Порекло становништва > Црна Гора

Дукља и данашњи Црногорци

(1/18) > >>

Буздован:
Ову тему отварам само из једног разлога - занимају ме ставови и закључци људи који се разумеју добро у генетску слику и у историјску грађу Црне Горе колико је садашње њено становништво повезано са старим Дукљанима? У неким текстовима на интернету сам проналазио раније податак да је Јован Цвијић наводно написао да се око 90% Црногораца накнадно доселило у Црну Гору, али нисам успео да пронађем извор за ту информацију.

Позивање на Дукљу у Црној Гори је нарочито појачано последњих 20 година, на Дукљу као ''најстарију државу у Јужних Словена'' са којом је започела ''хиљадугодишња историја црногорске државности''. Наравно, то се највише спомиње ради стварања дистинкције између Црногораца и Срба, како у прошлости тако и у садашњости, па често можемо чути и прочитати и како је Стефан Немања покорио Дукљу и вршио геноцид над прецима Црногораца, иако за тако нешто (колико ја знам) нема доказа.

drajver:
Они који истичу некакву посебност Дукље, обично се позивају на чињеницу да Порфирогенит у свом раду, за разлику од осталих приморских архонтија, није навео да у Дукљи живе Срби. У два навода је "пропустио" то да помене и то је оно што изазива сумњу.

Међутим, дукљанска држава Војисављевића се у историографији сматра српском државом, јер у изворима првог реда се не само њени владари Војисављевићи називају Србима, већ се и становништво те државе назива Србима.

О српском карактеру подручја Дукље у вријеме Немањића излишно је и говорити.

Остаје дакле спорним само тај најранији период и Порфирогенитови наводи. Оно што је занимљиво јесте да Порфирогенит не наводи ни неки други словенски народ да је населио Дукљу. Моје је мишљење да Дукља у 6. и 7. вијеку није била тако похарана од стране Словена и Авара, какав је био случај са остатком Далмације и да се у њој у раном средњем вијеку сачувао солидан проценат романског и романизованог живља, на шта посредно указују и генетички резултати.

Мислим исто тако да се словенски слој становништва Дукље ни по чему није разликовао од српског становништва у осталим српским кнежевинама, само је нешто наглашенији старобалкански уплив донекле учинио становништво Дукље специфичним. Та специфичност се огледа и у зетском дијалекту, који се прилично добро поклапа са простором раносредовјековне Дукље.

drajver:
Дио из рада Е.П. Наумова из 1980-тих "Формирање етничке самосвијести старосрпске народности" који се односи на Дукљу Војисављевића. Сажето изложена суштина ствари. Нажалост, немам времена да преводим.

drajver:
Као што се може прочитати у закључцима Наумова, црквена организација, веома често директно утиче на етничке и државотворне процесе. Као што је самостална српска црква у вријеме Немањића допринијела српској синтези 13. и 14. вијека, и осамостаљивање Барске архиепеископије је помогло српску синтезу дукљанске кнежевине у 11. и 12. вијеку. У 11. и 12. вијеку Дукља је била својеврсни центар српства.

Небо_Сав:

--- Цитат: drajver  Јул 07, 2021, 01:52:10 поподне ---Као што се може прочитати у закључцима Наумова, црквена организација, веома често директно утиче на етничке и државотворне процесе. Као што је самостална српска црква у вријеме Немањића допринијела српској синтези 13. и 14. вијека, и осамостаљивање Барске архиепеископије је помогло српску синтезу дукљанске кнежевине у 11. и 12. вијеку. У 11. и 12. вијеку Дукља је била својеврсни центар српства.

--- Крај цитата ---



Хвала, драјверу. Претражио сам мрежу у вези са наведеним радом и нашао следеће:

На овој адреси се може прочитати на српском језику препричан садржај рада Наумова.

http://iis.unsa.ba/wp-content/uploads/2019/09/11-12-Prilozi-OcjeneiPrilozi-E.P.Naumov-.pdf

А овде су чланци Наумова на руском језику.

Византийский Временник  Российской Академии Наук

http://vremennik.biz/auct/%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BC%D0%BE%D0%B2-%D0%B5-%D0%BF

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна