Ни по чему. Имамо једно становништво, поприлично изоловано које прича словенским језиком, које је оставило обиље писаних надгробних епитафа на српском језику, које живи у компактној цјелини бес присуства, бар већег неких других групација. Они су наводно романског поријекла,они живе у близини романофоне дубровачке републике и временом је словенизују. Поставља се питање, ко је њих је словенизовао. Најприје ће бити да су ти Власи ипак већински словенске етногенезе.
Да, сем тога сви ти власи су управо у 14. и 15. вијеку покривени обиљем грађе из дубровачког архива и нема никакве назнаке да су говорили било каквим романским језиком. Ако су власи у матици, Херцеговини већ били језички Срби, на путу до Хрватске се свакако нису могли романизовати. Чак и ти најранији власи у Хрватској (као што су власи Истрије у сјеверној Далмацији) имају словенска имена и ни по чему се не издвајају од осталих Срба. 1596. године власи са подручја Поуња поносно себе називају "влашки синови поунске крајине" и пишу писмо наравно, на српском (не романском језику).
Тенденције да се статус "влаха" као социјални статус у периоду средњег вијека преведе у етнички, у хрватској историографији има увијек једну и само једну намјеру,а то је да се на неки начин крајишки Срби издвоје од Срба из Србије и да се прикажу као посебан несловенски етнос.
Ту се мора јасно разграничити шта значи појам влаха у 14, 15 и 16. вијеку,а шта у раном средњем вијеку. У том периоду влах више дефинитивно није етничка, а поготово не језичка категорија. Дубровчани су називани власима у средњем вијеку али их већ у 14. 15. и 16. вијеку нико није тако називао.