Од Симеонове деце забележено је да су и Јован Урош и Марија Ангелина имали потомство. Јован Урош је имао петоро деце од којих тројицу синова (Димитрија, Константина и Михаила) и две кћерке (Јелену и Асасину), а Марија Ангелина са Томом Прељубовићем, Ирину, удану за албанског поглавара Јована Љоша, и Прељуба.
El díptico bizantino o relicario de los Déspotas de Epiro (Commenos) del siglo XIV es una de las piezas más destacadas del Museo Diocesano de Cuenca.
Se trata de una extraordinaria pieza en la que se une la pintura al temple de los pequeños iconos, la orfebrería (en repujado para los fondos y granulado para los tabiques), las piedras preciosas y las decenas de pequeñas reliquias que se cobijan en los cabujones.
Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?
Марија Ангелина се помиње у једном занимљивом рукопису из око 1440. године, који представља најдужи и најобимнији извор који се бави историјом Епира у средњем веку, односно описује владавину Јањином и Епиром деспота Томе Прељубовића и његове супруге Марије Ангелине, а који носи назив Јањинска хроника.
Јањинска хроника се у свом првом делу баво владавином Томе Прељубовића, његовом борбом са локалним Албанцима, сам Тома Прељубовић је приказан као похлепан и окрутан тиранин, и очигледно је да је писам имао негатив став према њему, док у другом делу говори се о владавини Марије Ангелине, коју Јањинска хроника описује као побожну и моралну владарку.
Одавно се питах, да ли Мавро Трикалски у сродству са Симеоном Урошем беше, чиiа престоница Трикала у Тесалиiи би - и зашто он и Марко Алтомановић и Дмитар Томашић код Вучитрна 1462. г. загибоше?
(http://i.imgur.com/3WKFdZY.png)
Památky drevního písemnictví Jihoslovanuv., П. Шафарик
https://archive.org/stream/pamtkydrevnhopse00safr#page/80/mode/2up
А Дмитар и Марко би могли бити неки рођаци?Из овога се да закључити да је Марко син Алтоманов, а Дмитар син Томашев, тј. да су браћа од стричева.
Можда браћа Војиновићи, они који се помињу у песми Сеоба Војиновића у Црну Гору, у стиховима:
...Са два брата обадва јунака,
Алтоманом и Томашем младим...
???
Што се тиче Мавра, који се у литератури помиње као Марко, не знам да ли би се могло нешто више наћи о њему?
Из овога се да закључити да је Марко син Алтоманов, а Дмитар син Томашев, тј. да су браћа од стричева.
А Дмитар и Марко би могли бити неки рођаци?
Можда браћа Војиновићи, они који се помињу у песми Сеоба Војиновића у Црну Гору, у стиховима:
...Са два брата обадва јунака,
Алтоманом и Томашем младим...
???
Што се тиче Мавра, који се у литератури помиње као Марко, не знам да ли би се могло нешто више наћи о њему?
Добар си Amicus-e! Веома добар!!
Константин Михаиловић у - "Iаничарове успомене или турска хроника", помиње управо Дмитра Томашића (син Томе Прељубовића?)
(https://books.google.de/books/content?id=yjxpAAAAMAAJ&hl=de&pg=PA101&img=1&pgis=1&dq=dmitar+tomasic&sig=ACfU3U3xzNtEvv583xWTWbKt87iW7nB80w&edge=0)
Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?
(http://picsee.net/upload/2017-01-03/thumbnail/df3410fc8b7c.png) (http://picsee.net/2017-01-03/df3410fc8b7c.png.html)
Занимљиво.
Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?
(http://picsee.net/upload/2017-01-03/thumbnail/df3410fc8b7c.png) (http://picsee.net/2017-01-03/df3410fc8b7c.png.html)
Јер не помињу се ни у Ивићевим таблицама, а ни у неким бољим савремено рађеним родословима, попут рецимо овог Веселиновићевог из 2008. године?
(http://picsee.net/upload/2017-01-03/thumbnail/0776237568a3.jpg) (http://picsee.net/2017-01-03/0776237568a3.jpg.html)
(http://picsee.net/upload/2017-01-03/thumbnail/dec2546e8811.jpg) (http://picsee.net/2017-01-03/dec2546e8811.jpg.html)
Оно о чему се мање зна, или мање говори, јесте Симеоново мушко потомство. Та грана лозе Немањића на већини савремених родослова завршава се самим Симеоном, иако је историја сачувала имена његово троје деце (Јован Урош, Стефан Урош и Марија Ангелина), од којих је Јован Урош наследио очеву царску титулу, и као цар кратко владао наслеђеним областима (1370-1373).
Турским освајањима његово царство брзо је пропало, а Јован Урош се повукао у Преображењски манастир на Метеорима, задужбину његовог оца Симеона, где се замонашио под именом Јоасаф и где је остао до своје смрти 1422/23. године, а кога је Православна црква касније канонизовала као Светог Јаосафа Метеорита.
Можда ће некоме бити занимљив текст о једној мистификацији која се појавила пре десетак година око Јоасафа Метеорита:
http://bogoslovlje.pbf.rs/index.php/arhiva/255-2018/bogoslovlje-1-2018/490-da-li-je-monah-joasaf-bio-bibliotekar
Na osnovu iznesenih činjenica da li je nešto zaključeno?Aко страни извори недвосмислено показују да је Јован Дука имао наслијеђе, да је Стефан био ожењен и избјегао испред Бајазита, и да су имали и чврсте родбинске везе и ђедовину у Копелнику може се закључити да је његово потомство опстало. Питање је зашто таквих истраживања нема од стране србских историчара, него се то препушта енглезима (Брук, Милер), французима (Лоренц), италијанима(Видман који фантазира о Немањићима у Италији). Само пратити пут Ахмеда Дукађиновића од 1477 до краја његовог живота, а и послије смрти, указује на његову свјесност Немањичког порјекла, јер има мјесто субаше у Копелнику, индиректно приказан као вођа џемата у Бјелопавлићима, и вакуф који остави цркви Свет Богородице Љевишке. Погледати и елементе освете гдје је Душанов манастир уништен, су Дечани Стефанови и Љевишка Милутионова очувани. Или Дукађиновићи избјегли у Копар који мјесто које насељавају називају Дечани, или ситуација у који Бубић откупљује Дукађиновиће и Бубиће од турака. Које су фамилије правиле Љешку лигу? Па зар покојни Адриан Клоси недвосмислено не каже да су Кастриотићи Срби. Које фамилије потписују мир са Млечанима 1406 године? Што Ђурађ Бранковић даје племство 1412 Бубићима? Ко је Јерина Ђурађева жена и од кога потиче? Одговори су јасно дати. А ћутање србске историјске школе је још један јасан одговор. Зар Ердељановић поред свих историја племена није могао да напише књигу о Бјелопавлићима? Или је било боље и то оћутати, па правити касније некакве катунске теорије, које дефтери из 1477 и 1485 ладно обарају. Тешка је то материја, која да је искрено проучена и приказана могла да зближи а не завађа наш словенски свијет разбијен по религиозним линијама. Овако највећи добитници у свему за сада јесу управо Албанци који за те линије не маре, него гледају да сачувају и прошире оно што су нам отели.
Све и да постоји сагласност о анализи моштију светаца, овај пројекат је ризичан.
Одговор је дао доц.др. Оливер Стојковић https://www.poreklo.rs/2012/11/27/dana%C5%A1njom-geneti%C4%8Dkom-tehnologijom-nije-mogu%C4%87e-utvrditi-y-dnk-haplotip-iz-mo%C5%A1tiju-srpskih-vladara/ (https://www.poreklo.rs/2012/11/27/dana%C5%A1njom-geneti%C4%8Dkom-tehnologijom-nije-mogu%C4%87e-utvrditi-y-dnk-haplotip-iz-mo%C5%A1tiju-srpskih-vladara/)
???????????????????????????????????????
Не могу да верујем. Доц.др. Оливер Стојковић рекао....
Па имамо ДНК праисторијских људи, неандерталаца, денисована... кромањонаца...
Ово наравно не пије воду. Више пута сам писао да је потребно укључити Цркву и Владу Србије и да се одраде ДНК анализе посмртних остатака свих средњевековних владара и властеле за које знамо. То ће нам помоћи да комплетирамо слику из историје средњевековне Србије и разрешимо многе митове. Држава мора да се укључи не само због трошкова већ и због ауторитета који поседује.
Ево поглед Милоша Миојевића на србски сабор који су организовали Балшићи и Лазар на којем је Лазар изабран за цара србског.
A 65. владаоц српски. Те године духовни сабор под председништвом срп. патриарха, Јефрема, који је био врло глуп а побожан избере за цара српског, код живог Синише брата Душанова са синовима, Лазара, који и ступи на срп. престо
Уочавају се лако неке грешке Милојевића. Симеон Урош Немањић је убијен од стране Марка Мрњавчевића у децембру 1371 године. Ово се уклапа са чињеницом да је 1372 Јован Дука ступио на прјесто у Трикали. Званична наша историја тврди да је тада убијен Урош Нејаки, но њега је Вукашин убио још 1367. Урош Нејаки се не помиње послије ни у једном званичном документу.
Симеон је вјероватно био заробљен од стране Вукашина код Скадра, прије његовог поласка на Марицу.
Оно што стоји тачно јесте да поред живих потомака Немањића, глупи а побожни Јефрем изабере Лазара. О погубности те одлуке, историја је нијема. Сам Милојевић због оваквог писања се сигурно замјерио и самој цркви.
Изгледа и мошти које цркава данас чува нису Урошеве, него Симеонове односно Синишине.
Масарели... Његово писаније иако упућује да се Јован Дука жени два пута, биће прије да се Симеон оженио два пута...
У ком извору се помиње да је краљ Вукашин убио цара Уроша 1367. године, као и да је Марко Мрњавчевић убио Симеона Уроша? Молим вас за мало више озбиљности око елементарних историјских чињеница.
Изволи доле наведени тврдњу Милојевићеву да је Вукашин убио Уроша. За годину претпостављам да је 1367, јер се послије те године у документима не помиње више Урошево име него Вукашиново и Марково. Дакле чињенице коју заступаш нису елементарне него врло упитне. Рецимо да би и Вукашину сметало да потпише мртвог човјека(било би морбидно), а нашим историчарима је то нормално.
И врло је лако замјенити нанкон стотињак година Уроша или Симеон Уроша. Документација о смрти Уроша Нејакога у децембру 1371 нема баш неки поуздан траг. Ако већ има изнеси га, јер кажеш да је елементарна чињница. Ја такав чврст и аргументован извор нигдје не нађох.
Oдломци ИСТОРИЈЕ СРБА и СРПСКИХ - ЈУГОСЛАВЕНСКИХ - ЗЕМАЉА У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ
од М. С. МИЛОЈЕВИЋА.
I. СВЕСКА.
ЦЕЛО ЈЕ ДЕЛО ПОМОГЛО СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО СА 70 ДУКАТА ЦЕС.
МИЛОЈЕВИЋ, Милош С.
Одломци историје Срба и српских - југославенских –земаља у
Турској и Аустрији. Св. 1 / од М. [Милоша С. Милојевића. –
Београд : "Никола Пашић", 1996
(Панчево : Графос). - VII, 248, 166 стр. ; 21 цм
Насл. стр. приштампаног текста: Одломци историје Срба и
српских – југославенских -земаља у Турској и Аустрији.
Св. 2 / од М. [Милоша] С. Милојевића. Фототипско изд.:
Београд, 1872. –
Тираж 500. –
Стр. [1-2]: Предговор / П. [Предраг] Милошевић. – Милош С.
Милојевић : Сажети животопис према Јов. Хаџи Васиљевићу
из 1931. : стр. [167-170].
323.1(=861)(091)
а) Срби - Историја б) Србија - Историја
ИД=46841868
ISBN 86-7987-005-6
52. Урош II. Душанов Неманић IX. (од 1356-1367 год.)
А 63. цар српски. Владао је од 1356—1367 год. дакле свега 11 год. и сам је се звао Император, а не краљ, или цар. Он је столовао у Скопљу и последње године убије га Вукашин краљ. Још за живота његовог, мати царица Јелена, столовала је независно од сина Императора у Серезу, стриц Урошев Синиша, био је такође независан у свима сада тако званим грчким земљама , као у Архананији, Тесалији, правој Грчкој, Епиру и т.д. а мало азијске српске земље заузму нешто Грци, и већ скоро све Турци и т.д. Пошто краљ Вукашин мучки и крвнички убије сопственом руком последњи огранак у правој линији свете лозе Свевладовића и Неманића, који су се звали сви Стефанима у част Немање првог оснивача, или продужиоца I. лозе Свевладовића и Урошима у част првог великог Уроша, — светога Уроша, он сам седне на оскврњени и окрвављени дотле императорски српски престо. Но неје дуго седио, јер буде убијен, а Бог наскоро казни сав род српски и сву земљу српску за овако грозно и нечовечно убиство, свога правог Императора, Стефана Уроша, за овај највећи и вечно вапијући грех пред престолом вишњега. Тако дакле ступи на престо тако звани:
52. Урош II. Душанов Неманић IX. (од 1356-1367 год.)
А 63. цар српски. Владао је од 1356—1367 год. дакле свега 11 год. и сам је се звао Император, а не краљ, или цар. Он је столовао у Скопљу и последње године убије га Вукашин краљ. Још за живота његовог, мати царица Јелена, столовала је независно од сина Императора у Серезу, стриц Урошев Синиша, био је такође независан у свима сада тако званим грчким земљама , као у Архананији, Тесалији, правој Грчкој, Епиру и т.д. а мало азијске српске земље заузму нешто Грци, и већ скоро све Турци и т.д. Пошто краљ Вукашин мучки и крвнички убије сопственом руком последњи огранак у правој линији свете лозе Свевладовића и Неманића, који су се звали сви Стефанима у част Немање првог оснивача, или продужиоца I. лозе Свевладовића и Урошима у част првог великог Уроша, — светога Уроша, он сам седне на оскврњени и окрвављени дотле императорски српски престо. Но неје дуго седио, јер буде убијен, а Бог наскоро казни сав род српски и сву земљу српску за овако грозно и нечовечно убиство, свога правог Императора, Стефана Уроша, за овај највећи и вечно вапијући грех пред престолом вишњега. Тако дакле ступи на престо тако звани:
Извор првог реда је Вукашинова повеља. Све друге повеље које истичу династичко првенство узурпаторских фамилија су фалсификати. О критичко настојеној школи и дјелу и раду Илариона Руварца заиста треба расправљати и у контексту ове теме. Руварац није волио да разговара о Симеоновом потомству, и тај његов став је неко и записао. Је ли такав став претставља критичку школу?
Масарелијев спис као секундарни извор није ни разматран нигдје у нашој критичкој школи . Остављено је страним генаолојима и историчарима да анализирају. Иста питања упуујем трећи пут.
Да ли је очигледно из Вукашинове повље да је Стефан Урош елиминисан? Да ли је Масарелијев спис валидан секундаран извор?
Краљ Вукашин, који је погинуо борећи се против Турака, је у народу запамћен као грамзиви властодржац који је чак и свог цара убио (иако га је цар надживео), док је његов син Марко, ноторни велеиздајник и највернији турски слуга, проглашен за највећег српског јунака. Само у српским народним песмама!
Данашњи таблоиди и (д)новинари који у њима раде су верни настављачи старе српске традиције приповедања.
Видиш Иване, онда није било таблоида, али се са гуслама далеко глас могао послати. Све јечи до данашњих дана.
Стефан Урош више није био цар. Вјероватно ни жив.
Ви изгледа нисте добро разумели ово о чему смо писали. Све што се коси са унапред зацртаним "циљем" је фалсификат? Зна се добро који "историчари" се држе ове девизе о фалсификатима, "бечко-берлинској школи" и осталим будалаштинама.
Opet skreces sa teme kada ne mozes naci nacina na konkretna pitanja. Neko nesta nije razumio, becka berlinska, vulgarizme. A pitanja koje sam postavio nemaju blage veze ni sa jednim od nebuloza koje si napisao. Familije koje su pretendirali na presto su pisale geneoloska stabla i dovodili se u vezu sa Nemanjicima i to je prosta cinjenica. Svrstavanje takvog materijala u primarni izvor nije ozbiljno. Njihov cilj je bio takvim spisima ostvare svoj cilj i dodju na presto. Podrzavanje takvih izvora stvara mitomaniju. Niti su ti ljudi bili idealni, niti ih radi necega treba slaviti i uzdisati za minulim vremenima. Pobogu robovali smo 400 godina zbog tih grabljivaca.
Ima istoricara koji pisu o tome, i nisu iz skole Dertica, Global, itd... By the way, ne pripadam ni jednoj od tih skola. Fokusiran sam na period od 1360 do 1500... Vrlo interesantno vrijeme...
Stefan Uroš je bio zarobljen od szrane Vukašina nakon bitke u kojoj je Uroš zajedno sa Lazarom i Nikolom Altomanovićem bio poražen. Znači da se Vukašin mogao predstavljati Dubrovčanima kao novi car.
Које фамилије? Ваше ниједно питање није конкретно, већ врло небулозно. Које доказе имате да су некакве "фамилије" писале Пећки и Врхобрезнички летопис? Ко, када, где? Каква је то "завера" у питању (јер увек је у питању нека "завера" и "фалсификат" када нешто одступа од унапред зацртаног циља проглашавања Бјелопавлића директним потомцима Немањића)? Можда нисте поборник горе поменутих "школа" али са њима делите "методологију" изучавања историјских извора, тј. недостатак исте.
То и јесте прави одговор на "мистерију" коју ЗоранВ тражи тамо где је нема.
И мислим да није тачно да је Урошев култ уздигнут за време Пајсија, просто он је био ту увек само што га је он овековечио.
Vojvoda Niksa od kojeg je Niksic je praunuk Stefana Nemanje.
Od Stefana Decanskog su Bjelopavlici (E1b).
Vojvoda Niksa od kojeg je Niksic je praunuk Stefana Nemanje.Не слажем се за Бјелопавлиће ;D (а за ово прво, хвала на комплименту ;) ) Шалим се, све су то само предања , а нема извора који би то потврдили
Od Stefana Decanskog su Bjelopavlici (E1b).
Не слажем се за Бјелопавлиће ;D (а за ово прво, хвала на комплименту ;) ) Шалим се, све су то само предања , а нема извора који би то потврдили