Оно што мене интересује јесте да ли постоја нека веза ових "источних" романских влаха са влашким племенима присутним у Херцеговини, код којих не налазимо трагова билингвизма. Гдје је матична територија источних романофоних влаха, одакле су кренули да се шире на просторе данашње Румуније?
Што се тиче везе херцеговачких катуна са Румунима, врло мало постоји генетских веза. Но за неке је очито да су дошли са истока нпр. Влаховићи, па и Корјенићи, Риђани..
Постоји нешто ипак код херцеговачких катуна што их чини више специфичним, и гдје се може говорити можда и о јачем албанском утицају код њих. Код херцеговачких катуна нпр.
није била устаљена никад титула примићура (која је уобичајена за манастирске влахе уз нпр. влахе Смедеревског и других санџака). Кнезови, војводе и "катунари". С друге стране неки од најстаријих катуна који се помињу у Херцеговини су са албанским коријеном као нпр. Бурмази и Зотовићи. Око Бурмаза постоји дебата ко су били генетски, но ако се узму у обзир они с краја 13 в. јасно је да се радило о Арбанасима. А Зотовићи који су исти кластер са Угарцима, иако ту генетику нисам видио код Албанаца, јавља се и негдје у ЦГ, а удаљених грана те подгране L2 има по Бугарској и Румунији.
Као да је као што је и Храбак говорио на подручје Херцеговине прво дошао један албански талас, да би онда дошло и до досељавања неких катуна из више романске зоне. Ту је и спомен албанског језика око Дубровника 1285. г. што је мислим и први спомен албанског језика. (
1285 , 14. juli Dubrovnik » Čuo sam jedan glas u planini na albanskom jeziku)
Као да је влашки феномен у Херцеговини имао нешто другачији коријен.
Такођер не треба заборавити, и источно од Херцеговине, да је велика већина територије данашње Црне Горе већ тада у 15.в.
била насељена статусним власима. Кричи, Дробњаци, Матаруге, Никшићи/Ровца, Пипери, Кучи, Васојевићи, власи нахија Морача Доња и Горња, Паштровићи, Његуши, Малоншићи, Озрихнићи, Бјелопавлићи... Ако ту дођемо до генетског елемента увиђамо да ти власи нису доминантно словенске генетике..
Мислим да зетско-херцеговачки власи имају више везе са неким спонтаним сељењем сточара ка западу него са везама са манастирима (иако је и тога било).
Такођер занимљиво како код
херцеговачких влаха има јако мало попова 1477. г. (2 или 3, не рачунајући Бањане, Дробњаке), код црногорских група их има нешто више, што може бити одраз неке везаности за манастирске влахе, управо власи Мораче их имају највише. А западнохерцеговачких влашких група их нема никако.
Некако ми се чини да што се тиче доминантне словенске генетике код херцеговачких влаха се можда ради о остацима Паганије, и сличних феномена који су могли постојати, још кад узмемо у обзир мраморе/"стећке" који су управо врло карактеристични и за херцеговачке влахе, а који се везују и за неке предхришћанске традиције. Да се ради о остацима слабо христијанизованих словенских група који су у планинама опстали те су доласком типичних влашко-арбанашких дошљака од њих попримили прави влашки начин живота те постали они типични херцеговачки власи. Дакле мањина правих Влаха и Арбанаса + већина "Паганаца". Мислим да су
мрамори + врло мали број попова индикација за такво што.
За разлику од влаха источније гдје се дешавала седентаризација, 1477. херцеговачки власи регуларно љетују на удаљенијим планинама, осим што знамо од раније да преваљују веће путеве водећи караване.. Тек и код њих у 16 в. наступа седентаризација.