Аутор Тема: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)  (Прочитано 26026 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #80 послато: Април 23, 2020, 01:04:18 пре подне »
Мислим да млади у Хрватској данас, или подржавају тај период, а у најбољем случају, немају никакву реакцију на тај период, тј. не тиче их се...а то је резултат недостатка суочавања са тим периодом за време СФРЈ...то је показала и једна анкета на филозофском факултету у Загребу (где већина није никакав став показивала према томе), а анкета на неком другом месту (не на факултету у главном граду), ко зна шта би показала...Резиме код њих би био, или подржавање или у најбољем случају немање става (у то улази и неко површно знање о свему томе, али код те групе је приметна можда и свесна "црна рупа" за тај период "не знам ја ништа, немој мене да питаш" итд)...али суочавање-не...(од дебелог минуса, до негативне нуле по том питању...)...е, овај филм би код њих могао да буде "позитивна нула" , у смислу да је зачепркао нешто из тог периода код њих
« Последња измена: Април 23, 2020, 01:12:05 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #81 послато: Април 23, 2020, 09:55:35 пре подне »
Шта мислите, где би могла бити картотека уколико је сачувана, у Србији или у Хрватској?



Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #82 послато: Април 23, 2020, 10:29:26 пре подне »
Шта мислите, где би могла бити картотека уколико је сачувана, у Србији или у Хрватској?
Уверен сам да је картотека сачувана и да се налази у Хрватској, у Загребу. Постоји незванична информација да се у Хрватском државном архиву чувају, у посебном (јавно недоступном) делу фонда, и црквене матичне књиге крштених, венчаних и умрлих из парохија у Босни и Херцеговини. Званично, на сајту архива стоји да имају грађу СПЦ из бихаћке и бањалучке епархије. Ово је нешто што би свакако требало испитати у наредном периоду.
Иначе, кад је реч о деци која су прошла кроз НДХ логоре, која су покатоличена и касније завршила у хрватским породицама, ту се вероватно никад неће сазнати ни приближан број.
Старији се сигурно сећају да је крајем шездесетих, почетком седамдесетих, захваљујући појединим илустрованим часописима (нпр. загребачка Арена) било покушаја да се пронађу та деца, а неки су заиста и успели да се пронађу. На трагу тих прича снимљен је 1976. филм "Три јаблана".
Иначе, имао сам прилику да 2011. упознам човека (срели смо се на Велебиту, поред Шаранове јаме - Јадовно) који ми је испричао свој случај. Он је из Грубишног Поља и заједно са старијим братом је једно време провео у логору Јастребарско, где су и покрштени, да би потом били дати заједно у једну католичку породицу на Банији (код Сиска). Брат је био писмен ((како ми је овај човек рекао, те 1941. он је имао три, а брат осам година), знао је да су из Грубишног Поља, и од 1945. је почео да шаље писма у Грубишно Поље. Срећом, мајка им је преживела рат, добила је та писма и дошла по њих. То је био веома редак случај, јер је мало ко од родитеља те деце претекао. Циљ је био да се та деца проберу и уведу у хрватски национални корпус.
« Последња измена: Април 23, 2020, 10:50:54 пре подне Број 1 »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #83 послато: Април 23, 2020, 10:33:18 пре подне »
Уверен сам да је картотека сачувана и да се налази у Хрватској, у Загребу. Постоји незванична информација да се у Хрватском државном архиву чувају, у посебном (јавно недоступном) делу фонда, и црквене матичне књиге крштених, венчаних и умрлих из парохија у Босни и Херцеговини. Званично, на сајту архива стоји да имају грађу СПЦ из бихаћке и бањалучке епархије. Ово је нешто што би свакако требало испитати у наредном периоду.
Иначе, кад је реч о деци која су прошла кроз НДХ логоре, која су покатоличена и касније завршила у хрватским породицама, ту се вероватно никад неће сазнати ни приближан број.
Старији се сигурно сећају да је крајем шездесетих, почетком седамдесетих, захваљујући појединим илустрованим часописима (нпр. загребачка Арена) било покушаја да се пронађу та деца, а неки су заиста и успели да се пронађу. На трагу тих прича снимљен је 1976. филм "Три јаблана".
Иначе, имао сам прилику да 2011. упознам човека (срели смо се на Велебиту, поред Шаранове јаме - Јадовно) који ми је испричао свој случај. Он је из Грубишног Поља и заједно са старијим братом је једно време провео у логору Јастребарско, где су и покрштени, да би потом били дати заједно у једну католичку породицу на Банији (код Сиска). Брат је био писмен ((како ми је овај човек рекао, те 1941. он је имао три, а брат осам година), знао је да су из Грубишног Поља, и од 1945. је почео да шаље писма у Грубишно Поље. Срећом, мајка им је преживела рат, добила је та писма и дошла по њих. То је био веома редак случај, јер је мало ко од родитеља те деце претекао. Циљ је био да се та деца проберу и уведу у хрватски национални корпус.

Инсерт из филма "Три јаблана"
https://www.youtube.com/watch?time_continue=51&v=K48z3MOaD4g&feature=emb_logo
« Последња измена: Април 23, 2020, 10:51:16 пре подне Број 1 »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #84 послато: Април 23, 2020, 10:57:53 пре подне »
Инсерт из филма "Три јаблана"
https://www.youtube.com/watch?time_continue=51&v=K48z3MOaD4g&feature=emb_logo

Овај филм је заиста одлично урађен (вреди погледати). За сад не проналазим цео, али ево подужег дела (око 40 минута):

<a href="https://www.youtube.com/v/s4-0hsbG7gw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/s4-0hsbG7gw</a>

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #85 послато: Април 26, 2020, 01:11:56 поподне »
Уверен сам да је картотека сачувана и да се налази у Хрватској, у Загребу. Постоји незванична информација да се у Хрватском државном архиву чувају, у посебном (јавно недоступном) делу фонда, и црквене матичне књиге крштених, венчаних и умрлих из парохија у Босни и Херцеговини. Званично, на сајту архива стоји да имају грађу СПЦ из бихаћке и бањалучке епархије. Ово је нешто што би свакако требало испитати у наредном периоду.

Ово је занимљив податак. Јер откуд другачије црквена грађа СПЦ из бихаћке и бањалучке епархије у Загребу? Штета што немамо некога са простора Босанске Крајине ко би нам могао написати који редак о стању црквених матица у тим двема епархијама. Да ли се ишта од тога за међуратни период чува у парохијама, односно надлежним месним уредима?

Гледам сад један део Шематизма Епархије бањалучке из 2015. године, али у њему се нису дотицали питања матичних књига, што је у неким озбиљнијим прегледима раније давано.

Иначе, кад је реч о деци која су прошла кроз НДХ логоре, која су покатоличена и касније завршила у хрватским породицама, ту се вероватно никад неће сазнати ни приближан број.
Старији се сигурно сећају да је крајем шездесетих, почетком седамдесетих, захваљујући појединим илустрованим часописима (нпр. загребачка Арена) било покушаја да се пронађу та деца, а неки су заиста и успели да се пронађу.

Онда би било корисно дигитализовати ту загребачку Арену. Бар за те године. Било би значајно ради будућих истраживања учинити те податке доступнијим. Не знам да ли би се тако нешто могло наћи и у Србији?



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #86 послато: Април 26, 2020, 01:44:23 поподне »
Управо сам погледао у Кобисовом каталогу да ли нека од библотека у том систему има целовиту колекцију издања овог часописа. По свему судећи има их Библиотека Матице српске, док Народна библиотека Србије има доста бројева, али не и целу колекцију. Било би добро за почетак утврдити ужи опсег година када су такве приче објављиване, па отићи и погледати шта се од тога може наћи.



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #87 послато: Април 26, 2020, 02:07:31 поподне »
Глумица Божидарка Фрајт је такође још један пример.
https://jadovno.com/bozidarka-iz-velike-zuljevice/#.XqV5eCkzaUk

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #88 послато: Јун 08, 2020, 08:23:19 поподне »
Један занимљив прошлогодишњи мађарски филм (Guerilla), који би се могао подвести под категорију историјски мада рекао бих да тежиште није на историјским догађајима, већ на личној драми. Радња се дешава у Мађарској непосредно по пропасти револуције 1848. године. Разбијене групе мађарских револуционара скривају се по пустарама и шумама. Старији брат у крајње неизвјесном окружењу поражене Мађарске креће у шуму да међу бјегунцима пронађе рањеног млађег брата. Старији брат је "кукавица", онај који није одговорио на позив домовине кад је требало, млађи брат је борац, херој, на самрти. Сусрет двојице браће у логору побијеђене војске неће бити срдачан и отвориће низ питања, на која је филм покушао дати одговор. Прије свега о слободи избора при одговору на насиље. Гдје престаје лично,а почиње колективно. Имамо ли избора и од чега тај избор зависи. Ова питања су ванвременска.

<a href="https://www.youtube.com/v/USdBlN3U74M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/USdBlN3U74M</a>

Што се тиче историчности филма, можда најинтересантнија ствар је да су опет однекуда ископали Русе као главне негативце. Уз пар аустријских војника на почетку филма, главни прогонитељи су козаци-московити, који су ваљда као Бечу савезничка контрареволуционарна војска, крстарили Мађарском тог времена. Мислио сам да ће Мађари као негативце убацити неке Србе или Хрвате, који су онда били на страни Беча, али ваљда им ипак нису били ефективни као Руси. Кроз неке дијалоге се види како је и само мађарско друштво тог времена било подијељено. Дјевојка у логору, приучена љекарка, прича како јој је отац љекар био за цара, а како му је она покупила инструменте и прикључила се побуњеницима.

Прилично добро структуирана прича, у сваком случају зрела кинематографија. Вриједи погледати.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #89 послато: Јануар 14, 2021, 11:58:28 пре подне »
Не знам да ли је неко одгледао серијал Rise of Empires: Ottoman из прошле године. Ради се о документарно-играном серијалу који прати живот Мехмеда Освајача до освајања Цариграда. Изгледа да би могло бити и наставка ове прве сезоне. Серијал је на енглеском, режисер и глумци су Турци, али су сценарио писали англофони.

https://en.wikipedia.org/wiki/Rise_of_Empires:_Ottoman
<a href="https://www.youtube.com/v/NRuOTkSgDbs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NRuOTkSgDbs</a>

Рекао бих да је продукција прилично добра. Оно што сам видио у првој епизоди дјелује обећавајуће. Иначе је на онлајн сајтовима доступан серијал са српским преводом.

Свакако ме највише интересује како је приказана Мара Бранковић, која има једну од главних улога. Колико сам видио из ових краћих сегмената, приказана је као млађа жена, маћеха Мехмедова, која га подржава у амбицијама.

Такође видим да се у списку улога појављује и Ђурађ Бранковић, игра га турски глумац Baki Davrak.

Не знам док не одгледам, иако турски, можда је овај серијал објективнији од сличних турских историјских пропагандних сочиненија. А увијек волим погледати историјске реконструкције поготово оне које нису често приказиване на филму. Рецимо стање на двору Константина Драгаша пред пад Цариграда.

Занимљиво је да су у коначној бици пада Цариграда, као команданти две супростављене војске стајали један насупрот другог син Српкиње и посинак Српкиње, Константин Драгаш и Мехмед Освајач.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #90 послато: Јануар 14, 2021, 01:33:27 поподне »
Иако је Мара приказана у свакој од шест епизода горе поменуте серије, на почетку 3. епизоде дат је краћи историјски осврт на њен историјски лик. Тешко је схватити односе оног времена, али Мара је била у султановом харему, тај исти султан јој је ослијепио браћу, била је помајка Мехмедова, несуђена жена Констанина Драгаша, дариватељка српских манастира, својеврстан врхунски политичар свог времена, православна хришћанка.

https://vipserije.com/epizode/rise-of-empires-ottoman-sezona-1-epizoda-3/

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #91 послато: Јануар 14, 2021, 01:45:11 поподне »
Знају и Турци те неке ствари, напр. упознао сам на летовању једног Мурата из Истанбула, економиста, па смо седели у кафани и кренуо да ми прича: "Срби имају највећу заслугу што је пао Цариград"...па ми било чудно одакле то зна, па настави:"то су били најбољи војници које је имао Мехмед, они су били јаничари, били су (па показује руком изнад себе), оволико високи , по "2 метра"...Ми Турци смо били нижи", каже, "ко ја, погледај мене :) " (а он негде око 170) )...Зна и за рударе наше тада итд...
И Константин из Островице је то наводио:
Među turskim trupama nalazile su se i jedinice koje je sultanu poslao njegov srpski vazal, despot Đurađ Branković. Konstantin iz Ostrovice, koji je bio među njima, napisao je da su Srbi „morali ići ka Stambolu i pomagati Turcima u osvajanju; a svakojako po našoj pomoći nikad ne bi bio osvojen“.
https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:477526-Treslo-se-Kosovo-polje
« Последња измена: Јануар 14, 2021, 01:54:16 поподне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #92 послато: Јануар 14, 2021, 01:54:23 поподне »
Знају и Турци те неке ствари, напр. упознао сам на летовању једног Мурата из Истанбула, економиста, па смо седели у кафани и кренуо да ми прича: "Срби имају највећу заслугу што је пао Цариград"...па ми било чудно одакле то зна, па настави:"то су били најбољи војници које је имао Мехмед, они су били јаничари, били су (па показује руком изнад себе), оволико високи , по "2 метра"...Ми Турци смо били нижи, каже, ко ја, могледај мене :) (а он негде око 170) )...Зна и за рударе наше тада итд...
И Константин из Островице је то наводио:
Među turskim trupama nalazile su se i jedinice koje je sultanu poslao njegov srpski vazal, despot Đurađ Branković. Konstantin iz Ostrovice, koji je bio među njima, napisao je da su Srbi „morali ići ka Stambolu i pomagati Turcima u osvajanju; a svakojako po našoj pomoći nikad ne bi bio osvojen“.
https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:477526-Treslo-se-Kosovo-polje

Да, то је она позната прича да су Турци позвали Србе за неке борбе у Анадолији, а онда кад су стигли рекли им да иду на Цариград и Срби као нису имали избора. Мало ми је сумњива та прича.  :)

Очигледно је да су и Ђурађ и Мара и Катарина били ти који су правили ту политику клацкалице између Турака и запада. На жалост, ни таква политика неће спасити Србију.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #93 послато: Јануар 14, 2021, 02:45:11 поподне »
Како год, ја нам замјерам што смо срушили Цариград и били учесници у рушењу Ромејског царства.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #94 послато: Јануар 14, 2021, 04:57:29 поподне »
Како год, ја нам замјерам што смо срушили Цариград и били учесници у рушењу Ромејског царства.
Лако је то са ове дистанце, али онда смо имали још увек државу, која је постојала под условима под којим је могла да постоји, а ти услови су подразумевали и војно ангажовање...Наравно, Турци су нам се "захвалили" на помоћи падом Смедерева 1459., мада , да је Ђурађ Бранковић поживео дуже (умро је 1458), можда би одржао и даље државу, али све је то било на одређено време и да је поживео дуже. Једно је сигурно, о односима Турака и Балкана, пре свега треба имати у виду односе Турака и Срба, јер нико није ни пружио такав отпор Турцима (да напоменемо да једна Бугарска није као држава имала неку битку са Османлијама да би сачувала државу, само су једноставно пали, као што су их касније и Руси ослободили), а и у том периоду између 1389. и 1459., са њихове тачке гледишта, били смо битан шраф...(нама је требао опстанак, њима наша војна помоћ)...Није свакако ни Стефану Лазаревићу било драго што је ишао у Ангору да се бори против Монгола и да штити убицу свог оца, као ни што није Ђурађу било драго да учествује у паду Цариграда. Али им је дражи био опстанак Србије. Свакако, мислим да смо Европи "уштедели" барем 100 година за борбу против Турака (да прва опсада Беча не би била 1529., него доста раније)
« Последња измена: Јануар 14, 2021, 05:07:48 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #95 послато: Јануар 14, 2021, 05:13:40 поподне »
Свакако, мислим да смо Европи "уштедели" барем 100 година за борбу против Турака (да прва опсада Беча не би била 1529., него доста раније)
Јер самим постојањем Деспотовине од 1389. па до 1459, је онемогућен даљи продор Турака ка северу. Да је исход косовске битке био другачији ( да је била апсолутна победа Турака и безусловна капитулација), и да су Турци тада освојили Србију, сигурно би раније имали жељу да крену даље

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #96 послато: Јануар 14, 2021, 05:54:36 поподне »
Јер самим постојањем Деспотовине од 1389. па до 1459, је онемогућен даљи продор Турака ка северу. Да је исход косовске битке био другачији ( да је била апсолутна победа Турака и безусловна капитулација), и да су Турци тада освојили Србију, сигурно би раније имали жељу да крену даље

Није баш све тако праволинијски. :) Моравска Србија након Косовског боја пада под вазални положај. Султан или тачније емир Мурат гине у бици, што доводи до унутрашњих немира, које је Бајазит морао смирити. Оливера одлази као залог за Бајазита, а Србију напада Угарска, као новог турског савезника. Кнез Стефан Лазаревић као турски вазал учествује на састанку у Серу, као и у биткама на Ровинама и Никопољу. Тек након битке код Ангоре долази до неке врсте ослобађања од турске стеге, када Стефан добија титулу деспота у Цариграду, и окреће се Угарској и Жигмунду. Тим споразумом је добио Београд, Голубац и још неке територије, а такође је постао почасни члан витешког реда Змаја. После Ангоре опет је дошло до унутрашњих сукоба код Турака, јачању рударства у Деспотовини, што је допринело и јачању саме државе. Када је 1427. дошао Ђурађ на власт, одмах су кренули проблеми. Најпре је морао да врати Угарској све оно што је Стефан добио, укључујући и престоницу Београд. Зато Ђурађ почиње изградњу нове престонице Смедерева. Одмах је имао проблеме са Турцима и постао њихов вазал. Дао је Мару у харем и послао синове као таоце. Одбио је Фирентинску унију, коју је византијски цар прихватио. Тада долази до првог пада Деспотовине 1439. Ја бих рекао и коначног пада. Јер иако је успео током тзв. Дуге војне да захваљујући благу свога оца Вука, које је било похрањено у Дубровнику, окупи хришћанску коалицију и ослободи Деспотовину 1444. он је до краја остао у вазалном положају, што се и видело током тзв. другог косовског боја, којег је предводио Јанко Хуњади. Деспотовина је након пада Цариграда брзо потпала под турску власт, тако да је након 1454. Деспотовину заправо чинило Смедерево са околином. Тако да се може рећи да је Деспотовина имали својеврсну независност једино у периоду Деспотовине деспота Стефана, од 1402. до 1427. и можда деспота Ђурђа од 1427. до 1439. иако је и у том периоду било  великих турбуленција.
« Последња измена: Јануар 14, 2021, 06:22:33 поподне Милош »

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #97 послато: Јануар 14, 2021, 07:26:38 поподне »
Не знам да ли је неко одгледао серијал Rise of Empires: Ottoman из прошле године. Ради се о документарно-играном серијалу који прати живот Мехмеда Освајача до освајања Цариграда. Изгледа да би могло бити и наставка ове прве сезоне. Серијал је на енглеском, режисер и глумци су Турци, али су сценарио писали англофони.

https://en.wikipedia.org/wiki/Rise_of_Empires:_Ottoman
<a href="https://www.youtube.com/v/NRuOTkSgDbs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NRuOTkSgDbs</a>

Ја сам мислио да погледам током празника али нисам стигао. Колико се сећам наши медији су писали о серији као пропагандној, са историјским нетачностима. Деспот Лазар Бранковић је представљен као "краљ Лазар" који пије вино из људских лобања, има витезове Караџића и Милошевића...тако нешто не сећам се тачно

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #98 послато: Јануар 14, 2021, 11:07:39 поподне »
Ја сам мислио да погледам током празника али нисам стигао. Колико се сећам наши медији су писали о серији као пропагандној, са историјским нетачностима. Деспот Лазар Бранковић је представљен као "краљ Лазар" који пије вино из људских лобања, има витезове Караџића и Милошевића...тако нешто не сећам се тачно

Мислим да ово није та серија коју описујеш.

Одгледао сам неколико епизода ове и дјелује ми прилично коректно, и мислим да је квалитетно урађена. Ради се о тзв. документарној драми. Само су дијелови играни, остало је документарно.

Нисам још погледао финалну епизоду, упад Турака у сам град.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)
« Одговор #99 послато: Јануар 14, 2021, 11:31:43 поподне »
У праву си, погрешио сам. Ово што ја описујем је филм Турци долазе: Мач правде (Türkler Geliyor: Adaletin Kilici)
https://www.imdb.com/title/tt11167818/?ref_=vp_back
Радња је смештена након пада Цариграда. Неки турски ратници спасавају Мару, коју је је Лазар отео и затворио, јер подржава Турке. Сам Лазар приказан као психопата и стар човек (налик Денетору из Господара прстенова ;D)