Не дијелим твоје виђење...што се тиче падежа, вјероватно су ми били довољни оне које је знао.
Сваки необразован и прост човѣк мисли да му йе довољно онолико падежев колико зна, односно они койи се користе у његовом рођеном селу. Рецимо Бугари тврде да су им њихова два сасвим довољна, а Врањанци да су им довољна њихова три, а Тршићани да су им довољни шест у йеднини и четири у множини. Тако йе и Вук, полазећи од "правила свойега села" полазио да му седам падежев не трѣбайу. И онда ни скот са његовими аустрийскими газдами уназади йезик и направи не црними овцами у словенском свѣту. Словенски йезик са несловенскими падежи. Страшно йе шта све нељуди и изроди раде за новац.
Нисам живјео у Вуково вријеме, па не могу рећи да ли је или не био злонамјеран и подкупљив...наведене тврдње не бих коментарисао.
Мишљења сам да су "й - ѣ" као и остали старословенски/црквенословенски "знаци", прилично анахрони и кваре естетику наше азбуке.
Ово што говориш йе потпуно безсмислено, йер мѣшаш узроке и послѣдице. Такозвана "
анахроност" наведених слов йе послѣдица њиховога прогона неприятељими нашега народа, а не узрок. Прогоном првога (и његовом замѣном нѣмачким словом
ј) йе наш народ понижен, укаљан и осрамоћен (замисли само како бише се били осѣћали Нѣмци да су их Руси 1945 били натѣрали да рецимо слово "F" у их азбуци замѣне словом "Ф"), док йе прогоном слова "
Ѣ" направљен намѣран правописни раскол у србском народу. Тужно йе што найвећи брой Срба то нѣйе у стању схватити, йер не види даље од носа.
...па је добро што су избачени.
Не само добро, него йе и одлично... за неприятеље нашега народа. За оне што не желе да Срби имайу йединствен йезик и йединствен правопис.
Такође, не видим потребу да се све због једног слова и пар падежа мање, прави оволика драма...
Озбиљни народи и частни људи не продайу своя слова, ни за шаку талирев, нити за било шта друго на свѣту. Йер када се прода йедно, продайе се све. Што се ясно види када се прошета Србийом, на питање зашто йе ћирилица забрањена рецимо у трговачком ланцу "Метро" (гдѣ од више тисушт надписов нема нийеднога на нашем писму), људи телећега мозга одмах одговарайу: "Рѣшисмо не употрѣбљавати ћирилицу зато што йе латиница равноправна са ћирилицом".
Исто йе и са падежима, њих добисмо не од тршићкога изрода него од наших прѣдака, па йе сулудо да ни такав олош одређуйе койе од њих смѣмо а койе не смѣмо користити. Одрицањем од словенских падежев се одричемо сопствених прѣдака.
Језик имамо, писмо и једно и друго имамо, стандардизован језик такође...слава Вуку.
Грѣшиш Млађо, немамо йезик, англо-срПски койи ни се намеће нѣйе наш йезик. Наше се писмо свуда забрањуйе и прогања, и намеће ни се туђе писмо. Прошетай мало Србийом, Млађо, па ћеш видѣти да йе наше писмо на већини мѣст забрањено, да већина књиг и новин нѣйе на нашем писму.
И наш йезик нема йединствен стандард, него йедини у Европи има правописну подѣлу и расуло. А све због Вукове простоте, похлепе за аустрийским новцем и мржње према свему што йе он доживљавао као "словенско". Србско правописно йединство йе сахрањено његовим прогоном слова
Ѣ (по налогу Аустрийе). Због тога ти мораш писати "д
(иј)ела" и "пор
(иј)екло" на ФТДНА подухвату Динарскога Горя како би надомѣстио забрањено слово
Ѣ и природно "дѣла" и "порѣкло".
И не само слава Вуку, слава и Копитару, слава и Павелићу, и Петру Брзици, и Тачийу.