Уосталом, Y56203>Y134578 до сада није пронађена међу Никшићима у Жупи, а осим тога њена распросрањеност у Потарју кроз родове са славом Аранђеловдан, као и са славом Симеундан, коју нам генетика и Милош откривају, нам гарантују да ће Чворовић бити негативан на Y56203, док би једино објашњење присуства родова Y56203>Y134578 у Потарју са славом Лучиндан лежало у томе да су се они прибратили задрузи Никшића (FT190799), одсељеној у Потарје, по којима је једна од нахија и добила назив Никшић у 15. веку. То што Тарских Никшића (FT190799) у Потарју данас нема се може објаснити њиховим кратким присуством на том простору, који је трајао тек нешто више од 200 година, до градње Колашин тврђаве-вароши, коју су подигли Турци средином 17. века у истоименом селу у Никшићкој нахији, док су неки малобројни прибраћени Y134578 родови са славом Лучиндан (предак Татића, Бошковића) заштиту од Турака могли пронаћи међу својим даљим братственицима (Y134578>Аранђеловдан), или је након миграције и извесног времена жеља за вишевековним огњиштима једноставно била пресудан фактор за њихов повратак у Потарје.
Није могла бити мала група, већ прилично јака и велика група, чије остатке у Потарју морамо наћи, ако су били такви. Бошковићи, Татићи, Чопићи, Карличићи, нису никакве повратне миграције, јер тога једноставно нема, већ су остаци тог старог становништва које је остало на том подручју. Исто као и они, морају постојати и остаци Никшића на том подручју. До сада много тога иде у прилог да их има. Зато можда у будућности треба размислити о неком организованом тестирању појединаца из тог краја, са акцентом на Лучиндан, од стране нас које овај простор и ова тема занимају.
У складу са овом причом о Никшићима и Тарским Никшићима, најинтересантнији би били SNP резултати Војиновића из Церова/Бијело Поље који припада роду Никшића. Заборавио сам какав им је тачно родослов, али Церово је једно од најранијих насеља Тарских Никшића (помиње се још 1455. године).
Други интересантан детаљ је оно што је забиљежила Хатиче Оруч у свом раду о лимским Никшићима:
"Pažnju privlači podatak da je ime oca jednoga od uživaoca eškindži-timara u ovom vilajetu bilo vlastito ime Nikšić. Otac Stjepana, koji je u selu Bistrica uživao timar u iznosu od 1.225 akči, naime, zvao se Nikšić.Ova činjenica upućuje na pomisao da je ime spomenutog vilajeta nastalo od imena neke porodice ili od imena plemena. Postoji vjerovatnoća da je Stjepan član porodice po kojoj je nahija dobila ime. Ujedno, kao što se sufiks ler u turskom jeziku koristi za tvorbu množine, tako se upotrebljava i da bi se označila pripadnost stanovitoj grupi ili porodici. Iz navedenog razloga moguće je da izraz NİKŠİĆLER doista označava porodicu ili skupinu koja se naziva Nikšići."
Значи, постоји могућност да је назив Никшићи за Тарске Никшиће настао у првој половини 15. вијека и то на основу имена конкретне особе из села Бистрице. Никшић, отац Стјепана из Бистрице предатира и овај записа али и онај запис из 1447. године о Никшићима из Таре. Из Бистрице су тестирани Рабреновићи Y56203. Постоји наравно и могућност да ово Никшић схватимо као породично,а не лично име. Код влаха је иначе било уобичајено да се име катуну даје по родоначелнику. Ово додуше не објашњава и појаву Лучиндана као славе међу Тарским Никшићима.
И ја се слажем да њих треба СНП профилисати. Колико ми је познато, код њих постоји оно предање о изградњи манастира Мораче... То предања о Заграду и сл. могу бити и накнадне конструкције. Знамо тако да у том крају Карличићи из Бијелог Поља имају предање о Ободу у Ријеци Црнојевића, иако си из оближњег Обода, вековима уназад. Чопићи иако славе Лучиндан имају предање о Кучима. Јако су флуидна та предање у том крају.
Поред Церове, у пописима које имамо од средине 15. до средине 16. века, па касније у Добриловинском катастиху, постоје пар села које имају континуитет и које можемо назвати центром Тарских Никшића. Бистрица која се спомиње ту, предпостављам да је село на истоименој реци у близини Бијелог Поља. Јер према распореду села то се може закључити. Центар се почетком 17. века, након обнове Добриловине, помера ка западу.
