

Све је то врло компликовано и тешко да ће се икада отпетљати до краја, поготово због честих миграција тамо-вамо.

Имамо једну парадоксалну ситауцију у примеру Книна и Дрниша. Сви знају да је Книн био симбол српства, са 80% Срба пред почетак рата. Али мало људи зна да је град Книн био изразито католички до скора, не рачунајући Книнско Поље. Није било старих српски породица у Книну. Тек након Другог св. рата су Срби почели да постају већина у њему, захваљујући досељавању из околних села.

С друге стране Дрниш, који је већински католички задњих 300 година, има другачију прошлост. У најстаријем делу града, око тврђаве и остатка минарета, све су српске куће, старих дрнишких породица (Јовић, Субота, Петрановић, Петричевић). На данашњем катастру се види да скоро сво земљиште око тврђаве припада Србима. У доба Турака није постојала ниједна католичка црква у самом Дрнишу, док неки извори наводе православну. У католичким документима из 17. в, наводи се да у Дрнишу живе муслимани, шизматици и нешто мало католика. Након одласка Турака, многи муслимани и православци су покрштени (фра Карло Косор написао лично). Почиње досељавање католика из околних села тако да постају апсолутна већина у будућем периоду.

 Сложио бих се са Зрном да је све то врло компликовано...
Насељавање и расељавање тог краја непрекидно траје вјековима...то је одувијек било погранично подручје и насељавано је у више таласа...иако нико не оспорава присуство Хрвата на тим просторима постоје извори и докази о присуству Срба широм Сјеверне Далмације далеко прије саме косовске трагедије..тај народ је ускакао и исељавао се горе-доље из више праваца..Лика,Босна,Херцеговина..и натраг..неке су Млеци досељавали из Црне Горе и Албаније,неки су завршили чак у Русији..без сумње има и родова из Старе Србије,али у којој мјери то још не знамо..зато је генетика за мене право откровење и разбијач многих митова,али исто тако и могућа потврда многих предања..
..иако су ти крајеви били и у саставу хрватске државе у ранијем средњем вијеку био би врло опрезан са налазима и објективношћу појединих њихових „стручњака"..нарочито је Гуњача изазвао доста контроверзи у своје вријеме..
Зато се данас форсира и име Бискупија науштрб Косова,..раније је то било само једно од села у Косовској Долини..да би данас постало општина..
Иначе стари град Книн око тврђаве имао је око 1000 становника 1900- те, а округ 22000 ..градско језгро су чинили већином католици.. чиновници,официри махом странци ,док су комплетну околину покривала српска села.

[Горчило]

..ако неког занима,врло интересантан текст..о Гуњачи и другарима..http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=(1102).

[Горчило]

..није ни ово згорег прочитати..
http://www.cetina.net/history

[Свевлад]

Иначе стари град Книн око тврђаве имао је око 1000 становника 1900- те, а округ 22000 ..градско језгро су чинили већином католици.. чиновници,официри махом странци ,док су комплетну околину покривала српска села.

Тачно.
У време аустро-угарске владавине католичко книнско (варошко) становништво углавном није било из околних книнских села. То су били углавном чиновници, официри итд. који су дошли у Книн службом из удаљенијих а неретко и врло удаљених крајева.

Ево шта је Накићеновић записао пре око 100 година одакле су дошле католичке породице у Книн (број означава број кућа):
Ајдешек (1) из Крањске
Анић (4) из Босне
Бајан (1) из Кијева (Далмација), изумрли
Балић (1) из Книнског поља
Барић (1) из Кијева
Баришић из Матаса (Промина)
Батић (1) из Задра
Билић (1) из Херцеговине назад 140 година (били православни те превјерили)
Бигота (1) из Италије
Боглић (1) из Хвара
Боровић (1) из Голубића, отац им био православни (славили св. Архангела Михајла)
Бралић (2) из Далмације
Булат (2) из Шибеника
Буданко (1) из Каштела
Цота (2) из Пралине
Кесар (1) из Шибеника, а старином из Мађарске
Цибулка (1) из Дронобица (Галиција)
Чавка (2) из Промине
Делош (2) из Промине
Драчар (2) из Бола (Брач)
Добрић (1) из Карлобога (Хрватска)
Дрезга (1) из Шибеника
Џаја (1) из Промине
Џепина (1) из Поткоња
Франц (1) Нијемац у Ластови, у Петковиће се населио
Гајтан (1) из Херцеговине
Гамбирожа (2) из Поткоња
Гампарић (1) из Примоштена (Шибеник)
Гргуревић (2) из Промине
Гргић (1) из Книнског Поља
Гризељ (1) из Врлике
Крица (1) из Окљаја
Јарамаз (1) из Далмације
Јукић (1) из Мућа
Калигарна (1) из Бешана (Италија)
Карамушић (1) из Лабина (Истра)
Керета (1) из Врпоља, био православни те нејак покатоличен
Крпан (1) из Врпоља
Крвавица (5) из Ковачића
Куртовић (1) из Дрниша
Лалић (1) из Дрниша
Марић (1) из Шибеника
Матас (1) из Промине
Матковић (1) из Врбања
Мелада (2) из Каштела
Млинар (1) из Промине
Монти (2) из Бергама (Италија), један био римокатолик, а други је крстио дјецу у православној вјери
Мусић (1) из Херцеговине
Николић (1) из Задра
Пантиера (1) из Дрниша
Перица (1) из Станковаца
Перковић (1) из Скрадина
Пилипић (1) из Карлобага
Рогић (1) из Рибника
Шарић (1) из Лукара
Секанина (1) из Мађарске
Шаре (1) ( из Дрниша
Шешо (1) из Промине
Шевељевић (1) из Сплита
Шимић (1) из Голубића
Шимуновић (2) из Врпоља
Шкарица (1) из Богетића (Промина)
Филић (2) из Сплита
Фрељић (2) из Сплита
Ујаковић (1) из Лукара
Видовић (1) из Бискупије
Вуковић (1) из Врлике
Вишић (1) из Миљеваца
Златар (1) из Повља (Брач)
Здунић (1) из Земуника
Шонић (1) из Промине
Балушић (1) из Љуботића (Грахово)
Фумиш (1) дошли са Крита у XVII вијеку, некад су били православни те се истрачили
Кнез (1) досељени у XVIII вијеку из Босне
Љубичић (3) дошли из Херцеговине у XVIII вијеку

[Грoф]

Орлић

Бјелан (Врачев-дан) , Блажић (св. Никола) , Тришић (св. Никола) , Зарић (св. Никола), Рађен (св. Никола) , Трескавица (Аранђеловдан) , Кук (Ђурђевдан) , Дегенек (Ђурђевдан) , Лулић (Ђурђевдан) , Марић (Ђурђевдан) , Матијаш (св. Никола) , Врнак (св. Никола) , Укукало (св. Никола) , Чубрило (св. Никола) , Буач (св. Никола) , Јаснић (св. Никола) , Радонић (св. Никола) , Гојко (св. Јован) , Кекић (св. Јован) , Липовина (св. Јован), Симић (св. Никола).

Симићи се деле на: Дујаковић, Мештровић, Гајазовић, Зуква, Капитановић, Мазања и Чипчија.

Према Накићеновићу сви су дошли из Босне у 16-ом и 17-ом веку, а у Босну са Косова у 14-ом веку, осим Марића који су дошли из Невесиња у 16-ом веку.  За Липовине каже да су дошли са Купреса у 17-ом веку.

Накићеновић је записао и ово: Орлић је у Косову пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом. Дијели се на Брдо и Поље...  Село има кућа 187 (домова 111), а становника 645, сви су Срби, православне вјере.
У ово село је 1765. кренуо Доситрије Обрадовић из Голубића, и овдје га примио у угостио честити старина поп Аврам Симић "аврамска душа" како га исти Доситије назива. Овај је боравак важан стога, што је у гостољубивој и пријатељској кући поп Аврамовој, Доситије први пут почео да пише српски за Јелену, кћер попову, бива Буквицу, која је онда у препису прелазила од руке до руке. У Орлићу је подигнута спомен-плоча Доситеју.

Ovo Svevlade kad spominješ selo Orlić u Dalmaciji mi u Lici u Ličkom Petrovom Selu imamo prezime Orlić.

[Sima]

Орлић

Бјелан (Врачев-дан) , Блажић (св. Никола) , Тришић (св. Никола) , Зарић (св. Никола), Рађен (св. Никола) , Трескавица (Аранђеловдан) , Кук (Ђурђевдан) , Дегенек (Ђурђевдан) , Лулић (Ђурђевдан) , Марић (Ђурђевдан) , Матијаш (св. Никола) , Врнак (св. Никола) , Укукало (св. Никола) , Чубрило (св. Никола) , Буач (св. Никола) , Јаснић (св. Никола) , Радонић (св. Никола) , Гојко (св. Јован) , Кекић (св. Јован) , Липовина (св. Јован), Симић (св. Никола).

Симићи се деле на: Дујаковић, Мештровић, Гајазовић, Зуква, Капитановић, Мазања и Чипчија.

Према Накићеновићу сви су дошли из Босне у 16-ом и 17-ом веку, а у Босну са Косова у 14-ом веку, осим Марића који су дошли из Невесиња у 16-ом веку.  За Липовине каже да су дошли са Купреса у 17-ом веку.

Накићеновић је записао и ово: Орлић је у Косову пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом. Дијели се на Брдо и Поље...  Село има кућа 187 (домова 111), а становника 645, сви су Срби, православне вјере.
У ово село је 1765. кренуо Доситрије Обрадовић из Голубића, и овдје га примио у угостио честити старина поп Аврам Симић "аврамска душа" како га исти Доситије назива. Овај је боравак важан стога, што је у гостољубивој и пријатељској кући поп Аврамовој, Доситије први пут почео да пише српски за Јелену, кћер попову, бива Буквицу, која је онда у препису прелазила од руке до руке. У Орлићу је подигнута спомен-плоча Доситеју.

Да ли се зна из ког су места са Косова дошли у 14ом веку?

[Malesevic]

Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.

Ја би рекао да има везе са хришћанством (а не са католицизмом), јер сама реч потиче из латинског који је главни језик римокатоличке цркве, па се самим тиме тај израз аутоматски доводу у везу са католицизмом.

Јако је занимљивља регија Далматинско поље, али данас нажалост празна и осиромашена. И то Срба што је остало, живи тешко... Ове дискусије ко је ту живео раније и сл. тешко да воде чему јер лепо је неко написао то што је некад неко живео негде, не значи да има већну тапију на тај простор. Спомињана црква Лазарица данас је манастир са једним монахом (отац Симон) и обновљена је последљих година након што је оштећена и девастирана у Олуји. Нека оштећења су видљива и данас.

Вазда ме је фасцинирало код ових "истраживача" праисторије Срба који тврде да су Срби "народ најстарији". Осим што је то наравно млаћење празне сламе, занимљиво би било чути шта се добије тиме кад и се и доказало да су Срби "народ најстарији" или да су Срби одвајкада живели овде или онде? Шта добијамо тиме? Вратиће нам се изгубљене територије? Добићемо неки магични цептер да се доведемо као народ у ред? Добићемо јурисдикцију над читавим Косовом назад? Али дивим се на неки начин упорности тих људи