Често сам у ситуацији да људима објашњавам зашто треба да се тестирају и који тест треба да ураде, али за неког ко није упућен у материју, за лаика, ова прича одмах постане врло брзо веома компликована.
Зато сам пробао да напишем пар редака и да пробам да најједноставнији могући начин објасним ову причу, и то са што мање употребе стручних термина.
Ово је мој покушај:
Постоје три врсте ДНК тестова, а то су:
• Тестови путем ипсилон хромозома (енгл. Y-DNA) који прате искључиво мушку линију предака. Овај се хромозом преноси са оца на сина, у готово неизмјењеној форми. За генетичко родословље је овакав вид тестова најзахвалнији јер се путем исте линије преносе и презимена, славе, породична предања, лакше прате миграције, итд. Ова књига, кад говори о ДНК тестовима и хаплогрупама, готово у цјелости говори о оваквом виду тестова.
• Тестови путем митохондријског ДНК (енгл. mt-DNA) који прате мајчину линију предака, дакле ДНК који се преноси искључиво са мајке на ћерку или сина.
• Тестови опште генетике или тзв. аутосомални тестови, преносе се по свим линијама насљеђивања и приказују њихово укупно процентуално учешће у нечијој генетској слици.
Важно је напоменути да се главни резултат за прва два типа теста приказује у виду хаплогрупе, било мушке или женске хаплогрупе, зависно од типа теста. Хаплогрупа представља одређену историјску популацију становништва са заједничким претком, и означава се комбинацијом великих слова и цифара.
Примјер:
У првој генерацији прије нас, укупно 21 наших предака, њих 2-је, наша мајка и отац, је учествовало у формирању наше генетике.
У другој генерацији прије нас, укупно 21 + 22 наших предака, њих 6-ро, наша мајка и отац и њихови родитељи, је учествовало у формирању наше генетике.
У трећој генерацији прије нас, 14-ро људи је учествовало у формирању наше генетике.
Е, сад, на примјер, кад бисмо отишли 500-600 година у прошлост, односно 18 генерација уназад, врло брзо би израчунали да је и до фасцинантних пола милиона људи, наших предака, могло да учествује у формирању наше генетике. У том случају, тестови по мушкој линији као и по мајчиној линији би приказали хаплогрупе од врло уског броја наших предака од њиховог укупног броја, док би аутосомални тестови обухватили географско поријекло свих наших предака у задњих 18 генерација и показало нам њихово процентуално учешће у нашој генетици.
Да ли вам је ово добар и сажет опис за неупућеног лаика који размишља о ДНК тестирању?
Требало би рећи по ком критеријуму је ова подела тестова, пошто их иначе постоји више од три врсте. Ово што си навео би била подела по томе који се део генома тестира.Да ли би помогло да се каже да су то тестови који се обично раде за генетичко родословље? Да не продубљујемо причу са секвенцама, итд
Такође, готово извесно нико од нас није имао пола милиона предака пре 18 генерација.Наравно, зато сам написао до пола милиона, а не пола милиона. Али слажем се, користан коментар и требао би да то додатно образложим да стабло не може расти у бесконачност јер би врло брзо било предака више него што је икада људи живило на планети земљи :)
...
У другој генерацији прије нас, укупно 21 + 22 наших предака, њих 6-ро, наша мајка и отац и њихови родитељи, је учествовало у формирању наше генетике.
...
Да ли вам је ово добар и сажет опис за неупућеног лаика који размишља о ДНК тестирању?
Да ли би помогло да се каже да су то тестови који се обично раде за генетичко родословље? Да не продубљујемо причу са секвенцама, итд
...
Солидан увод, с тим што у овој конкретној цитираној реченици није добра математика - деде и бабе су учествовале са по 25% у формирању наше генетике кроз генетику наших родитеља, а ви сте их сабрали два пута.Просто је невјероватно колико се цијела прича закомпликује и то врло брзо. :)
Просто је невјероватно колико се цијела прича закомпликује и то врло брзо. :)
Технички је тачно што сте написали, да нам родитељи дају по 50% сваки, бабе и деде по 50/2%, прабабе и прадеде по 50/4% од генетике, али ако их бројимо као претке-појединце који учествују у формирању наше генетике, без обзира на њихов процентуални допринос, онда моја формула на најједноставнијем нивоу и даље важи, зар не? :-[
И још нешто, Y-DNA хромозом може на примјер да мутира између оца и сина, тако да је могуће да отац пренесе и мање од 50% генетике?
Није мутиран комшијин генетички материјал. Мада, има и таквих случајева ;)Хахаха, е сад нам је сва теорија пала у воду, идемо из почетка :)
И још нешто, Y-DNA хромозом може на примјер да мутира између оца и сина, тако да је могуће да отац пренесе и мање од 50% генетике?Y хромозом се само преноси. Баш зато је могуће да постоји генетичко родословље, генетски материјал се преноси практично непромењен. Добра је вероватноћа да отац и син имају свих 111 маркера истих вредности. Ако промена и буде, очекује се једна вредност на само једном маркеру.
|
|
|
Просто је невјероватно колико се цијела прича закомпликује и то врло брзо. :)
Технички је тачно што сте написали, да нам родитељи дају по 50% сваки, бабе и деде по 50/2%, прабабе и прадеде по 50/4% од генетике, али ако их бројимо као претке-појединце који учествују у формирању наше генетике, без обзира на њихов процентуални допринос, онда моја формула на најједноставнијем нивоу и даље важи, зар не? :-[
Суштина је да је у генетици нашег оца и мајке (чији хромозоми се једино директно рекомбинују приликом нашег зачећа) већ уграђено то "учествовање" свих ранијих предака-појединаца, зато сам рекао да их не треба више пута бројати :)Разумио сам, али мени дјелује врло занимљиво и импресивно да напишем да смо генетику насљедили од неколико десетина или стотина хиљада предака, што је исто истинито, неголи само од оца и мајке :) Морамо мало и романтизма да уводимо у генетичко родословље, иначе нам силни хаплотипови, хромозоми, генетске секвенце и маркери постадоше врло брзо штури :)
Разумио сам, али мени дјелује врло занимљиво и импресивно да напишем да смо генетику насљедили од неколико десетина или стотина хиљада предака, што је исто истинито, неголи само од оца и мајке :) Морамо мало и романтизма да уводимо у генетичко родословље, иначе нам силни хаплотипови, хромозоми, генетске секвенце и маркери постадоше врло брзо штури :)
Како год, разумели смо се :)Баш тако. С тим да се укупан број предака, како се иде даље у прошлост, смањује барем због два разлога. Први, и много значајнији разлог је ће се на крајевима многих од тих предачких грана јавити исте особе, што јесте неки вид инцеста, али који "није грешан" јер се давно одиграо у прошлости. Сама та чињеница ће знатно ограничити могући енормни раст укупног броја предака који су учествовали у нашој генетици. Други разлог је, колико сам схватио Ојлера, да постоји теоретска могућност да се свих 23 хромозома пренесу преко дједа, гдје би баба била искључена из генетике :)
Баш тако. С тим да се укупан број предака, како се иде даље у прошлост, смањује барем због два разлога. Први, и много значајнији разлог је ће се на крајевима многих од тих предачких грана јавити исте особе, што јесте неки вид инцеста, али који "није грешан" јер се давно одиграо у прошлости. Сама та чињеница ће знатно ограничити могући енормни раст укупног броја предака који су учествовали у нашој генетици. Други разлог је, колико сам схватио Ојлера, да постоји теоретска могућност да се свих 23 хромозома пренесу преко дједа, гдје би баба била искључена из генетике :)
Ми више уопште не носимо генетику многих наших предака од пре 20 или више генерација, или је има само у траговима који су опстали пуком срећом.Е, управо овдје, код овог мјеста имам једно питање које ће ми помоћи да још додатно разумијем ову материју. Кад се ради о хаплогрупама како по мушкој тако и по мајчинској линији, оне би требале бити изузетак од овог "правила" који указује да генетике наших предака од 20+ генерација има само у трговима. Зар управо није случај да се генетика која одређује нашу хаплогрупе, преноси уназад све до Адама и Еве?
Е, управо овдје, код овог мјеста имам једно питање које ће ми помоћи да још додатно разумијем ову материју. Кад се ради о хаплогрупама како по мушкој тако и по мајчинској линији, оне би требале бити изузетак од овог "правила" који указује да генетике наших предака од 20+ генерација има само у трговима. Зар управо није случај да се генетика која одређује нашу хаплогрупе, преноси уназад све до Адама и Еве?
Тако је. Управо зато што мушки потомци наслеђују комплетан Y хромозом од својих очева, а сви наслеђујемо комплетну митохондријалну ДНК од својих мајки, могуће је формирање и праћење Y-DNA и mtDNA филогенетичких хаплостабала. Има сад додуше новијих сазнања да и ту може бити микроутицаја од стране генетике оног другог родитеља, али за потребе ове приче они се могу занемарити.
Тако је. Управо зато што мушки потомци наслеђују комплетан Y хромозом од својих очева, а сви наслеђујемо комплетну митохондријалну ДНК од својих мајки, могуће је формирање и праћење Y-DNA и mtDNA филогенетичких хаплостабала. Има сад додуше новијих сазнања да и ту може бити микроутицаја од стране генетике оног другог родитеља, али за потребе ове приче они се могу занемарити.
Нисма генетичар, али мислим да ово горе није у потпуности тачно (конкретно, да мушки потомци наслеђују комплетан Y хромозом од очева)
Мушкарци имају XY пар хромозома, а жене XX. При зачећу, жене (наравно) увек преносе X хромозом, док мушкарац може пренети X хромозом (у ком случају ће дете бити женско) или Y хромозом (у ком случају ће дете бити мушко).
Међутим, чак и у случају да је дете мушко, два наслеђена хромозома рекомбинују своје гене, али један значајан сегмент Y хромозома се преноси непромењен на сина. Захваљујући тој чињеници и постоји могућност праћења предака.
И да још додам: због претходно поменутог постепеног губљења генетичког материјала наших даљих предака, и његовог додатног уситњавања услед ДНК рекомбинације хомологних хромозома, поређењем резултата аутозомалне анализе две особе, може се утврдити њихова сродност до дубине која се не протеже више од 5 до 6 генерација унатраг. Тако су барем стојале ствари до недавно, што се тиче стандардних, комерцијално доступних тестова.Шест генерација ће остати крајњи домет било каквог преношења непромењеног генетског материјала. Скоро сам видео статистику где се показује вероватноћа преношења неизмењених делова генетике са родитеља на децу.