То не мења чињеницу да је тестиран велики број породица са релативно ретком славом, на једном малом простору и исто тако малом узорку за то поднебље. Многи од њих су и у литератури потврђени као "Ковачани", иако данас не знају да су међусобно повезани.
Слажем се донекле да треба да се изврши неки вид статистичког прилагођавања, с обзиром на величину узорка са Севера Косова у односу на друге делове КиМ.
Што се славе тиче, гледано из перспективе укупног српског националног простора, она јесте ретка слава. Међутим, највећа учесталост Св. Врача управо јесте у области Средњег и Горњег Ибра тако да та чињеница у извесној мери амортизује ефекте, наравно у смисли репрезентативности узорка за Северни део Косова, али не значајно за укупан узорак са КиМ.
Што се литературе тиче, у литератури су као Ковачани поменути по једна до две фамилије из четири од 7 (потенцијално
до сада идентификованих кластера (I2-A1221, I2-А16413 и oба I2-PH908 кластера) тако да може да се каже да су сразмере и хетерогеност, као и природа веза међу њима откривени кроз тестирање.
Дакле, сматрам да треба да дође до неког статистичког прилагођавања, али превасходно у смислу стандардизације узорка са Севера са осталим крајевима КиМ, али чак и тада не верујем да ћемо имати репрезентативан узорак за КиМ због неупоредиво мањих узорака из других делова КиМ.
Исто тако, иако је Север Косова данас административно део КиМ, он је истовремено географски, културолошки и највећим делом и језички, део рашке области, која по истим критеријуму припада широј “зетско-рашкој” етнографској или културолошкој целини.