Dakle, da pojasnim, da ne bi ostalo nikakve zabune. Na popisima do 1948. nije bilo nikakve nacionalne opcije, a ne samo crnogorske. Nije postojalo pitanje o nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti. To je jako bitno, jer ovako kako si ti sročio, ostavlja se utisak da su ranije postojale druge opcije, a da je 1948. uvedena opcija Crnogorac, što nije istina.
Zatim, da bismo se držali činjenica, da li možeš da navedeš kada je i gde i od strane koga objavljen taj "dekret" o kom pričaš?
Не знам тачан број протокола и ко је ударио штембиљ, али другови рекоше, и нација настаде. Ваљда другу Блажу можемо вјеровати на ријеч.
Ево једног извода из студије "КАКО СЕ КОНСТРУИШУ НАЦИЈЕ:ЦРНОГОРСКИ СЛУЧАЈ" аутора Мише Ћурковића са, ни мање ни више, Института за европске студије
"Најозбиљнији и најтемељнији допринос изградњи црногорске нације дала
је комунистичка владавина која ја почела 1945. На првом и оснивачком кон-
гресу КП Црне Горе на Цетињу 6. октобра 1948. у говору који понавља Ште-
димлијине тезе изнете на пример у Горштачкој крви (идеја о србијанској оку-
пацији 1918), дугогодишњи вођа црногорских комуниста Блажо Јовановић (и
сам пореклом из зеленашке породице) каже: „Такозвано уједињење Црне Го-
ре са Србијом у новембру 1918. године извршено је не само против воље и
расположења народа, него и уз помоћ бајонета српске војске, и то на најгруб-
љи начин, путем силе и преваре... То такозвано уједињење било је обично
присаједињење. Црногорски народ није имао могућности да сам одлучује о
својој судбини...
Црногорски народ се није осјећао онако како су то мислили великосрп-
ски хегемонисти у Србији и његови кортеши у Црној Гори; он се и тад осје-
ћао посебним у нациналном смислу; он је већ био изградио своју националну
државу, иако истина, знатно касније него српски народ у Србији. Црногорски
народ је вјековима живио у посебним условима, различитим од оних под ко-
јима је живио народ у Србији. Ти посебни историјски услови учинили су да
он постане друкчији од српског народа у Србији, да се осјећа друкчијим, јер
сви чиниоци који нацију чине нацијом дјеловали су у томе правцу да се он
национално развије посебно и да се осјећа посебно у односу на српску наци-
ју... у периоду такозваног уједињења црногорски се народ углавном, већ био
оформио у нацију.“31
Овај политички програм оствариван је несметано током следећих четр-
десет година. Систематски је рађено на редефинисању националног памћења
и историје, како би се што више умањиле заједничке одлике, а нагласиле по-
себности „црногорске нације“.32 Образовање, потирање вере, медији, вештач-
ко грађење институција, уништавање трагова о српском идентитету, манипу-
лисање пописима, све је то било стављено у функцију грађења некакве посеб-
не „нације“. "
Линк на студију
http://www.socioloskipregled.org.rs/Tekstovi/1(2010)/Djurkovic.pdf