Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 31836 пута)

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #40 послато: Децембар 03, 2018, 09:51:26 пре подне »
Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.

Парник мом селу на другој обали Млаве је влашко село Ждрело. А са друге стране, мало даље је и влашко село Бусур. Пошто немају осмогодишњу школску установу, од 5. до 8. разреда су долазили у наше село. А ми смо, додуше мало касније као пубертетлије, волели да на "скутерима" који су тада ушли у моду идемо да се правимо важни код њихових девојака, које су нам увек биле занимљиве, и нешто слободније од наших.

Да не скрећем и сам са теме (али лепа су та сећања), у контакту сам са некима наравно још увек. Не знам сада дали би нека посебна породица била занимљива за тестирање или говорите генерално. У сваком случају, велики део њих живи и ради у иностранству, што са финансијске стране олакшава мало неки Y67 или јаче.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #41 послато: Децембар 03, 2018, 11:47:52 пре подне »
Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
Старе Тимочане најпре можемо тражити међу Карашевцима, који настањују места Лулак и Карашево у делу Баната који припада Румунији. Већина их се данас сматра Хрватима, зато што су у неком тренутку прешли у римску цркву.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #42 послато: Децембар 03, 2018, 01:22:48 поподне »
Занимљиво, насеља прате Велику Мораву од Ћуприје па до ушћа у Дунав, па на исток путем Пожаревац Мајданпек, до Доњег Милановца на север, па на југ до Зајечара и Ртња, и остаје пут Параћин Зајечар који није попуњен до краја да се направи "пун круг" ...Мада пошто не помиње Неготин, сигурно је да се насеља простиру ван тог круга, па би влашка насеља ишла од ушћа Мораве па током Дунава до тромеђе Србије, Бугарске и са друге стране реке, Румуније, па на југ уз границу до Зајечара...

Ево карте израђене на основу података прикупљених на попису 2002.


И једна карта румунске израде. Наводно по подацима из 1930., мада нигде не видим извор.

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #43 послато: Децембар 15, 2018, 06:29:39 поподне »
Занимљив чланак о србијанским Власима аутора Биљане Сикимић, под називом "Етнички стереотипи о Власима у Србији":

https://www.academia.edu/1125037/Etni%C4%8Dki_stereotipi_o_Vlasima_u_Srbiji
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #44 послато: Децембар 19, 2018, 07:24:45 пре подне »
Занимљив чланак о србијанским Власима аутора Биљане Сикимић, под називом "Етнички стереотипи о Власима у Србији":

https://www.academia.edu/1125037/Etni%C4%8Dki_stereotipi_o_Vlasima_u_Srbiji
Заиста занимљив чланак. Ауторка је добро обрадила начине на које Срби гледају Влахе. Чини ми се да је једино изоставила део о магији. Многи се прво тога сете када се каже Влах. Наравно, и грандиозних кућа, које стоје пусте већи део године јер њихови власници живе негде на Западу.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #45 послато: Јун 02, 2019, 04:58:55 поподне »
Бројност популације влашке миграционе струје
[/b]

Извори:
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 
2 http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401
3  http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf

Задржао бих се на проценама броја Влаха који данас живе у Источној Србији,а по критеријуму сталне настањености (дакле, искључујући гастарбајтере). Ако изузмемо градска подручја, релативно је лако проценити број Влаха данас јер се зна у којим селима је становништво влашког порекла (тј. која су готово чисто влашка а која мешовита села). У неким мешовитим местима чак је познат и однос Влаха и Срба (на пример Бошњак код Петровца, Близнак и Крепољин итд). У неким градовима попут Пожаревца влашка национална свест је јако бледа и малобројни припадници Влаха се лако асимилују. У некима попут Бора и Неготина влашки језик је итекако присутан упркос томе што су Срби већинско становништво у граду. Великих проблема у процени има и чињеница да су Срби и Власи исте (православне) вере, и у 95 % случајева су припадници исте (српске) Православне цркве. То аутоматски значи да су Срби и Власи, без обзира на језичке баријере, могли врло лако ступити у брачне заједнице, и тај број у прошлости није био мали, као што није ни данас. Ипак, да би се утврдио оријентациони број Влаха,треба имати у виду следеће чињенице и претпоставке :

Претпоставка 1 - сва влашка села су у потпуности влашка - тиме се делимично квантитативно задовољава равнотежа са бројем Влаха у српским селима
Претпоставка 2 - број Влаха у градским насељима варира од случаја до случаја (то је најтежи део процене и доводи до великих варијација)
Претпоставка 3 - као основа за утврђивање броја Влаха користе се пописи из 19. века, а корективно и са савременијих пописа (најбоље по критеријуму матерњи језик) како би се процењен број што реалније представио и утврдило фактичко стање данас.
Претпоставка 4 - код мешовитих насеља прибегава се историјским изворима, сеоским монографијама и казивањима самих становника насеља

За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Курзивом су назначена мешовита насеља.

Урадићу пример за област Пожаревачке Мораве, и ако вам се преглед допада, наставићу и по другим обласитима

I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА (број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752)

Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 9.240 (10.96 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 3.740 (4.44 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 2.042 (2.42 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 21, од чега су :

- 3 чисто влашка
- 5 мешовитих са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
- 1 мешовито са влашком већином али са посрбљеним Власима,
- 2 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 мешовитих насеља са српском већином насеља где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Витежево, Кочетин, Свињарево , Тићевац, Миријево, Орљево - УКУПНО 2.042

2. Велико Село, Породин, Шљивовац - УКУПНО 1.700

3. Пожаревац, Костолац, Брежане, Пољана, Влашки До, Александровац, Симићево, Бошњак, Петка, Жабари, Топоница, Кушиљево - УКУПНО 5.500
« Последња измена: Јун 02, 2019, 05:01:46 поподне Lookey »

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #46 послато: Јун 02, 2019, 05:19:51 поподне »


I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА (број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752)

Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 9.240 (10.96 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 3.740 (4.44 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 2.042 (2.42 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 21, од чега су :

- 3 чисто влашка
- 5 мешовитих са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
- 1 мешовито са влашком већином али са посрбљеним Власима,
- 2 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 мешовитих насеља са српском већином насеља где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Витежево, Кочетин, Свињарево , Тићевац, Миријево, Орљево - УКУПНО 2.042

2. Велико Село, Породин, Шљивовац - УКУПНО 1.700

3. Пожаревац, Костолац, Брежане, Пољана, Влашки До, Александровац, Симићево, Бошњак, Петка, Жабари, Топоница, Кушиљево - УКУПНО 5.500

Додајем и поређење сапописом из 1890. године

I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА

- број становника 1890 : 55.855, од чега у Пожаревцу 11.134
- број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752

Етничка структура, попис 1890 : Срби 43.239 (77.41 %), Власи, Роми и остали 12.616 (22.59 %)
Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

« Последња измена: Јун 02, 2019, 05:21:38 поподне Lookey »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #47 послато: Јун 02, 2019, 11:01:40 поподне »
Урадићу пример за област Пожаревачке Мораве, и ако вам се преглед допада, наставићу и по другим обласитима

Ако имаш воље и времена, било би занимљиво видети процену укупног броја Влаха и Срба влашког порекла.

Ово може да ти помогне:

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401

Александар Д. Кнежевић, Историјскодемографске и етнодемографске основе развитка становништва Источне Србије, докторска дисерација, Београд, 2013:

Доступан у пдф формату:
http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2179


"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #48 послато: Јун 02, 2019, 11:27:44 поподне »
Ако имаш воље и времена, било би занимљиво видети процену укупног броја Влаха и Срба влашког порекла.

Ово може да ти помогне:

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401

Захваљујем. На овај начин бих желео да поделим оно што знам и на тај начин тестирам и себе. То значи да до што тачнијег броја Влаха или макар Срба који имају влашко порекло треба да дођемо заједно и да сам отворен за корекције и проверена сазнања. Мени је доста дуго требало да проверавам сазнања, а мислим да је време да их саберем на једном месту.

Преглед нећу радити по административним границама општина и округа, већ по мање-више традиционалним мерилима припадности неког насеља географским областима. То су редом :

I     Пожаревачка Морава
II    Стиг и Браничево са клисуром
III   Млава
IV   Звижд
V    Хомоље
VI   Пореч и Горњи Пек
VII  Ресава
VIII Ћупријско Поморавље
IX    Кључ
X     Неготинска Крајина
XI    Тимок
XII   Црна Река

Приложићу и мапе које ће показати које су то области и која насеља обухватају, но мислим да због редовних обавеза нећу баш бити много ажуран.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #49 послато: Јун 04, 2019, 09:35:50 поподне »
За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Болдованим курзивом су назначена мешовита насеља. Само курзив су села са српском већином или српска села са потпуно асимилованим Власима (категорија 3). Чисто српска села,односно села где нема Влаха нису навођена.

II  СТИГ И БРАНИЧЕВО СА КЛИСУРОМ

- број становника 1890 : 69.476, од чега у Великом Градишту 3.118
- број становника 2011 : 44.440, од чега у Великом Градишту 5.825

Етничка структура, попис 1890 : Срби 59.274 (85,32 %), Власи, Роми и остали 10.202 (14,68 %)
Етничка структура, попис 2011 : 40.825 Срби (91,87 %), Власи 1.099 (2,47 %), Роми 665 (1,50 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 5.643 (12,70 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 4.293  (9,66 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 3.633 (8,18 %)

Укупан број насеља 79. Власи су традиционално помињани у 29 насеља (пре XIX века у 33), од чега су :

- 11 чисто влашка
-  1 мешовито са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
-  3 мешовита са влашком већином али са посрбљеним Власима,
-  4 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 насеља са изразитом српском већином где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Дољашница, Чешљева Бара, Забрега, Тополовник, Мустапић, Житковица, Кудреш, Двориште, Кривача, Снеготин, Брњица, Вуковић - УКУПНО 3.633

2.  Голубац, Речица, Добра   - УКУПНО 660

3. Велико Градиште, Рам, Ђураково, Кличевац, Затоње, Кусиће, Поникве, Миљевић, Мала Бресница, Салаковац, Велико Црниће, Мало Црниће, Трњане, Калиште  - УКУПНО 1.350
« Последња измена: Јун 04, 2019, 09:46:23 поподне Lookey »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #50 послато: Јун 04, 2019, 10:13:24 поподне »
Надам се да не скрећем с теме пуно (мада се тиче тога). Шта би била ова тимочко-браничевска струја са Цвијићеве мапе? У том крају српске староседелачке струје готово да нема. Постоји јака влашка струја и српска досељена из јужних крајева (Косово, Јужна Морава и Шоплук). То ми некако "боде очи" на овој мапи.


Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #51 послато: Јун 04, 2019, 10:44:44 поподне »
Надам се да не скрећем с теме пуно (мада се тиче тога). Шта би била ова тимочко-браничевска струја са Цвијићеве мапе? У том крају српске староседелачке струје готово да нема. Постоји јака влашка струја и српска досељена из јужних крајева (Косово, Јужна Морава и Шоплук). То ми некако "боде очи" на овој мапи.


Колико сам ја упознат тимочком струјом на простору Ресаве, Белице и Ћупријског Поморавља, то је становништво које своје даље порекло везује за Тимочку Црну Реку и уопште слив Црног Тимока. Углавном су насељени у периоду од половине до краја 18. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #52 послато: Јун 08, 2019, 01:58:51 поподне »
Цитат

За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Болдованим курзивом су назначена мешовита насеља са влашком већином или насеља са влашком већином и повлашеним Србима. Само курзив су села са српском већином или српска села са потпуно асимилованим Власима (категорија 3). Чисто српска села,односно села где нема Влаха нису навођена.

III  МЛАВА

- број становника 1890 : 45.341, од чега у Петровцу на Млави 2.558
- број становника 2011 : 33.513, од чега у Петровцу на Млави 7.447

Етничка структура, попис 1890 : Срби 28.207 (62,21 %), Власи, Роми и остали 17.134 (27,79 %)
Етничка структура, попис 2011 : 27.173 Срби (81,08 %), Власи 5.017 (14,97 %), Румуни 239 (0,71 %) Роми 183 (0,55 %)

Процењени број Влаха - максималистички модел : 11.244 (33,55 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 9.894  (29,52 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 8.894 (26,54 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 24 насеља, од чега су :

- 10 чисто влашка
-  4 мешовита са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
-  1 мешовито са српском већином и влашком мањином,
-  9 насеља са изразитом српском већином где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1. Аљудово, Бусур, Витовница, Дубочка, Ждрело, Кладурово, Кобиље, Лесковац, Манастирица, Мелница, Рановац, Рашанац, Стамница, Старчево - УКУПНО 8.894

2.  Петровац на Млави   - УКУПНО 1.000

3. Велики Поповац , Велико Лаоле , Вошановац , Забрђе , Каменово , Мало Лаоле , Орешковица , Панково , Табановац - УКУПНО 1.350
« Последња измена: Јун 08, 2019, 02:03:53 поподне Lookey »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #53 послато: Децембар 15, 2019, 10:38:11 поподне »
Карић, Владимир: „Србија, опис земље, народа и државе“, Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1887, стране 210-211

Цитат
Осем српскога језика у Србији је још једино влашки, као народни говор, у употреби. Овим језиком говоре Власи, који се око 140.000 душа находи у североисточној Србији, између Велике Мораве, Дунава и Тимока. У Морави, Млави, доњем Пеку, Подунављу, и тамо према Тимоку, дакле све у пределима, у којима Власи не само не чине једноставну гомилу, јер су измешани више мање са Србима, него су и осем тога изложени јаћем утицају српскога говора и обичаја, језик, којим они говоре, тако је пун српских речи, да слушајући га, није га неки пут тешко разумети ни човеку, који само српски зна. У свима тим крајевима, Власи, а нарочито мушкарци међу њима, говоре прилично а кадшто и доста добро и српски. Али у ономе склопу од планина, који је извориште Млаве, Пека, Поречке Реке и Црног Тимока, где је српско становништво ограничено на веома незнатан број, Власи не само да не умеју говорити српски, него га и не разумеју. Узрок тако спороме продирању српскога језика међу ове Влахе ваља тражити понајпре у нискоме ступњу просветљености на коме се находе; јер они, који живе у поменутоме склопу планинском, најназаднији су део становништва у Србији, у свакоме погледу. Они, већином, цео век свој проводе на појати, у шуми, удаљени од света па чак и од свог села. Неписмени, као сви из реда што су, они ни мало не осећају потребу, да учењем српскога језика, као развијенијега од њиховог, прошире видик своме знању. Долазећи веома ретко у додир са државним власима и установама, а посредно и са самом државом, они не осећају потребу да српски науче ни као државни језик. С друге пак стране, Власима се у овом погледу никада велика пажња није ни поклањала. Није се никада имало на уму то, да би Власи, говорећи једном оба језика, и влашки и српски, морали на послетку занемаривати свој матерњи језик и у толико јаче пријањати за српски, који им је свакојако кориснији, и који би им, једном већ уобичајен, олакшао претапање у Србе, и осталим путовима.
   Осем Влаха, у Србији говори влашки и велики број Цигана чергара.
Влашки језик није код нас знанствено проучаван, али се и пак зна, да има два говора: мекши, који се говори у Морави, Млави, Пеку и нешто у Тимоку, и који је говор Сибињских Влаха, и други, тврђи, који се говори у Тимоку, а нарочито Неготинској Крајини, и који је говор Влаха у Влашкој.“
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #54 послато: Децембар 15, 2019, 11:22:36 поподне »
Карић, Владимир: „Србија, опис земље, народа и државе“, Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1887, стране 91-96

Цитат
Можда нема ни једне државе на свету, у којој би све становништво било једне и исте народности, само што има неких, у којима је број разних народности мањи и неких у којима је већи; за тим, једних у којима су све те разне народности заступљене више или мање великом бројном јачином и других, у којима је једна, главна народност далеко најача и у којима остале чине, више мање, незнатну количину. У ове друге земље може се с правом рачунати и Србија. У њој далеко највећи део становништва чине Срби, а на име 90,26%.
            Ми смо мало час на једноме месту поменули, када се и од куда Срби доселили у данашње своје земље. Овде ћемо се задржати само при имену њиховом и поменули им осталу родбину.
              Име Србин заилази у врло далеку давнину. Оно се тада није ограничавало само на данашње Србе, већ је обухватало све, и данас са њима тесно сродне народе, а поименце: Словенце, Бугаре, Русе, Пољаке, Словаке, Чехе и Лужичке Србе. У оној далекој давнини, када сви ови народи беху само племена српска, једно међу њима зваше се Словенима. У току времена и догађаја, ово се племе незнано како истаче испред осталих, и потисну им не само заједничко, српско име, него га још и својим замену. Та се племена, доцније, истина развише у засебне, јасније или слабије међу собом одвојене народе, али се и данас још, сва скупа, зову Словенима. Срби су дакле ша велике Словенске родбине. Они чине без мало тринаести део свих Словена, који већ прелазе преко 95.000.000. Срби пак у Србији чине нешто више од једне четвртине свих Срба, којих данас има преко 7.300.000.
Остале народности у Србији не чине ни пуних 10%, од укупнога њеног становништва, а мећу њима су далеко јаче заступљени Власи, који броје 7,47% од свега становиштва. Власи живе у североисточној Србији, између Мораве, Дунава и Тимока. Граница им је на југу пруга, која би састављала Велику Мораву са Тимоком, а била би повучена са запада правце на исток и то преко Ртња. Међу овим Власима тешко данас да има потомака оних староседелаца, које Срби затекоше, доселивши се овамо. Имена места, вода, брегова и планина у целоме томе крају, са веома малим изнимком сва су српска. Многа од тих места по имену своме и по предањима која око њих лебде, у свези су са чисто српском историјом. Морало је дакле протећи дуже време, у коме су Срби били искључиви становонци и овога краја, кад су му у свему тако јасан и неизгладив српски печат ударили. И заиста, и Кучево и Браничево били су пре најезде Турака густо Србима насељени, али су им ратови у другој четвртини петнаестога века знатно проредили становништо. Године 1481 пак, кад су кнез Паво и Змај деспот Вук превели преко 50.000 душа у Банат, ови су крајеви морали остати готово са свим пусти. Тако је створена могућност за насељавање народом из другихх крајева, тим пре, што су долине Мораве, Млаве, Пека и Тимока родношћу и питомином вазда имале довољно привлачне снаге за околне становнике.

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #55 послато: Децембар 15, 2019, 11:23:09 поподне »
(наставак)

Цитат
           У томе су се времену стали овамо насељавати и Власи из Румунске и Сибиња. Ту су сеобу доцније изазвале и велике незгоде, којима беху излагани у њиховој отаџбини. Из Сибиња су се почели нагло досељавати тек за време владе Франца Јосифа, пред Кочину Крајину, услед веома грознога свирепства, којим је угушнвана њихова тамошња побуна под Хоријом. Ови Власи одовуд населили су се по Кучеву и Браничеву, а прешлн су по негде и одонуд водомеђе, у водопађу Тнмочку. Да је јаче досељавање ових Влаха падало у доцнија времена сведочи нам и извештај егзарха Максима, писан 1733 године, у коме су побројана сва села, што су онда у Браничеву и Кучеву постојала, па им поменут и број становника и њихова народност, али у коме нема никако многих села, што их данас у томе крају находимо, и са становништвом, готово искључиво влашким. Кучевски и Браничевски Власи зову се Унгурјани, што казује да су се доселили из Маџарске; они говоре и данас наречјем њихова језика, који се говори у Сибињу. Власи пак из Влашке почели су се јаче досељавати одмах по ослобођењу Србије, а њихова најача сеоба пада тек после 1832 године, услед некаког регуламента, који је и онако бедно стање сељака у Румунске учинио још беднијим. Ово Власи из Румунске зову се Царани,  што значи да су из земље Влашке, а говоре инаречјем које тамо говори. Слободна Србија, у којој је сељак сам итежалац земље и ковач среће своје, мамила је и цније Влахе из суседних земаља, у којима стењу под спахиским јармом. Има села по свима крајема североисточне Србије, па чак и у Морави, која су се доселила тек пре мало десетина година. Влашко је становништво најгушће у водопађи горњега Пека, за тим, у пределу, одонуд Голубиња, Стола и Мироча; идући одавде на запад и на југ оно је све јаче испробијано Србима и све ређе, тако да се у Морави већ са свим губи.
          Осим ових, стално настањених Влаха има их, и ако само неколико стотина и таквих, који немају ни куће ни кућишта, него лети живе са својим стадима по планинама јужне Србије, на којима има сувата, а зими силазе у жупније пределе, поглавито у Добрич, и тамо презимљују. Они се зову Куцовласи, а народ их наш зове Црновунцима. То су потомци оних Влаха, који су и у доба старе српске државе живели, по целоме Балканскоме полуострву и на исти начин као и данас ови што живе: држали овце и бавили се о преносу трговачке робе, пошто су вазда као и данас држали много и коња.
            После Влаха, у Србији је међу несрпским народностима највише Цигана, а на име 1,3% - Цигани су познато скитничко племе, пореклом из Инђије, одкуда су се у сразмерно недавно време иселили. Они су потомци једнога презреног - нечистог - тамошњег народа, говоре језиком сродним са осталим Инђиским језицима, и ако измешаним са речима народа, кроз које су пролазили док су до нас дошли. И наш народ гледа на њих са презрењем, као на последњи ред људи. У Јевропу су се почели насељавати преко Балканскога полуострва. Зна се да су били на Криту 1322 г. на Крфу 1346 и у Влашкој 1370 год. У Србији их има и стално настањених и скитница - чергара -. По томе, што многи, особито чергари, говоре Влашки, може се с разлогом узети, да су се к нама из Влашке доселили. Ово се тим пре може узети, што се они и код нас баве истим занатима, којим и у Влашким Карпатима, од куд су пренели и занат испирања злата нз песка златоносних река у источној Србији. Наш их народ и зове: Каравлашки Цигани. Цигани у Србији као и свуда где их год има, клоне се рада који би их нагонио да се стално на једноме месту настане. После великих напора од стране власти једва се успело да их се настани тек незнатан део, а остали се скитају и дан дањи. Има их мухамеданаца и православних. Мухамедански Цигани настањени су већином по варошима, у засебноме крају и баве се о разним занатима. По селима баве се ковачким занатом, свирањем, грађењем разног посуђа од дрвета коритари), врачањем, џамбаслуком, крађом, а веома ретко земљорадњом.. О мало којој од тих радња да се не баве по варошима.
            Арнаута има само мало и то у Топлици, где немају ни засебних села, већ живе измешано са Србима. Арнаути су потомци Илира, староседелаца Балканскога полустрва. Они су довде чак допрли тек у прошломе веку, када су се Срби, услед најезде Турака, почели исељавати Аустрију.
          Израиљци, на целоме Балканском полуострву па и у Србији, јесу потомци оних њихових сународника, који беху прогнати из Шпаније под Филипом II. Код нас они живе само у неколиким варошима, и своје шпанско порекло доказују тиме, што у кући и у опште међу собом још и данас говоре шпански. Наш их народ зове Чивутима.
Бугара има у Зајечару и у два три околна села.
           Осталих народа, а поименце, Немаца, Маџара, Италијана, Чеха, Пољака итд. има још мањи број.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #56 послато: Децембар 15, 2019, 11:23:50 поподне »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #57 послато: Децембар 15, 2019, 11:26:02 поподне »
Гледао сам како ствари стоје на Пројекту за области које сте поменули.

Ево пресека за Браничево и Тимок заједно. Узорак у табели СДНКП тренутно није репрезентативан.
Укупно из ове две области имамо 59 тестираних. Разуме се да приказ треба узети с већом дозом резерве.


pic upload

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #58 послато: Децембар 15, 2019, 11:44:09 поподне »
Занимљиво је да се асимилација Влаха у Србе одвијала неједнако у просторном смислу. Поредећи Карићеву карту из 1887. године са картом из пописа 2002, видимо да се становништво влашког порекла у Кључу, Неготинској Крајини и доњем Поречу већином изјашњава као српско, док се „у ономе склопу од планина, који је извориште Млаве, Пека, Поречке Реке и Црног Тимока“ знатан број се изјаснио као влашко.



https://i.imgur.com/go4CkDO.jpg

Разлог за то може бити и то што је српска држава у 19. веку нарочиту пажњу поклањала образовању у источној Србији. Текст је преузет са Фејсбук стране „Упознајте Борски округ“ од 22. јула 2019


Цитат
Упознајте Борски округ, 22. јул 2019,
Учитељска школа у Неготину, 1964. година

Ретко који град у Србији свој настанак у толикој мери дугује геостратешком положају, колико то дугује Неготин. Првобитно као војни положај Аустријског царства према Османском царству, потом као источни стуб обреновићевске Србије, када се и најбрже развија у својој историји. О свему томе много је пута било писано на страници Упознајте Борски округ, као и о томе да је Неготин током прве половине 20. века био називан ,,градом ђака и војникаˮ. Један од разлога томе била је и Учитељска школа.
Уколико се посматрају пописи становништва Краљевине Србије и потоње Југославије, уочљиво је да је Неготин спадао међу вароши са највећим процентом писмених. Корени томе сежу у 19. век, када је кнез Милош Обреновић, страхујући од бугаризације и румунизације, Неготин начинио стециштем образовних установа. Тако је одмах по прикључењу Кнежевини, основана основна школа 1834. године. Убрзо потом, 1839. и Полугимназија, прва средња школа у Крајини.
Године 1846. у Неготину је основано Читалиште, тек шесто по реду у Србији. Тиме је постављен снажан темељ образовању на истоку земље. Врхунац неготинског школства уследиће 1908. године, иницијативом Окружног одбора Крајинског округа за оснивање Учитељске школе. Две године потом, Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је Закон о установљењу Мушке учитељске школе у Неготину. Исте, 1910. године примљени су први ђаци ове високошколске установе.
У то време, у Србији су постојале само још две мушке учитељске школе, у Јагодини и Алексинцу, као и две женске, у Београду и Крагујевцу. У неготинској Мушкој школи школовање је трајало 4 године и похађало се 16 предмета. Изградња сопствене зграде Учитељске школе започета је 1912. године. Реч је о згради која и данас краси Неготин, а која је 1963. надограђена још једним спратом. Након шест деценија школовања, са паузама током светских ратова, Учитељска школа 1972. године постала је Педагошка академија.
Ипак, неготинска Педагошка академија као таква доживела је тек четврт века. Године 1998. постала је одељење Педагошког факултета из Врања. Исте године ово велелепно неготинско здање постало је и дом Средње музичке школе.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #59 послато: Децембар 16, 2019, 12:25:55 пре подне »
Гледао сам како ствари стоје на Пројекту за области које сте поменули.

Ево пресека за Браничево и Тимок заједно. Узорак у табели СДНКП тренутно није репрезентативан.
Укупно из ове две области имамо 59 тестираних. Разуме се да приказ треба узети с већом дозом резерве.


pic upload

Да, мали је број тестираних и уз то неравномерно распоређен.
Да није било твог ангажовања око тестираних из Шетоња тај број би био још и мањи.

Велики поздрав
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић