Ви противречите Петровићу и двојици аутора римског периода. Наиссус се сматрао дарданским пре римског освајања и после њега. Опет, административне границе су се доста промениле, али није то поента.
Не противречим, само смештам у историјски контекст. За простор околине данашњег Књажевца, где се налазио Тимакум Минус, је питање да ли је припадао чак и гвозденодопској Дарданији, највероватније није јер ниједан од аутора није њене границе "ширио" даље од Нишаве и састава Западне и Јужне Мораве. Ако се гледа у односу на гвоздено доба, књажевачка околина је вероватно припадала Мезима, а пре тога свакако Трибалима, али Дарданцима није. Међутим то је потпуно небитно с обзиром да је налазиште из касне антике (4. век), где треба узети у обзир популациона кретања унутар Римске Империје уназад 4 века, зато сам и навео да је у питању провинција Приобална Дакија, јер то одговара временском контексту. Наисус се јесте сматрао источном периферијом гвозденодопске Дарданије, али опет, не можемо "замрзнути" време и игнорисати све популационе промене које су се дешавале у римском периоду. Дакле, опет из тог разлога, Ниш у 4. веку нове ере може бити само део провинције Средоземна Дакија, никако некакве гвозденодопске Дарданије која је ишчезла више од 4 века пре тога.
Читао сам само ваше постове и јасно је да сте мислили на CTS450 када сте рекли да скоро да не постоји. Истина је да је пронађен једном у Албанији (најмање узорака и локација), једном у Македонији, једном у Тимакуму и нула пута у Бугарској.
Шта сам ја ту онда погрешно рекао? Нисам рекао да не постоји, навео сам да
скоро не постоји, што је сасвим адекватан израз ако се појављује на само једном налазишту у односу на целокупан широки илирски простор. Притом треба напоменути да се то налазиште налази на самој периферији поменутог простора, а не у његовом средишту, нпр.
Превише померате тему. Није релевантно да ли је овај узорак западно од реке Дрин био из Илирије (иако је очигледно јер Илирија иде много даље на исток). Порекло Дардана је такође небитно јер се ради о много ранијем периоду.
Овде смо расправљали о томе да ли је дошло до сеобе Албанаца после римског периода. Нема смисла рећи да древни резултати указују на миграцију када је CTS1450 пронађен на истој локацији као и данас. И ово је једина локација са добрим бројем резултата из Албаније или Косова. Ако хоћете да тврдите да протоАлбанци нису били Илири све док се нису доселили у Илирију у гвозденом добу, онда је то нешто о чему се може дискутовати.
Западно од Дрима, али на самој његовој обали, надомак метохијске равнице. Као што сам већ навео, Дарданија се не може сматрати "класичном" илирском облашћу налик северној Албанији или Црној Гори нпр. Ту се десило мешање становништва које је и археолошки документовано, продором носилаца културе Гласинац-Мати са простора данашње северне Албаније и Црне Горе (највероватније Аутаријати или њима сродна илирска племена) на исток, крајем старијег гвозденог доба. Они су се измешали са ранијим становништвом, највероватније "правим", Прото-Дарданцима који нису имали западнобалканске, илирске одлике, већ централнобалканске (брњичка културна група). Илирска племена су овом становништву вероватно наметнула свој језик преузевши његов старији назив (јер имате Дарданце и у Малој Азији, остатак сеоба из времена Колапса бронзаног доба, а они свакако нису били Илири већ су били блискији са Мезима, који такође имају свој малоазијски огранак, као и са Фригима/Бригима, дакле старим бронзанодопским становништвом централног Балкана), али је тај утицај слабио ка истоку дарданске територије, што је очевидно по личним именима која су тамо забележена током ране антике. На истоку је већ доминантнији трачки утицај, али Дарданци су све до римског периода сачували и нека своја карактеристична имена, која нису блиска ни илирским а ни трачким.
Сама локација где је пронађена CTS1450 не доказује ништа више осим да је била присутна на тадашњој источној илирској периферији, а не у централним илирским областима. Свакако да јој ту није био епицентар већ се он налазио источније, на данашњем Косову и Метохији и даље на исток, што ће надам се будућа истраживања и да покажу. Па и та што је пронађена није предачка за Z2705, која је данас најраширенија међу Албанцима. Ми ни немамо археогенетске узорке из бронзаног и гвозденог доба са Косова и Метохије или са југа централне Србије, тако да не можемо да градимо неке веће закључке док се та прилично широка област не покрије са макар неколико налазишта. Као што сам раније поменуо, језичка наука вас демантује у вези са старином говорника прото-албанског на простору данашње Албаније, јер како другачије објаснити чињеницу да у самој Албанији постоје стари, антички и предантички топоними који су у албански ушли не директним развојем из предантичког облика или барем преузимањем римског, античког облика (што би било логично ако су ти говорници ту живели макар од гвозденог доба), већ путем словенске верзије тог античког/предантичког топонима? Или у најбољем случају, преузимањем каснијег романског облика, односно далматороманског? То је наравно само један од аргумената, али један од очигледнијих. Да узгред поменем и симбиозу протоалбанског са источним романским (претком румунског, цинцарског, мегленорумунског и истрорумунског), који је свакако пореклом са централног Балкана.
