Кад си већ споменуо Василија Мицића, не знам одакле би он могао бити порекком, али колико ја знам једини Мицићи у Краљеву и околини су из Бапског Поља. Потомци су Милована Караџића (забележен у дефтеру из 1831. године). Како славе Ђурђевдан, могли би бити пореклом од Караџића из Дробњака.
Micića je bilo i na Baniji. Jedna od najintrigantnijih figura srpske književnosti prošlog vijeka je bio Ljubomir Micić, porijeklom iz navedenog kraja, ali rođen u Jastrebarskom, preminuo u Vojvodini. Meni bi bilo zanimljivo ispitati sve te migracije srpskog življa sa prostora Ex Vojne Krajine u HR ka Srbiji. Moglo bi se već navesti da je u prošlom vijeku bilo 4-5 velikih talasa:
1. neposredno nakon WW1 u novoj državi kad su prije svega porodice obrazovanih i intelektualci odlazili za BG i Srbiju (kao što je slučaj sa navedenim Lj. Micićem ili npr. porodicom proslavljenog Dušana Ivkovića) vodeći se dakle službom, školovanjem (prevashodno oficirski kor) ili nekom drugom misijom, ali i solunski dobrovoljci koji su dobijali zemlju u Vojvodini ili pak na Kosovu (moj pradjeda-stric bješe jedan od tih, samo bosanski krajišnik, koji je dobio zemlju na KiM, ostao u Srbiji, samo što ce dockan preselio za Požarevac gdje mu i danas žive potomci. Nije isključeno stoga da i porodica Vasilija Micića bude potomstvo nekog Solunca).
2. zatim porodice koje su od strane ustaških vlasti početkom WW2 protjerivane ka Srbiji (najviše iz Slavonije), mnoge su se opet po okončanju rata ponovo vratile u HR.
3. porodice kolonista nakon WW2 (poput Rebračine)
4. ljudi koji su nakon tzv. hrvatskog proljeća odlučili da napuste HR (takođe pretežno iz Slavonije) i obreli se opet najviše u Vojvodini i BG
5. prognanici iz posljednjeg rata
Prije samog WW1 rijetki su bili oni koji su sa tih prostora napuštali svoja ognjišta i selili za Srbiju, osim samih službenika, srpskih narodnih tribuna, političara i inih obrazovanih pojedinaca.
