Аутор Тема: Бранковићи  (Прочитано 16656 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Бранковићи
« послато: Август 12, 2017, 02:34:38 поподне »
Чуди ме да до сад није покренута тема о Бранковићима.

Видим и по форуму и на порталу да има на више места појединих исечака о овој значајној србској владарској кући, али нигде нешто целовито.

Зато, на данашњи празник Свете Мати Ангелине, отварам тему.

Можемо овде дискутовати о њима, о пореклу ове куће, о везама са другим племићким родовима, о племенима и братствима који наводно од њих потичу, о "издајству" Вука Бранковића, итд, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #1 послато: Август 12, 2017, 02:37:43 поподне »
Данас наша Црква слави преподобну мати Ангелину.


Икона (слика) Свете мати Ангелине, рад Паје Јовановића, Саборна црква у Вршцу

Ангелина је кћер албанског великаша Ђурђа Аријанита Комнина. Ђурђе је имао три кћери и све су се удале за знамените владаре западног Балкана оног времена: Андроника за Ђурђа Кастриота, Гојислава за Ивана Црнојевића, а Ангелина за Стефана Бранковића.

Иако Албанци данас својакају Аријантие као властелу њихове националности, Аријанити су били византијска аристократска кућа, позната још од почетка 11. века, која је управљала подручјем данашње Албаније од почетка 13. века.

Ангелина је рођена око 1440. године у Берату. На двору њеног оца, упознала је србског деспота Стефана Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића, протераног 1459. године из Србије. Стефан је раније (1441) као младић био ослепљен у турском заточеништву, те се назива и Стефан Слепи. Према предању, млада Ангелина се заљубила у, иако осакаћеног, наочитог србског деспота и затражила од свог оца да се уда за њега. Венчање је обављено 1460. године. Ускоро су добили сина Георгија (или Ђорђа).

По препоруци Ђурђа Кастриота, Ангелининог зета, због стално присутне опасности од Турака, Стефан и Ангелина су се склонили у Италију, где купују замак Београд у Фурланији (1461). Након Георгија, добијају сина Јована и кћер Марију (Мару). Живели су скромно, на ивици сиромаштва, од помоћи коју су добијали од млетачке властеле. Стефан се упокојио 1476. године.


Након што је удала кћер Марију за маркиза Бонифација III од Монферата (1485), на позив угарског краља Матије Корвина, Ангелина са синовима долази у Срем (1486), где добија посед у Купинику (Купиново). Ту Ангелина, већ сасвим посвећена вери, подиже храм посвећен Светом Луки, где полаже нетрулежне мошти свог мужа. Корвин је Георгију Бранковићу доделио титулу деспота и поседе у Срему (Купиник, Сланкамен, Беркасово, и др), међутим, Георгије убрзо одлучује да се замонаши (1495. године, добивши монашко име Максим; исте године стиже им вест о прераном упокојењу Ангелинине и Стефанове кћери Марије), а титулу и поседе предаје брату Јовану.

Након што се деспот Јован упокојио (1502), Ангелина са сином Максимом прелази у Влашку, код војводе Јована Радула, где Максим бива хиротонисан за митрополита. Но, смутна времена никако не дадоше овој породици да нађе мир на једном месту, те се они после неког времена враћају у Срем. Максим бива постављен за митрополита београдског и сремског. Подижу Манастир Крушедол, посвећен Пресветој Богородици, где Максим преноси митрополитску столицу. Ту је и сахрањем, поред моштију оца и брата, након упокојења 1516. године.


Манастир Крушедол
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #2 послато: Август 12, 2017, 02:39:20 поподне »
Након што јој се упокојио и други син, Ангелина се замонаши (иако је и у свету живела као монахиња након мужевљевог упокојења), у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу крштено име. Остала је упамћена по строгој молитви, милосрђу и обнови сремских храмова. Због благочестивог живота мајке и супруге, а затим и монахиње, као и муке жене и мајке која је надживела мужа и троје деце, народ је прозвао - Мајка Ангелина. Остало је записано и како је све своје слободно време проводила везући покрове од златних и сребрних нити за кивоте у којима су почивали њени муж и синови.

Упокојила се мирно на данашњи датум 1520. године. Најпре је сахрањена у малом женском манастиру у којем је живела свој монашки живот, а када су, након неколико година, њене нетрулежне мошти ископане, чиме је пројављена светост ове наше деспотице, оне су похрањене у главни крушедолски манастир у кивот са моштима сина јој, деспота Јована.

На жалост, мошти светих Бранковића изгореле су 1716. године, када су Турци запалили Манастир Крушедол. Сачувани су само лева рука Свете Ангелине и десно стопало Светог Стефана Слепог.



Ангелина и Стефан са синовима, икона из средине 18. века
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #3 послато: Август 12, 2017, 02:40:30 поподне »
Света мати Ангелина слави се на данашњи дан (када је слава у Манастиру Крушедол и народни сабор у овом фрушкогорском селу), као и 23/10. децембра, Свети деспот Стефан Слепи 22/9. октобра, Свети архиепископ Максим 31/18. јануара, Свети деспот Јован 23/10. децембра.

За крај: да је Вук Бранковић заиста издао Србе на Косову, зар би настала од једног издајника светородна лоза Бранковића!?
 

О Бранковићима и на:

http://www.poreklo.rs/2012/08/28/veze-srpskih-i-rumunskih-vladarskih-porodica/
http://www.poreklo.rs/2013/09/13/grb-i-rodoslov-brankovi%c4%87a/
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1567.msg27002#msg27002
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #4 послато: Август 12, 2017, 02:41:31 поподне »
Невезано за Бранковиће, али везано за данашњи црквени календар:

Православна Црква данас обележава успомену и на Светог мученика Валентина римског, кога римокатолици и остали западни хришћани славе 14. фебруара, - празник познат као Валентиново (Valentine’s day), а у новије време тзв. „Дан заљубљених“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Бранковићи
« Одговор #5 послато: Август 12, 2017, 03:24:18 поподне »
Последњи Бранковићи су сахрањени на Фрушкој Гори, у манастиру Крушедол.
Јован Бранковић је умро 1502. године.
Мислим да би ту могао да се узме добар ДНК узорак на Y-ДНК тестирање.

То нам је нешто временски најближе једној српској средњовековној династији.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #6 послато: Август 12, 2017, 04:05:10 поподне »
У Новом веку било је неколико племићких породица које су се издавале за потомке Бранковића.

Једни од њих су и ердељски Бранковићи, од којих је пореклом био чувени гроф Ђорђе Бранковић, писац чувене Славеносербске хронике, као и његов брат митрополит Сава II Бранковић, који се у науци сматра иницијатором идеје о пореклу од деспота Бранковића.

О ердељским Бранковићима, можда је најбоље погледати рад Радмиле Тричковић Митрополит Лонгин Бранковић - Прича Ђорђа Бранковића, где је тема стриц двојице горе поменутих, а за кога се каже да је трећи по реду архијереј липовских Бранковића.

Поред ових познатијих, нешто мање познати су браћа Павле, Антоније и Јаков Бранковића, које 1690. године цар Леополд I именује за грофове Јајца, што видимо и у списковима средњовековне властеле из 18. и 19. века, а који се такође позивају на наслеђе деспота Бранковића.

Срђан Рудић у свом делу помиње и податак да се у Анонимном опису Зете и Црне Горе из 18. века, помиње податак да су Бранковићи после пропасти босанског краљевства примили мухамеданство. У питању су Бранковићи, властела Павловића, чији су се поседи могуће налазили у истоименом селу код Рогатице. Да је део породице примио ислам сведочи надгробни споменик Махмуда Бранковића, који је по предању био потомак Вука Бранковића.

Када би се мало детаљније истражило, нашли бисмо сигурно још породица Бранковића, које су наслањале своје порекло на средњовековне Бранковиће.



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Бранковићи
« Одговор #7 послато: Август 12, 2017, 05:26:23 поподне »
Срђан Рудић у свом делу помиње и податак да се у Анонимном опису Зете и Црне Горе из 18. века, помиње податак да су Бранковићи после пропасти босанског краљевства примили мухамеданство. У питању су Бранковићи, властела Павловића, чији су се поседи могуће налазили у истоименом селу код Рогатице. Да је део породице примио ислам сведочи надгробни споменик Махмуда Бранковића, који је по предању био потомак Вука Бранковића.

Када би се мало детаљније истражило, нашли бисмо сигурно још породица Бранковића, које су наслањале своје порекло на средњовековне Бранковиће.

Од њих је Богило Бранковић из Жепе, који се потурчио 1581. године; он је запалио цркву у Рађевићима, која је задужбина Драгутина и бана Стефана...
« Последња измена: Август 12, 2017, 05:33:28 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #8 послато: Август 12, 2017, 05:38:33 поподне »
За крај: да је Вук Бранковић заиста издао Србе на Косову, зар би настала од једног издајника светородна лоза Бранковића!?

Вук Бранковић је пола живота провео у борби против Турака. Срамотно је што се у народним песмама о њему, који се на Косову борио, говори као о издајнику, и то само зато што није погинуо. С друге стране се Марко Краљевић који не само што није дошао на Косово, већ је претходно дочекао и нахранио Турке пред битку, проглашава за јунака. Да не говорим о томе да је касније и погинуо борећи се за Турке против Румуна.
Тако да су народне песме из тог периода, историјски гледано, у највећој мери безвредне, па чак и штетне. Литерарна вредност није спорна, заиста има врло лепих песама.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бранковићи
« Одговор #9 послато: Август 12, 2017, 08:07:27 поподне »
Вук Бранковић је пола живота провео у борби против Турака. Срамотно је што се у народним песмама о њему, који се на Косову борио, говори као о издајнику, и то само зато што није погинуо. С друге стране се Марко Краљевић који не само што није дошао на Косово, већ је претходно дочекао и нахранио Турке пред битку, проглашава за јунака. Да не говорим о томе да је касније и погинуо борећи се за Турке против Румуна.
Тако да су народне песме из тог периода, историјски гледано, у највећој мери безвредне, па чак и штетне. Литерарна вредност није спорна, заиста има врло лепих песама.
Вуку Бранковичу је приписано издајство измедју осталог и због борбе његових синова са ујаком деспотом Стефаном око власти.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бранковићи
« Одговор #10 послато: Август 12, 2017, 08:11:43 поподне »
Вук Бранковић је пола живота провео у борби против Турака. Срамотно је што се у народним песмама о њему, који се на Косову борио, говори као о издајнику, и то само зато што није погинуо. С друге стране се Марко Краљевић који не само што није дошао на Косово, већ је претходно дочекао и нахранио Турке пред битку, проглашава за јунака. Да не говорим о томе да је касније и погинуо борећи се за Турке против Румуна.
Тако да су народне песме из тог периода, историјски гледано, у највећој мери безвредне, па чак и штетне. Литерарна вредност није спорна, заиста има врло лепих песама.

Није потпуно исправно ни касније историчарско "блаћење" лика и дела Марка Краљевића као турског вазала. Занимљиво ново гледање на ствари доноси Марко Алексић у својој књизи "Марко Краљевић: човек који је постао легенда":

"Упркос томе што је о животу једног од најпознатијих Срба сачуван значајан број историјских података, готово невероватно звучи податак да до сада не постоји ниједна свеобухватна биографија Марка Краљевића. Тако је с временом створена погрешна представа о нашем националном јунаку као литерарном лику, који је плод народне маште и претеривања, или као о маргиналној политичкој фигури о којој се најпре зна да је био турски вазал. Насупрот овој површној и погрешној слици, историјски Марко Краљевић је био важна личност свога доба,човек који је провео преко три деценије у самом врху власти и кога су и његови савременици изузетно поштовали."

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2016-6/68-2016-6-28-Tosic_Malesevic.pdf
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1326365
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #11 послато: Август 12, 2017, 08:25:26 поподне »
Вук Бранковић је целога живота био непомирљиви непријатељ Турцима. И умро је у турском заточеништву. Косовски бој је вођен на његовом подручју, па и ако је изишао из већ изгубљене битке да сачува преосталу војску, то за средњевековне појмове није било ништа необично. Остали великаши су се из битке могли повући и касније, и вратити се у матичне области. Вук са својом војском није се имао где вратити.

Марко Мрњавчевић је био слаб и не тако значајан великаш. Ипак, успео је некако, као и Лазаревићи, опстати у амбијенту турске превласти и очувати своје подручје и народ на њему, а његова људска величина се огледа у оној беседи пред битку на Ровнима 1395. године, кад се као турски вазал молио Богу да - ако мора да погине иједан хришћанин у том боју, да он буде први. Писали смо о томе негде на форуму.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #12 послато: Август 12, 2017, 09:11:12 поподне »
Није потпуно исправно ни касније историчарско "блаћење" лика и дела Марка Краљевића као турског вазала. Занимљиво ново гледање на ствари доноси Марко Алексић у својој књизи "Марко Краљевић: човек који је постао легенда":

"Упркос томе што је о животу једног од најпознатијих Срба сачуван значајан број историјских података, готово невероватно звучи податак да до сада не постоји ниједна свеобухватна биографија Марка Краљевића. Тако је с временом створена погрешна представа о нашем националном јунаку као литерарном лику, који је плод народне маште и претеривања, или као о маргиналној политичкој фигури о којој се најпре зна да је био турски вазал. Насупрот овој површној и погрешној слици, историјски Марко Краљевић је био важна личност свога доба,човек који је провео преко три деценије у самом врху власти и кога су и његови савременици изузетно поштовали."

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2016-6/68-2016-6-28-Tosic_Malesevic.pdf
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1326365

Не знам да ли си читао ту књигу, али у њој свака трећа реченица о Марку почиње са "и Марко је сигурно као и друго племство из тог периода....", док неколико поглавља готово да нема никакве везе са Марком. Књига није базирана на историјским подацима који се конкретно тичу особе о којој аутор пише, јер да јесте имала би око 30 страна, већ на мање или више познатим подацима о средњовековној Србији и маштаријама аутора. Циљ је очигледно био привући читаоце са насловом, а то шта је у самој књизи није много битно...

Што се самог Марковог вазалства тиче, мислим да је потпуно неприхватљиво јер се на такав корак одлучио у пресудном тренутку када је још увек било могуће зауставити турски продор. Кнез Лазар, Вук Бранковић и војска краља Твртка се нису борили на Косову јер су "изабрали царско небеско", већ зато што су сматрали да имају неке шансе за победу иако су Турци били бројнији. Исто као што су кнегиња Милица и деспот Стефан постали вазали, а Оливера завршила у Бајазитовом харему, управо зато што никакве шансе више није било за заустављање Турака.
Срби на Косову нису изгубили битку, већ је завршена без победника. Турци су се вратили тек после неколико година када више није имао ко да им се супростави. Да су се Марко Краљевић, Константин Драгаш и Балшићи борили на српској страни Турци би 1389. били потучени до ногу. Вероватно би покушали поново за 50-100 година, али то је већ сасвим друга прича. Оно што је битно јесте да је Марко пресудно утицао на нестанак средњовековне Србије.
« Последња измена: Август 12, 2017, 09:13:00 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #13 послато: Август 12, 2017, 09:59:10 поподне »
O могућим потомцима Бранковића:

Бранко Младеновић је имао три сина: Николу (или Радохну), Гргура и Вука. Никола није имао мушке деце, а за Гргура се не зна.
Вук Бранков(ић) је имао синове: Гргура, Ђурђа и Лазара.
За Гргура (каснијег монаха Герсима) не зна се је ли имао деце.
Лазар није имао потомства.
Ђурађ Бранковић је имао четири сина: Тодора, који је умро млад, Гргура, Стефана и Лазара.
О Стефану Слепом је писано данас овде, и видели смо да његова два сина, Ђорђе и Јован, нису имали мушких наследника. Ни Лазар није имао мушког потомства.
Гргур Ђурђев је имао сина Вука (Змај Огњени Вук), а за њега се не зна је ли имао потомства.

Дакле, имамо три могућа Бранковића за које није поуздано утврђено да ли су имали синове и даље мушко потомство (Гргур Бранков, Гргур Вуков, Вук Гргуров - Змај Огњени Вук), и они би могли бити преци неких каснијих Бранковића и разних "Бранковића". Било би одлично кад би се кроз неке историјске изворе могла наћи о том евентуалном потомству нека реч.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #14 послато: Август 12, 2017, 10:25:45 поподне »
Дакле, имамо три могућа Бранковића за које није поуздано утврђено да ли су имали синове и даље мушко потомство (Гргур Бранков, Гргур Вуков, Вук Гргуров - Змај Огњени Вук), и они би могли бити преци неких каснијих Бранковића и разних "Бранковића". Било би одлично кад би се кроз неке историјске изворе могла наћи о том евентуалном потомству нека реч.

А да пробамо прво с овим извором (#14) постављеним на теми Стари српски родослови?



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бранковићи
« Одговор #15 послато: Август 12, 2017, 10:32:02 поподне »
Не знам да ли си читао ту књигу, али у њој свака трећа реченица о Марку почиње са "и Марко је сигурно као и друго племство из тог периода....", док неколико поглавља готово да нема никакве везе са Марком. Књига није базирана на историјским подацима који се конкретно тичу особе о којој аутор пише, јер да јесте имала би око 30 страна, већ на мање или више познатим подацима о средњовековној Србији и маштаријама аутора. Циљ је очигледно био привући читаоце са насловом, а то шта је у самој књизи није много битно...

Што се самог Марковог вазалства тиче, мислим да је потпуно неприхватљиво јер се на такав корак одлучио у пресудном тренутку када је још увек било могуће зауставити турски продор. Кнез Лазар, Вук Бранковић и војска краља Твртка се нису борили на Косову јер су "изабрали царско небеско", већ зато што су сматрали да имају неке шансе за победу иако су Турци били бројнији. Исто као што су кнегиња Милица и деспот Стефан постали вазали, а Оливера завршила у Бајазитовом харему, управо зато што никакве шансе више није било за заустављање Турака.
Срби на Косову нису изгубили битку, већ је завршена без победника. Турци су се вратили тек после неколико година када више није имао ко да им се супростави. Да су се Марко Краљевић, Константин Драгаш и Балшићи борили на српској страни Турци би 1389. били потучени до ногу. Вероватно би покушали поново за 50-100 година, али то је већ сасвим друга прича. Оно што је битно јесте да је Марко пресудно утицао на нестанак средњовековне Србије.

Мораш имати у виду да су Драгаши и Марко постали вазали након катастрофе на Марици 1371, када је изгинуо највећи део војске Вукашина и Угљеше и њихових вазала, након тога борба тих вазала против Османлија није била питање воље, већ могућности, услед тога су они морали да прихвате да постану турски вазали. Такође, иако се код нас потенцира да је Косовска битка била судбоносна по српске феудалне државе, то није тачно, далеко значајнија у том погледу је била Маричка битка. Да су ту били побеђени Турци, тада би се можда десило ово што си написао, они би били на одређени период изгнани из Европе, колики би тај период био је питање, било је ту много параметара у игри. Дакле Драгаши и Марко нису могли да дигну неки хипотетички устанак против Турака, јер ни Лазар ни Твртко нису били у могућности да предузимају офанзивне акције против Турака, већ само дефанзивне, тако да не би могли да им прискоче у помоћ, а Турци би тај хипотетички устанак самлели огњем и мачем. Дакле наши великаши на простору некадашње државе Мрњавчевића заиста нису имали неки избор, али зато Балшићи јесу. Они нису били турски вазали и могли су да пошаљу војску у заједнички одбрамбени подухват али то нису учинили, јер је код њих преовладала ускогрудост и гледање сопственог дворишта уместо ствари од општег интереса, тако да ако на неког упиремо прстом за последице Косовског боја, онда би то требало да буду Балшићи. Као што рекох, чак и да су Турци побеђени у Косовској битци, они би се релативно брзо прегруписали и вратили јер су имали велике резерве људства и материјала, а наши феудални господари нису били те среће, такође били су уједињени под једним политичким и верским владаром, док су наши били разједињени, свако са својим појединачним интересима. Да не говорим о јаничарима и њиховој револуционарној улози у тадашњем европском ратовању, за које ниједна европска војска тог времена није имала право решење. Такође, Турци су се након Марице учврстили у Европи и победа у Косовској битци не би резултирала њиховим избацивањем из Европе, јер је то била првенствено одбрамбена акција, а Срби за неке успешне веће офанзивне акције против Турака, без помоћи са Запада, нису имали шансе. Још једна ствар, чак и да су неким чудом турски вазали успели да се отргну и прикључе Лазару у битци, као и Балшићи, то опет не би могло да гарантује сигурну победу, јер као што видимо на примеру Маричке битке, ни велика војска не помаже када те неко тактички надмудри, а кроз историју има заиста пуно примера где је већа војска губила од мање јер су ови имали више среће или бољу тактику; српска војска би са поменутим додацима била можда изједначенија са турском, опет мислим да би Турци имали више ратника, али то ништа не мора да значи у погледу исхода битке.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #16 послато: Август 12, 2017, 10:39:15 поподне »
А да пробамо прво с овим извором (#14) постављеним на теми Стари српски родослови?

Ако мислиш на оно рукописно родословно стабло, ја ту једва да нешто могу да прочитам.
И веома је тешко пратити ко од кога потиче.
Испада да су Бранковићи огранак Балшића!?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #17 послато: Август 12, 2017, 10:44:19 поподне »
А да пробамо прво с овим извором (#14) постављеним на теми Стари српски родослови?

Кад сад погледам, ово је заправо родослов јајачких Бранковића

Поред ових познатијих, нешто мање познати су браћа Павле, Антоније и Јаков Бранковића, које 1690. године цар Леополд I именује за грофове Јајца, што видимо и у списковима средњовековне властеле из 18. и 19. века, а који се такође позивају на наслеђе деспота Бранковића.

На крају, налазе се имена Paulus, Antonius, Jacobus... Павле је имао још Јована, Августина, Франциска и Марију.

Павлов отац био је Августн, његов Павле, његов Јован, а његов Вук - Гргуревић - Змај Огњени?



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #18 послато: Август 12, 2017, 10:48:46 поподне »
Ако мислиш на оно рукописно родословно стабло, ја ту једва да нешто могу да прочитам.
И веома је тешко пратити ко од кога потиче.
Испада да су Бранковићи огранак Балшића!?

Тако овде стоји.

Иначе, доста је читљиво, само кад се мало привикнеш на слова. ;)

Пишем сутра више, одох да спавам.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #19 послато: Август 12, 2017, 11:13:55 поподне »
На крају, налазе се имена Paulus, Antonius, Jacobus... Павле је имао још Јована, Августина, Франциска и Марију.

Павлов отац био је Августн, његов Павле, његов Јован, а његов Вук - Гргуревић - Змај Огњени?

Змај Огњени Вук је један од тројице који би могли имати мушког потомства.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #20 послато: Август 12, 2017, 11:19:19 поподне »
Никола Радохна (око 1330 - 1399), син Бранка Младеновића и брат Вука Бранковића, је занимљива личност.

Након упокојења жене (Јелене, сестре Вукашина и Угљеше Мрњавчевића) и обе кћери, око 1360-65. године, замонашио се на Светој Гори као монах Роман, а затим, примивши велику схиму, узео је име Герасим, по свом узору - Светом Герасиму Јорданском.

"Никола Радоња (Радохна), најстарији син охридског севастократора Бранка Младеновића, замонашио се у Хиландару и више од две деценије заступао његове интересе на двору кнеза Лазара, а нису мале биле његове заслуге ни за манастир Кутлумуш, којих се „са захвалношћу сећао“ његов познати старешина Харитон, касније митрополит угровлашки."

http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=30
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Бранковићи
« Одговор #21 послато: Август 12, 2017, 11:31:26 поподне »
Павлов отац био је Августн, његов Павле, његов Јован, а његов Вук - Гргуревић - Змај Огњени?

Kako Vuk Grgurević može imati sina rođenog 4 godine poslije svoje smrti? ;)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #22 послато: Август 13, 2017, 09:31:40 пре подне »
Змај Огњени Вук је један од тројице који би могли имати мушког потомства.

Тај Wcus Seu Wolfgangus је судећи по дужини пасуса, али и вези са познатим деспотима Бранковићима, кључна личност у родослову.

Ево шта стоји у наставку његовог описа: qui... sinclus Gerebio Goal. Bans. et Bernardo Frangepani Turcas per Carniolin Carinth. et Goal. *osligavis AC. 1484. Ux. Daniza Stephani Bosno regis Soror. *rope Zaunik condidis quidu Brankovics. J anem Jaico Manmethe othomano obsidente Strenne Msendis, ae usque regis Mathia Corvini Supervendius Conferna vir, e* eidem regis in Bonemica e* quebilione *alem navavit operam.

Kako Vuk Grgurević može imati sina rođenog 4 godine poslije svoje smrti? ;)

Поредио сам синоћ детаљније податке, па закључих и ја да би ово било исувише натегнуто, да буде Вук Гргуревић.

Чини се да је овде аутор родослова помешао Georgiusa Brankovicha (Гргур Бранковић), за кога стоји исправна веза ка Јерини (II. Uxor Irene), његовој мајци, са Ђурађом Бранковићем, чија је мајка Мара Лазаревић, али испод кога стоје правилно поредани његови познати потомци: Gioicus, Maria, Catharina, Stephanus (Servia Despota), Miliza, Lazarus (Despota Serva) (Милица је непозната).

Од Стефана знамо да су потекли Ђорђе, Јован и Марија Бранковић, који су редом пописани у родослову: Maria, Georgius, Joannes, а онда као четврти и најважнији, намеће се Вук (Wcus), који је историји непознат као потомак деспота Стефана Бранковића.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #23 послато: Август 13, 2017, 09:53:00 пре подне »
Ево шта стоји у Бојничићевом Племству К. Хрватске и Славоније за Бранковиће:



appen a): In S. zwischen zwei b. Elefantenzähnen r. doppelschwänziger Löwe.
Kleinod: G. wachsender Drache.
Decken: bs.
Handschriftl. Wappenbuch des Korjenić-Neorić v. J. 1595 in der kön. Universitäts-Bibliothek in Agram S. 22.
Wappen b): gräfliches v. 1688: In S. zwischen b. Elefantenzähnen (inter duos elefantinos dentes) ein doppelschwänziger, gekrönter, r. Löwe.
Kleinod: .G. Drache wachsend, die Brust belegt mit einem r. Jerusalemskreuze (r. Krückenkreuz, begleitet v. 4 kleinern r. Kreuzen).
Decken: bs.
Wappen: gräfliches, v. 1746: Geviertet mit b. Mittelschild, darin, unter einem, mit drei r. Lilien belegten g. Sparren, – auf gr. Dreiberge ein s. Löwe; dann 1 in R. ein g. Drache, die Brust belegt mit dem Jerusalemskreuz; 2 u. 3 zwischen b. Elefantenzähnen, ein doppelschwänziger, gekrönter r. Löwe; 4 in R. ein s. Kreuz, beseitet von je einem s. „B”.
Drei Helme: I. u. III. Zwischen den b. Elefantenzähnen, der r. Löwe wachsend; II. Der Drache wachsend.
Decken: bs. (g. besäumt).
Wahlspruch: „Amicus Amico”.
Aufnahme unter d. Magnaten v. Ungarn u. unter d. Mitglieder des Reichsrathes, d. d. 1421 für vuk Brankovich, Despot v. Serbien.
Donation v. König Sigismund d. d. 1422 auf Szolnok, Világosvár, Tokay, Munkács, Regécz, Szathmár, Böszörmény, Debreczin, Túr u. Tisza Varsány, für Georg.
Freiherrenstand d. d. Laxenburg, 7. Juni 1683.
Grafenstand (ungar.) v. König Leopold I. d. d. Wien, 23. Oktober 1688 für Georg Brankovich u. für seine Söhne Paul, Anton u. Jacob, als Erbobergespäne des Comitates und der Festung Jajce. – Im Mannsstamme erloschen d. d. Kaschau, 1729 mit Johann Paul Graf v. Brankovich.
Grafenstand mit: „Comites Brankovich de Amices de Jajcza et Bjela” – u. Erlaubniss der Vereinigung der Wappen „Brancovich u. de Amicis” für Franz u. Hugo, Söhne der Marie, letzten Gräfin Brankovich u. ihres Gatten Grafen de Amicis – v. König Maria Theresia, d. d. Wien, 2. Dezember 1746. – Jüngere gräfl. Linie erloschen, circa 1777 mit Hugo Graf B.
Die Güter übergingen an die Stieftochter des Hugo Freiin v. Moravetz, – in erster Ehe an Adam v. Rajcsányi, dann an Carl Josef v. Pongrácz vermählt. – Dieses Geschlecht ist gänzlich erloschen.

(Turul, 1844 II, I. 43–44).
Siehe auch: Thallóczy Ludw. Dr., Die Pseudo Brankovicse. Ungar. Revue, IX. 1889. VIII–IX. Heft 594–618.

Извор: Arcanum.hu

p. s.
Хвала још једном Бурбонграду што ми је указао на постављене Зибмахерове грбовнике на Аркануму. ;)



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Бранковићи
« Одговор #24 послато: Август 13, 2017, 12:01:16 поподне »
Међу српским феудалцима који су прешли на територију Угарске далеко најзначајнији били су потомци тада најугледније српске породице Бранковић. Прво је у Матијину службу прешао ванбрачни син деспота Гргура Бранковића, Вук Гргуревић, крајем 1464. или почетком 1465. године. Био је то сасвим нов квалитет у српском елементу у Угарској. Углед, државна и породична традиција породице Бранковић били су изузетни, и то не само међу Србима. Вук Гргуревић је неколико година по паду Смедерева био у служби Османлија, а по преласку на угарску страну је добио нека имања у Срему у која су улазила места Купиник, Ириг и Беркасово. Својим ратничким подвизима стекао је изузетан углед у читавој Угарској а истовремено је значајно ојачавао позиције угарског краља међу Србима са обе стране границе, што је у том тренутку било од стратешког значаја. Зато није чудно што је Матија Корвин после његове смрти (16. април 1485) уложио напоре да му нађе наследнике. Открио их је у лику његове браће од стрица Ђорђа и Јована. Они су после многих лутања са својим оцем Стефаном, који је умро 1477. године у Италији, боравили под покровитељством цара Фридриха ИИИ у замку Вајтерсфелд у Штајерској. Њихов долазак у Срем у фебруару 1486. био је од изузетног значаја. Без обзира на њихов дотадашњи боравак ван српског етничког простора носили су изузетно снажну свест о свом пореклу и традицији. То се види не само из чињенице да су са собом донели мошти свог оца као највећу драгоценост већ и по успостављању култа владара по ктиторству и заштити над манастирима у Светој гори и коначно по монашењу старијег брата Ђорђа и прихватању црквеног достојанства. Поред тога што су добили део имања Вука Гргуревића, оба брата ће носити деспотску титулу својих предака.

ИЗВОР: Ненад Лемајић  , 2014, РАНИ КОНТАКТИ СРБА И ХАБЗБУРГОВАЦА (ДО МОХАЧКЕ БИТКЕ)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #25 послато: Август 13, 2017, 12:13:18 поподне »
Поред ових познатијих, нешто мање познати су браћа Павле, Антоније и Јаков Бранковића, које 1690. године цар Леополд I именује за грофове Јајца, што видимо и у списковима средњовековне властеле из 18. и 19. века, а који се такође позивају на наслеђе деспота Бранковића.

На Hungaricani, у Краљевским књигама, за ову господу стоји следећи наслов:



Иако у наставку нема више нигде помена Молдавије, а за речене и њиховог брата Јакова се каже да су Бошњаци (Bosnensis), у ком би се контексту могло посматрати ово Moldavo?



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Бранковићи
« Одговор #26 послато: Август 13, 2017, 07:02:07 поподне »
Поредио сам синоћ детаљније податке, па закључих и ја да би ово било исувише натегнуто, да буде Вук Гргуревић.

Чини се да је овде аутор родослова помешао Georgiusa Brankovicha (Гргур Бранковић), за кога стоји исправна веза ка Јерини (II. Uxor Irene), његовој мајци, са Ђурађом Бранковићем, чија је мајка Мара Лазаревић, али испод кога стоје правилно поредани његови познати потомци: Gioicus, Maria, Catharina, Stephanus (Servia Despota), Miliza, Lazarus (Despota Serva) (Милица је непозната).

Од Стефана знамо да су потекли Ђорђе, Јован и Марија Бранковић, који су редом пописани у родослову: Maria, Georgius, Joannes, а онда као четврти и најважнији, намеће се Вук (Wcus), који је историји непознат као потомак деспота Стефана Бранковића.

Mislim da se tu radi o tradicionalnom "kalemljenju" stvarnog stabla na stablo neke znamenite velikaške obitelji.  Kao u predanjima plemena u crnogorskim Brdima kad se na kraju uvijek dođe do nekog znanosti nepoznatog Nemanjića, Kastriotića, itd.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #27 послато: Август 13, 2017, 07:22:04 поподне »
Mislim da se tu radi o tradicionalnom "kalemljenju" stvarnog stabla na stablo neke znamenite velikaške obitelji.  Kao u predanjima plemena u crnogorskim Brdima kad se na kraju uvijek dođe do nekog znanosti nepoznatog Nemanjića, Kastriotića, itd.

Нешто такво је сигурно у питању, али занимљиво је за истраживање, јер у таквим калемљењима, углавном се користе и неки релевантни подаци, па понекад кроз фалсификовано родословље, можемо сазнати и информације које би могле бити истините, а можда су раније биле непознате.

Покушаћу прекуцати цео родослов, колико будем у стању да га прочитам, па ћемо га лакше поредити са познатим родословима Бранковића. ;)




Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Бранковићи
« Одговор #28 послато: Август 13, 2017, 08:26:58 поподне »
Вук Бранковић је пола живота провео у борби против Турака. Срамотно је што се у народним песмама о њему, који се на Косову борио, говори као о издајнику, и то само зато што није погинуо. С друге стране се Марко Краљевић који не само што није дошао на Косово, већ је претходно дочекао и нахранио Турке пред битку, проглашава за јунака. Да не говорим о томе да је касније и погинуо борећи се за Турке против Румуна.
Тако да су народне песме из тог периода, историјски гледано, у највећој мери безвредне, па чак и штетне. Литерарна вредност није спорна, заиста има врло лепих песама.

Вук ce cпoмињe у "бици" кoд Плoчникa, тe нeмa cумњe дa je учecтвoвao и у бojу нa Kocoву. Aли ocим двe чињeницe, cвe ocтaлo je тумaчeњe и peкoнcтpукциja. Чињeницe cу дa ce бoj oдигpao нa Kocoву и дa cу пoгинулa oбa влaдapa, кнeз Лaзap и cултaн Mуpaт. Пpви извopи нaм гoвope o пoбeди cpпcкe вojcкe, чecтиткe ce упућуjу кpaљу Tвpтку, вepoвaтнo пpвoм у xиjepapxиjи... Xpoнoлoгиja cлeдeћиx дoгaђaja би билa:
- пoчeтaк aвгуcт 1389. пaтpиjapx и кнeгињa Mилицa пpиxвaтajу вaзaлcтвo. Oливepa ce дaje Бajaзиту кao зaлoг вaзaлcтвa.
- нa cacтaнку у Cepу, 1393, гдe je Бajaзит oкупиo cвoje вaзaлe, нeмa cпoмeнa Вукa Бpaнкoвићa, кojи je гoдину дaнa paниje пpиxвaтиo вaзaлcтвo... Oчиглeднo дa je биo нeпocлушaн, зa paзлику oд cвoг шуpaкa, у пpвим гoдинaмa нaкoн бoja...
- у бици нa Poвинaмa 1395. и у бици кoд Никoпoљa 1396. нeмa Вукa, штo гa je кoштaлo губиткa тepитopиja, кoje cу дoдeљeнe кнeзу Cтeфaну, a oн бивa зapoбљeн, пa убpзo и умиpe у туpcкoм кaзaмaту.

"Издajcтву" Вукa Бpaнкoвићa je кумoвaлa cpпcкa цpквa, кoja je билa вeoмa блиcкa ca кнeзoм Лaзapoм, кojи иx je зaдужиo, уcпeвши дa cкинe aнaтeму Цapигpaдa. Ocтaлa je oдaнa Лaзapeвићимa. Зa вpeмe Ђуpђa нaкoн пaтpиjapxa Никoнa нeмaмo дугo пaтpиjapxa, вeћ цpквoм упpaвљa caм дecпoт, кojи и oдбиja фиpeнтинcку униjу. Цpквa кao jeдинa инcтитуциja пиcмeнocти je пpeнocилa тo "иидajcтвo" кoje je укopeњeнo дo дaнac, пa чaк и нeки иcтopичapи пoкушaвajу дa гa дoкaжу...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бранковићи
« Одговор #29 послато: Август 14, 2017, 01:02:31 пре подне »
Изгледа, да су иаиачки грофови Бранковићи - уистину Браиковићи

Виекослав Клаић /Живот и дела Павла Риттера Витезовића; стр 72



http://scans.library.utoronto.ca/pdf/5/36/ivotidjelapavlar00klaiuoft/ivotidjelapavlar00klaiuoft.pdf
« Последња измена: Август 14, 2017, 01:09:37 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #30 послато: Август 14, 2017, 08:52:58 пре подне »
Не бих Nebu да кварим тему, али кад смо се већ дотакли ових јајчких, ево још два прилога:

Wappen: gräfliches, v. 1746: Geviertet mit b. Mittelschild, darin, unter einem, mit drei r. Lilien belegten g. Sparren, – auf gr. Dreiberge ein s. Löwe; dann 1 in R. ein g. Drache, die Brust belegt mit dem Jerusalemskreuz; 2 u. 3 zwischen b. Elefantenzähnen, ein doppelschwänziger, gekrönter r. Löwe; 4 in R. ein s. Kreuz, beseitet von je einem s. „B”.
Drei Helme: I. u. III. Zwischen den b. Elefantenzähnen, der r. Löwe wachsend; II. Der Drache wachsend.
Decken: bs. (g. besäumt).
Wahlspruch: „Amicus Amico”.[/size]

Описани грб није објавио Бојничић, али јесте Иван фон Нађ, у Племству Краљевине Угарске:



Извор: Arcanum.hu

На истом сајту, у другим књигама, пронађох још и ова два родослова, који се тичу јајачких Бранковића:



Овде би могла бити занимљива ова Mergnauchich Maria, али куд баш у задњу деценију 16. века? ;D
Иначе, овде су и Немањићи, и Лазаревићи, и Бранковићи збуксани.





Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #31 послато: Јануар 31, 2018, 10:03:15 пре подне »
Православна Црква данас (31/18. јануара) прославља Светог Максима Бранковића.




Син деспота Стефана Слепог и Ангелине, Бранковића, рођен је 1461. године у Берату у Албанији (писано је раније на овој теми зашто тамо). На крштењу је добио име Георгије (Ђорђе). До своје 25. године живео је у Фурланији, а затим с мајком и братом Јованом долази у Срем, на позив угарског краља Матије Корвина. Георгије добија титулу србског деспота и поседе - утврђене градове Купиник, Сланкамен и Беркасово и области које су овим градовима припадале. Задатк који је краљ Матија дао деспоту Георгију, био је да окупи Србе који су стално пристизали из јужних крајева које су, део по део, освајали Турци и да их организује у војску за борбу против турске најезде.

Заједно с братом Јованом (који је такође добио деспотску част, 1493. године) углавном успешно ратује против Турака десетак година. На предлог угарске владарске породице, оженили су га Изабелом, кћерком напуљског краља Алфонса II, а братаницом угарске краљице Беатриче (између 1486. и 1490. године). Из овог брака није било деце, а према предању, Георгије и Изабела и нису много времена провели заједно. 1495/96. године, деспот Георгије решава да напусти светске послове и посвети се тиховању и молитви. На монашењу добио је име Максим.

Био је добро образован и волео књиге. Још док је био деспот, а нарочито као монах и владика, Максим је много писао. Остале су сачуване тек две његове повеље из 1495. године: светогорским манастирима Хиландар и Свети Павле (тада србски манастир). У Хиландарској повељи написао је похвалу заснивачима овог манастира - Стефану Немањи и Сави.

1513. године бива избаран за митрополита београдског и сремског. У неким изворима, Максим се наводи и као архиепископ србски. Он ову титулу није могао имати из разлога што у време кад је он био владика, србска Црква је била (поново) потчињена Охридској архиепископији, након што је, услед турских освајања, замрла Патриаршија у Пећи, и није имала ранг архиепископије. Максим је једно време, током боравка с мајком Ангелином у Влашкој код војводе Радула (почетком 16. века), био постављен на упражњено место архиепископа влахозапланинског (влашка архиепископија). Након повратка у Срем, владика Максим и мати Ангелина обнављају Манастир Крушедол подно Фрушке Горе у Срему (1509. године), а након постављења за митрополита, седиште Митрополије преноси у Крушедол. Упокојио се мирно на данашњи датум 1516. године.

Житије и службу Светом Максиму написао је неименовани монах из Манастира Крушедол у 16. веку. 

(СПЦ, Википедија, страница „Династија Немањић“)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Бранковићи
« Одговор #32 послато: Март 07, 2019, 10:52:30 поподне »
Јa долазим на ову конверзацију врло касно.  Ја сам видео на Енглеском Википедиа информацију да се води да је супруга Гјода Кастриоти и тиме мајка Албанског Скендербега (Ђорђе Кастриоти) била Војислава Бранковић (рођена негде између 1402-1405). Она је имала 8 деце са њиме, кажу и изгледа да је већина деце имало Словенска, тј. Српска имена.  Због недостатка слова Ј у то време а и сигурно велике жеље да се Војиславино име мења и мање српско звучи, видим да се пише и као Воисава. Видим да је то ишло кроз пуно сукоба на Википедиа, нарочито поправка на коришћење израза Словенска имена.

Ако је Ангелина, о којој је Небо причао раније (слика Паје Јовановића из Вршца) рођена 1440, онда је и њена сестра Андроника сличног доба удата за Ђурађа Скедербега Кастриоти. То значи да је Албански великан (са Српским именом и Италијанским презименом) био син Војиславе Бранковић, био православац по крштењу (Википедиа) и имао Византиску супругу. 

Да ли је ико видео Војиславу Бранковић у неким од родослов са Скедербегом?

https://en.wikipedia.org/wiki/Skanderbeg
https://en.wikipedia.org/wiki/Voisava
https://en.wikipedia.org/wiki/Gjon_Kastrioti
« Последња измена: Март 08, 2019, 09:39:32 пре подне Amicus »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #33 послато: Март 08, 2019, 10:10:05 пре подне »
Јуче баш листах књижицу о животу и ратовању Скендербега од Јована С. Поповића (1828), па видех да он помиње да је Воисава била Бугаркиња.




Јован С. Поповић, Живот и витежка воевања славног кнеза епирскога Ђорђа Кастриота Скендербега, Будим, 1828



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бранковићи
« Одговор #34 послато: Март 08, 2019, 11:55:24 пре подне »
Јуче баш листах књижицу о животу и ратовању Скендербега од Јована С. Поповића (1828), па видех да он помиње да је Воисава била Бугаркиња.




Јован С. Поповић, Живот и витежка воевања славног кнеза епирскога Ђорђа Кастриота Скендербега, Будим, 1828

Колико сам упућен, Воисава је пореклом из тетовског краја. Негде сам читао, не знам колико је то поуздано, да је њено право име било Војислава. Иначе, по директној мушкој линији Ђурађ Кастриот се тешко може сматрати Албанцем, с обзиром да му је деда или прадеда био Бранило, српски великаш који је постављен за кефалију Канине, тврђаве у близини Валоне, за време цара Душана.
« Последња измена: Март 08, 2019, 11:57:26 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Бранковићи
« Одговор #35 послато: Март 08, 2019, 02:41:31 поподне »
Па по имену своје деце, Василије би требала да буде особа Српског порекла.  Интересантно је да је и њен муж, Скедегбргов отац прихватио такво именовање деце. 

Ако погледате историју дебат на Википедиа видите да је то била битка мишљења и извора информација. Из тога се може научити.  Ево референце коришћених: 

Васил Николов Златарски (2005). България през XIV и XV век: Лекционен курс. Изток-Запад. Иван Кастриот, храбър противник на турците, женен за Воислава, дъщерята на сръбския властител [daughter of a Serbian nobleman]

Petrovski 2006, "Доколку ја прифатиме оваа варијанта, според која Бранковиките биле господари на/во Полог до почетког на последната деценија од XIV век, во тој случај произлегува дека Воисава била керка на Гргур или пак, можеби на Вук Бранковик.".

Schmitt 2009, pp. 44–45; "Schweizer historiker beleidigt Albaner". 2009. Skanderbegs Mutter Vojsava war eine Serbin aus der einflussreichen Familie Brankovic.; Andreas Künzli (November 2009). "Rezension: Skanderbeg: Der neue Alexander auf dem Balkan" (PDF). —. osteuropa: 44. Archived from the original (PDF) on 7 July 2011. Retrieved 13 June 2011. Skanderbegs Mutter Vojsava war eine Serbin aus der Dynastie Branković, also eine Slavin.

Vukanović, Tatomir P. (1971). "Словенска симбиоза породице Ђурђа Кастриота Скендербега". Врањски гласник. Народни музеј Врање (VII).

 Ја мало знам о Бранковићима па зато питам. Нисам знао да је Бранило био Скендербегов деда.  Ако је и то тачно онда је Скендербег врло мало ДНК Албанац.  Ако ми имамо могућности да утврдимо тачан идентитет Војиславе и Бранило, то би било од вредности.  Један од коментара је био да је Воислава сестра Маре Бранковић.

https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Voisava&action=history

(cur | prev) 14:27, 4 January 2018‎ 2003:8e:6f08:7536:84a2:2698:f3f2:7819 (talk)‎ . . (18,379 bytes) +5‎ . . (I'm albanian, the mother of skanderbeg was albanian. Dont do propaganda) (undo) Tags: Mobile edit, Mobile web edit
(cur | prev) 15:04, 3 December 2017‎ Jingiby (talk | contribs)‎ . . (18,374 bytes) +53‎ . . (Rv. biased edit.) (undo | thank)
(cur | prev) 14:23, 3 December 2017‎ 2a02:a03f:4e2d:6000:1875:92f5:4dd0:c12e (talk)‎ . . (18,321 bytes) -53‎ . . (undo) Tags: Mobile edit, Mobile web edit
(cur | prev) 21:40, 17 September 2017‎ MusikBot (talk | contribs)‎ m . . (18,374 bytes) -52‎ . . (Removing protection templates from unprotected page) (undo)
...
(cur | prev) 12:33, 27 July 2017‎ 80.78.75.68 (talk)‎ . . (18,599 bytes) +175‎ . . (Inserted Voisava's paternity, according to Giovanni Musachi, one of the two sources published in the 16th century. Removed the supposed Serbian origin, her father bearing a Catholic (Dominic) and possibly, an Italian alias (Moncino).) (undo)
(cur | prev) 19:19, 18 July 2017‎ WikiPedant (talk | contribs)‎ . . (18,424 bytes) -14‎ . . (Undid edit by 46.99.6.74 (talk). Perhaps true, but unsourced.) (undo | thank)
...
(cur | prev) 15:31, 13 January 2017‎ 95.180.95.190 (talk)‎ . . (18,410 bytes) +1‎ . . (Actual name is Voislava, she was slavic-serbian origin and slavic names often end with -slava) (undo) Tags: Mobile edit, Mobile web edit
(cur | prev) 18:35, 17 November 2016‎ Karmaclub (talk | contribs)‎ . . (18,409 bytes) 0‎ . . (undo | thank)
(cur | prev) 18:11, 24 October 2016‎ TU-nor (talk | contribs)‎ . . (18,409 bytes) -38‎ . . (Undid revision 745971393 by RunnyAmiga (talk)See earlier discussion in TP) (undo | thank)
...
(cur | prev) 21:36, 18 October 2016‎ 46.217.25.251 (talk)‎ . . (18,310 bytes) -99‎ . . (undo)
(cur | prev) 13:46, 16 October 2016‎ Skylax30 (talk | contribs)‎ . . (18,409 bytes) -5‎ . . (Mara Brankovic, Voisava's sister) (undo | thank)

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Бранковићи
« Одговор #36 послато: Март 08, 2019, 03:02:08 поподне »
Оно што је мени збуњујуће је да се често у трагњу појави и ова Воисава (Војислава) која је изгледа исто везана за Бранковић породицу. Он је исто била удата за Албанског великана Ђорђе Тхопиа, који је исто имао сестру Војиславу.  Врло збуњујуће и врло српско.  Ради се о само десетак година ранијем  временском периоду од Скеденбергове мајке.

  https://en.wikipedia.org/wiki/George_Thopia
« Последња измена: Март 08, 2019, 03:06:42 поподне dejan9 »

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Бранковићи
« Одговор #37 послато: Март 12, 2019, 01:51:00 пре подне »
Бранковић родослов је очигледно везани за Кастриати фамилију. Ево линка једне недавне дискусије коју је је започео родословца из Македоније (Александар Јордевски). Излаже пуно референци у тврдњи да је Кастриати породица Српског порекла.  Све је на Енглеском језику али многе референце су лако разумљиве. 

Итлаијански запис води да је Војисилава била ћерка Српског владар Пролога (Ohrida?). У то време то био требао да буде један од Бранковића. Исто се у тексту постављ добар аргумент шта "Трипалда" значи поред Војиславиног имена. Имена деце од Јована и Војиславе Кастриоти су била: Јелена, Ангелина, Влајка, Марија, Станиша, Репоша и Ђорђе Кастриати -Скендербег.  Зашто би Јован (на неким местима Иван) као Албанац прихватио оваква имена. Он много касније после смрти “постаje” ЃЈОН Кастриати (а његова супруга VOJSË) али је отац Скендербега - оснивача Албаније био сахрањен у Хилендару.  Његов син Репоша исто.  А Секендербегов син Иван, владар нове Албаније је оженио Ирену, ћерку Лазара Бранковића.

Обратите пажњу на породичне грбове Кастриоти фамилије. Лимитација за постављање слика овде ме неомогућује да ту поставим. Погледајте их на том линку.

https://www.quora.com/Why-do-the-Serbs-claim-that-Skanderbeg-is-100-Serbian

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #38 послато: Мај 07, 2019, 08:16:29 поподне »
У Новом веку било је неколико племићких породица које су се издавале за потомке Бранковића.

Једни од њих су и ердељски Бранковићи, од којих је пореклом био чувени гроф Ђорђе Бранковић, писац чувене Славеносербске хронике, као и његов брат митрополит Сава II Бранковић, који се у науци сматра иницијатором идеје о пореклу од деспота Бранковића.


Наша Црква данас прославља Светог Саву Ердељског, митрополита Саву Другог, којег је поменуо Амикус.

Рођен је почетком 17. века у породици Бранковић, досељеној из западне Херцеговине у Банат негде око 1500. године, световним именом Симеон. Исто презиме је некоме, вероватно Савином брату грофу Ђорђу Бранковићу, дало идеју да се представљају као огранак средњевековне владарске куће Бранковића.

Симеон је од младости показивао занимање за духовне ствари, те је као млад замонашен, а затим је напредовао у црквеном поретку, да би 1656. године био постављен за митрополита ердељског. 1668. године боравио је у Русији код цара Алексеја Романова, где је указао цару на сву љубав и надања која Срби гаје према Русији.

Због противљења утицају калвиниста у Угарској, који су мисионарили на придобијању православних, био је прогоњен од угарских власти, и коначно - утамничен 1680. године. Није дуго тамновао, али већ времешан, услед лоших услова у затвору, оболео је и упокојио се 1681. године.

Његова борба против насртаја иноверних на његову цркву и паству и отпадања православних у јерес, као и његово страдање због тога, сврставају га у ред исповедника православне вере.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Бранковићи
« Одговор #39 послато: Мај 17, 2019, 05:38:57 поподне »
Ево једног YouTube клипа са Албанске телевизије где њихов историчар објашњава порекло Скендербега и прави циљ његове борбе као хришћанског православаца - очување хришћанства.  Он чак и наводи на Албанској телевизији и словенско име оца: Иван или Јован.  После да је његова супруга била из породице Бранковића, што је и мишљење сада шире заступљено и прошло вербалне дуеле дебата са Албанским истрживачима историје.

Интересантно је видети и додатно визуелно порђење Албанске затаве са заставом Бизантије, које подржава коментар дат од Албанског историчара.

Интересантно је и напомињање да Скендербег коалиција је била мешовита по националности и само држала неке планиске делове и шуме а не никакве градове, војне или културне центре тог времена.

Ја разумем да је ово само видео на YouTube, али се ради о снимку емисији на јавној телевизији Албаније.
https://www.youtube.com/v/I5qWJTRm5aU&list=RDI5qWJTRm5aU&start_radio=1
« Последња измена: Мај 17, 2019, 05:46:13 поподне Бећар »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #40 послато: Мај 18, 2019, 04:54:02 поподне »
Интересантно је видети и додатно визуелно порђење Албанске затаве са заставом Бизантије,

Византијски царски символ двоглавог орла у својој хералдици има свега неколико држава, и то оне које своје царство вуку управо из веза с Византијом: Русија, Србија, а посредно (мотив је ушао крајем средњег века преко рођачких веза са византијском и србском властелом) и Црна Гора (Црнојевићи) и Албанија (Ђурађ Кастриот), као и Света Гора и Грчка црква, као наследници средњевековне византијске цркве.

Историјски, двоглавог орла, као симбол царског достојанства имали су и средњевековно Немачко царство (Свето Римско царство немачке народности) и Хабсбуршко царство, а у неким раздобљима средњег века и - Бугарско царство.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #41 послато: Мај 20, 2019, 10:34:38 пре подне »
Византијски царски символ двоглавог орла у својој хералдици има свега неколико држава, и то оне које своје царство вуку управо из веза с Византијом: Русија, Србија, а посредно (мотив је ушао крајем средњег века преко рођачких веза са византијском и србском властелом) и Црна Гора (Црнојевићи) и Албанија (Ђурађ Кастриот), као и Света Гора и Грчка црква, као наследници средњевековне византијске цркве.

Историјски, двоглавог орла, као симбол царског достојанства имали су и средњевековно Немачко царство (Свето Римско царство немачке народности) и Хабсбуршко царство, а у неким раздобљима средњег века и - Бугарско царство.

Тако је, Nebo. 8)



Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Бранковићи
« Одговор #42 послато: Децембар 16, 2019, 10:49:26 поподне »
Как'и су им они Валтазари (Balthasar-i), раџе Мезије (rex Mysiœ), од којије' наводно вуче корен и Илонка жена Беле Слепца (alias "наша" Јелена Рацка)?

Три комата ли и' има?

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Бранковићи
« Одговор #43 послато: Јануар 07, 2020, 10:27:34 пре подне »
 Књига о ћеркама Лазара Бранковића https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zavicajne_zbirke/Narodna_biblioteka_Smederevo/knjige/NBSD_035

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #44 послато: Март 31, 2021, 05:35:21 поподне »
Evo rodoslova jednog od bratonoskih bratstava:

https://ibb.co/Wzjp8ZD

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Бранковићи
« Одговор #45 послато: Март 31, 2021, 05:46:58 поподне »
Evo rodoslova jednog od bratonoskih bratstava:

https://ibb.co/Wzjp8ZD

Не зна се ништа даље од Завиде?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бранковићи
« Одговор #46 послато: Март 31, 2021, 05:54:55 поподне »
Evo rodoslova jednog od bratonoskih bratstava:

https://ibb.co/Wzjp8ZD
Веле ли што Васојевићи о овоме?

Ван мреже HandsomestOfThemAll

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
  • I2 > PH908 > Y84307
Одг: Бранковићи
« Одговор #47 послато: Март 31, 2021, 06:49:22 поподне »
Не зна се ништа даље од Завиде?

Не беше ли Ликиније, земљоделац и император из Мојзије Горње (Moesia Superior)?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #48 послато: Април 05, 2021, 02:19:16 пре подне »
Веле ли што Васојевићи о овоме?

Занимљиво је да код нас Срба, а посебно оних из брдских крајева, како време пролази, тако памћење постаје све боље и сеже у све већу прошлост. Почетком 20. века, Васојевићи нису знали да наброје пасове даље од Немање, а Братоножићи нису знали да наброје пасове даље од Бранка. Верујем да пре 300 година ни Васојевићи ни Братоножићи нису знали да наброје претке даље од Васа и Брата. Сада међутим, има Васојевића који набрајају пасове све до Војислава, родоначелника Војислављевића, а Братоножићи су видим стигли до Завиде. Братоножићи и даље каскају за Васојевићима, али довољан је само један мегаломан да се појави, и ето Александра Македонског у родослову!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Бранковићи
« Одговор #49 послато: Април 06, 2021, 11:15:07 поподне »
Да ли неко од наших тестираних има предање да води порекло од ових Бранковића?
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Бранковићи
« Одговор #50 послато: Април 07, 2021, 12:50:08 пре подне »
Да ли неко од наших тестираних има предање да води порекло од ових Бранковића?

Иван је писао велики рад о властели према предањима и у њему имаш и хаплогрупе:
 
https://www.poreklo.rs/2017/07/16/vlastela-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #51 послато: Април 07, 2021, 11:16:37 пре подне »
Византијски царски символ двоглавог орла у својој хералдици има свега неколико држава, и то оне које своје царство вуку управо из веза с Византијом: Русија, Србија, а посредно (мотив је ушао крајем средњег века преко рођачких веза са византијском и србском властелом) и Црна Гора (Црнојевићи) и Албанија (Ђурађ Кастриот), као и Света Гора и Грчка црква, као наследници средњевековне византијске цркве.

Историјски, двоглавог орла, као симбол царског достојанства имали су и средњевековно Немачко царство (Свето Римско царство немачке народности) и Хабсбуршко царство, а у неким раздобљима средњег века и - Бугарско царство.

Русија је усвојила двоглавога орла када је Иван III узео за жену Зои Палеологину, у Риму прозвану Софија. Када су Турци заузели Цариград Зои и њен брат су као мали доведени у Рим, гдје су одрастали под окриљем папе, као једини насљедници Визансткога трона. Папа је овим браком хтио проширити свој утицај на Москву али се то није десило. У то вријеме она је довела архитекте из Рима који су сазидали познати храм св.Василија у Москви. Старија сестра Зои Софије била је Јелена, жена Лазара Бранковића.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #52 послато: Април 21, 2021, 05:42:02 поподне »
Добри мој Вукићевићу,

Братоножићи да су били мегаломани давно би се окитили многим великанима.

Мислим да је за расправу на ту тему довољно поменут име Пеја Станојева Баљевића првог Војводе свих Брда.
Пејо је као што вјерујем да знаш написао Законик за Братоножиће а примјењивао се и у другим Брдима.
Пејов законик је имао 128. чланова и био модернији од многих будућих. Касније је и сам књаз Данило преписао дјелове у свој. А интересантно је да је у Данилово вријеме у Братоножићима на снази био Пејов Законик, Данило то није оспоравао.

Јеси ли некад чуо за предање да је Васо Братов син можда ?


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #53 послато: Април 21, 2021, 05:49:06 поподне »
Братоножићи да су били мегаломани давно би се окитили многим великанима.

Зато су ту нове генерације да надокнаде оно што су преци пропустили да ураде  ;)

Јеси ли некад чуо за предање да је Васо Братов син можда ?

Не, нисам чуо за то предање. Само знам да сасвим извесно није тачно пошто Васојевићи и Братоножићи нису генетички сродни.

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #54 послато: Април 21, 2021, 05:55:44 поподне »
Далеко од тога.
Сматрам да смо најскромније племе у Црну Гору. Колико људи зна за Попа Радоја Симова Секуловића ? Врло мало. А већа је личност био од многих прослављених.
То је само један од бројних примјера.

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #55 послато: Април 21, 2021, 06:27:22 поподне »
Брато је по предању прво живио у Ножици, Ножица је тад била велико село. А и данас је раскршће путева. Најстарија Васова црква (треба провјерити има ли неђе старија) се налази у Ножици. Васо је био најстарији Братов син, и отац му је оставио Ножицу за живот и управљање а он населио доње крајеве клопот итд.

Пејо Станојев је био Архимандрит Ножицко-брдски осим што је био Војвода и касније војводство пренио на Дреклаовиће, кад их је превео у Православље.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бранковићи
« Одговор #56 послато: Април 21, 2021, 06:48:14 поподне »
Поздрав Братоножићу, јеси ли Q М242 и ако јеси имаш ли икакву идеју како сте доспјели у ЦГ?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #57 послато: Април 21, 2021, 06:50:19 поподне »
Брато је по предању прво живио у Ножици, Ножица је тад била велико село. А и данас је раскршће путева. Најстарија Васова црква (треба провјерити има ли неђе старија) се налази у Ножици. Васо је био најстарији Братов син, и отац му је оставио Ножицу за живот и управљање а он населио доње крајеве клопот итд.

Не сумњам да постоји и такво предање у Братоножићима, али утврђено је захваљујући генетици да сасвим извесно није тачно. Васојевићи припадају хаплогрупи E, док Братоножићи припадају хаплогрупи Q.

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #58 послато: Април 21, 2021, 06:55:53 поподне »
Можда припадају нека братства, из мог се само један тестирао и резултат је И2А.
Иначе није ми јасно како људи тако олако изводе закључке одакле је неко дошао прије више хиљада година.
Зна се да је дио Братоножића илирског поријекла. Урадићу днк тест.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Бранковићи
« Одговор #59 послато: Април 21, 2021, 07:04:17 поподне »
Можда припадају нека братства, из мог се само један тестирао и резултат је И2А.
Иначе није ми јасно како људи тако олако изводе закључке одакле је неко дошао прије више хиљада година.
Зна се да је дио Братоножића илирског поријекла. Урадићу днк тест.
Братоножићи су род, они који нису хаплогрупа Q, нису род Братоножића (могу само прибраћени да буду)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бранковићи
« Одговор #60 послато: Април 21, 2021, 07:06:00 поподне »
Можда припадају нека братства, из мог се само један тестирао и резултат је И2А.
Иначе није ми јасно како људи тако олако изводе закључке одакле је неко дошао прије више хиљада година.
Зна се да је дио Братоножића илирског поријекла. Урадићу днк тест.
Нема мјеста нејасноћама, о томе се и овдје ради. Дај да утврдимо чеговић је Брато а после ће бити лаганица...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #61 послато: Април 21, 2021, 07:57:32 поподне »
Можда припадају нека братства, из мог се само један тестирао и резултат је И2А.

У нашој евиденцији немамо ниједног тестираног из Братоножића који припада хаплогрупи I2. Да није то можда неки исељеник који има предање о пореклу из Братоножића?

Иначе није ми јасно како људи тако олако изводе закључке одакле је неко дошао прије више хиљада година.

Нико није дошао до закључка одакле су се доселили Братоножићи, већ само којој хаплогрупи припадају. За то имамо потврду у већем броју резултата.

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #62 послато: Април 21, 2021, 09:02:51 поподне »
Колико је тестираних са Q резултатом ?
Братоножићи су и нека братства за која се вјерује да су старосједиоци и да нису род. А генерално се дијеле на Братове потомке и Лутовце. Ја спадам у братове потомке, а даље у Прогове и презимењак из Далмације који има овај резултат I2 > I-PH908. Поуздано се зна да је дио братства преселио у Пиву и Херцеговину, али смо сви од истога претка.

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #63 послато: Април 21, 2021, 09:08:09 поподне »
Данас је извјесно и поријекло Шћепана Малог(Растислав Петровић). А потписао се као Јован Стефанов Баљевић  братоножић - албан.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #64 послато: Април 21, 2021, 10:05:19 поподне »
Колико је тестираних са Q резултатом ?
Братоножићи су и нека братства за која се вјерује да су старосједиоци и да нису род. А генерално се дијеле на Братове потомке и Лутовце. Ја спадам у братове потомке, а даље у Прогове и презимењак из Далмације који има овај резултат I2 > I-PH908. Поуздано се зна да је дио братства преселио у Пиву и Херцеговину, али смо сви од истога претка.

У самим Братоножићима су присутна три генетичка рода, што је у складу и са предањима.
1. Братоножићи (Братови потомци) - грана Q-BZ3000. У матици су тестирани Чађеновићи, Дармановићи и још једно братство од Балевића чији резултат није јаван.
2. Лутовци - грана R1b-FT49714: У матици су тестирани Кркељићи.
3. Букумири - грана R1b-Y87891: У матици су тестирани Лаловићи.
Ови резултати су потврђени и резултатима појединих исељеника који према предањима потичу од ова три рода.

Ја спадам у братове потомке, а даље у Прогове и презимењак из Далмације који има овај резултат I2 > I-PH908. Поуздано се зна да је дио братства преселио у Пиву и Херцеговину, али смо сви од истога претка.

Дакле, у питању је наводни исељеник из Братоножића, као што сам и очекивао... Поздравите презимењака из Далмације који "поуздано" зна одакле потиче и реците му да му предање ипак није тачно пошто Прогоновићи припадају хаплогрупи Q.

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #65 послато: Април 21, 2021, 10:26:04 поподне »
Како онда Лаловићи старосједиоци и Лутовци досељеници припадају истој хаплогрупи ?
Дармановиће сам баш тражио прије неки дан и није било резултата.

На гуглу сам видио да је Е хаплогрупа којој рекосте да припадају Васојевићи из Африке.
Зар то није превише нереално ?



Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Бранковићи
« Одговор #66 послато: Април 21, 2021, 10:51:41 поподне »
Како онда Лаловићи старосједиоци и Лутовци досељеници припадају истој хаплогрупи ?
Дармановиће сам баш тражио прије неки дан и није било резултата.

На гуглу сам видио да је Е хаплогрупа којој рекосте да припадају Васојевићи из Африке.
Зар то није превише нереално ?

Свака вам част на храбрости. За овако улетање у расправу са овлаш знањем покупљеним с погледом на наслове из једне гугл претраге заиста је потребна велика храброст.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #67 послато: Април 21, 2021, 11:20:12 поподне »
 Поштовани,

Дати ћете дозволит да и ми нешто о нама самима знамо.
Не знам како дођосте на гугл претрагу, претрага је била Е хаплогрупа јер не знам напамет која је са којег краја свијета стигла :)


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #68 послато: Април 22, 2021, 02:47:01 пре подне »
Како онда Лаловићи старосједиоци и Лутовци досељеници припадају истој хаплогрупи ?

Припадају истој хаплогрупи, али им је заједнички предак живео пре више од 1400 година. Дакле, ради се о два различита рода која су се стицајем околности нашла на истом простору. Овде је генетичко стабло:
https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

На гуглу сам видио да је Е хаплогрупа којој рекосте да припадају Васојевићи из Африке.
Зар то није превише нереално ?

Није нереално. Грана Е-V13 којој припадају Васојевићи је присутна на Балкану преко 4000 година.

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #69 послато: Април 22, 2021, 05:03:52 поподне »
Ево да видимо кад буде више резултата.
Али прије 4000 година је дошла из африке ако је ово по гуглу тачно а ми јевреји :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Бранковићи
« Одговор #70 послато: Април 22, 2021, 05:25:49 поподне »
Ево да видимо кад буде више резултата.
Али прије 4000 година је дошла из африке ако је ово по гуглу тачно а ми јевреји :)
Кад се будеш тестирао, знаћеш одакле је твоја грана (не треба ти више резултата, доста ти је твој да би сазнао прапорекло твоје гране)

Ван мреже Братоножић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Бранковићи
« Одговор #71 послато: Април 23, 2021, 04:06:51 поподне »
Наравно, тестираћемо се. Него мене више историја занима.
Волио бих да чујем коментар на овај резултат

 Балевић Никољдан БрдаОрах/БеранеI2 > I-Y3120

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бранковићи
« Одговор #72 послато: Април 23, 2021, 04:28:22 поподне »
Наравно, тестираћемо се. Него мене више историја занима.
Волио бих да чујем коментар на овај резултат

 Балевић Никољдан БрдаОрах/БеранеI2 > I-Y3120
Лепа грана, баш лепа , баш онако лепа и сам јој припадам али је много стара, баш баш стара🙂 Мора мало дубље да се зађе...

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Бранковићи
« Одговор #73 послато: Април 23, 2021, 05:04:11 поподне »
Наравно, тестираћемо се. Него мене више историја занима.
Волио бих да чујем коментар на овај резултат

 Балевић Никољдан БрдаОрах/БеранеI2 > I-Y3120

На том нивоу информације може се једино рећи да им је предак на Балкан дошао са сеобама Словена. Мада, чак ни то није сасвим сигурно ако је нека од ређих подграна.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #74 послато: Јун 29, 2022, 05:07:45 поподне »
Волио бих да чујем коментар на овај резултат

Балевић Никољдан БрдаОрах/БеранеI2 > I-Y3120

Један закаснели коментар (нисам видео овај пост):

Ради се о Балевићима из Ораха у Шекулару. Они имају предање да им је предак од братоношких Балевића, у Шекулар дошао у 18. веку. С обзиром на немирна времена у која се тај предак склонио у Шекулар, упитно је одакле је био и да ли је био Братоножић. У племенском смислу сигурно није. Нити у Братоножићима има утврђене хаплогрупе овог шекуларског Балевића. Презиме Балевић не можемо везивати искључиво за братоношке Балевиће, оно долази од надимка Бале. Са друге стране, можда је тај дошљак хтео себи дати на значају приликом досељења у Шекулар, те се представио као огранак знаменитог братоношког братства. Има разних могућности, али ово свакако није релевантан резултат за братоношке Балевиће.
"Наша мука ваља за причешћа"