Потомци Марка Миљанова

Порекло становништва > Порекло познатих

<< < (3/4) > >>

drajver:
Да наставим причу. :)

Константнин Сибирјаков, средњи из браће Сибирјакова, послије смрти прве супруге пресељава у Батуми, грузијски град на црноморској обали и ту се нешто прије 1915. године жени са Јулијом Лазовић. Ево како руски извор описује склапање тог брака:

"Константин Михайлович заключил новый брак с дамой моложе его самого на 30 лет, бывшей курсисткой Бестужевских женских курсов. Интересно, что в своё время Сибиряковы принимали деятельное, в том числе и финансовое, участие в становлении этих курсов. Женою сибирского золотопромышленника стала Юлия Ивановна Лазович, происходившая из знатного сербского рода. Например, её дед являлся одним из руководителей сербского освободительного движения на Балканах против османского ига. "

Јулија је видимо било око 30 година млађа од Константина и у Петрограду је завршила женску школу тзв. Бестужевские курсы. То је била елитна и једна од првих виших школа у Русији у којој су се училе жене.

Пар је 1915. године добио сина јединца Игора Константиновича Сибирјакова. Живјели су у пространој вили Сибирјакових у Батумију. Ту им се свакако придружила и Олгивана и то је она раскош коју описује у својим списима.

Вила Сибирјакових у Батумију

Управо овдје у Батумију ће Олгивана доћи у контакт са руским мистиком грчко-јерменског поријекла Гурђијевим.

Међутим, руска револуција ће веома брзо растурити дом Сибирјакових и друштво које се око њега окупљало. Сам Констатнин Сибирјаков ће постати мета бољшевика. Вила ће бити разграбљена, а он сам ће допасти затвора. Из затвора ће га често извлачити мјештани Батумија, којима је у предратним годинама толико финансијски помагао да се говорило да су сви кровови Батумија његови (тј. да је он великом броју људи финансирао покривање кућа). Ипак, ни то му неће помоћи. Нестао је у бољшевичким чисткама и никад се није сазнало шта се десило са њим.

Јулија је са петогодишњим сином Игором побјегла је у Баку,а Олгивана се придружила Гурђијеву и преко Истанбула доспјела у Париз.

drajver:
Како руски извори даље пишу, Јулија се са сином Игором вратила у Батуми. Не помињу детаље Јулијиног живота, али детаљно описују животни пут Игора. Њих интересује Игор као једини потомак рода Сибирјакових, а нас више као потомак Марка Миљанова. У сваком случају, Игор је завршио школе у Батумију, а са почетком Другог свјетског рата прикључио се Црвеној армији и учестововао у свим биткама Другог свјетског рата, почевши од руско-финског рата до ослобађања Будимпеште. Више пута рањаван (ампутирали су му и једну ногу) и награђиван највишим орденима Црвене армије. "За Будапешт он был представлен к ордену Красной Звезды, а в последующем – ко второму ордену Отечественной войны II степени."

Руски извори изводе закључак: "Опираясь на скудные строчки официальных документов, можно сделать главный вывод – Игорь Сибиряков оказался достойным потомком славного рода, не посрамившим честь своих предков и ещё раз доказавшим, что иркутяне не зря им гордятся."

"Игор Сибирјаков показао се као достојни потомак славнога рода", при томе руски писац мисли на Сибирјакове, а ми бисмо могли рећи достојни потомак Марка Миљанова, јер ми се чини да је управо са мајчине стране могао наслиједити храброст у борби.

Послије рата, Игор Сибирјаков се настанио у Лвову и имао је двије ћерке, Јевгенију и Свјетлану. Потомци Јевгеније и Свејтлане којих данас има и у Русији и у Аустралији, једини су потомци рода некадашњих богаташа Сибирјакових, али уједно и једни од потомака Марка Миљанова.

drajver:
Хтио бих да завршим ову причу коју сам почео са једним од најупечатљивијих потомака Марка Миљанова- његовом унуком Олгиваном и њеном породицом.

Олгивана Лазовић рођена је на Цетињу 1898. године као Олга, ћерка Јована Лазовића и Милице Миљанове. Касније ће од Олга Јованова створити своје ново јединствено име Олгивана. У једну руку и само име које садржи име њеног оца, говори о дубокој везаности Олгиној управо за оца. Са мајком Милицом, која је била нека врста српске амазонке, имала је нешто хладнији однос, што сам негдје горе већ поменуо. Јован Лазовић је био главни судија на Цетињу, али у вријеме Олгиног дјетињства он је био већ сасвим ослијепио. Иако слијеп, знајући законе напамет, и даље је доносио пресуде. У том периоду Олга му је била десна рука, она му је читала новине и ишла са њим на литургију у цетињски манастир.

Олгивана са ћерком Свјетланом 1928. године

Већ са 11-12 година Олга одлази на школовање у Русију. У дому своје сестре Јулије која је била удата за богаташа Сибирјакова, Олга долази у контакт са елитом руског друштва оног времена и добија солидно образовање. Веома млада, 1917. године удала се за руског архитекту Валдемара Хинценберга, са којим добија ћерку Свјетлану. У том периоду Олга улази у круг ученика руског мистика грчко-јерменског поријекла Гурђијева. Група Гурђијева је била један од бројних езотеричних покрета оног времена. Олгивана постаје једна од најпосвећенијих ученица Гурђијева, и посебно је била активна у извођењу мистичких плесова. Зближавање са Гурђијевом брзо је растурило брак са Хинценбергом.

С обзиром да су то биле револуционарне године, Олгивана је са сестром и њеном породицом, а и са Гурђијевом, првобитно била настањена у Грузији коју бољшевици још нису били зазузели,а кад су бољшевици дошли на Кваказ, преко Истанбула је са Гурђијевом дошла у Париз. Тамо је Гурђијев отворио Институт за хармонични развој човјека. Олгивана је била једна од веома активних сарадника овог Института. У том периоду била је веома блиска пријатељица са Кетрин Менсфилд, познатом књижевницом, коју је и његовала на самртничкој постељи.

Олгивана изводи мистични плес, крајње лијево у првом плану

Гурђијев је растурио своју групу почетком 1924. године, и Олгивана је са ћерком Свјетланом одселила у Америку, гдје јој је већ живио брат Владо. У Америци, у Чикагу, на једној представи, дошло је до судбоносног сусрета Олгиване и Френк Лојд Рајта, тада највећег америчког архитекте. Био је то свакако сусрет двије јединствене личности. Иако је постојала значајна разлика у годинама, Френк и Олгивана су постали органски везани и тај њихов однос ће отворити најплодоноснији период у стваралаштву Френк Лојда Рајта. Већина истраживача рада овог архитекте се слаже да је управо Олгивана допринијела да Рајт уђе у мирније и креативно раздобље свог живота. Дотад је већ имао два брака, неколико крајње трагичних догађаја у животу (претходну жену и њену дјецу из првог брака је побио помахнитали слуга, притом запаливши Рајтов првобитни архитектонски студио).

Олгивана и Френк Лојд Рајт

Сва каснија биографија Олгиванина је везана за Рајта и његов рад. Пар је обновио својеврсну школу архитектуре и студио у Висконсину, под називом Талиесин. Касније су у Аризони направили још један студио под називом Taliesin West. Након Рајтове смрти 1950-тих година, Олгивана ће још 30 година до своје смрти 1985. године управљати Рајтовом фондацијом.

Ово би била сувопарна биографија Олгиванина, али заправо Олгиванина прича је много више од овог.

drajver:
Добар дио сарадника и учесника Талиесин архитектонског програма, Олгивану памти као ауторитарну личност, која је жарила и палила и практично из сјенке контролисала све. Својеврсна Mater familias. Нема сумње да је Олгивана још за Рајтовог живота покушавала да неке своје принципе организације рада прогура у ту архитектонско друштво. Коријене тога свакако треба тражити у Гурђијевљевим идејама. То се прије свега доносило на физички рад и стварање неке врсте комуне. Комуна је у Олгиваниној организацији веома брзо прерасла у својеврсно хијерархијски устројено феудално добро, на чијем су се челу налазили управо господар и господарица, Рајт и Олгивана. Рајт је ипак под својом контролом држао архитектонски дио приче, али је Олгивана управљала свим осталим. Занимљиво је свједочење супруге архитекте Феја Џоунса која је са мужем једно вријеме боравила у Талиесину и суочила се са полуфеудалним системом којим су управљали Рајт и Олгивана.

https://www.youtube.com/v/-GZKV4kJAxY

Сликовит опис односа у Талиесину, чак и послије Рајтове смрти, оставила је и Стаљинова ћерка Свјетлана Алилујева, која се бизарним слиједом догађаја обрела у дому Рајтових. Ипак, свједочење Свјетлане треба узети са резервом јер је ту свакако било и личног анимозитета према Олгивани. Ево како је то Свјетлана описала.

"This hierarchical system was appalling: the widow at the top, then the board of directors (a formality); then her own close inner circle, making all the real decisions; then working architects—the real working horses; at the bottom, students who paid high sums to be admitted, only to be sent the next day to work in the kitchen to peel potatoes ... Mrs. Wright's word was law. She had to be adored and worshipped and flattered as often as possible; flowers sent by mail and presented by hand she enjoyed and encouraged. She gave advice to the architects, guided a drama circle, a dance group and a choir, counselling on private lives and relationships, expecting everyone to make personal confessions to her. She was a "spiritual leader" and self-appointed minister, preaching on Sunday mornings on matters of God and man, when everyone was supposed to be in her large living room."

На основу свједочења, рекло би се да је Олгивана, ма колико зазирала од своје мајке ратнице, на крају доста више личила на њу него на оца Јована.

drajver:
Сам Рајт је веома добро зано да користи медије. Бројне су његове фотографије у којима се види да је све пажљиво испланирано, да не кажем испозирано. Чим је почела ера телевизије, Рајт је веома често учествовао у бројним програмима. Да је поживио вјероватно би био нека врста медијске личности. Са друге стране, готово да нема видео снимака Олгиване, иако је са Рајтом позирала на бројним фотографијама. На интернету сам наишао на само један њен видео снимак. Може да се чује и дио њеног говора, са прилично јаким акцентом. То је снимак из аризонског Талиесина 1970-тих. Олгивана се појављује на снимку од 3:20

https://www.youtube.com/v/QcJ7kxEUpeA

Навигација