ЈОВАНОВИ – КЕКАВЧЕВИ (крсна слава - Св. Петка) - Из околине су Темишвара где из зову Кекавци (оне из банатске Црне Горе зову ”Кекавцима” – ”из Кекаваца”). По аустроугарском попису из 1828. године, Јованове срећемо у само једном насељу банатске Црне Горе - Хрњакову (Herneacova) те се претпоставља да су управо из овога места насељени на простору Tiszahegyes-а (данашњи Иђош) негде између 1780-1808.
Постоје неколико могућности, откуда Јованови у банатској Црној Гори:
1. Недовољно истражена - Потичу са простора Црне Траве одакле су се у средњем веку населили на просторе банатске Црне Горе.
2. Мање вероватна - По усменом предању, већина становништва ове области су се доселили за време друге велике сеобе Срба из области скопске Црне Горе (планина у С. Македонији). Ипак, према доступним историјским списима нисам успео пронаћи презиме Јованов у селима на скопској Црној Гори.
3. Вероватнија - Базирајући се на шпицнаме односно друго презиме Кекавчев, кекавцима су се погрдно називали Шопи у околини Дупнице (Бугарска). За Шопе је карактеристично да су то бугаризовани Срби са презименима -ов, -ев; славе славу и прослављају Лазарицу прескакањем ватре (обичај карактеристичан само још за Банат); уместо ћ у говору су употребљавали ч нпр. свеча, чуп... (1786. забележено је за Хрњаково да је насељено Србима, "који свој језик рђаво говоре"). Ипак, истраживајући ову могућност нисам могао да пронађем податак када су и да ли се становништво из околине Дупнице у прошлости селило све до простора банатске Црне Горе. Такође, према сазнањима, презиме Јованов данас не постоји на простору ове бугарске општине.
Уколико на форуму постоји ико са презименом Јованов односно Кекавчев из ових набројаних крајева, волео бих да се јави.
