Аутор Тема: Плавно и Радљевац код Книна  (Прочитано 13193 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #20 послато: Јануар 30, 2018, 06:13:00 пре подне »
Географски положај Плавна у односу на Книн, Буковицу, Лику и Босну.


« Последња измена: Јануар 30, 2018, 06:14:55 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #21 послато: Април 01, 2018, 12:23:06 пре подне »
Шимићи су дошли у Плавно из Голубића код Книна 1718. године као католици, дошао је Иван Шимић https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#12._ПЛАВНО
У задњих 200 или јаче година Шимићи из Плавна су православци и славе Никољдан.  Вероватно је задњи Шимић католик у Плавну био Стипан Шимић који је живео у другој половини 18-ог века.
Занимљиво је да су други Плавањци Шимиће звали "Буњевци".  Не верујем да су они буњевачког рода, јер је код далматинских Срба Буњевац означавао сваког ко је католичке вере.
У једној књизи сам нашао податак да су Шимићи дошли у Голубић у 16-ом веку из Босне као православци и да су славили Ђурђевдан, те да су покатоличени. Могуће је да су покатоличени у 17-ом веку кад су у пар наврата биле јаке кампање католичких мисионара из приморја међу Србима из околине Книна. Сва је прилика да су се Шимићи у Плавну само вратили у православље.
 
« Последња измена: Април 01, 2018, 12:26:26 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #22 послато: Април 01, 2018, 03:49:13 пре подне »
Живот малобројних Срба у Плавну данас banija.rs/novosti/drustvo/17438-plavno-nekad-i-sad-kao-nebo-i-zemlja.html

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #23 послато: Мај 28, 2018, 11:20:31 поподне »
Списак убијених Плавањаца за време операције "Олуја" и након "Олује."

1. АЛФИРЕВИЋ Душана ВОЈИН, рођ. 1955
2. БОЈАНИЋ Милоша ЛУКА, рођ. 1818
3. БУРСАЋ Саве ПЕТАР, рођ. 1925
4. БУРСАЋ Стевића ЈОВАН
5. ЦВИЈАНОВИЋ Спасенија ЈОКА, рођ. 1902
6. ДРАГИШИЋ МИЛКА (жена Лазе), рођ. 1926
7. ДРАГИШИЋ Јована ЛАЗО, рођ. 1919
8. ДУБАЈИЋ Ђурђа НИКОЛА, рођ. 1930 (води се као нестао)
9. ДУБАЈИЋ Симе ЛАЗО, рођ. 1920
10. ЂУРИЋ Илије САВА, рођ. 1942
11. ГРУБОР Дамјана ЈОВО, рођ. 1930
12. ГРУБОР Јове ЈОВАН, рођ. 1930
13. ГРУБОР Симе МАРИЈА, рођ. 1905
14. ГРУБОР Стеве МИЛИЦА, рођ. 1941
15. ГРУБОР Марка МИЛОШ, рођ. 1915
16. ГРУБОР Тривуна АНЂА, рођ. 1950
17. ЈОВИЧИЋ Тодора САВА, рођ. 1952
18. КАРАНОВИЋ Луке ЂУРО, рођ. 1954
19. ПАЈИЋ КУЗМАН, рођ. 1899
20. ПЕРИЋ, Глише ПЕТАР, рођ. 1924
21. РОДИЋ Петра БРАНКО, рођ. 1930
22. РУСИЋ АНЂЕЛКА, рођ. 1952
23. РУСИЋ Симе АНЂА, рођ. 1904
24. РУСИЋ Николе СТЕВО, рођ. 1961
25. САВИЋ Дане ТОДОР, рођ. 1908
26. САВИЋ Јована ЛАЗО, рођ. 1947
27. ШИМИЋ Петра БРАНКО, рођ. 1949
28. ТИНТОР Милоша ВОЈИН, рођ. 1952
29. ТОРБИЦА Јована ДУШАН, рођ. 1944
30. ВИДОВИЋ Душана СТЕВАН, рођ. 1939
31. ВУЈИНОВИЋ МАРИЈА, рођ. 1910
32. ВУЈИНОВИЋ Мате МАРТА, рођ. 1905
33. СЉЕПЧЕВИЋ РЕМЗО, рођ. 1947 (из Пљеваља)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #24 послато: Јун 06, 2018, 04:32:32 поподне »
Нашао сам још неке детаље о насељавању Плавна 1692. године.

21.марта 1692. године тројица кнезова (Павле Ђурић, Тодор Зорић и Никола Пирић) су се обавезали да ће до "Ђурђева дне" (Ђурђевдан) закрвити са Турцима, са народом оставити своју постојбину, по могућству заузети тврђаву Бјелај и са народом прећи у млетачко поданство.
Али у предвиђеном року (до "Ђурђева дне") комплетна сеоба није извршена.  Прошао је Ђурђевдан, а сва три кнеза нису учинила оно на шта су се обавезали.  То је учинио само један од њих. Кнез Павле Ђурић на челу око 70 породица (вероватно 700-800 особа) је врв. пре Ђурђевдана из Санице (саничке жупе) у Босни је прешао из Турске и доселио се у Плавно. 
Шта је учинио провидур да би натерео 2 преостала кнеза да испуне договор? Крајем маја и почетком јуна покреће огромну ускочку војску на Бјелај. Завиша Јанковић са коњицом брани одступницу акцији и спречава турски противнапад из околине Бихаћа. Остали ускоци сламају отпор Турака који су се затворили у диздареву кулу у Бјелају, пала летину, одводе су крупну и ситну стоку и пљачкају читав крај, те на тај начин уништвају сваку могућност бјелајским хришћанима за останак или евентуални повратак.

О Саници или саничкој жупи.
То је подручје са леве обале реке Сане, у сливу њене притоке Санице. То подручје се директно наслања на Бјелајско и Бравско поље са североисточне стране, а преко реке Сане се гранични са области Змијање. Прво село са змијањске стране најближе реци Сани се зове Соколово. У том селу у нахији Змијање по општем попису Босанског санџака из 1604. године је живела породица Бурсаћ.  У истом селу је 1604. године живео Вучихна Ђурић на својој баштини.  Ђурића је те 1604. године било још у нахији Змијање (варош Звечај), нахија Сана (Било поље), нахији Врбашкој, нахији Јајце (варош Гребен или Врхкрупа), нахији Добор.

Дакле Павле Ђурић (мој рођак, а можда и директни предак) је био санички кнез, а Тодор Зорић и Никола Пирић су били бјелајски кнезови.  Овај детаљ нисам нисам знао до недавно.   
   
   

Ван мреже Јанбо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #25 послато: Јун 11, 2018, 04:05:48 поподне »
Прошли петак било Плавно у емисији: ''Чувари крајине'' на РТРС. Добра емисија.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #26 послато: Септембар 15, 2018, 11:49:46 пре подне »
Ове године на Спасовдан је обележено 400 година постојања цркве св. Ђурђа у Плавну и 300 од ослобођења Плавна од Турака.

www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1524/srbija-na-vezi/3160633/plavno-400-godina-hrama-svetog-georgija-.html

www.feral.news/velika-proslava-u-plavnom-povodom-4-stoljeca-crkve-i-300-godina-oslobodenja-od-turaka/



Према Накићеновићу Турци су коначно истерани из Плавна 1712. године, мада ја мислим да се то десило између 1714. и 1716.
Ипак као званична година се узима 1718. јер је те године "Пожаревачким миром" Плавно званично припало Млатачкој Републици.
« Последња измена: Септембар 15, 2018, 11:53:34 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #27 послато: Новембар 07, 2018, 06:44:10 поподне »
Снимак са скупа у Плавну поводом обележавања 400 година постојања цркве Св. Ђурђа.

2:07 - 6:54 о историји Плавна.

<a href="https://www.youtube.com/v/hc1tr5X1dkE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/hc1tr5X1dkE</a> 

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #28 послато: Новембар 07, 2018, 07:40:37 поподне »
Кад је у питању генетика родова из Плавна и Радљевца једино што се за сада зна јесте да су Бурсаћи из Плавна R1a-M458, а Бајићи из Радљевца N2.

99% је извесно да су Грубори R1a-Z280, Опачићи I2a-Din, Родићи и Новаковићи I2-CTS10228, Ђурићи I2-PH908, Миљевићи и Добријевићи R1b-U152 и Тинтори J2b1.

Маринковићи, Савићи и Петровићи би могли лако бити I2-PH908 (У Лици су Зорићи Динарик југ, а Маринковићима, Петровићима и Савићима је некад презиме било Зорић).

Грмуше би могле бити I2-PH908 (Грмуше на Банији са славом св. Јован су I2-PH908, св. Јована славе и Грмуше из Плавна).

Ђумићи су вероватно I2-CTS10228 или I1-P109 (Ђумићи из Лике који славе Аранђеловдан исто као они из Плавна су I1-P109, а с друге стране Ђумићи би требали да су повезани са Родићима).

 

Ово су вероватно моји Петровићи/Зорићи.

Данас сам упознао Зорића који има предање о пореклу из Дрвара, што потврђује овај навод Милета Зорића:

Prema priči koju sam čuo od oca u našu kuću u Mazinu su u vreme ustanka u Bosanskoj krajini izbegli Zorići iz okoline Drvara sa kojima smo bili u rodbinskoj vezi (ne oslovljavamo se svi mi međusbno sa rođo bez razloga!).
https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-zoric/

Следеће недеље ћемо детаљније причати о томе, па ћу пренети детаље.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #29 послато: Новембар 07, 2018, 07:59:14 поподне »
Ово су вероватно моји Петровићи/Зорићи.

Данас сам упознао Зорића који има предање о пореклу из Дрвара, што потврђује овај навод Милета Зорића:

Prema priči koju sam čuo od oca u našu kuću u Mazinu su u vreme ustanka u Bosanskoj krajini izbegli Zorići iz okoline Drvara sa kojima smo bili u rodbinskoj vezi (ne oslovljavamo se svi mi međusbno sa rođo bez razloga!).
https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-zoric/

Следеће недеље ћемо детаљније причати о томе, па ћу пренети детаље.

Зорићи из Лике (Грачац) су I2-PH908 и славе Ђурђевдан.
Извесно је да је раније презиме плавањаских Петровића, Савића и Маринковић који славе исто Ђурђевдан било Зорић.  Један део Плавна према Лици који се налази испод планине Бобије се зове Зорићи или зорићки крај.  У делу Плавна који се зове Зорићи је било доста презимена, али је само Петровићима, Савићима и Маринковићима раније презиме било Зорић. Данашња презимемена су добили по браћи Петру, Сави и Маринку. 

 

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #30 послато: Новембар 07, 2018, 08:02:56 поподне »
Зорићи из Лике (Грачац) су I2-PH908 и славе Ђурђевдан.
Извесно је да је раније презиме плавањаских Петровића, Савића и Маринковић који славе исто Ђурђевдан било Зорић.  Један део Плавна према Лици који се налази испод планине Бобије се зове Зорићи или зорићки крај.  У делу Плавна који се зове Зорићи је било доста презимена, али је само Петровићима, Савићима и Маринковићима раније презиме било Зорић. Данашња презимемена су добили по браћи Петру, Сави и Маринку. 

 

Изгледа да се један део тих Петровића/Зорића одселио у Поткозарје. Такође славимо Светог Ђорђа и I2-PH908 смо.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #31 послато: Новембар 07, 2018, 08:36:55 поподне »
Изгледа да се један део тих Петровића/Зорића одселио у Поткозарје. Такође славимо Светог Ђорђа и I2-PH908 смо.

Исељавање Плавањаца углавном у Лику, Босанску Крајину и Срем је почело у другој половини 18-ог века. Исељавање у Босанску Крајину је добило на јачини нарочито после 1878. године кад је Аустро-Угарска дошла у Босну, и трајало је све периода између Првог и Другог светског рата.   

Према изворима презиме Петровић је сигурно постојало у Плавну око 1770. године.
Овде имаш неколико имена 10 плавањских Петровића (5 мушкараца и 5 жена) који су рођени од половине 18-ог до прве половине 19-ог века, као и имена и презимена њихових супружника https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/

Један од тројице кнезова који су у 1692. године из Бјејског поља и Санице довели већину плавањнских родова се звао Тодор Зорић.  Друга двијица су се звали Никола Пирић и Павле Ђурић.  Тодор Зорић и Никола Пирић су били бјелајски кнезови, а Павле Ђурић је био санички кнез.
Овде имаш детаљније о насељавању Плавна из Бјелајског поља и Санице 1692. године www.plavno.rs/documents/Kako%20je%20zaista%20naseljen%20kraj%20od%20Plavna%20do%20Zegara.pdf   

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #32 послато: Новембар 07, 2018, 08:58:27 поподне »
Исељавање Плавањаца углавном у Лику, Босанску Крајину и Срем је почело у другој половини 18-ог века. Исељавање у Босанску Крајину је добило на јачини нарочито после 1878. године кад је Аустро-Угарска дошла у Босну, и трајало је све периода између Првог и Другог светског рата.   

Према изворима презиме Петровић је сигурно постојало у Плавну око 1770. године.
Овде имаш неколико имена 10 плавањских Петровића (5 мушкараца и 5 жена) који су рођени од половине 18-ог до прве половине 19-ог века, као и имена и презимена њихових супружника https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/

Један од тројице кнезова који су у 1692. године из Бјејског поља и Санице довели већину плавањнских родова се звао Тодор Зорић.  Друга двијица су се звали Никола Пирић и Павле Ђурић.  Тодор Зорић и Никола Пирић су били бјелајски кнезови, а Павле Ђурић је био санички кнез.
Овде имаш детаљније о насељавању Плавна из Бјелајског поља и Санице 1692. године www.plavno.rs/documents/Kako%20je%20zaista%20naseljen%20kraj%20od%20Plavna%20do%20Zegara.pdf

Велико хвала!

Мој прадеда Никола Петровић рођен је 1898. или 1900. зависно од извора (Шегртска пријава Привредника или извод из матичне књиге рођених који сам прибавио у Козарској Дубици). Његов отац Симо Петровић је могао бити рођен око 1870., што поуздано не знам, јер нисам нашао матичне књиге још увек. Симо је имао два брата, Панета и Милета.

Постоји и предање да су пре досељавања у Демировац код Козарске Дубице Петровићи живели у засеоку Петровићи северно од места Срефлије (такође Поткозарје, једно од дубичких села).

Такође, појављује се у Срефлијама један Петровић Лазо као учесник Дубичког рата 1791. као припадник Фрајкора:



Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #33 послато: Децембар 30, 2018, 02:29:49 пре подне »
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.

У контакту сам са човеком из Завичајног друштва Плавно, који је и сам из Плавна, и он ми је пренео да данас тамо има три куће Петровића,а каже да данас и на подручју Београда има Петровића који су избегли 1995. Надам се да ћу се ускоро срести са некима од њих. Сигурно је да су козарачки Петровићи потекли из једног од ова два домаћинства са млетачког пописа 1735./36. год. Претпостављам да је од њих до поменутог Лазе Петровића из Срефлија (1791.) једна или две генерације.
« Последња измена: Децембар 30, 2018, 02:36:08 пре подне Милан Петровић »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #34 послато: Јануар 02, 2019, 08:20:28 поподне »


Ево дела карте Книна и околине из 1881./1882. године на којој се види Плавно са распоредом домаћинстава.
« Последња измена: Јануар 02, 2019, 08:24:15 поподне Милан Петровић »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Бендер

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #35 послато: Новембар 12, 2020, 08:26:57 пре подне »
Поштовање свима.
Имам неке недоумице у вези досељавања у Плавно из 1692.
Наиме, гдје се тај народ доселио и како је био под млетачком влашћу, ако су их 1702 пописивали турци?
Турци Плавно напуштју коначно тек 1712 по Сави Н.

Ван мреже Владимир Бурсаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 15
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #36 послато: Фебруар 23, 2021, 11:46:47 поподне »
Поштовање свима.
Имам неке недоумице у вези досељавања у Плавно из 1692.
Наиме, гдје се тај народ доселио и како је био под млетачком влашћу, ако су их 1702 пописивали турци?
Турци Плавно напуштју коначно тек 1712 по Сави Н.

Прочитајте рад у прилогу. Мало је дужи, али има гомилу бројчаних података и одговор на питање које сте поставили.
www.plavno.rs/documents/Kako%20je%20zaista%20naseljen%20kraj%20od%20Plavna%20do%20Zegara.pdf
Постоји и мЛетачки катастар из 1709.г али у њему нема Плавна јер је оно тада у Турској.

Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #37 послато: Октобар 11, 2021, 01:04:29 пре подне »
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.

На форуму Крстарица нађох на теми https://forum.krstarica.com/threads/severna-dalmacija.788717/page-13 , линк за "Knin: Plavno katastarski popis iz 1734. : тј. "Abecedni popis posjednika po vrstama zemljišta (Rubriche delle ville del territorio di Knin del pubblico perito Pietro Cigni l'anno 1735.-1737., tomo 3.)" " https://drive.google.com/file/d/1vQGqD6f0qi8Mx8UNjHF9MmKNjLhh8ZWh/view?usp=sharing

Имена са са овог списка се препознају, остали подаци су ми слабо разумљиви.
« Последња измена: Октобар 11, 2021, 01:16:52 пре подне wiola »

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #38 послато: Фебруар 16, 2022, 05:14:06 поподне »
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.

Поздрав свима !
Морам да укажем на грешку код овог имена, на  попису пише Morasich, а не Movasich.
Мислим да се овде ради о  породици Морача, која је такође живела у Плавну до око 1750./60., када се иселила у Очијево. Када се упореде бројеви парцела са пописа 1734., овај Morasich је био комшија са Дубајићима ( највише парцела се са њима граничило ), али и Драгишићима,  Бурсаћима, Торбицама. Само 12-13 година касније, тачније 1747., један Морача из Плавна се , заједно са Дубајићима, спомиње у судском процесу због сукоба са човеком из Орлића. Те године је било много отворених судских процеса због сукоба око коришћења земљишта.  За време Дубичког рата 1788.-1791., породица је опет доселила у Плавно, а након тога су се поново вратили у Очијево око 1800. или нешто мало касније. У матичним књигама Плавна за 1845.-1859. уписана је жена девојачког презимена Морача, која је рођена ( око 1788. ) и умрла ( 1856. ) у Плавну. Мајка ове жене је такође из Плавна. У матичној књизи рођених 1844. за Отон, уписана је мајка детета Морача из Радљевца.
 Могуће је да се нису од‌једном сви иселили из Плавна после завршетка Дубичког рата, али у сваком случају, судећи по подацима из доступних матичних књига, најкасније до 1845. године, Морача није било овде .

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #39 послато: Фебруар 17, 2022, 08:00:38 пре подне »
Поздрав свима !
Морам да укажем на грешку код овог имена, на  попису пише Morasich, а не Movasich.
Мислим да се овде ради о  породици Морача, која је такође живела у Плавну до око 1750./60., када се иселила у Очијево. Када се упореде бројеви парцела са пописа 1734., овај Morasich је био комшија са Дубајићима ( највише парцела се са њима граничило ), али и Драгишићима,  Бурсаћима, Торбицама. Само 12-13 година касније, тачније 1747., један Морача из Плавна се , заједно са Дубајићима, спомиње у судском процесу због сукоба са човеком из Орлића. Те године је било много отворених судских процеса због сукоба око коришћења земљишта.  За време Дубичког рата 1788.-1791., породица је опет доселила у Плавно, а након тога су се поново вратили у Очијево око 1800. или нешто мало касније. У матичним књигама Плавна за 1845.-1859. уписана је жена девојачког презимена Морача, која је рођена ( око 1788. ) и умрла ( 1856. ) у Плавну. Мајка ове жене је такође из Плавна. У матичној књизи рођених 1844. за Отон, уписана је мајка детета Морача из Радљевца.
 Могуће је да се нису од‌једном сви иселили из Плавна после завршетка Дубичког рата, али у сваком случају, судећи по подацима из доступних матичних књига, најкасније до 1845. године, Морача није било овде .
Zahvaljujem se na ispravci! :)
Slovo "r" u popisu veoma liči na "v" pa sam ga krivo identificirao. Također i slovo "s" u mletačkim popisima se, osim za slova "s" i "š", znalo koristiti i za naše slovo "č" (primjer prezime Opačić je pisano i kao Opasich) tako da nema sumnje kako se ovdje radi o prezimenu Moračić.
Što se tiče njihovih kasnijih spomena u Plavnu, imamo zabilježenu jednu 6-članu porodicu Morača na anagrafu iz 1811. u kojem su navedeni Petar i Manda sa njihovo četvero djece.