Занимају ме две ствари:
Када сте ви први пут чули предање о Ковачици?
Да ли сте то први пут видели у списима рођака, које му је пренео деда Миодраг или је и пре тога постајало предање о Ковачици у вашој породици?
Укратко, одговор на ваше питање је да сам први пут чуо усмено као тинејџер, управо од рођака који је истраживао родослов, а касније и уживо у Марковици од деда Перише Обреновића, када сам једном свратио са оцем код њега.
А нашироко, прича иде овако:
Ја сам градско дете - отац и ја смо рођени у Чачку, а деда је рођен у Марковици али се поделио са братом и прешао да живи у Чачку као кројачки мајстор. Деде се сећам магловито, умро је када сам имао 6 година, тако да од њега свакако нисам чуо предања о пореклу. То да водимо порекло од Обрена Савића знам од малена, као уосталом и сви у нашем роду. Са оцем сам често ишао у Марковицу код родбине и још као дете сам упамтио упечатљив споменик Обрену Савићу по коме носимо презиме, а који се налази практично прекопута имања где је деда рођен, на стожеру Обреновића. Сећам се и живописних прича и догодовштина из нашег рода, највише из периода другог светског рата, четницима, партизанима, а понешто и из давне историје (нпр. Да када је Обрен умро од куге, да су га синови на ланцима изнели мртвог из куће и онда кућу спалили због заразе итд.).
Но, за порекло из Ковачице ја лично сам чуо први пут од рођака Предрага, који је пасионирано истраживао наш родослов и често посећивао родбину, дружио се са историчарима и етнографима, проучавао турске дефтере, матичне књиге у историјским архивима, црквама, манастирима, сликао гробове, скупљао фотографије и сву грађу о историји нашег рода, бележећи датуме, догађаје, приче и биографије чланова фамилије итд. Дакле, уобичајене ствари које раде сви који се „навуку“ на истраживање родослова.
Када се рођак Предраг по распаду СФРЈ вратио у Чачак, из Пуле у којој је као морнарички официр службовао, донео је огромну кутију са прикупљеном истраживачком грађом. Пошто су он и мој отац били блиски, свраћао је често до нас и причао да је разочаран што није успео да приведе крају своје истраживање и да га објави, а да никога у фамилији не занима да настави истраживање. Искрен да будем, у то време ни мене то није претерано занимало.
Тек 2008. године сам се заинтересовао за наш родослов, и сетио да је рођакова кутија са истраживачким материјалима код његове ћерке Весне и то у ко зна каквом стању (била је у подруму). Уз њену дозволу, скенирао сам писану грађу, која је срећом била у добром стању, са идејом да је сачувам/дигитализујем, проучим и можда једног дана објавим као Предрагово ауторско дело.
Када сам открио друштво "Порекло" заинтересовао сам се за генетичка истраживања и праћење порекла на основу хаплогрупа и њихових грана. Коначно сам ове године одлучио да се тестирам и да пробам да на тај начин пробам да објективно одгонетнем – одакле потичем и одакле су моји преци дошли у Драгачево.
Углавном, да се вратим на ваше конкретно питање. Мој рођак у својим истраживачким записима пише да је још као младић слушао о пореклу нашег рода, а да је оно добило коначну потврду када је упознао деду Миодрага Милинковића из Вирова.
Међутим, ја не могу да искључим могућност да је "себе убедио" накнадно у то предање, односно направио неопростиву грешку у истраживању родослова – некритички усвојио предање које је можда први пут чуо од деда Миодрага, да би склопио коцкицу која му је недостајала у мозаику.
Данас сам иначе по сугестији члана нашег друштва, Владимира Бојановића (хвала Владимире!) скоро сат времена разговарао телефоном са старим драгачевским „родословцем“, Љубом Димитријевићем из Лопаша (Лопаш је село које је баш између Вирова одакле су Милинковићи и Марковице одакле су моји Обреновићи).
Господин Љубо ми је рекао да је упознао мог рођака Предрага, каже да је био једном и лично присутан када је овај био у посети код деде Миодрага Милинковића у Вирову. Господин Димитријевић је у разговору изразио сумњу да је деда Миодрага Милинковић сугестивно убедио мог рођака у предање о пореклу из Ковачице, јер је и њега (деду Миодрага) у то убедио неки члан фамилије који је наводно упознао неког Милинковића на Косову који га је убедио да су рођаци (то је очигледно бесмислено, јер данашњи Милинковићи знају да су у Драгачево дошли као Савићи, да су се једно време презивали Обрадовићи а тек онда Милинковићи, тако да ми је мало невероватно да је неко могао да поверује у ту причу о сродству са неким Милинковићима са Косова, али хајде).
Додатно, у вези Маре која се у помиње у записима мог рођака као Обренова и Обрадова сестра по предању, господин Димитријевић ми је у телефонском разговору данас рекао да је по његовом мишљењу Мара заправо Обрадова ћерка, јер је он нашао споменике Милинку Обрадовићу и Мари Обрадовић на Вировском гробљу. Наравно, ово ћу морати да проверим, јер више ништа не узимам здраво за готово, док не видим чвршћи доказ (у овом случају фотографију тог споменика и критички сагледам годину смрти и колико је поживела).
Све у свему, да не ширим причу, пошто је већ неколико „прекаљених“ чланова овог форума исказало сумњу у могућност да су моји преци дошли из Ковачице (што због егзотичне хаплогрупе која до сада није налажена код родова из Ковачице, што због наводно „немогућег“ правца досељавања у Драгачево, што због неких контрадикторних информација из данашњег разговора са Љубом Димитријевићем из Лопаша) до даљњег по питању свог дубљег порекла прелазим у „агностике“. Барем док не видим да ли ће ме и где ће ме даље одвести резултати Big Y тестирања.