Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 128453 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #20 послато: Мај 08, 2015, 03:35:27 поподне »
Ова предања о пореклу са Косова треба узети са резервом. Већи број црногорско-херцеговачких племена негује исто предање (Васојевићи, Озринићи, Орловићи и други). Видимо да је генетика углавном "оборила" та предања.

Занимљиво да се и код Озринића може пронаћи легенда о пореклу из "Бањске крај Косова" (потомци Бановић Страхиње).

Тачно је да су честа та предања, али је евидентно и да је било кретања становништва са подручја Старе Србије према Херцеговини, само треба открити код кога та предања немају основе, а код кога да...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #21 послато: Мај 08, 2015, 04:58:28 поподне »
Гаговићи из Пиве (Безује, Плужине) највероватније воде порекло из Бањана.

Светозар Томић их сврстава у породице које су потекле од Руђа и славе Никољдан. Као даље порекло помиње Призрен и Крушево ("од Призрена, матица Крушево").

Босанска вила објавила је 1895. године једну причу у којој се каже и ово:

"По пропасти царства на Косову три брата, претка Гаговића, пошли су из свог родног мјеста из Метохије са осталим народом ка мору. Дошли су у Бањане и ту један остане и од њега су Петровићи у Бањанима. Други брат оде у Гацко и од њега су Звиздићи. Потомак овога, Ђуро Звиздић, дао је име своме селу: Метохија (у Гацку) као сјећање на Метохију у Старој Србији, одакле су родом. Трећи, пак, брат оде у Пиву, насели се у Доњем Крушеву и од њега су Гаговићи. Ово је све било за вријеме Синан - паше" (Босанска вила, Сарајево 1895.).
« Последња измена: Мај 08, 2015, 05:00:32 поподне Небојша »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #22 послато: Мај 08, 2015, 06:18:18 поподне »
Гаговићи из Пиве (Безује, Плужине) највероватније воде порекло из Бањана.

Светозар Томић их сврстава у породице које су потекле од Руђа и славе Никољдан. Као даље порекло помиње Призрен и Крушево ("од Призрена, матица Крушево").

Босанска вила објавила је 1895. године једну причу у којој се каже и ово:

"По пропасти царства на Косову три брата, претка Гаговића, пошли су из свог родног мјеста из Метохије са осталим народом ка мору. Дошли су у Бањане и ту један остане и од њега су Петровићи у Бањанима. Други брат оде у Гацко и од њега су Звиздићи. Потомак овога, Ђуро Звиздић, дао је име своме селу: Метохија (у Гацку) као сјећање на Метохију у Старој Србији, одакле су родом. Трећи, пак, брат оде у Пиву, насели се у Доњем Крушеву и од њега су Гаговићи. Ово је све било за вријеме Синан - паше" (Босанска вила, Сарајево 1895.).

Да ли у време Хадим Синан-паше Боровинића или Коџа Синан-паше?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #23 послато: Мај 08, 2015, 07:03:36 поподне »
Да ли у време Хадим Синан-паше Боровинића или Коџа Синан-паше?

Вероватно се мисли на 16. век, али то је само предање. Видимо да историја неких родова на простору Бањана сеже чак до 15. века.

Ако је било миграција из Старе Србије, оне су се одвијале вероватно за време 14. и 15. века. Није искључено да је и у 16. веку било таквих случајева. Негде у то време (16. век), становништво Старе Херцеговине се покреће ка западу.

Sirius

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #24 послато: Мај 09, 2015, 09:19:31 пре подне »
Prvi pomen Banjana iz 1319. godine:

Musbrat filius Cranislaui deli de Bagna (Mužbrat, sin Hranislavljev)

Kao što se vidi, prvi pomeni Banjana odnosili su se prvenstveno na teritoriju - Bagna. Tek 1383. godine prvi put se pojavljuje naziv za pleme - Bagnani.

Prvi pomen Banjana 1319. godine ne mora da znači da su baš tada doseljeni na svoj tradicionalni prostor. Dubrovačka kancelarija je proradila tek 40 godina ranije, a oni su mogli biti malo ili njima manje značajno pleme.

Ili su se doselili. Masovne seobe koje su uključivale duže razdaljine bile su moguće samo uz asistenciju države, koja je i bila njihov pokretač. Kako izvori ne spominju nikakvu masovnu seobu sa dužom razdaljinom onda se ne može reći da je nje bilo.

Međutim, seoba sa nekog bližeg područja je moguća. Dubrovački izvori nazivaju područje kod Priboja - Bagna. Dakle, na potpuno isti način kao i mjesto koje naseljavaju Banjani. Dakle, postoji mogućnost da su Banjani potekli od Banje na Limu (iako, naravno, ni za ovo nema nikakvih dokaza).

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #25 послато: Мај 09, 2015, 11:20:58 пре подне »
И онда долазимо до турског пописа из 1477. који пописује џемате (катуне) нахије Пиве која се другачије назива и Бања. Ово је влашка нахија подложна директно султану. Проблем је што су Пива и Бања ту заједно пописане, па се тешко разазнаје који од џемата можемо смтарти бањанским, а који пивским.

1. Џемат Херака, сина Радка , зимују у мјесту званом Тупе (нема сумње бањско насеље Тупан), а љетују у мјесту званом Требеша(Треша?) Дио села Кулићи (Плужине), трећи дио у руци Херака сина споменутог Радка.
2. Џемат Илије, сина Херака, зимују у мјесту званом Велимље (данашње Велимље), а љетују у мјесту званом Рагатун?. Дио села Соколац, половина. Пусто село Лесковица.
3. Џемат Вукше, сина Радича, дио села Рудо поље, трећи дио (дио села Кулића-Плужине), дио села Дулићи, трећи дио (данашње село Дулићи на граници Гацка и Бањана). Зимују у мјесту званом Скуз?, а љетују у мјесту званом Лукавица.
4. Џемат Ђурана, сина Витомира
5. Џемат Вукића, сина Радосала, дио села Зариће и Врадковићи (село на граници Гацка и Бањана), половина
6. Џемат Радича, сина Вукоте, половина села Остранчино, и ту зимују, а љетују у мјесту Ипиже?
7. Џемат Радича, сина Милорада, зимују у мјесту Велимље и Међурјече, аљетују у мјесту званом Радешина
8. Џемат Станоја, сина Степка, дио села Дулићи, трећи дио. Зимују у мјесту по имену Загат,а љуетују у мјесту по имену Лукавица.
9. Џемат Станка Додовиша?, зимују у половини мјеста Царићи, а љетују у мјесту по имену Бара
10. Џемат Бахоја (Паховија), сина Радивоја, зимују у мјесту званом Перућаница, а љетују у мјесту званом Прекошица
11. Џемат Степана, сина Милоша, зимују у мјесту званом Рудница (Рудинице у Пиви), а љетују у половини мјеста Муљ и Орах
12. Џемат Вукића, сина Грбача, зимују у мјесту званом Стапна (Стабна у Пиви), а љетују у мјесту званом Ковачи, два  млина, половина Поникава(село код Никшића) у посједу Вукосава,  сина Вукићевог, дио села Лазарићи, дио села Страшично, баштина Љешње у селу Орахово у посједу Вукосава Грбељца?
13. Џемат Вукца, сина Брадуна, дио села Блашко, Пареже (данашње село Пареж у Бањанима),дио села Црни Пут и дио села Наоснићи у посједу споменутог џемата
14. Џемат Радашина, сина Грбача, невјерници по имену Радич и Вукић овдје имају стару баштину по имену Гарак, па је поново на њих уписана. Дио села Црни Пут (можда Црни Кук у Бањанима),  дио села Мренићи, у посједу Радашина сина Грубача.Зимују у половини мјеста званог Блашко.
15.Џемат Степана, сина Милата, зимују у половини мјеста званог Соколац, а љетују у мјесту званом Јелен дол.
16. Џемат Стрзмана, сина Којисала, зимују у мјесту званом Проканица, а љетују у мјесту званом Јеркушина (могуће Јерковина у Бањанима)
17. Џемат кнеза Вукића, сина Братила, зимују у мјесту званом Врбица (мјесто ко ријеке Врбнице у Пиви), а љетују у мјестима по имену Орах (село у Пиви), Сисач и Смреча (Смријечно у Пиви). Мјеста по имену Језерца (дио села Ораха) и Јагод била су у посједу споменутог кнеза Вукића, па су поново на њега уписана. Млин је његово власништво.
18. Џемат Вукосава, сина Дербића? или Врбића?,зимују у мјесту званом Коријен, а љетују у мјесту званом Подањ.
19. Џемат Вукаса, сина Влатка, два дијела мјеста по имену Добреница (планина Добрељица на граници Гацка и Пиве), заједнички уживају сви власи Пиве.
Синиша, можеш ли ми рећи из које књиге си извукао ове податке, пошто ми личи на превод Ахмеда Аличића али са неким коментарима којих нема у књизи "поименични попис Санџака Вилајета Херцеговина" (нека места које Аличић није могао да индетификује пример "Кулићи (Плужине)"). Иначе постоји и други, нешто ранији краћи превод тог пописа који је радио Хазим Шабановић а објавио је Милош Слијепчевић у књизи  "Прилог Историји Пиве" и има доста разлика. Разлог што се разликују је зато што у старом турском писму често једно те исто може да се чита и овако и онако, па је превод често субјективан.

Доста и сâм проучавам Пиву и Бањане јер ми је одатле порекло

Бањани су се прозвали по некадашњем имену за област Бањана - Бања

Сва тројица тестираних плус ја који смо из Пиве и Бањана имамо заједничког претка а немамо никакво предање о заједничком пореклу већ различита предања. Што значи да је заједнички предак живео доста давно, сигурно пре више од 500 година, чим су се разродили.

На жалост, нас тројица смо на мало ознака а Јокановић нема ознаке уопште, што нам онемогућава да рачунамо даљину заједничког претка или да правимо филогенетско стабло.

Нахија Пива други назив Бања је обухватала потез грубо говорећи од Гацка па до Никшића и по попису из 1477 имала је око 600 мушких глава. Ти људи су живели сточарски да не кажем влашки на катунима лети а у селима зими.

Када будемо имали више хаплотипова на што више ознака моћи ћемо да кажемо још нешто више.
« Последња измена: Мај 09, 2015, 12:17:48 поподне Đorđo2 »

Sirius

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #26 послато: Мај 09, 2015, 01:56:04 поподне »
Marica Malović Đukić je pokazala kako su Piva i Banjani bili povezani i prije popisa iz 1475-77. godine zato što se u dubrovačkoj građi još 1467. godine navodi  Ratchus Radisich de Bagnana de Pive de partibus Bosne. Ove dvije nahije bili su prvenstveno povezane zajedničkim zimskim i ljetnim staništima i zbog toga se navode zajedno. Zato ne čudi što se na dva različita kraja Pive javlja isti toponim - Banjski katun.

Inače, u njenim radovima se može pročitati više o knezu Vukiću, njegovom timaru kod Trebinja, drugom Vukiću kod Trebinja, vlasima-timarnicima, granicama Pive u tom dobu itd.

Prvenstveno ovo:
Marica Malović Đukić, Prilog nastanku nahije Piva, Istorijski časopis LIII (2006)
Marica Malović Đukić, Još jednom o nastanku nahije Piva, Zbornik radova Šćepan polje i njegove svetinje kroz vrijeme (2010)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #27 послато: Мај 09, 2015, 02:29:57 поподне »
Синиша, можеш ли ми рећи из које књиге си извукао ове податке, пошто ми личи на превод Ахмеда Аличића али са неким коментарима којих нема у књизи "поименични попис Санџака Вилајета Херцеговина" (нека места које Аличић није могао да индетификује пример "Кулићи (Плужине)"). Иначе постоји и други, нешто ранији краћи превод тог пописа који је радио Хазим Шабановић а објавио је Милош Слијепчевић у књизи  "Прилог Историји Пиве" и има доста разлика. Разлог што се разликују је зато што у старом турском писму често једно те исто може да се чита и овако и онако, па је превод често субјективан.

Доста и сâм проучавам Пиву и Бањане јер ми је одатле порекло

Бањани су се прозвали по некадашњем имену за област Бањана - Бања

Сва тројица тестираних плус ја који смо из Пиве и Бањана имамо заједничког претка а немамо никакво предање о заједничком пореклу већ различита предања. Што значи да је заједнички предак живео доста давно, сигурно пре више од 500 година, чим су се разродили.

На жалост, нас тројица смо на мало ознака а Јокановић нема ознаке уопште, што нам онемогућава да рачунамо даљину заједничког претка или да правимо филогенетско стабло.

Нахија Пива други назив Бања је обухватала потез грубо говорећи од Гацка па до Никшића и по попису из 1477 имала је око 600 мушких глава. Ти људи су живели сточарски да не кажем влашки на катунима лети а у селима зими.

Када будемо имали више хаплотипова на што више ознака моћи ћемо да кажемо још нешто више.

Ђорђо,

користио сам Аличићев превод, с тим да сам малим дијелом покушао сам да убицирам нека мјеста. а неке убикације су преузете из радова Марице Маловић Ђукић , koje Сириус горе наводи. Маловић се у убикацијама ослања поред Аличића и на рад Обрена Bлагојевића о Пиви.

Пошто смо споменули ове главне родове у Бањанима који су N1 P189, мислим да би нешто требало написати и о твојој групи родова, прије свега мислим на Добриловиће.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #28 послато: Мај 09, 2015, 04:35:39 поподне »
И онда долазимо до турског пописа из 1477. који пописује џемате (катуне) нахије Пиве која се другачије назива и Бања. Ово је влашка нахија подложна директно султану. Проблем је што су Пива и Бања ту заједно пописане, па се тешко разазнаје који од џемата можемо смтарти бањанским, а који пивским.

Скидам капу Синиша, свака част на систематској обради расположивих података из Аличићевог дефтера! Имам само једну малу инсинуацију за рејон Бањани - Пива. Наиме у том попису за Нахију Пиву фали трећина пивске области, она је уписана у Нахију Комарница.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #29 послато: Мај 09, 2015, 04:59:08 поподне »
Скидам капу Синиша, свака част на систематској обради расположивих података из Аличићевог дефтера! Имам само једну малу инсинуацију за рејон Бањани - Пива. Наиме у том попису за Нахију Пиву фали трећина пивске области, она је уписана у Нахију Комарница.

Примјетио сам да недостају нека села, поготово са десне стране Пиве, а нисам провјеравао да ли су уписана под Комарницу.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #30 послато: Мај 09, 2015, 11:27:49 поподне »
Синиша, можеш ли ми рећи из које књиге си извукао ове податке, пошто ми личи на превод Ахмеда Аличића али са неким коментарима којих нема у књизи "поименични попис Санџака Вилајета Херцеговина" (нека места које Аличић није могао да индетификује пример "Кулићи (Плужине)"). Иначе постоји и други, нешто ранији краћи превод тог пописа који је радио Хазим Шабановић а објавио је Милош Слијепчевић у књизи  "Прилог Историји Пиве" и има доста разлика. Разлог што се разликују је зато што у старом турском писму често једно те исто може да се чита и овако и онако, па је превод често субјективан.
Ево шта о овом дефтеру у уводу каже Аличић:
,,Дефтер је калиграфски вјешто писан али с'обзиром на арапску ортографију османског језика тежак је за дешифрирање. О томе су писали сви они који су раније обрађивали овакве изворе. Ипак, указаћемо на неке карактеристике ортографије овога дефтера.
Дефтери су писани арапским писмом, и у случајевима када у арапском алфабету није постојао одговарао знак за неки турски глас, пописивачи су правили комбинацију или преузимали одговарајуће слово из персијског језика.
У турском алфабету има осам вокала. За нас је релевантно њих пет који долазе у нашим ријечима. Иако су Турци преузели арапски алфабет, означавање вокала се разликује у турском алфабету. У арапском алфабету се вокали означавају одговарајућим ортографским знацима изнад или испод слова. У турском језику то се чини веома ријетко. Отуда тешкоћа приликом одлучивања како разријешити неки вокал. Турци су за своје вокале употребљавали углавном три слова арапског алфабета и то: елиф (а, е), вав (в) и је (ј). Некада се употријеби и хе (х) за вокале а и е на крају ријечи. Ова слова се употребљавају и за кратке и за дуге вокале. Међутим, то не чине увијек, као што веома ријетко стављају арапске ортографске знаке за вокале, па то доводи до честих недоумица у читању појединих ријечи славенског поријекла.
Основна карактеристика вокала јест да се они читају зависно од склопа слова у ријечи. Тако нпр. вокал а се обично чита на оним мјестима гдје су консонанти јаки, вокал е у оним ријечима гдје су консонанти меки. Али, ни то није увијек, па у том случају одлучује логика изговора у нашем језику. Вокали и се пишу једнако, а изговарају се зависно о карактеру консонаната, мада се у дешифровању текста, односно ријечи нашег поријекла никада не изговара мукло и. Исти је случај и са вокалима у који се једнако пишу, али се у нашим ријечима никада не чита, односно не дешифрира преглашено у. У случају да писари нису стављали наведена слова за ознаку вокала, онда је могуће дешифрирати једну ријеч са свих пет наших вокала, што зависи од логике изговора ријечи у нашем језику.  Тада најчешће одлучује домишљање.
Што се тиче консонаната ту је ствар нешто лакша, јер већина консонаната у турском језику одговара нашим консонантима.  Међутим, и ту се појављују тешкоће нарочито код наших двогласа или онда када долази до замјене слова у нашим ријечима.
Тако нпр. честа је замјена слова б и слова п, слова д и слова т, слова џ и слова ч, односно слова ц, слово ћ се пише посебним знаком умекшано к (кј), слово ђ такођер се пише знаком за умешаном к (кј). Некад се замјењује слово ф и слово в. Слово г се пише на два начина: једно које одговара нашем слову г и једно као гутурал. Не може се тачно одредити када који знак пишу у нашим ријечима. Слово х се и у нашим ријечима пише са сва три знака за то слово у арапском језику. К се пише у двије варијанте, као умекшано к и као гутурал к. Слово л некада замјењује наше слово љ. Слово љ пише се или као слово л или као л и ј. Слово н се некада пише умјесто слова њ. Слово њ се пише на три начина и то као слово н или као н и ј или веома ријетко знаком умекшано к (кј), које се у турском језику чита као н. Слово с се пише у нашим ријечима у двије варијанте као обично с и као гутурал с. Трећи знак за слово с тј. умекшано с, не долази у нашим ријечима. Слово з се пише у двије варијанте као обично з и као и као гутурал з, док трећи знак за умекшано з не долази у нашем језику. Некада се слово з пише умјесто слова ж. Слово ж се некад пише као слово з, а некада као ж са три тачке изнад.
Ово што је горе наведено вриједи онда ако су дијакритички знаци стављани. Али како је био обичај да се ти знаци не стављају, то представља велику тешкоћу при дешифрирању имена и локалитета па и осталог текста. Велики број слова има истоветне лигатуре и могу се разликовати само по дијакритичким знацима. Тако се долази у ситуацију да је тешко разликовати џ од ч, ч од ц, р од з, н од њ, л од љ, о од у, а од е итд. Готово је немогуће један текст разријешити са потпуном сигурности. Према томе, дешифрирање и читање текста је урађено на начин како је најближе нашем изговору, наравно наших ријечи. Нарочито се много субјективног уносило код дешифрирања имена. Чак кад би се текст радио у транслитерацији и тада би остало много недоумица и субјективног одлучивања.''
 

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #31 послато: Мај 09, 2015, 11:38:25 поподне »
Имао сам прилике да лично разговарам са Аличићем у вези превода овог и неких других дефтера, и главни мој утисак о њему је тај да је човек јако острашћен бошњачки националиста. Кад год хоће да каже ,,Срби'' каже ,,ћетници'', па се онда као фол извињава. Чуо сам да је у последњем рату изгубио братанца и још неке рођаке, а и пре рата се истицао неким антисрпским изјавама.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #32 послато: Мај 10, 2015, 05:43:28 поподне »
1. Џемат Херака, сина Радка , зимују у мјесту званом Тупе (нема сумње бањско насеље Тупан), а љетују у мјесту званом Требеша(Треша?) Дио села Кулићи (Плужине), трећи дио у руци Херака сина споменутог Радка.
2. Џемат Илије, сина Херака, зимују у мјесту званом Велимље (данашње Велимље), а љетују у мјесту званом Рагатун?. Дио села Соколац, половина. Пусто село Лесковица.
3. Џемат Вукше, сина Радича, дио села Рудо поље, трећи дио (дио села Кулића-Плужине), дио села Дулићи, трећи дио (данашње село Дулићи на граници Гацка и Бањана). Зимују у мјесту званом Скуз?, а љетују у мјесту званом Лукавица.
4. Џемат Ђурана, сина Витомира
5. Џемат Вукића, сина Радосала, дио села Зариће и Врадковићи (село на граници Гацка и Бањана), половина
6. Џемат Радича, сина Вукоте, половина села Остранчино, и ту зимују, а љетују у мјесту Ипиже?
7. Џемат Радича, сина Милорада, зимују у мјесту Велимље и Међурјече, аљетују у мјесту званом Радешина
8. Џемат Станоја, сина Степка, дио села Дулићи, трећи дио. Зимују у мјесту по имену Загат,а љуетују у мјесту по имену Лукавица.
9. Џемат Станка Додовиша?, зимују у половини мјеста Царићи, а љетују у мјесту по имену Бара
10. Џемат Бахоја (Паховија), сина Радивоја, зимују у мјесту званом Перућаница, а љетују у мјесту званом Прекошица
11. Џемат Степана, сина Милоша, зимују у мјесту званом Рудница (Рудинице у Пиви), а љетују у половини мјеста Муљ и Орах
12. Џемат Вукића, сина Грбача, зимују у мјесту званом Стапна (Стабна у Пиви), а љетују у мјесту званом Ковачи, два  млина, половина Поникава(село код Никшића) у посједу Вукосава,  сина Вукићевог, дио села Лазарићи, дио села Страшично, баштина Љешње у селу Орахово у посједу Вукосава Грбељца?
13. Џемат Вукца, сина Брадуна, дио села Блашко, Пареже (данашње село Пареж у Бањанима),дио села Црни Пут и дио села Наоснићи у посједу споменутог џемата
14. Џемат Радашина, сина Грбача, невјерници по имену Радич и Вукић овдје имају стару баштину по имену Гарак, па је поново на њих уписана. Дио села Црни Пут (можда Црни Кук у Бањанима),  дио села Мренићи, у посједу Радашина сина Грубача.Зимују у половини мјеста званог Блашко.
15.Џемат Степана, сина Милата, зимују у половини мјеста званог Соколац, а љетују у мјесту званом Јелен дол.
16. Џемат Стрзмана, сина Којисала, зимују у мјесту званом Проканица, а љетују у мјесту званом Јеркушина (могуће Јерковина у Бањанима)
17. Џемат кнеза Вукића, сина Братила, зимују у мјесту званом Врбица (мјесто ко ријеке Врбнице у Пиви), а љетују у мјестима по имену Орах (село у Пиви), Сисач и Смреча (Смријечно у Пиви). Мјеста по имену Језерца (дио села Ораха) и Јагод била су у посједу споменутог кнеза Вукића, па су поново на њега уписана. Млин је његово власништво.
18. Џемат Вукосава, сина Дербића? или Врбића?,зимују у мјесту званом Коријен, а љетују у мјесту званом Подањ.
19. Џемат Вукаса, сина Влатка, два дијела мјеста по имену Добреница (планина Добрељица на граници Гацка и Пиве), заједнички уживају сви власи Пиве.
Поређења ради, качим одломак из књиге Милоша Слијепчевића "Прилог Историји Пиве"



Мени је интересантан помен места Кулићи зато што и дан данас постоје Кулићи у Пиви - једна од најстаријих грана Браниловића. Сасвим је могуће да је презиме сачувано преко 500 година, али не мора да значи да је место било на истој локацији.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #33 послато: Мај 10, 2015, 06:27:10 поподне »
Бањани нису племе као Дробњаци или Васојевићи, гдје једно јако братство истог поријекла доминира, већ има доста несродних братстава од којих ниједно нема превагу. Покушаћу да набројим главна братства Бањана, са освртом на могућу историју, а и генетичке резулатате који су сада доступни.

Старинци

У Бањанима има неколико породица које се сматрају за најстарије, неке су одсељене. Те најстарије породице обично се вежу за најстарије Цркве на простору Бањана.


Зечевићи у Кленку помињу се као старинци, али и повезани са једним већим родом у Бањанима који приславља Светог Саву, а који каже да је досељен од Бањске од Косова. То су потомци Грбе, али још неке породице за које се не зна да ли су старинци или досељеници из Старе Србије. ово су родови који су по свој прилици N1 P189, али о њима у сљедећем посту. Иначе зечевићи сматрају да су они саградили цркву св. Саве у Кленку. Било би интересантно видјети да ли ове породице имају какве везе са оним дијелом Дробњачких породица које славе св. Саву, с обзиром да су Дробњаци једно вријеме боравили на тлу Бањана.

Ови Зечевићи би требало да су, барем по усменој традицији, директни преци Аџића из Пиве  којима и ја припадам. Наводно су два брата Боро и Кривача Зечевић преци следећих породица у Пиви :
Од Криваче Аџићи а касније од њих Ушћумлићи, Тончићи, Дакићи.
Од Борила и његове удовице Маре Тијанићи, Радојичићи и Туфегџићи.
Све ове породице славе св.Јована а живе у Пивској жупи у селима Лисина, Ковачи, Стабна... која су на релативно малом растојању једна од других. Такође код ове групе породица је још увијек живо предање о заједничком поријеклу.
По Обрену Благојевићу Борило и Кривача су Бранилови синови или унуци мада ја за то нисам чуо, нити имам доказа већ је овдје  у питању вјероватно преношење неког предања које је служило у одређеном времену у сврху хомогенизовања племена.
О постојању  Криваче, Борила и Маре говоре и имена одређених локалитета у Пиви као што су Кривачина план, Марина долина, Бориловина итд. а и усмено предање поменутих породица.
Што се тиче пописа-дефтера који је постован, постоје одређене грешке у преводу, рецимо у дијелу " баштина Лјешње у мјесту Орах у рукама Вукосава Грбељца" , ово није Лјешње већ Лисина, која тада није била формирана као село а у непосредној је близини села Орах. Такође Обрен Благојевић инсинуира да би овај Вукосав требао бити син Кривачин - Вукосав Кривачин.
Ја претпостављам да су Бањани некада давно излазили на катун у поменуте крајеве а затим и остали и трајно се настанили поред Руђових и Бранилових потомака који су живјели у жупнијим крајевима ближе данашњем језеру, Плужинама итд. Чак и до скора су рецимо Пејовићи из Комана излазили на Латично ( преко 100 км) у Пиви,  а имате и низ других примјера посебно у Пивској планини гдје су одлични услови за сточарство.
Za Rуђиће и Браниловиће бих могао да се закунем да су аутохтоно пивско становништво, које је ту живјело прије Херцегове државе, чак мислим и да се нису бавили сточарством већ пољопривредом и занатством о чему би могла да посведоче имена појединих села у Пиви као што су Седлари, Ковачи, локалитет Херцегови виногради итд.
Надам се ће све ово ускоро разријешити днк анализе, већ бидим да имате резултате за Тадиће, што је пола посла  :)

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #34 послато: Мај 10, 2015, 06:54:04 поподне »
Ови Зечевићи би требало да су, барем по усменој традицији, директни преци Аџића из Пиве  којима и ја припадам. Наводно су два брата Боро и Кривача Зечевић преци следећих породица у Пиви :
Од Криваче Аџићи а касније од њих Ушћумлићи, Тончићи, Дакићи.
Од Борила и његове удовице Маре Тијанићи, Радојичићи и Туфегџићи.
Све ове породице славе св.Јована а живе у Пивској жупи у селима Лисина, Ковачи, Стабна... која су на релативно малом растојању једна од других. Такође код ове групе породица је још увијек живо предање о заједничком поријеклу.
По Обрену Благојевићу Борило и Кривача су Бранилови синови или унуци мада ја за то нисам чуо, нити имам доказа већ је овдје  у питању вјероватно преношење неког предања које је служило у одређеном времену у сврху хомогенизовања племена.
О постојању  Криваче, Борила и Маре говоре и имена одређених локалитета у Пиви као што су Кривачина план, Марина долина, Бориловина итд. а и усмено предање поменутих породица.

Ако се не варам предходна слава Аџића била је Мала Госпојна.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #35 послато: Мај 10, 2015, 07:33:23 поподне »
Ако се не варам предходна слава Аџића била је Мала Госпојна.

Могуће су и и Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице, несећам извора за овај податак.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #36 послато: Мај 10, 2015, 07:37:47 поподне »
Ако се не варам предходна слава Аџића била је Мала Госпојна.

Једино у изворима Светозара Томића и Андрије Јовићевића, то је слава Аџића у Косијерима, ми славимо св.Јована а стари су преслављали св.Саву некада, мада обиљежавање преславе се, чини ми се, више одавно не практикује код нас, барем не у мојој ужој фамилији.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #37 послато: Мај 11, 2015, 12:41:17 поподне »
Да употпунимо тестиране N1 породице из златиборског краја и њихову везу са Пивом:

Тестиран је Делић из Шљивовице, Златибор, он је у ствари Костић поријеклом из Семегњева на Златибору, а даље од Добриловића из пивског села Пишче.

Добриловићи у пивском селу Пишче, спадају у пивске старосједиоце, славе св. Јована, прије Пишча живјели су у Плужинама, па би по тој логици  требали припадати Браниловом роду, иако Томић то стриктно не наводи.

Од Добриловића су у златиборском крају:

Пековићи и од њих Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи у Семегњеву
Костићи и од њих Вујовићи и Јездимировићи у Семегњеву, Делићи (Кулаши и Божићи) у Шљивовици-тестиран као N1 P189 и Семегњевићи (Николићи) у Филиповић Брду у Заовинама
Пишчевићи и од њих Шућури у Шљивовици и Стојан Чупић у Мачви

Иако имамо једног тестираног Шућура на пројекту као N1 P189, немамо потврду да је то Шућур са Златибора.

Како год, узимајући у обзир поријекло Добриловића из Плужина гдје углавном живе Бранилови потомци, а и уз информацију да пивски Тадићи, који су од Браниловића, такође припадају N1 P189, могли бисмо закључити да су пивски старосједиоци истог поријекла са бањанским старосједиоцима и да чине један род. Међутим још је рано за дефинитиван закључак. Било би добро кад би Тадићев резултат био потврђен.

 
« Последња измена: Мај 11, 2015, 12:43:33 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #38 послато: Мај 11, 2015, 01:45:01 поподне »
У Бањанима поред горе наведених породица постоје и друге, које су по свој прилици досељене. Највише са Чева, Корјенића, Боке, Херцеговине и других дијелова Црне Горе.

Једно од старијих братстава, за које немамо предање да су повезани са другим бањанским братствима јесте братство Копривица. Копривице славе Никољдан, а прислављају Никољдан прољетни (Пренос моштију св. Николе). По предању Копривице су потомци дјетета Јеле Сандаљевице, ћерке кнеза Лазара и жене Сандаља Хранића. Јела Сандаљевица је историјска личност, Јелена Лазаревић удата Балшић, а затим и Хранић. Јелена је са Ђурђем Другим Балшићем имала сина Ђурђа Трећег,а са Сандаљем Хранићем није имала дјеце. Предање Копривица наводи да су Копривице од Јелениног дјетета остављеног у коприве и да је отуда и само презиме. У предању се не наводи ко је отац дјетета. Судећи по опису догађаја, Копривице су одавно у Бањанима.

Копривице су у Бањанима настањене у селу Копривице, а имају презимена: Поповић, Ивановић, Гројић и Ћосић. Иста су породица са Копривицама из Меке Груде код Билеће. Такође помиње се и родбинска веза Копривица са династијом Обреновић у Србији. О Обреновићима и њиховом поријеклу из Братоножића и наводној вези са династијом Бранковића сам писао на порекло.рс. Занимљиво је да и Копривице и Обреновићи и Братоножићи славе Никољдан. Не знам каква би била ова веза сем ако није предањска па да повезује и једне и друге са породицама Лазаревић-Бранковић.

У Бањанима, у селу Тупану била је још једна породица која је славила Никољдан и Никољдан прољетни. Ради се о породици Манојловић, поријеклом из Херцеговине. Не знам да ли би и они могли имати неке везе са Копривицама.

Поред ове исту комбинацију слава слави и породица Миловић (Капетанић), раније Гамбеловић из Велимља, које је истог поријекла са Миловићима у Мекој Груди код Билеће. Они би такође могли бити повезани са Копривицама.
« Последња измена: Мај 11, 2015, 01:48:04 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #39 послато: Мај 11, 2015, 03:16:11 поподне »
На порталу смо објавили текст о пореклу презимена Копривица, а уз њега и факсимил веома занимљивог чланка из Дабробосанског источника, објављен 1887, у којем се помиње народна предаја о пореклу овог рода: http://www.poreklo.rs/2012/02/20/poreklo-prezimena-koprivica/