Аутор Тема: Топоними код јужнословенских народа, према именима слевенских богова  (Прочитано 2775 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Неки топоними који су код јужнословенских народа добили своје називе према именима словенских богова:
СРБИЈА
- Велесница (код Кладова), Велес (село код Гуче), Троглав (планина код Богутовца), Видово брдо (код Новог Пазара), Видово брдо (код Звечана), Перуника (село код Куршумлије);
БОСНА и ХЕРЦЕГОВИНА
- Видово (село код Дрвара), Троглав (врх код Ливна), Хрсовац (извор код Мостара), Перун (планина код Вареша), Видово (брдо код Тузле), Видово (брдо код Сарајева);
ЦРНА ГОРА
- Ладин врх (код Пљеваља), Велестово (насеље код Цетиња);
ХРВАТСКА
- Перунчевац (брдо у Истри), Перун (брдо код Ријеке), Велес (полуострво јужно од Ријеке), Хрсово (место у близини Бјеловара), Велешевац (село између Загреба и Сиска), Перун (брдо код места Подстрана, Сплит), Видова гора (острво Брач), Вид (село код Метковића), Мокошица (насеље код Дубровника), Макоше (место код Дубровника);
СЛОВЕНИЈА
- Перуњи врх (Корушка), Велесово (село код Крања), Триглав (планински врх), Макоше (место у области Рибница),
МАКЕДОНИЈА
- Велешта (село код Струге), Велестово (место код Охрида), Марена (село код Кавадараца), Велес (град), Моране (село код Скопља), Перунска планина (округ Кратово);
АЛБАНИЈА
- Велес (планински врх код Скадра), Велес (планина);
ГРЧКА
- Велестино (место код Волоса), Волос (град), Хрсово (село у Егејској Македонији - Грчка);
БУГАРСКА
- Хрсово (село), Перуника (село);
РУМУНИЈА
- Велести (село код Крајове);
МАЂАРСКА
- Вид (село код Блатног језера)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Топоними код јужнословенских народа, према именима слевенских богова
« Одговор #1 послато: Децембар 26, 2015, 12:30:10 поподне »
Реч БОГ постоји у свим словенским језицима и није дошла са хришћанством: још у старим хроникама спомињу се Дајбог, Стрибог, Црнобог... Стари Словени су били политеисти (вера у више богова), а хришћанска вера је монотеистичка (вера у једног Бога). Саме почетке многобоштва, по многима, представља обожавање природних елемената, ватре, воде и земље, док каснијим развојем долази до обожавања растиња и најудаљенијег претка; такав развој првих култова запажен је у целом свету.
И стари Грци и стари Римљани су имали своје богове Зевса, Јупитера, Венеру, Афродиту..., а код старих Словена су то били:
- Дабог (Дајбог), који даје живот Земљи, јер је истовремено бог сунчеве топлоте и кише који су најважнији услови за опстанак људи. Он је истовремено и бог подземног света и родоначелник Словена (људи). Дабог је према усамљеном тумачењу Веселина Чајкановића био и врховни бог Срба.
- Црнобог је бог ноћи и мрака из словенске митологије.
- Хорс је источнословенско божанство нејасних функција, вероватно бог Сунца.
- Јарило је бог пролећне вегетације и плодности, а понекад је био повезан и са ратом.
- Лада је богиња лета, љубави и лепоте. По веровању старих Словена она живи у другом свету званом Ириј до пролећа, када се буди носећи са собом пролеће.
- Љељ брине о побратимству, а син је Триглавов и муж Ладин.
- Мокош је код источних Словена богиња плодности, заштитница жена и женских послова, посебно предења.
- Морана је симбол смрти и зиме.
- Перун је словенски бог неба и непогода (падавина, летњих олуја) односно бог громовник, нека врста словенског Зевса, коме су посвећени храст и перуника (божур или богиша).
- Жива је била богиња живота.
- Сварог је словенски бог Сунца које даје животну топлоту, као и кућног огњишта (које је замена за Сунце).
- Триглав је у митологији Балтичких Словена троглаво божанство, вероватно бог рата. Међутим, као врховни бог он има и троструку функцију божанства који обавља три функције: божанство рођења, божанство загробног живота, смрти и предака, и божанство одржања човековог живота. Сличност Световида и Триглава наводи на помисао да се може радити о истом божанству, који се у различитим крајевима различито називао.
- Стрибог је божанство у источнословенској митологији. Сви ветрови сматрани су његовим унуцима. Животиња која је симболизовала Стрибога је орао.
- Велес је словенски бог поља, пашњака и шума, односно усева, стоке и животиња (дивљих). Његов животињски пандан је медвед, док је у хришћанству његову улогу преузео Свети Василије.
По њему је назван један од најконтроверзнијих списа из области старе словенске вере познат као Велесова књига.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Топоними код јужнословенских народа, према именима слевенских богова
« Одговор #2 послато: Децембар 26, 2015, 01:12:14 поподне »
Код старих Словена, од животиња, највише су за култне сматране вук и јелен. Вук је сматран господаром шума, животиња и птица. Бели вук и хришћански херој Св. Ђорђе су директно повезани. Вук (пас) се сматра и пророчком животињом. Његово завијање, нарочито на раскршћу, сматра се најавом несреће.
Стари Словени су знали да јелену сваке године отпадају рогови, да би идуће године поново израсли већи, снажнији и лепши. Тако су ти рогови у народном схватању постали симбол који у себи уједињује смрт и поновно рађање и то на најлепши начин, као вечито кружење. Зато је код многих, не само код Словена, сматран за свету животињу. До данас је код многих европских народа остао божанска животиња обдарена магијском снагом.
Поред ове две животиње, култно место су заузимали и орао, змија.... а тек касније ће своје место наћи у хералдици.
Код свих Словена се као свето дрво, најчешће појављују храст и липа. Храст је био симбол снаге, моћи, дуговечности, духовног и материјалног богатства. Стари Словени су га сматрали светим и посветили Перуну громовнику, а и Хришћани га изузетно цене. Код нас се храст по правилу узима за бадњаке и за записе. Био је обичај да се под храстом одржавају зборови и врше суђења.
Липови гајеви и поједини примерци били су некада центар култа: код старих цркава налазе се и данас липе. Од липовог дрвета су се правили старински идоли, а око липе су некада вршена венчања.
Поред ова два култна дрвета код Словена су се поштовали и граб, тиса..., а од биљака које су имале значај у старој српској религији, морамо споменути перунику и босиљак, за који је Панчић рекао да Србина прати кроз сав његов живот, у радости и жалости, од колевке па до гроба. Он је божји цвет; најпре у врту треба посејати босиљак, па онда све остало цвеће.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Топоними код јужнословенских народа, према именима слевенских богова
« Одговор #3 послато: Јануар 24, 2016, 07:45:09 пре подне »
Наслони груди голе на стабло храстово, па пригрли рукама кору прастару и додирни лицем те линије годинама стваране дугим. И слушај прошлости звук, причање дрвета почуј тад, тад док гране заустављене у ваздуху стоје, да не ремете храстов храпав глас. И памти речи предака својих које корен сачува стар, тај корен голем и јак. И одаљи се кад заврши причање дуго, и потражи срце што је твоје, да продужиш храсту век... Над тобом он сад стоји као храст голем и јак, као сан прелеп и лак... и спушта руке по телу нагоме твоме... Над вама ветар лишће ковитла, и под вама жеља корење пушта... у земљу родну и плодну, у земљу храстова јаких.


                     

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Називи насеља у Србији по именима српских владара
« Одговор #4 послато: Децембар 14, 2016, 06:32:03 пре подне »
Многа места у Србији су добила своје називе по именима српских владара. Наводе се ова, а укилико знате још неко, јавите се.

http://miloradstokin.blogspot.rs/2015/01/blog-post_17.html