Од знаменитих људи из Ресаве истакао бих следеће људе и рекао нешто о њиховом пореклу:
Стеван Синђелић - Синђелић је рођен у селу Војска (општина Свилајнац) око 1770. године. Био је војвода у Првом српском устанку. На Карађорђев знак подигао је устанак у Ресави. Истакао се у бојевима на Иванковцу и ослобађању Ћуприје, Параћина и Ражња. Страдао је у знаменитом Боју на Чегру. Синђелић је био син Радована Ракића и Синђелије. По очевој смрти, када је Стеван имао 10 година, мајка му се преудала и одвела га из Војске у Грабовац. Потицао је из фамилије Гроздић, који се сматрају старинцима у Војсци. Ова фамилија слави Ђурђевдан и Ђурђиц. Потомци Стевана Синђелића су Синђелићи из Грабовца.
Милосав Здравковић Ресавац - Ресавац је био ресавски војвода, после погибије Стевана Синђелића, најзначајнији човек у Ресави. Био је и кнез Ћупријске нахије. У своје време сматрали су га за десну руку кнеза Милоша Обреновића. Родом је био из Ломнице (Деспотовац), а старином из околине Пирота, одакле му се доселио деда. Заслужан је за подизање Свилајнца и његово претварање из села у варош. Заслужан је за оснивање магистрата, школе и болнице и трасирање улица у Свилајнцу. У Ресави га народ није упамтио по добру, него по батинашима који су истеривали задњи динар из сиротињских џепова. Говорило се да је боље у Ресави било за време дахија него за Здравковићеве страховладе. Заслужан је за насељавање већег броја нових становника које је довео из родног краја свога деде, тј. Шоплука.
Татар Богдан Ђорђевић - Татар Богдан је био татарин у служби кнеза Милоша. Остао је упамћен као човек који је донео копију хатишерифа из 1830. кнезу Милошу. Био је ратни друг кнеза Милоша и Милосава Здравковића Ресавца. Због сукоба са кнезом Милошем једно време је тамновао у Гургусовачкој кули. Био судија у ћупријском магистрату и градоначелник Параћина. У Параћину је основао први парни млин. Татар Богдан је рођен '90-их година 18. века у Глоговцу (општина Јагодина) у фамилији Јокића-Крвараца. Јокићи су старинци у Глоговцу и славе Св. Ђорђа и Ђурђиц. Потомци Татар Богдана носе углавном презиме Маринковић и живе у Глоговцу, Јагодини, Ћуприји, Параћину и Београду и веома су бројни и разгранати.
Стојан Рибарац - Стојан Рибарац је рођен у Свилајнцу 1855. године. Био је правник по струци, политичар, министар и члан Либералне странке. У влади Стојана Новаковића био је министар правде, а у Протићевој влади министар министар трговине и индустрије. Његова породица је у Свилајнац досељена из села Рибаре надомак Јагодине, а старином су били пореклом са југа Србије. Потомци му живе у Београду.
Милош Савчић - Савчић је у своје време био један од најбогатијих људи у Европи, народни посланик и министар грађевине. Завршио је високу техничку школу у Минхену. После школовања отворио је у Београду стругару, потом фабрику вагона (данас 14. октобар), кланицу и фабрику цемента. Први је основао осигуравајуће друштво у Србији. Био је градоначелник Београда и својим личним новцем је исплатио кредит који је град узео. Ктитор је цркве у Свилајнцу. Кућа породице Савчић као и сва имовина национализовани су после 1945. а његова кућа је била резиденција Јосипа Броза, чувена вила у Ужичкој 15. Породица Савчић је вероватно потицала из околине Пирота. Потомци Милоша Савчића живе у Београду. Потомци по женској линији носе презимена Лешић и Ацовић.
Момир Коруновић - Коруновић је рођен 1883. године у Глоговцу, општина Јагодина. Био је један од најчувенијих архитеката Србије. Студирао је у Београду, Прагу и Паризу. Развио је особени стил са елементима народног и византијског градитељства. Био је истакнути члан Соколоског друштва. Пројектовао је око 30 соколских домова, 20 црква и небројано много вила, кућа и стамбених зграда широм Југославије. Најпознатија његова дела су Стари ДИФ, зграда поште код железничке станице у Београду, црква Покрова пресвете Богородице у Београду, црква св. Ћирила и Методија у Марибору, спомен обележје на Зебрњаку, црква св. Петке на Калемегдану и многа друга. Сахрањен је у родном Глоговцу. Породица Коруновић потиче из села Војске у Ресави. Отац му је био свештеник у Глоговцу, а мајка му је била из познате глоговачке фамилије Јокић, потомкиња Татар Богдана. Коруновића данас има у Београду, Војсци, Свилајнцу, Јагодини и Глоговцу. Славе Св. Арханђела. Вероватно су старинци у Војсци, мада постоји и теорија да су од Златибора.
