Науке и научне дисциплине > Хералдика
Црквена хералдика
Amicus:
--- Цитат: Sergio Јун 07, 2019, 08:30:50 поподне ---Монограм Његове Светости архиепископа пећског, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Г.Г. Иринеја.
извор: Центар за истраживање православног монархизма
цртач: Дамјан Илић
--- Крај цитата ---
Свиђа ми се. :)
drajver:
Прије неког времена на овој теми је вођена полемика о употреби хералдике у Православној Цркви. Написах тада да је употреба хералдике више пројава одређених тенденција у нашој Цркви,а не узрок истих.
Данас сам случајно примјетио да је у крипти храма св. Саве у Београду, на иконостасу, дошло до икорпорирања одређених хералдичких симбола. Испод иконе цара Лазара приказан је средњовјековни грб Лазаревића, позната кацига са роговима. Помислих, није иконостас баш примјерено мјесто за тако нешто, али хајде рекох, људи се заиграли.
Међутим, на супротној страни иконостаса испод иконе св. Јована Крститеља, угледах грб малтешких витезова хоспиталаца самоназваних "јовановаца" (бијели крст на црвеној подлози). Какве везе има св. Јован Крститељ у православном храму са грбом неког католичког реда, било би добро да објасне аутори иконостаса, као и архијереји који су то одобрили.
Међутим, знајући да тај Суверени католички ред већ има дипломатске односе са Републиком Србијом, да је њихове "хуманитарне" акције већ благосиљао патријарх српски Иринеј, да је у истима учествовао и престолонаследник Карађорђевић, онда можда ово уграђивање њиховог грба у иконостас и није неко чудо.
Подсјећања ради, Хоспиталци или Малтешки ред су по злу познат католички ред, који се на острву Малти бавио, не чувањем хришћанства, већ уносном трговином робовима. Многи српски монаси ( конкретно марчански) завршили су на малтешкој пијаци робова и касније као веслачи на галијама Медитерана. Тамо су, оне који нису прихватали унију, отпремали хабсбуршки војни заповједници и католички прелати, и сами чланови овог реда.
Ojler:
--- Цитат: drajver Новембар 24, 2019, 04:46:25 поподне ---Прије неког времена на овој теми је вођена полемика о употреби хералдике у Православној Цркви. Написах тада да је употреба хералдике више пројава одређених тенденција у нашој Цркви,а не узрок истих.
Данас сам случајно примјетио да је у крипти храма св. Саве у Београду, на иконостасу, дошло до икорпорирања одређених хералдичких симбола. Испод иконе цара Лазара приказан је средњовјековни грб Лазаревића, позната кацига са роговима. Помислих, није иконостас баш примјерено мјесто за тако нешто, али хајде рекох, људи се заиграли.
Међутим, на супротној страни иконостаса испод иконе св. Јована Крститеља, угледах грб малтешких витезова хоспиталаца самоназваних "јовановаца" (бијели крст на црвеној подлози). Какве везе има св. Јован Крститељ у православном храму са грбом неког католичког реда, било би добро да објасне аутори иконостаса, као и архијереји који су то одобрили.
Међутим, знајући да тај Суверени католички ред већ има дипломатске односе са Републиком Србијом, да је њихове "хуманитарне" акције већ благосиљао патријарх српски Иринеј, да је у истима учествовао и престолонаследник Карађорђевић, онда можда ово уграђивање њиховог грба у иконостас и није неко чудо.
Подсјећања ради, Хоспиталци или Малтешки ред су по злу познат католички ред, који се на острву Малти бавио, не чувањем хришћанства, већ уносном трговином робовима. Многи српски монаси ( конкретно марчански) завршили су на малтешкој пијаци робова и касније као веслачи на галијама Медитерана. Тамо су, оне који нису прихватали унију, отпремали хабсбуршки војни заповједници и католички прелати, и сами чланови овог реда.
--- Крај цитата ---
Не ради се о грбу Јовановаца већ о грбу Хребељановића.
Amicus:
--- Цитат: drajver Новембар 24, 2019, 04:46:25 поподне ---Међутим, на супротној страни иконостаса испод иконе св. Јована Крститеља, угледах грб малтешких витезова хоспиталаца самоназваних "јовановаца" (бијели крст на црвеној подлози). Какве везе има св. Јован Крститељ у православном храму са грбом неког католичког реда, било би добро да објасне аутори иконостаса, као и архијереји који су то одобрили.
--- Крај цитата ---
У питању је грб Хребељановића који срећемо у Илирским грбовницима, а који одређеног упоришта има и у сфрагистичким изворима с почетка 15. века.
Лондонски грбовник, крај XVI в.
Јавља се с мањим одступањима на печатима деспота Стефана Лазаревића (1407, око 1414) и касније с разликом у челенци код Ђурађа Бранковића (1445).
Печати деспота Стефана Лазаревића (1407, око 1414)
Видим да ме сад Ojler предухитрио. :)
drajver:
Да, сад и ја видим да се ради о том грбу. С обзиром да су грб Лазаревића ставили испод иконе св. кнеза Лазара, помислио сам да су грб јовановаца ставили испод иконе св. Јована Крститеља. Што би заиста било тешко разумљиво. Али ме не би ни превише зачудило.
Навигација
[0] Индекс порука
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију