Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Крајишки родови => Тему започео: Sergio Јануар 29, 2017, 03:33:28 поподне
-
Моја породица потиче из села Ервеник, северна Далмација (Буковица). У близини села протиче река Зрмања. Срби смо по националности и славимо Ђурђевдан. Данас живимо у Бачкој. Мој отац већ дуго времена истражује порекло презимена Векић и наше претке. Написао је чак и књигу о томе али је никада није објавио (стоји му на компјутеру у виду Word документа). У сакупљању података му је пуно помогао господин Милош Бербер који је слао податке из хрватских архива. У архиву у Задру постоји млетачки документ на италијанском језику из 1709. год., у којем пише да су се Векићи доселили у Ервеник почетком осамнаестог века из Вргорца. Постоји чак и скицирана мапа на којој је означена парцела коју су добили. У Ервеник је дошао извесни Радојица Векић (од оца Вукмира) са многобројном породицом. Сви остали Векићи који су остали на потезу Вргорац-Метковић су углавном пригрлили католичанство и данас се изјашњавају као Хрвати.
У мојој породици постоји предање да потичемо од рода Драгићевић из Cтаре Херцеговине (Захумље). Такође постоји једна, не тако ретка легенда, да су три брата Драгићевића убили локалног турског агу, јер су се противили правилу прве брачне ноћи, па су морали да беже. Један од браће је имао надимак Веко (вероватно од Велимир) па од њега креће лоза Векића. Презиме је наводно настало негде у околини данашње Чапљине у Херцеговини. Волео бих једног дана упоредити своје маркере са Драгићевићима из Пребиловаца у Херцеговини, да видим има ли истине у поменутом предању. Што се тиче Драгићевића, њих исто као и Векића данас има у обе вере (православној и католичкој).
Ово су моји документовани преци. Мој отац је дошао до ових података. Векићи по мушкој линији:
Ја (1981)
Ђорђе (1954)
Живко (1931)
Иван (1898)
Тодор (1858)
Лука (1838)
Никола (1804)
Лука (1768)
Дмитар (око 1735)
Лазо (око 1705)
Радојица (око 1680)
Вукмир (око 1650)
-
Да ли је повезао све остале Векић из Ервеника у једно стабло?
-
Моја породица потиче из села Ервеник, северна Далмација (Буковица). У близини села протиче река Зрмања. Срби смо по националности и славимо Ђурђевдан. Данас живимо у Бачкој. Мој отац већ дуго времена истражује порекло презимена Векић и наше претке. Написао је чак и књигу о томе али је никада није објавио (стоји му на компјутеру у виду Word документа). У сакупљању података му је пуно помогао господин Милош Бербер који је слао податке из хрватских архива. У архиву у Задру постоји млетачки документ на италијанском језику из 1709. год., у којем пише да су се Векићи доселили у Ервеник почетком осамнаестог века из Вргорца. Постоји чак и скицирана мапа на којој је означена парцела коју су добили. У Ервеник је дошао извесни Радојица Векић (од оца Вукмира) са многобројном породицом. Сви остали Векићи који су остали на потезу Вргорац-Метковић су углавном пригрлили католичанство и данас се изјашњавају као Хрвати.
У мојој породици постоји предање да потичемо од рода Драгићевић из Cтаре Херцеговине (Захумље). Такође постоји једна, не тако ретка легенда, да су три брата Драгићевића убили локалног турског агу, јер су се противили правилу прве брачне ноћи, па су морали да беже. Један од браће је имао надимак Веко (вероватно од Велимир) па од њега креће лоза Векића. Презиме је наводно настало негде у околини данашње Чапљине у Херцеговини. Волео бих једног дана упоредити своје маркере са Драгићевићима из Пребиловаца у Херцеговини, да видим има ли истине у поменутом предању. Што се тиче Драгићевића, њих исто као и Векића данас има у обе вере (православној и католичкој).
Ово су моји документовани преци. Мој отац је дошао до ових података. Векићи по мушкој линији:
Ја (1981)
Ђорђе (1954)
Живко (1931)
Иван (1898)
Тодор (1858)
Лука (1838)
Никола (1804)
Лука (1768)
Дмитар (око 1735)
Лазо (око 1705)
Радојица (око 1680)
Вукмир (око 1650)
Свака част на овоме. Скоро 400 година уназад није мала ствар, и мало је породица које се могу похвалити оволиким познавањем породичне историје. :)
-
Да ли је повезао све остале Векић из Ервеника у једно стабло?
Да. :) Направио је разгранато породично стабло. Наравно, било је после још миграција појединих грана. Он је успео да их повеже. Стабло креће од заједничког претка Вукмира који је рођен средином седамнаестог века.
Свака част на овоме. Скоро 400 година уназад није мала ствар, и мало је породица које се могу похвалити оволиким познавањем породичне историје. :)
Ја сам тек недавно почео интензивније да се интересујем за породични родослов. Мој отац је много дуже у томе (сакупља податке више од 25 година).
-
Да ти није Дона неки даљи род? ;)
https://en.wikipedia.org/wiki/Donna_Veki%C4%87
-
Да ти није Дона неки даљи род? ;)
https://en.wikipedia.org/wiki/Donna_Veki%C4%87
Али, с два Н! Никад нормалног народа од наших суседа.
-
Да ти није Дона неки даљи род? ;)
https://en.wikipedia.org/wiki/Donna_Veki%C4%87
Верујем да јесте (даљи) род. :) Она је из Осијека. За време Другог светског рата Павелић је тамо колонизовао Векиће католике из Козичких Пољица (околина Вргорца). Са тим Векићима ми би требали бити (даљи) род. Једина је разлика у вери. Они су покатоличени. Вероватно би и моја грана била покатоличена да се моји преци нису одселили из Вргорца у Ервеник. :)
-
Ја сам тек недавно почео интензивније да се интересујем за породични родослов. Мој отац је много дуже у томе (сакупља податке више од 25 година).
25 година истраживања је стварно дуго, а да не причам о 400 година сакупљених података за мушког претка... свака част, ја за сад једва догурао до 150 година.
Има ли твој отац који савет за истраживање по архивима? Посебно тим који покривају Крајишке делове популације.
-
25 година истраживања је стварно дуго, а да не причам о 400 година сакупљених података за мушког претка... свака част, ја за сад једва догурао до 150 година.
Има ли твој отац који савет за истраживање по архивима? Посебно тим који покривају Крајишке делове популације.
У почетку је и њему било тешко иако је био млад и пун ентузијазма, а и дошло је до застоја у том процесу јер су кренула непријатељства са Хрватском током деведесетих. Због тога није обишао све жељене архиве. Ера брзог Интернета је било право откровење за мог оца (што због боље доступости података, што због лакшег комуницирања са људима сличног интересовања). Научио је под старе дане да користи рачунар. ;D Отац није баш имао ни средстава ни времена да интензивно обилази архиве по Хрватској после нормализације односа иако је то желео. Још једном да напоменем да је мом оцу највише помогао господин М. Бербер који му је слао потребне скениране податке из хрватских архива док је одлазио тамо да врши нека своја приватна истраживања. Добронамерни странци вам некад могу више помоћи него неки проверени дугогодишњи познаници. То сам и ја схватио ових дана на једном другом примеру. ;)
-
У почетку је и њему било тешко иако је био млад и пун ентузијазма, а и дошло је до застоја у том процесу јер су кренула непријатељства са Хрватском током деведесетих. Због тога није обишао све жељене архиве. Ера брзог Интернета је било право откровење за мог оца (што због боље доступости података, што због лакшег комуницирања са људима сличног интересовања). Научио је под старе дане да користи рачунар. ;D Отац није баш имао ни средстава ни времена да интензивно обилази архиве по Хрватској после нормализације односа иако је то желео. Још једном да напоменем да је мом оцу највише помогао господин М. Бербер који му је слао потребне скениране податке из хрватских архива док је одлазио тамо да врши нека своја приватна истраживања. Добронамерни странци вам некад могу више помоћи него неки проверени дугогодишњи познаници. То сам и ја схватио ових дана на једном другом примеру. ;)
:)
-
Ово су моји документовани преци. Мој отац је дошао до ових података. Векићи по мушкој линији:
Ја (1981)
Ђорђе (1954)
Живко (1931)
Иван (1898)
Тодор (1858)
Лука (1838)
Никола (1804)
Лука (1768)
Дмитар (око 1735)
Лазо (око 1705)
Радојица (око 1680)
Вукмир (око 1650)
Могу само још једном да честитам господину Векићу на изванредно урађеном послу! :)
-
Могу само још једном да честитам господину Векићу на изванредно урађеном послу! :)
Да није било црквених књига и млетачких докумената, вероватно не би било оволико документованих предака на стаблу.
-
Свака част,400 година је сјајан успех!
-
Свака част,400 година је сјајан успех!
Прецизни подаци крећу од Луке (1768). Ранији преци се спомињу у документима, али нема прецизних података нпр. о тачној години рођења и сл.
-
Порекло презимена Векић
извор: poreklo.rs
аутор: Ђорђе Векић из Сомбора
Линк:
http://www.poreklo.rs/2012/02/14/veki%C4%87/ (http://www.poreklo.rs/2012/02/14/veki%C4%87/)
-
Порекло презимена Векић
извор: poreklo.rs
аутор: Ђорђе Векић из Сомбора
Линк:
http://www.poreklo.rs/2012/02/14/veki%C4%87/ (http://www.poreklo.rs/2012/02/14/veki%C4%87/)
Ја сам ово прочитао још 2012. године, поставито у www.scribd.com, и захвалио се на овако вриједном раду. Али, гледајући на досадашња истраживања, може се закључити да има запостављања других православних Векића, гдје су пре свега описани далматински Векићи, а и код њих има више претпоставки из прича, а не писаних докумената.
Ово је само моја добро намјера да овако реагујем.
Sergio, свако добро ти желим.
-
Ја сам ово прочитао још 2012. године, поставито у www.scribd.com, и захвалио се на овако вриједном раду. Али, гледајући на досадашња истраживања, може се закључити да има запостављања других православних Векића, гдје су пре свега описани далматински Векићи, а и код њих има више претпоставки из прича, а не писаних докумената.
Ово је само моја добро намјера да овако реагујем.
Sergio, свако добро ти желим.
Ово је мало модификована верзија у односу на ону из 2012. год. Истраживање се највише односило на ервеничку грану Векића, јер њој припадамо. Овај део је солидно покривен документима, који нису постављени у овом скрећеном издању. Понављам, ово је само скраћена верзија од око 6 страна, а оригинал има скоро 200. Ако се једног дана објави књига, све ће бити наведено. Истина је да су неке друге гране Векића обрађене у мањем обиму, јер нису биле од примарног значаја за аутора. Она најстарија историја и веза са Драгићевићима се више ослања на предања јер је писане документе из тог времена тешко наћи. Та предања и легеде се појављују у више извора па је било интересантно навести их. Новија породична историја (ервеничких) Векића је солидно покривена архивском документацијом почевши од 18. века.
-
Изгледало ми је мало чудно да су Векићи као православци доселили у Ервеник из Вргорца. А онда нађох у Цвијићевој књизи, да су фрањевци 1739. године покрстили стотињак православаца из околине Вргорца.
-
Изгледало ми је мало чудно да су Векићи као православци доселили у Ервеник из Вргорца. А онда нађох у Цвијићевој књизи, да су фрањевци 1739. године покрстили стотињак православаца из околине Вргорца.
Ервеничка грана Векића је припадала православљу још у време док су били у Вргорцу (пре миграције у Буковицу). По сазнањима мог оца, у Вргорцу и околини су коегзистирали Векићи православци и Векићи католици још пре почетка 18. века. Ове две групе су вероватно биле сродне. Притисак од стране Млечана био је велик што се тиче процеса покатоличавања. Главна православна грана се сели према западу почетком 18. века. У Ервеник стижу 1706. године. То се може видети у млетачком попису из 1709. године. Претпостављам да је део Векића православаца остао у Вргорцу, али су временом сви постали католици (неки раније, неки касније). Данас тамо не постоје православци са овим презименом. Највећа концетрација Векића католика је на потезу Козичка Пољица-Вргорац-Метковић (неки су касније расељени по Славонији). Један од најпознатијих католика из тог подручија је био Иван Векић, један од оснивача ХДЗ-а и хрватски министар унутрашњих послова у периоду 1991-1992. године.
Линк:
https://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Veki%C4%87 (https://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Veki%C4%87)
Што се тиче Векића православаца, један од њих је тренуто на значајном положају. Наиме, проф. др Берислав Векић је државни секретар у Министарсктву здравља Републике Србије.
Мало више о њему на овом линку:
http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=324 (http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=324)
-
Hовински чланак из 1930. године везан за Векиће. На овај чланак ме је упутио мој пријатељ Милош Б. за шта сам му захвалан. У чланку је описан један од више покушаја хватања хајдука Медића пре последње акције у Ервенику кад је и ухваћен. Када сам упоредио приче и чињенице дошао сам до тога да је Медић убио жандарма Векића чувеним карабином Боже Каурина који је променио више власника и сваком донео несрећу и зло. Тако је завршио и хајдук Медић, на вешалима у Шибенику.
(https://s9.postimg.org/ozj4a2eu7/Untitled1.jpg)
-
Извор: http://jusp-jasenovac.hr
(https://s13.postimg.org/5mvckjsvr/image.jpg)
(https://s7.postimg.org/67tdnnit7/image.jpg)
-
(https://s11.postimg.org/xv7c6jhc3/Screen_Shot_05-26-17_at_12.16_AM.jpg)
Извор: Јован Живковић, Непотпуни списак заточеника сабирног логора Јасеновац III, 1966, стр. 54
-
Ево да и на овој теми поделим информацију да су ервенички Векићи тестирани у оквиру Српског ДНК пројекта. Хаплогрупа је I2-PH908. Потврда је такође дошла и из YSEQ лабораторије:
(https://s15.postimg.org/yh2f7x9u3/allele.jpg)
-
Ако неко случајно зна нешто више о Векићима из Тиња нека ми пошаље информације. Имам велико породично стабло од преко 200 имена али ми је веза са тињанима давно прекинута. Волео бих да се информишем колико их данас има, знају ли за ервеничко порекло и да их, ако је могуће, уврстим уз остале Векиће.
-
Ако неко случајно зна нешто више о Векићима из Тиња нека ми пошаље информације. Имам велико породично стабло од преко 200 имена али ми је веза са тињанима давно прекинута. Волео бих да се информишем колико их данас има, знају ли за ервеничко порекло и да их, ако је могуће, уврстим уз остале Векиће.
Колико сам успио видјети тињски Векићи би требали бити од ервеничких Векића, јер су ервенички Векићи једини забиљежени православни Векићи у задарском окружју у попису 1709.године, и то само једна кућа Радојице Векића, покојног Вукмира.
Тињ је у неком периоду послије 1709. изгубио своје дотадашње становништво, а ново становништво се у 18. и 19. вијеку населило из Буковице, међу њима је свакако било и православних и католика. Нема конкретно податка да ли су и Векићи били у том таласу,а ако нема неког предања о скоријем досељавању, онда је сасвим могуће да су тињски Векићи само исељени огранак ервеничких.
Вјероватно би црквене матичне књиге,а којих за Далмацију има на мрежи, могле да дају договор и на ово питање.
-
Имали ко сазнање када је умро Петар Векић, столарски мајстор у Сарајеву, један од најбогатијих Срба Сарајева за вријеме АУ окупације. Рођен је у Тимару око 1855 године.
У његовом селу Јелићка, гдје се Петар родио, и данас има велика породица Векић, настањена више од 200 година. Никољдан је њихова слава.
Ови Векићи су препознатљиви по нижем расту, гдје, осим изузетака, мало ко је виши од 170 цм.
Коса им је тамна, лице округласто, док тежином мало је оних који су тежи од 80 кг.
-
Колико сам успио видјети тињски Векићи би требали бити од ервеничких Векића, јер су ервенички Векићи једини забиљежени православни Векићи у задарском окружју у попису 1709.године, и то само једна кућа Радојице Векића, покојног Вукмира.
Тињ је у неком периоду послије 1709. изгубио своје дотадашње становништво, а ново становништво се у 18. и 19. вијеку населило из Буковице, међу њима је свакако било и православних и католика. Нема конкретно податка да ли су и Векићи били у том таласу,а ако нема неког предања о скоријем досељавању, онда је сасвим могуће да су тињски Векићи само исељени огранак ервеничких.
Вјероватно би црквене матичне књиге,а којих за Далмацију има на мрежи, могле да дају договор и на ово питање.
Све данашње Векићи из Тиња и суседног Мирања су изнедрили праунуци Вукмира Векића прводосељеног Векића на Буковицу у Ервеник. Они су се настанили у Тињ у времену од 1830. до 1860. године и одржали се у крсној слави Св. Георгије. Њихови потомци живе тамо и данас али су и ресељени. Нисам упознат о садашњем броју Векића у тим местима а ни бројем њихових потомака, у сваком случају нема их много. Око 1920. године у Тињу је живео Лука Векић о коме се сем имена ништа не зна.. Директни преци ових Векића уграђени су у мој родослов али је веза прекинута 1830-1840.год. Зна се да су увек одржавали везу преко кумстава са Ервеником и појединци често обилазили ервеничку родбину, али су ипак остали тајна. Сви су они потомци браће Луке, Ћире и Лазе из четврте генерације ервеничких Векића.
-
Имали ко сазнање када је умро Петар Векић, столарски мајстор у Сарајеву, један од најбогатијих Срба Сарајева за вријеме АУ окупације. Рођен је у Тимару око 1855 године.
У његовом селу Јелићка, гдје се Петар родио, и данас има велика породица Векић, настањена више од 200 година. Никољдан је њихова слава.
Ови Векићи су препознатљиви по нижем расту, гдје, осим изузетака, мало ко је виши од 170 цм.
Коса им је тамна, лице округласто, док тежином мало је оних који су тежи од 80 кг.
Расељавање првих Векића у том презимену одвијала су се од половине 16. века до почетка 18. века из старог вргорачког краја. Почетак 18. века означио је дефинитивно одвајање православаца и католика овог презимена. Православци су се груписали у јужној Лици и Kнинкој Kрајини а католици су створили јаку дијаспору на потезу од Козичких Пољица до Метковића. Сеобе су већином биле мале и чиниле су их једна или две породице. Ђурађ-Ђуро (рођ. 1791) син Миладинов (1755) унук Ђурин (1715), праунук Јованов (1688) а чукунунук Вукмира (Вуке) Векића рођеног у Вргорцу око 1650-те. Одлучује се на сеобу 1835. године са женом Аном Пуачом (1796) и троје деце адолесцената. Нови дом су нашли у Д.Суваји у Аниној фамилији. Пошто је имање остало жени и њему у знак захвалности Ђуро узима женину славу Св. Николу уместо Ђурђевдана. Једна кћи се удала и остала у Суваји, а друга се заједни са родитељима и братом Николом (1814) нашла после деценију – две боравка у Суваји на новом огњишту у поткозарју (место Јелићка). Ова прича претходи рођењу поменутог Петра Векића рођеног око 1855. по свој прилици сина Николе Векића родом из Ервеника. Веома бих волео да знам наставак приче али моје истраживање је стало на овом месту. Из неких штурих текстова са интернета ипак сам сазнао да је Петар доспео до сиротишта које је отворила племенита мис Кирби за децу избеглих Срба после устанка 1875. Касније се Петар јавља као финансијски дародавац листова „Босанска вила“ и „Сарајевски лист“. Године 1909. (11. септ.) на празник Усековање освештана је црква на Палама, а плочу је израдио каменорезац Петар Векић. Да ли је то исти Петар који се сем обраде дрвета бавио и обрадом камена не знам. Био бих презадовољан кад бих сазнао да постоји породично стабло ових (сарајевских) Векића које би се врло лако уклопило у моје које садржи 12 колена ервеничких Векића којих је Петар несумњиво део...
-
Расељавање првих Векића у том презимену одвијала су се од половине 16. века до почетка 18. века из старог вргорачког краја. Почетак 18. века означио је дефинитивно одвајање православаца и католика овог презимена. Православци су се груписали у јужној Лици и Kнинкој Kрајини а католици су створили јаку дијаспору на потезу од Козичких Пољица до Метковића. Сеобе су већином биле мале и чиниле су их једна или две породице. Ђурађ-Ђуро (рођ. 1791) син Миладинов (1755) унук Ђурин (1715), праунук Јованов (1688) а чукунунук Вукмира (Вуке) Векића рођеног у Вргорцу око 1650-те. Одлучује се на сеобу 1835. године са женом Аном Пуачом (1796) и троје деце адолесцената. Нови дом су нашли у Д.Суваји у Аниној фамилији. Пошто је имање остало жени и њему у знак захвалности Ђуро узима женину славу Св. Николу уместо Ђурђевдана. Једна кћи се удала и остала у Суваји, а друга се заједни са родитељима и братом Николом (1814) нашла после деценију – две боравка у Суваји на новом огњишту у поткозарју (место Јелићка). Ова прича претходи рођењу поменутог Петра Векића рођеног око 1855. по свој прилици сина Николе Векића родом из Ервеника. Веома бих волео да знам наставак приче али моје истраживање је стало на овом месту. Из неких штурих текстова са интернета ипак сам сазнао да је Петар доспео до сиротишта које је отворила племенита мис Кирби за децу избеглих Срба после устанка 1875. Касније се Петар јавља као финансијски дародавац листова „Босанска вила“ и „Сарајевски лист“. Године 1909. (11. септ.) на празник Усековање освештана је црква на Палама, а плочу је израдио каменорезац Петар Векић. Да ли је то исти Петар који се сем обраде дрвета бавио и обрадом камена не знам. Био бих презадовољан кад бих сазнао да постоји породично стабло ових (сарајевских) Векића које би се врло лако уклопило у моје које садржи 12 колена ервеничких Векића којих је Петар несумњиво део...
Јелићки Векићи, по мени, нису везани са далматинским Векићима, јер ријетко када су са тих простора досељавали у Змијање, Тимар и Поркозарје.
Почетком 19. вијека у Векићима су рођени Миле, Јово и Саван, двије генерације прије Петра.
Имам непотпуно породично стабло Петрове породице.
-
Јелићки Векићи, по мени, нису везани са далматинским Векићима, јер ријетко када су са тих простора досељавали у Змијање, Тимар и Поркозарје.
Почетком 19. вијека у Векићима су рођени Миле, Јово и Саван, двије генерације прије Петра.
Имам непотпуно породично стабло Петрове породице.
Што се тиче поткозарских Векића са славом св. Николe у тексту сам нагласио да је то прича која је претходила рођењу Петра из Јелићке и она је тачна једино остаје могућност да је то неки други Петар. Могућност је да је он од Славонских Векића из Грубишног Поља који је прешао Саву “трбухом за крухом“. Не треба одбацити ни могућност везе са Пожешким Векићима који су тамо још из хиљаду петсто и неке. На територији северозапада Босне у додир долазе Глински, Бобољушки Векићи, Петровачки као и они из Суваје и Ервеника у четири различите славе. Тих година тражња је била за радном снагом у шумарији и долазили су људи из разних крајева. Заједно са Векићима никољштацима које сам ја помињао ту су дошли и други Векићи из Суваје са славом св. Георгија који су такође кореном далматинци као и глински презимењаци у слави св. Јована и директни су родови... Светођурђевци су данас у Агићима и Стапарима и блиски су рођаци са овима у слави св. Николе. Дакле у поткозарју је ипак било разноликих Векића али углавном далматинско-личког порекла и блиских сродника. Ако овај Петар не може да се уклопи у ову шему остаје претходна комбинација са Грубишним пољем. У једном од ранијих текстова писао сам о томе како је шест различитих породица (Кошићи, Слијепчевићи, Брезе и још неки) прихватило понуду раније насељеног Илије Векића да ће им изделити земљу своје плодне долине ако узму сви његову славу и презиме јер није имао наследнике. Договор је пао а трајао је док је Илија био жив. После његове смрти презиме су сви задржали а вратили своје старе славе а при том се мешали са још неким Векићима Илијине гране. Можда су се управо у овој мешавини нашли и неки презимењаци у слави св. Николе из ранијих дана. И даље бих оставио у комбинацији везу поменутог Петра са далматинским Векићима јер колико је генерација било пре њега ствар је до тога да ли је неко добио потомке ранијих или каснијих година живота. Такође треба погледати у том Петровом непотпуном стаблу да ли се појављују учестала имена Ђуро ,Божо, Аћи, Никола и Ђуро јер је то карактеристика далматинских Векића чије је стабло потпуно са преко 200 имена, дванаест колена и подупрто матичним књигама и прецизним датумима. У питању је период 1709. до 2017. год.Кроз усмена предања и легенде допире и до далеке 1567. године све до ранијег рода (презимена) Драгићевић.
П.С.
Волео бих да сазнам нешто више о тимарским Векићима без обзира на њихов корен јер су старци свих познатих Векића тврдили кроз разговоре да су сви Векићи род на овај или онај начин директно или индиректно.
-
Хвала Муњеном Ћелићу на пронађеном тексту. :)
(http://i66.tinypic.com/264l3cm.jpg)
-
Пре извесног времена потражио сам помоћ-информацију да ми се евентуално јави неко ко зна нешто о Векићима из Тиња и Мирања. Успео сам да решим недоумице и неке заблуде о Тимарским Векићима и њиховим сарајевским огранком, али бих поновио апел за информацијама о тињским Векићима за које сигурно знам да су ервеничани, јер су уписани у матичне књиге Ервеника које сам користио. Пошто су одселили, о њиховим даљим потомцима немам податке ни увид у тињске матичне књиге. До сад сам повезао већину исељених огранака, али ми је и даље сазнање о овој грани оскудно. Из Ервеника су се у два,три таласа појединачно иселили око1840-те и сви су део једне велике задруге и директни рођаци. Сад већ имам стабло од преко 700 имена са презименом Векић, не рачинајући оне с којима немамо крвну везу ни по мушкој ни женској линији. Тињани су ми директан род, али од 1840. је празнина. Не знам јесу ли се раселили по оближњим селимa. Претпостављам и надам се да се као грана нису угасили. Такође сам без информација о једном огранку ервеничких Векића светођурђеваца који су преко Суваје прешли Уну око 1850-те. По сећању оних што су остали у Суваји Божо Петков је са два сина Ђуђем (Ђуром) и Лазом одселио наводно у правцу Кључа. Сазнања о судбини ових Векића помогла би ми да попуним две празнине у иначе богатом стаблу и родослову овог буковичког презимена.
-
Од данас на располагању YSEQ панел:
I2a-PH908_Y81557 Vekić (Vekich) Dalmatia Panel (https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=25&products_id=199191&osCsid=0d2991c7999452e53034549e7d48d2e3)
Хвала Сремцу на техничкој подршци. :)
-
Од данас на располагању YSEQ панел:
I2a-PH908_Y81557 Vekić (Vekich) Dalmatia Panel (https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=25&products_id=199191&osCsid=0d2991c7999452e53034549e7d48d2e3)
Хвала Сремцу на техничкој подршци. :)
https://www.poreklo.rs/2012/02/14/poreklo-prezimena-vekic/
-
Векић, Ђурђевдан, Далмација, Ервеник