Аутор Тема: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845  (Прочитано 8548 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« послато: Новембар 15, 2020, 09:53:26 пре подне »
Крстна слава Пантелијиндан је, што се Крајине тиче, добар указатељ на I-A1328. Желио бих овдје сабрати породице слављенике ове крстне славе, разабрати који од њих су тестирани, који су међусобно сродни, одкуда су потекли по предањима и слично.


Слављеници Пантелијина дне по Шематизму из 1882

Сарајево: Вуковићи, Веселиновићи, Калуджићи, Ђурић, Петровић, Сантрач

Пале: Сантраћ, Торбосер

Мокро: Петровић

Долац Забрђе: Нинић

Високо: Арарина

Крапули: Гороњ, Цвијетић, Арарина, Ђукић

Гласинац: Тривковићи

Добруњ (вишеград): Ђуровић, Кондић

Вишеград: Митрашиновић, Липовац, Ивановић, Ристић, Илић Глишић

Соколовићи-Вишеград: Преловић, Ђокић, Тодоровић

Штрбци (Рудо): Ракић, Пантовић, Бошњаковић

_______________________



Бањалука: Ђурић

Бистрица (на Сави): Дардић, Гогић, Милаковић

Бошковићи: Пејић

Блашко: Станић

Миховљани (Лакташи): Пантелић

Градина: Трамошљика, Малетић

Гомионица: Бабић, Крагуљ, Панић, Пантелић, Вујиновић, Јојић, Самарџија, Слијепчевић, Дардић, Сенић, Девић, Гогић, Марјановић

Бочац (према Мркоњићу) : Видачак, Савић, Шпирић

Градишка и Ламиначка: Брковић, Мајсторац, Марјановић, Крагуљ, Абарда

Градишка: Крагуљ, Ђорђић

Станари: Брковић, Гогић

Гашица, Бијаковац: Лукић, Марјановић, Трамошљанин

Кукуље: Парница, Бркић, Љевар

Јунузовци: Тодоровић, Дардић

Подградци: Малетић, Тенђерић, Ђорђић

Драгељи: Латинчић, Југовић, База

Прибинић, Шњеготина: Кутић, Нешић, Малетић, Бузак, Тодоровић, Ђекић, Остојић

Радња долња: Колобарић

Прњавор и Смртићи: Божуновић

Штрбци (код Рибника): Југовић

Шаринци: Југовић, Лукановић, Дукић


Орашје: Каран, Давидовић

Драговићи: Тремашлан, Пеић

Кокори (према Прњавору): Кузмановић

Ножичко (према Србац): Пртењак, Марјановић, Сантрач, Прпић
Лепеница: Ђаковићи

Каоци: Крејић, Медић, Рисојевић

Виочани: Дукић

Приједор: Вуковић, Арамбашић, Матијаш, Николић, Пећанац, Башић, Остојић, Стакић

Ракељић: Ђико,Јањић, Николић, Вуковић, Митровић, Пртењак

Бусновци: Савић, Јовић,Ћирић, Шунић, Абаза, Рељић

Марићка: Креић, Марјановић, Бабић, Милутиновић, Вулета, Ћирић, Јовичић

Љубија: Вученовић, Вукојевић, Трамошљанин, Маљуга, Миладиновић

Омашка: Тодић (Тадић), Рељић

Паланчиште: Матијаши

Верићи / Ферићи : Николић

Козарац: Милутиновић, Пејић, Пртењак, Рељић, Тодић, Зефковић, Петрић

Јеловац: Зец

Брекиња: Зечевић, Савић

Дубица: Јовановић, Милутиновић

Костајница: Зец, Савић, Ресан, Пелић, Касабашић, Вујиновић, Трамошљанин, Чалић

Демировац: Ђико, Југовић

Међеђа: Рељић, Трамошљанин

Божићи: Ђико

Моштаница: Ђикић

Влашковци: Милутиновић

Агићи: Вучен, Вученовић, Вукојевић, Мијаљица, Маљута, Тубин

Нови: Савић

Ведовица: Мијаиљица, Вучен

Сводно: Трамошљанин, Вујановић

Пољавнице: Бера, Андрић, Савић

Двориште: Амиџић

Читлук: Зечевић, Тубић, Ресан

Добрљин: Пелић, Рудић, Вукојевић, Јовић, Станић, Зец, Ђурић

Бихаћ: Борић

Врело: Вуковић

Граци: Томић

Рибник: Кркељаш

Петровац: Сантрач

Смољана: Сантрач ( Предање каже да су се Сантрачи дошли у Босну из Колашина и да су се презивали Вукмановићи).

Крњеуша: Сантрач

Крупа: Гачић, Бера, Вуковић, Гавриловић, Борић, Кецман

Глиница: Михајлица

Збориште: Маријановићи, Михајлица, Сантрач

Добросело: Бера, Борић

Руишка: Гавриловић

Ашани: Мајкић, Крнета, Вуковић, Станић, Гавриловић

Гудавац: Сантрач, Орач

Ивањска: Сантрачи, Родићи

Дубовик Алибегов: Михајљица

Сански мост: Вуковић, Павловић, Станић

Стари Мајдан: Миладиновић, Вукелић, Вуковић, Вученовић, Шево, Вукојевић, Предојевић

Умци: Вукојевић

Хадровци: Гавриловић, Вукојевић, Гачић, Марјановић

Јапра Мајкић: Вуковић

Дабар: Вучковић

Оштра Лука: Дарда

Томина: Вујиновић, Грубор, Гогић, Лакић, Милановић, Човић

Паланка: Вучен, Вученовић, Милинковић, Чардаковић

Козлица: Креић, Мршић, Пантелић, Марјановић, Стојановић, Топић, Симеуновић, Југовић, Чопић

Травник: Доведен

Бусовача: Ђурђевић, Аничић

Зеница: Видачак, Гаврић, Кркелаш

Варцар-Вакуф: Томић

Љувша: Доведен, Дебељак

Црни Луг: Чанчар

Бугојно: Љевопољац

Оборци: Тривуновић, Дугоњић, Даводен
Сребреница: Ђокић, Васић

____________________
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #1 послато: Новембар 15, 2020, 10:03:30 пре подне »

Храм св. Пантелије налази се у Јеловцу (Дубица) и  Дубовик Алибегов (Купрес)
Храм св. Пант. у Грмуши
Храм св. Пант. у Доњи Петровићи на Крупи 1881
Храм св. Пант. у Ресавцима


Дознања из књига Карановића и Руђеновића

Борићи
У Љусину се доселили Борићи (пантелиндан) из Великог Радића. Тамо их више нема.
Мразовац: Борић 1 к. (пантелиндан) из Лике пре окупације.
Отока: - Борићи 1 к. (пантелиндан) из Лике пре окупације.
Стабанџа: пре окупације из Лике Борићи (пантелиндан)
Дринић: Борићи (пантелиндан) у Дринић дошли из Крупе.
Борићи из Горње Гате (никољдан) дошли су из Лике из Љесковца пре окупације.
У Рипачу су пре окупације населили породица Пиљић-Борић (пантелиндан) из Лике.
Борићи у Буковици (јовањдан) су из Врховине.

Гавриловићи
У Махмићсело доселили Гавриловићи (пантелиндан) са Сане.
Отока: Гавриловићи од Сане пре Омерпаше, 1 к. (пантелиндан)
Хашани: са Змијања пре окупације Гавриловићи (пантелиндан)
У Грмуши Гавриловићи (пантелиндан). Они су од испод Гомиле. Предак му ходао ту по најму па и остао.

Сантрач
Отока- Сантрач (пантелиндан) од Петровца после окупације.
Мали Радић: пре Омерпаше Сантрачи (пантелиндан) из Бјелајскога Поља.
У Теочак пре 80 г. из Бјелајскога Поља са Рисовца пришли Сантрачи (пантелиндан);
Сантрачи у Крњеуши налазе се на три оддјељена мјеста. У Крњеуши 3 куће, на Брду (Подбигузу) 7 кућа и под Гредом 7 кућа. Двије њихове куће зову се Илићи пошто су као привоци живјели међу њима. О њима се зна дасу прије 60 год сви били у једној кући са 60 чељади у Крњеуши.
Марјановић у Крњеуши дошао је из Марјановића Дола као приводак у кућу Сантрачеву, те се после овдје и закућио, а слави јовањдан.
За Сантраче сам читао да су се раније презивали Вукмановићи и да су дошли с Колашина, као и Абазе, Базе, Бозе из Крајине. Је ли то тачно, нисам могао провјерити. Вукмановићи су исто од стсринске породице Мајкића, који су од Гвозденовића са Змијања и који славе ђурђевдан.

Станићи
Поткалиње: пре окупације Станићи 3 к. (пантелиндан) из Живескупа

Вуковићи
Поткалиње:  Вуковићи 2.к (пантелиндан) из Јапре.
Село Осредак, Вуковићи (пантелиндан) од Сане.

Михајлица
Велика Рујишка: Пре 80. год. деселиле Михајлице (пантелиндан) од Сане.
Пре окупације од Сане су Михајлица (пантелиндан) и Вученовић (Архангел). У Приједору имамо Вученовића I-A1328 али саславом пантелиндан.
Бојна: св.Пант. славе Михајлице који су пре Омерпаше дошли од Сане.
У Глиници од Змијања пре окупације је Михајлица, св.Пант.

Српски Биљани - Анђелићи, 1 к. (пантелиндан). У ујака му два чељад помрла па му пришао и остао на кућишту.

Југовићи (пантелиндан) - Дубица, Градишка, Сански Мост, Прњавор

« Последња измена: Новембар 15, 2020, 10:06:56 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #2 послато: Новембар 15, 2020, 10:40:56 пре подне »
Храм св. Пантелије налази се у Јеловцу (Дубица) и  Дубовик Алибегов (Купрес)
Храм св. Пант. у Грмуши
Храм св. Пант. у Доњи Петровићи на Крупи 1881
Храм св. Пант. у Ресавцима

Дубовик Алибегов је код Босанске Крупе.

Углавном, највише је храмова посвећених Св. Пантелејмпону на простору Поуња и Поткозарја, где је и највећа концентрација слављеника ове славе (тестираних I2-A1328).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #3 послато: Новембар 15, 2020, 11:59:21 пре подне »
Храм св. Пантелије налази се у Јеловцу (Дубица) и  Дубовик Алибегов (Купрес)
Храм св. Пант. у Грмуши
Храм св. Пант. у Доњи Петровићи на Крупи 1881
Храм св. Пант. у Ресавцима


Дознања из књига Карановића и Руђеновића

Борићи
У Љусину се доселили Борићи (пантелиндан) из Великог Радића. Тамо их више нема.
Мразовац: Борић 1 к. (пантелиндан) из Лике пре окупације.
Отока: - Борићи 1 к. (пантелиндан) из Лике пре окупације.
Стабанџа: пре окупације из Лике Борићи (пантелиндан)
Дринић: Борићи (пантелиндан) у Дринић дошли из Крупе.
Борићи из Горње Гате (никољдан) дошли су из Лике из Љесковца пре окупације.
У Рипачу су пре окупације населили породица Пиљић-Борић (пантелиндан) из Лике.
Борићи у Буковици (јовањдан) су из Врховине.

Гавриловићи
У Махмићсело доселили Гавриловићи (пантелиндан) са Сане.
Отока: Гавриловићи од Сане пре Омерпаше, 1 к. (пантелиндан)
Хашани: са Змијања пре окупације Гавриловићи (пантелиндан)
У Грмуши Гавриловићи (пантелиндан). Они су од испод Гомиле. Предак му ходао ту по најму па и остао.

Сантрач
Отока- Сантрач (пантелиндан) од Петровца после окупације.
Мали Радић: пре Омерпаше Сантрачи (пантелиндан) из Бјелајскога Поља.
У Теочак пре 80 г. из Бјелајскога Поља са Рисовца пришли Сантрачи (пантелиндан);
Сантрачи у Крњеуши налазе се на три оддјељена мјеста. У Крњеуши 3 куће, на Брду (Подбигузу) 7 кућа и под Гредом 7 кућа. Двије њихове куће зову се Илићи пошто су као привоци живјели међу њима. О њима се зна дасу прије 60 год сви били у једној кући са 60 чељади у Крњеуши.
Марјановић у Крњеуши дошао је из Марјановића Дола као приводак у кућу Сантрачеву, те се после овдје и закућио, а слави јовањдан.
За Сантраче сам читао да су се раније презивали Вукмановићи и да су дошли с Колашина, као и Абазе, Базе, Бозе из Крајине. Је ли то тачно, нисам могао провјерити. Вукмановићи су исто од стсринске породице Мајкића, који су од Гвозденовића са Змијања и који славе ђурђевдан.

Станићи
Поткалиње: пре окупације Станићи 3 к. (пантелиндан) из Живескупа

Вуковићи
Поткалиње:  Вуковићи 2.к (пантелиндан) из Јапре.
Село Осредак, Вуковићи (пантелиндан) од Сане.

Михајлица
Велика Рујишка: Пре 80. год. деселиле Михајлице (пантелиндан) од Сане.
Пре окупације од Сане су Михајлица (пантелиндан) и Вученовић (Архангел). У Приједору имамо Вученовића I-A1328 али саславом пантелиндан.
Бојна: св.Пант. славе Михајлице који су пре Омерпаше дошли од Сане.
У Глиници од Змијања пре окупације је Михајлица, св.Пант.

Српски Биљани - Анђелићи, 1 к. (пантелиндан). У ујака му два чељад помрла па му пришао и остао на кућишту.

Југовићи (пантелиндан) - Дубица, Градишка, Сански Мост, Прњавор

Сви горе наведени родови који славе св. Пантелију, осим Сантрача, могли би се повезати са неком матицом око ријеке Сане. Такође сви су смјештени сјеверно од Грмеча на простору око Уне и Сане.

Сантрачи су специфични јер су једина породица која је са простора јужно од Грмеча, према Бјелајском пољу, а предања о поријеклу су прилично нејасна. Оно што је сигурно јесте да се Сантрачи не могу рачунати у досељенике из Далмације или Лике у 18. и 19.  вијеку. Сматрали су их старинцима у односу на досељеничке личке родове у парохији Крњеуша. Међутим, питање је колико су и сами Сантрачи стари на том подручју.

Свакако је интересантно њихово присуство са истом славом у околини Сарајева, са предањем да су од Колашина. Да су у околини Сарајева прилично стари говори и што се нека насеља, као Кремеш изнад Вогошће, сматрају њиховом земљом и тамо се помињу као изумрли или одсељени род. у околини Сарајева су се мијешале двије српске струје, западна коју често означавају као крајишка, мада се ту углавном ради о свим досељеницима са запада и јужна, херцеговачка. Директних досељавања из Полимља је такође било, то показује присуство Јелића-Љешњана Војинића тј. Шућура који су једни од најстаријих српских досељеника у сарајевску околину. Да ли су у тој групи са Шућурима могли доћи и Сантрачи, па се касније током 18. вијека помјерити ка Крајини. Могуће.

Иначе Сантраче имам у свом родослову, јер ми је једна од прабаба од ових Сантрача.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #4 послато: Новембар 15, 2020, 04:19:25 поподне »
Осим многобројнога рода арханђеливштака, на простору Крајине као А1328 потврђени су још:
Врањеш (ђурђевдан), Сански Мост
Пашалић (ђурђевдан), Челинац
Кнежевић (никољдан), Велики Цвијетнић (Дрвар)
Гашић (никољдан), Матавази (Нови)
Лалић (јовањдан), Поникве, Огулин
Ђурђевић (тривуњдан), Прњавор

О овима нађох:
Цимеше: Кнежевић (Пешевић) (никољдан) доселили 1879 с Цвјетнића а туда из Далмације.

Могуће, али не мора бити, постоји нека стара веза >Као I-A1328 потврђени Маливук из Бачке (пантелиндан) је поријеклом, ако се не варам, из Баније. Маливук је заиста једно од специфичних и риједких презимена.
Котури од који су се прозвали Маливук славе никољдан у селу Бугар, а потичу из Лике још од пре Лаудинова рата.
У селу Мутник, Котури, никољдан, су с Кордуна, Кршље.
Јарчевићима из горњега Равна старо презиме Маливук, славе ђурђевдан. Непозната порекла.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #5 послато: Новембар 16, 2020, 11:00:32 пре подне »

Смољана: Сантрач ( Предање каже да су се Сантрачи дошли у Босну из Колашина и да су се презивали Вукмановићи).
____________________

Ови Сантрачи се данас презивају Мрђа

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #6 послато: Новембар 20, 2020, 02:21:09 поподне »
Везано за Махајлице >

У Жабљаку и Губер (Ливањско поље) живе Арнаути, Срби икавци, раније се звали Михаљице. Славе никољдан и старином су из Далмације, из Косора код Врлике. У Сухачама славе ђурђевдан.
Марио Петрић, Поријекло становништва ливањског поља, стр. 60
« Последња измена: Новембар 20, 2020, 02:23:45 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #7 послато: Новембар 20, 2020, 05:58:51 поподне »
Крстна слава Пантелијиндан је, што се Крајине тиче, добар указатељ на I-A1328. Желио бих овдје сабрати породице слављенике ове крстне славе, разабрати који од њих су тестирани, који су међусобно сродни, одкуда су потекли по предањима и слично.


Слављеници Пантелијина дне по Шематизму из 1882

Сарајево: Вуковићи, Веселиновићи, Калуджићи, Ђурић, Петровић, Сантрач

Пале: Сантраћ, Торбосер

Мокро: Петровић

Долац Забрђе: Нинић

Високо: Арарина

Крапули: Гороњ, Цвијетић, Арарина, Ђукић

Гласинац: Тривковићи

Добруњ (вишеград): Ђуровић, Кондић

Вишеград: Митрашиновић, Липовац, Ивановић, Ристић, Илић Глишић

Соколовићи-Вишеград: Преловић, Ђокић, Тодоровић

Штрбци (Рудо): Ракић, Пантовић, Бошњаковић

_______________________



Бањалука: Ђурић

Бистрица (на Сави): Дардић, Гогић, Милаковић

Бошковићи: Пејић

Блашко: Станић

Миховљани (Лакташи): Пантелић

Градина: Трамошљика, Малетић

Гомионица: Бабић, Крагуљ, Панић, Пантелић, Вујиновић, Јојић, Самарџија, Слијепчевић, Дардић, Сенић, Девић, Гогић, Марјановић

Бочац (према Мркоњићу) : Видачак, Савић, Шпирић

Градишка и Ламиначка: Брковић, Мајсторац, Марјановић, Крагуљ, Абарда

Градишка: Крагуљ, Ђорђић

Станари: Брковић, Гогић

Гашица, Бијаковац: Лукић, Марјановић, Трамошљанин

Кукуље: Парница, Бркић, Љевар

Јунузовци: Тодоровић, Дардић

Подградци: Малетић, Тенђерић, Ђорђић

Драгељи: Латинчић, Југовић, База

Прибинић, Шњеготина: Кутић, Нешић, Малетић, Бузак, Тодоровић, Ђекић, Остојић

Радња долња: Колобарић

Прњавор и Смртићи: Божуновић

Штрбци (код Рибника): Југовић

Шаринци: Југовић, Лукановић, Дукић


Орашје: Каран, Давидовић

Драговићи: Тремашлан, Пеић

Кокори (према Прњавору): Кузмановић

Ножичко (према Србац): Пртењак, Марјановић, Сантрач, Прпић
Лепеница: Ђаковићи

Каоци: Крејић, Медић, Рисојевић

Виочани: Дукић

Приједор: Вуковић, Арамбашић, Матијаш, Николић, Пећанац, Башић, Остојић, Стакић

Ракељић: Ђико,Јањић, Николић, Вуковић, Митровић, Пртењак

Бусновци: Савић, Јовић,Ћирић, Шунић, Абаза, Рељић

Марићка: Креић, Марјановић, Бабић, Милутиновић, Вулета, Ћирић, Јовичић

Љубија: Вученовић, Вукојевић, Трамошљанин, Маљуга, Миладиновић

Омашка: Тодић (Тадић), Рељић

Паланчиште: Матијаши

Верићи / Ферићи : Николић

Козарац: Милутиновић, Пејић, Пртењак, Рељић, Тодић, Зефковић, Петрић

Јеловац: Зец

Брекиња: Зечевић, Савић

Дубица: Јовановић, Милутиновић

Костајница: Зец, Савић, Ресан, Пелић, Касабашић, Вујиновић, Трамошљанин, Чалић

Демировац: Ђико, Југовић

Међеђа: Рељић, Трамошљанин

Божићи: Ђико

Моштаница: Ђикић

Влашковци: Милутиновић

Агићи: Вучен, Вученовић, Вукојевић, Мијаљица, Маљута, Тубин

Нови: Савић

Ведовица: Мијаиљица, Вучен

Сводно: Трамошљанин, Вујановић

Пољавнице: Бера, Андрић, Савић

Двориште: Амиџић

Читлук: Зечевић, Тубић, Ресан

Добрљин: Пелић, Рудић, Вукојевић, Јовић, Станић, Зец, Ђурић

Бихаћ: Борић

Врело: Вуковић

Граци: Томић

Рибник: Кркељаш

Петровац: Сантрач

Смољана: Сантрач ( Предање каже да су се Сантрачи дошли у Босну из Колашина и да су се презивали Вукмановићи).

Крњеуша: Сантрач

Крупа: Гачић, Бера, Вуковић, Гавриловић, Борић, Кецман

Глиница: Михајлица

Збориште: Маријановићи, Михајлица, Сантрач

Добросело: Бера, Борић

Руишка: Гавриловић

Ашани: Мајкић, Крнета, Вуковић, Станић, Гавриловић

Гудавац: Сантрач, Орач

Ивањска: Сантрачи, Родићи

Дубовик Алибегов: Михајљица

Сански мост: Вуковић, Павловић, Станић

Стари Мајдан: Миладиновић, Вукелић, Вуковић, Вученовић, Шево, Вукојевић, Предојевић

Умци: Вукојевић

Хадровци: Гавриловић, Вукојевић, Гачић, Марјановић

Јапра Мајкић: Вуковић

Дабар: Вучковић

Оштра Лука: Дарда

Томина: Вујиновић, Грубор, Гогић, Лакић, Милановић, Човић

Паланка: Вучен, Вученовић, Милинковић, Чардаковић

Козлица: Креић, Мршић, Пантелић, Марјановић, Стојановић, Топић, Симеуновић, Југовић, Чопић

Травник: Доведен

Бусовача: Ђурђевић, Аничић

Зеница: Видачак, Гаврић, Кркелаш

Варцар-Вакуф: Томић

Љувша: Доведен, Дебељак

Црни Луг: Чанчар

Бугојно: Љевопољац

Оборци: Тривуновић, Дугоњић, Даводен
Сребреница: Ђокић, Васић

____________________

Торбосери нема, вјероватно да су то данашњи Тробоци.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #8 послато: Јануар 05, 2021, 03:48:22 поподне »
Сви горе наведени родови који славе св. Пантелију, осим Сантрача, могли би се повезати са неком матицом око ријеке Сане. Такође сви су смјештени сјеверно од Грмеча на простору око Уне и Сане.

Сантрачи су специфични јер су једина породица која је са простора јужно од Грмеча, према Бјелајском пољу, а предања о поријеклу су прилично нејасна. Оно што је сигурно јесте да се Сантрачи не могу рачунати у досељенике из Далмације или Лике у 18. и 19.  вијеку. Сматрали су их старинцима у односу на досељеничке личке родове у парохији Крњеуша. Међутим, питање је колико су и сами Сантрачи стари на том подручју.

Свакако је интересантно њихово присуство са истом славом у околини Сарајева, са предањем да су од Колашина. Да су у околини Сарајева прилично стари говори и што се нека насеља, као Кремеш изнад Вогошће, сматрају њиховом земљом и тамо се помињу као изумрли или одсељени род. у околини Сарајева су се мијешале двије српске струје, западна коју често означавају као крајишка, мада се ту углавном ради о свим досељеницима са запада и јужна, херцеговачка. Директних досељавања из Полимља је такође било, то показује присуство Јелића-Љешњана Војинића тј. Шућура који су једни од најстаријих српских досељеника у сарајевску околину. Да ли су у тој групи са Шућурима могли доћи и Сантрачи, па се касније током 18. вијека помјерити ка Крајини. Могуће.

Иначе Сантраче имам у свом родослову, јер ми је једна од прабаба од ових Сантрача.

Повезах се с једним Сантрачем родом из Крњеуше, чији је предак из оне двије куће Илића које спомиње Рађеновић да су код њих Сантрачи били приводци и наручен је за њега WGS код DanteLabs.
Најстарији знани предак рођен је одприлике 1830 и зове Јово Сантрач, а син му бише Тоде, а овому Мића, који је 1921 одселио се у Банатски Соколац. Слава је пантелиндан.
Сантрачи у Крајини су старином са Бјелајскога Поља. Оно лежи на дионици пута Кључ - Петровац - Бихаћ, а овај је дио великога турскога пута од Сарајева преко Травника и Јајца до Крајине. Сантрачи леже на том путу и мора да су се по њем селили.

Такођер је наручен WGS за Вученовића са славом пантелиндан.
« Последња измена: Јануар 05, 2021, 03:51:21 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #9 послато: Јануар 05, 2021, 04:51:50 поподне »
Повезах се с једним Сантрачем родом из Крњеуше, чији је предак из оне двије куће Илића које спомиње Рађеновић да су код њих Сантрачи били приводци и наручен је за њега WGS код DanteLabs.
Најстарији знани предак рођен је одприлике 1830 и зове Јово Сантрач, а син му бише Тоде, а овому Мића, који је 1921 одселио се у Банатски Соколац. Слава је пантелиндан.
Сантрачи у Крајини су старином са Бјелајскога Поља. Оно лежи на дионици пута Кључ - Петровац - Бихаћ, а овај је дио великога турскога пута од Сарајева преко Травника и Јајца до Крајине. Сантрачи леже на том путу и мора да су се по њем селили.

Такођер је наручен WGS за Вученовића са славом пантелиндан.

Одлична вијест што ће се Сантрач тестирати. Ваљда ће то коначно разјаснити недоумице око поријекла ове породице.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #10 послато: Април 20, 2021, 02:48:46 поподне »
У овој родовској скупини постоји један огранак с презвиштем Дарда или Дардић, којему су због сличности с алб. ријечју dardhe или мјеста dardhe у близини Охрида предпостављали потицање из албанских крајева.
Желим упозорити, да је при том изостављено, да је ријеч дарда присутна и у влашком и у италијанском те представља обћи балканизам којим се означава кратко копље.
Још једно нетипично презвиште у овој родовској скупини је Абаза или База и оно на турском значи "безумник", али таква презимена турскога поријекла су уобичајна у бос. Крајини.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #11 послато: Април 20, 2021, 03:34:42 поподне »
У овој родовској скупини постоји један огранак с презвиштем Дарда или Дардић, којему су због сличности с алб. ријечју dardhe или мјеста dardhe у близини Охрида предпостављали потицање из албанских крајева.
Желим упозорити, да је при том изостављено, да је ријеч дарда присутна и у влашком и у италијанском те представља обћи балканизам којим се означава кратко копље.
Још једно нетипично презвиште у овој родовској скупини је Абаза или База и оно на турском значи "безумник", али таква презимена турскога поријекла су уобичајна у бос. Крајини.
Значи родитељи дају име ђетету безумник? Прећера га данас...Абаз ће бити од арапског лав..

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #12 послато: Април 22, 2021, 06:21:44 пре подне »
Значи родитељи дају име ђетету безумник? Прећера га данас...Абаз ће бити од арапског лав..

Родитељ ти даје лично име,а Абаза је презиме, које често не бираш сам него те тако прозове околина па се то пренесе на потомке.
У савременом турском Abaz значи Абхаз, abaza је непристојна ријеч па се често не налази у рјечницима, а значи "напаљен, који хоће јебат, перверзњак и с тим смислом низ нијанси до глупак"; у средњем вијеку је могло бити да је значило тек "потентан" као наше презиме Прцаћ или Прча које се јавља у Тимару као и Абаза. https://context.reverso.net/%C3%BCbersetzung/t%C3%BCrkisch-englisch/abaza


С друге стране постоји арабско лично име Аббас عباس, но није у нас Абас него Абаза.

Постоји и једна кнежевска породица с презименом Абаза. Од њих је Мехмед Абаза-паша, син Хајдер-паше, велики везир,  беглербег и паша Босне а касније и Видина од 1628, рођен у Будиму, а коријенима из Молдавије. Можда је прозван Абаза-паша јер га је одгојила маћеха Абхазка.
https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%88%D0%B0
« Последња измена: Април 22, 2021, 06:23:20 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #13 послато: Април 22, 2021, 04:57:21 поподне »
Вученовићу је завршен ДантеЛабс. Колико сам могао извући из VCF и упоредити с мојим приватним SNP мутацијама, имамо заједничку мутацију на (HG19) 8762996 - FGC30578.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #14 послато: Април 23, 2021, 08:29:23 пре подне »
Апдејт: Ја и Вученовић имамо 8 заједничких приватних SNPова.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #15 послато: Април 23, 2021, 08:41:01 пре подне »
Апдејт: Ја и Вученовић имамо 8 заједничких приватних SNPова.

То је поприличан број. Али у суштини битно је колико вам остаје приватних СНП-ова и једном и другом. Како тренутно на Yfull-у имаш 9 новела, уколико делиш са Вученовићем 8, остаје ти 1. За њега ћеш то знати тек кад му Yfull обради BAM file. Али у сваком случају ти је веома близак.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #16 послато: Април 23, 2021, 08:41:26 пре подне »
Апдејт: Ја и Вученовић имамо 8 заједничких приватних SNPова.

Је ли то Вученовић радио Dante Labs?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #17 послато: Април 23, 2021, 07:29:42 поподне »
Је ли то Вученовић радио Dante Labs?

Јест. У току је прављење аккаунта на YFull. Успут стигли су Dante резултати и Сантрача. Има истих 8 мутација из реда мојих 15 личних мутација као и Вученовић. Мени остаје још 7 личних. Ако правилно размишљам, то би значило, да је заједнички предак мене, Вученовића и Сантрача живио прије 350 год. Исправи ме ако погрешно рачунам!

То је поприличан број. Али у суштини битно је колико вам остаје приватних СНП-ова и једном и другом. Како тренутно на Yfull-у имаш 9 новела, уколико делиш са Вученовићем 8, остаје ти 1. За њега ћеш то знати тек кад му Yfull обради BAM file. Али у сваком случају ти је веома близак.

Мени је до недавна на YFull било 15 приватних мутација, а сада пише 8, а из њих 7 су баш они које не дијелим с Вученовићем и Сантрачем, те један који с њима дијелим. Не знам чији је тест утицао на то да ми се смањи број новела.


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #18 послато: Април 23, 2021, 08:28:21 поподне »
Не знам чији је тест утицао на то да ми се смањи број новела.

Сада знам. Вученовићи резултати су разлог. Дакле он је YF83883.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #19 послато: Април 23, 2021, 08:29:06 поподне »
Јест. У току је прављење аккаунта на YFull.
...

Па зар да се теби овако нешто омакне  :) ?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #20 послато: Април 23, 2021, 08:34:54 поподне »
Па зар да се теби овако нешто омакне  :) ?

Ма мало за промјену, да ме раја конта. Не мош ни троловат толко година  ;D
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #21 послато: Април 23, 2021, 09:14:09 поподне »
Јест. У току је прављење аккаунта на YFull. Успут стигли су Dante резултати и Сантрача. Има истих 8 мутација из реда мојих 15 личних мутација као и Вученовић. Мени остаје још 7 личних. Ако правилно размишљам, то би значило, да је заједнички предак мене, Вученовића и Сантрача живио прије 350 год. Исправи ме ако погрешно рачунам!

Баш ми је драго што се коначно знају и резултати за Сантраче.  :) Једна од мојих прабаба је од Сантрача, тако да смо сунце рођаци по бабине линије.

Што се новела тиче, не знам које узимаш у обзир, требао би узимати само оне именоване поузданог квалитета и ту рачунати 90 година по новелу (ако говоримо о Данте лабс). Ако имаш контролу налога Сантрача и Вученовића не би било згорег да их учланиш у српску групу на YFull па тамо могу видјети какво је стање.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #22 послато: Април 26, 2021, 02:09:26 поподне »
Може ли ми један познавалац дати наук о том гдје се по Србији и Црној Гори слави пантелиндан или ме посавјетовати, гдје могу то могу истражити? Такође гдје се све налазе старе богомоље посвећене св. Пантелејмону.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #23 послато: Април 26, 2021, 03:09:05 поподне »
Може ли ми један познавалац дати наук о том гдје се по Србији и Црној Гори слави пантелиндан или ме посавјетовати, гдје могу то могу истражити? Такође гдје се све налазе старе богомоље посвећене св. Пантелејмону.

https://www.eparhija.me/manastir/manastir_samograd

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #24 послато: Април 28, 2021, 02:19:12 поподне »

О презимену Крејић у Крајини и Босни

Крстна слава је пантелиндан, матица им је Трамошња и Марићка. Тестирани из Србца слави пантелиндан и потврђен је I-A1328.
Постоје још једни Крејићи у Кнежеву али славе стевањдан, има их около 100 у селу. Један од њих ми је приповједио, да има Крејића муслимана у Травнику и да је њему један од њих приповједио, да им је чукундјед био православац са славом Св. Стефан. Поријекло Крејића стеванданаца није потврђено.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #25 послато: Април 29, 2021, 05:31:30 поподне »
Поријекло потрвђенога I-A1328, Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић.

У Рађеновићу стоји овако:

Цитат
Кнежевића има 108 кућа, а са изведеним презименима Ковачевић, Болтић, Аћић има 24 куће. Кнежевићи с Малога Цвијетнића су потекли најприје од Крушева. Заваде се тамо с Турцима и побјегну у Отон, а отуда населе Мали Цвјетнић. Дошло их свега седмеро чељади и приведу још једнога сусједа Грбића. Лука Кнежевић којему је 1940. Године већ 85 година, прича да је онај који се доселио био шукундјед његова дједа, дакле он је ту 7 покољење. Био тада Цвјетнић пуст, трава пуна цвијета.
Кнежевићи на Великом Цвјетнићу су од другога огранка. Ту пришли с Отона у Далмацији најприје у Купирово, а отуда у В. Цвјетнић пређу два брата ковач Никола и Дмитар. Од њих су Ковачевићи и Аћићи. Од Кнежевића су и Болтићи.

Рађеновић не наводи њихову славу, али је наводи у даљњем тексту, стр. 112.

Цитат
Кнежевићи (1к) у Шиповљанима, Никољдан, доселили из Отона у Далмацији послије окупације.

Молим некога ко има увид у табелу, да ми појасни, је ли по маркерима овај огранак који слави Никољдан с Отона ближи крајишким пантелијевштацима или аранђеловштацима (Родићима).

 
« Последња измена: Април 29, 2021, 05:33:37 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #26 послато: Април 30, 2021, 02:51:12 поподне »
Поријекло потрвђенога I-A1328, Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић.

Сунце, нисам схватио, где/ко је потврдио да је Кнежевић А1328? Је л' рађен неки СНП тест?

Молим некога ко има увид у табелу, да ми појасни, је ли по маркерима овај огранак који слави Никољдан с Отона ближи крајишким пантелијевштацима или аранђеловштацима (Родићима).

Гледајући СТР маркере, нема сумње да је Кнежевић ближи Родићима, и са њима је и сврстан у исти род у нашој табели.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #27 послато: Април 30, 2021, 03:21:39 поподне »
Сунце, нисам схватио, где/ко је потврдио да је Кнежевић А1328? Је л' рађен неки СНП тест?

Гледајући СТР маркере, нема сумње да је Кнежевић ближи Родићима, и са њима је и сврстан у исти род у нашој табели.

Извини, с "потврђен" мислих заправо "стр вриједности указују, да је Кнежевић спада у I-A1238 и ниже Y177643". Читајући Рађеновића хтјех разјаснити слику о двијема гранама Кнежевића са славом Никољдан у Цвјетнићу. Они из Малога Цвјетнића су R-BY149000, а један представник из Великога Цвјетнића је дакле у истом роду с аранђеловштацима Родићима. Притча каже да су обје гране доселили у Цвјетнић с Отона код Книна само у различито вријеме. У Отону има два засеока с називаом Кнежевићи, један у Пољу, а други на Брду.
Нешто ми је наговјешћавало, да су једни Кнежевићи, они са Брда, генетски потекли од отонских аранђеловштака Вујновића, којих на отону има двије лозе, једни никољштаци, а једни аранђеловштаци. Хвала за податак, да су ови Кнежевићи близки Родићима; то онда мало појашњава ствар.
« Последња измена: Април 30, 2021, 03:25:05 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #28 послато: Април 30, 2021, 04:10:43 поподне »
Извини, с "потврђен" мислих заправо "стр вриједности указују, да је Кнежевић спада у I-A1238 и ниже Y177643". Читајући Рађеновића хтјех разјаснити слику о двијема гранама Кнежевића са славом Никољдан у Цвјетнићу. Они из Малога Цвјетнића су R-BY149000, а један представник из Великога Цвјетнића је дакле у истом роду с аранђеловштацима Родићима. Притча каже да су обје гране доселили у Цвјетнић с Отона код Книна само у различито вријеме. У Отону има два засеока с називаом Кнежевићи, један у Пољу, а други на Брду.
Нешто ми је наговјешћавало, да су једни Кнежевићи, они са Брда, генетски потекли од отонских аранђеловштака Вујновића, којих на отону има двије лозе, једни никољштаци, а једни аранђеловштаци. Хвала за податак, да су ови Кнежевићи близки Родићима; то онда мало појашњава ствар.
Један додатак са моје стране. Моји Кнежевићи су од  Малог Цвјетнића, засеок Гај-Гајани и ја сам потврђен са Данте лабс тестом као BY149000>FT371439. Од мог прадеде Дмитра жена је била од Кнежевића из Великог Цвјетнића. Увек сам се питао како је то могуће, јер сам мислио да је немогуће да нисмо сродни. Доказ да су наши стари знали више.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #29 послато: Мај 05, 2021, 12:19:19 поподне »
Учиних малу рачуницу старости крајишкога рода пантелијевштака. Она изгледа овако:

Ја, Вученовић и Сантрач имамо по 15 мутација од равништа (нивоа) Y177643.
TMRCA Y177643 је 1300 година.
1300 = 15 мутација
=> 1 мутација = 86,6 година

Ја, Вученовић и Сантрач од оних 15 имамо по 8 заједничких међу нама и оне представљају нашега заједничкога предка осниватеља.
Ако је 1 мутације = 86,6 година, онда је 8 мутација = 693 године.
1300 - 693 = 607

Садашње љето 2020 - 607 = 1413.

Будући да се сви крајишници пантелијевштаци не находе нигдје осим на простору босанске Крајине, матица Трамошња и Кмећани (Гомионица), може се рећи, да на том простору обитавају с љета 1400-ога, недуго послије одигравања Косовске битке. За упоредбу 1394. и 1397. године Турци су продирали у Босну и вршена су кретања становништва из Босне према Далмацији.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #30 послато: Мај 05, 2021, 12:46:50 поподне »
Учиних малу рачуницу старости крајишкога рода пантелијевштака. Она изгледа овако:

Ја, Вученовић и Сантрач имамо по 15 мутација од равништа (нивоа) Y177643.
TMRCA Y177643 је 1300 година.
1300 = 15 мутација
=> 1 мутација = 86,6 година

Ја, Вученовић и Сантрач од оних 15 имамо по 8 заједничких међу нама и оне представљају нашега заједничкога предка осниватеља.
Ако је 1 мутације = 86,6 година, онда је 8 мутација = 693 године.
1300 - 693 = 607

Садашње љето 2020 - 607 = 1413.

Будући да се сви крајишници пантелијевштаци не находе нигдје осим на простору босанске Крајине, матица Трамошња и Кмећани (Гомионица), може се рећи, да на том простору обитавају с љета 1400-ога, недуго послије одигравања Косовске битке. За упоредбу 1394. и 1397. године Турци су продирали у Босну и вршена су кретања становништва из Босне према Далмацији.

Сунце, цијеним твој труд да израчунаш тачну годину старости рода, али проста логика говори да је свака таква "прецизна" рачуница лишена смисла. Постоје само оквирне рачунице које варијарају горе доле и по стотине година. Узети тај прорачун као прецизан и онда на основу њега градити причу, не чини ми се претјерано смисленим.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #31 послато: Мај 05, 2021, 01:02:01 поподне »
Будући да се сви крајишници пантелијевштаци не находе нигдје осим на простору босанске Крајине, матица Трамошња и Кмећани (Гомионица), може се рећи, да на том простору обитавају с љета 1400-ога, недуго послије одигравања Косовске битке. За упоредбу 1394. и 1397. године Турци су продирали у Босну и вршена су кретања становништва из Босне према Далмацији.

Може ли извор за овај податак да су Турци продирали у Босну 1394. и 1397. и да су ти продори проузроковали покретање становништва из Босне ка Далмацији. На које конкретно дијелове Босне мислиш да су били захваћени овом миграцијом?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #32 послато: Мај 05, 2021, 03:05:50 поподне »
Сунце, цијеним твој труд да израчунаш тачну годину старости рода, али проста логика говори да је свака таква "прецизна" рачуница лишена смисла. Постоје само оквирне рачунице које варијарају горе доле и по стотине година. Узети тај прорачун као прецизан и онда на основу њега градити причу, не чини ми се претјерано смисленим.

Да, драјверу, тачно је да је прецизна рачуница немогућа и хвала ти за упозорење. Ваљда је јасно да она представља средњу вриједност граничних вриједности како и све рачунице на Yfull. Заправо видјећемо ускоро који тмрца ће они израчунати.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #33 послато: Мај 05, 2021, 03:06:23 поподне »
Ово је списак банијских породица које славе Пантелијевдан:
- Боројевић, село Љубина, општина Двор (матична крсна слава је Јовањдан, док је Пантелијевдан преузет од Рудића или Тадића)
- Корасић, село Петрињци, општина Сисак
- Лапчевић, село Бишћаново, општина Глина
- Лапчевић, село Подгорје, општина Вргинмост
- Милић, село Блатуша, општина Вргинмост
- Обрадовић, село Доња Чемерница, општина Вргинмост
- Перошевић, село Шаш, општина Сисак
- Радановић, село Маличка, општина Вргинмост
- Рудић, село Горњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Доњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Љубина, општина Двор
- Славић, село Мало Крчево, општина Костајница
- Сужњевић, село Бански Грабовац, општина Петриња
- Сужњевић, село Доње Селиште, општина Глина
- Тадић, село Котарани, општина Двор
- Тадић, село Љубина, општина Двор
- Тадић, село Сочаница, општина Двор
- Чича, село Блатуша, општина Вргинмост
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #34 послато: Мај 05, 2021, 03:09:28 поподне »
Може ли извор за овај податак да су Турци продирали у Босну 1394. и 1397. и да су ти продори проузроковали покретање становништва из Босне ка Далмацији. На које конкретно дијелове Босне мислиш да су били захваћени овом миграцијом?

Ево одакле ми подарак, а одакле творцу странице, нисам копао.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #35 послато: Мај 05, 2021, 03:55:15 поподне »
Ево одакле ми подарак, а одакле творцу странице, нисам копао.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8

Не кажем да сваки навод из википедије треба одбацити, али би било добро да се бар провјери. Овај податак је преузет из Милашеве Православне Далмације, која се методолошки не може сматрати историјским научним радом. Сам навод о турском упаду у Босну 1394. године  и тобожњим миграцијама српског живља из Босне у Далмацију, Милаш је преузео из рада задарског надбискупа Pietro Alessandro Doimo Maupas који је те податке навео у својој књизи Prospetto cronologico della storia della Dalmazia con riguardo alle provincie slave contermini написаној 1898. године . (толико о поузданости извора).

Ниакаве турске провале у Босну 1394. године није било (забиљежио би их бар неки извор), јер је тад још увијек између Турака стајала област Бранковића, а Турци су се те 1394. године бавили Грчком и Цариградом. Никавих спомена у историјским изворима о некој миграцији становништва из Босне у Далмацију нема у том периоду. Миграција јесте било,  још раније почетком 14. вијека и то  Срба у влашком статусу из Хума према Далмацији, али то нема никакве везе са упадима Турака,а нити са облашћу о којој говориш , око ријеке Сане у Босанској крајини.

Уколико те интересују миграције пантелијевштака мислим да би као доњу временску границу требао посматрати 1499. годину, када је под Турке пала тврђава Каменград. То је отворило простор масовнијим српским насељавањима у тој области.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #36 послато: Мај 05, 2021, 04:15:16 поподне »
Ово је списак банијских породица које славе Пантелијевдан:
- Боројевић, село Љубина, општина Двор (матична крсна слава је Јовањдан, док је Пантелијевдан преузет од Рудића или Тадића)
- Корасић, село Петрињци, општина Сисак
- Лапчевић, село Бишћаново, општина Глина
- Лапчевић, село Подгорје, општина Вргинмост
- Милић, село Блатуша, општина Вргинмост
- Обрадовић, село Доња Чемерница, општина Вргинмост
- Перошевић, село Шаш, општина Сисак
- Радановић, село Маличка, општина Вргинмост
- Рудић, село Горњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Доњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Љубина, општина Двор
- Славић, село Мало Крчево, општина Костајница
- Сужњевић, село Бански Грабовац, општина Петриња
- Сужњевић, село Доње Селиште, општина Глина
- Тадић, село Котарани, општина Двор
- Тадић, село Љубина, општина Двор
- Тадић, село Сочаница, општина Двор
- Чича, село Блатуша, општина Вргинмост

За ове податке и понуђену помоћ изражавам захвалност Петру Демићу.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #37 послато: Мај 05, 2021, 05:08:39 поподне »
Не кажем да сваки навод из википедије треба одбацити, али би било добро да се бар провјери. Овај податак је преузет из Милашеве Православне Далмације, која се методолошки не може сматрати историјским научним радом. Сам навод о турском упаду у Босну 1394. године  и тобожњим миграцијама српског живља из Босне у Далмацију, Милаш је преузео из рада задарског надбискупа Pietro Alessandro Doimo Maupas који је те податке навео у својој књизи Prospetto cronologico della storia della Dalmazia con riguardo alle provincie slave contermini написаној 1898. године . (толико о поузданости извора).

Ниакаве турске провале у Босну 1394. године није било (забиљежио би их бар неки извор), јер је тад још увијек између Турака стајала област Бранковића, а Турци су се те 1394. године бавили Грчком и Цариградом. Никавих спомена у историјским изворима о некој миграцији становништва из Босне у Далмацију нема у том периоду. Миграција јесте било,  још раније почетком 14. вијека и то  Срба у влашком статусу из Хума према Далмацији, али то нема никакве везе са упадима Турака,а нити са облашћу о којој говориш , око ријеке Сане у Босанској крајини.

Уколико те интересују миграције пантелијевштака мислим да би као доњу временску границу требао посматрати 1499. годину, када је под Турке пала тврђава Каменград. То је отворило простор масовнијим српским насељавањима у тој области.

Управу си, драјвере, да се треба провјерити, али ако референца није понуђена ни провјерити не могу. Гледај, знамо ми, да је била гомила сеоба "од Босне" ( а што крајишки народ сматра Босном "преко које горе", написао је Рађеновић ) у Лику, па из Лике опет у Босну итд. и дио тих сеоба могу бити Родићи, који се находе и по Лици и по босанској Крајини, али пантелијевштаци су појам само у бос. Крајини од Оштре Луке и Петровца до Сиска и нема за сада по Босни ничега сличнога, а први далеки сродници су им по источној Рашкој.  Стога ако су и доспјели у Дољње Крајеве онда када су ти источни крајеви били под угрозом. А почекајмо, да видимо, што ће рећи Yfull за старост нашега родоначелника.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #38 послато: Мај 05, 2021, 07:20:27 поподне »
Моја нека претпоставка за овај род је да је почетком 16. вијека насељен на подручју са десне обале ријеке Сане око данашњег манастира Гомионице, а у склопу турске колонизације тих простора, као припрема за освајање Јајачке бановине. Само рано постојање манастира у том подручју говори и да је српско насеље ту већ у 16. вијеку било прилично јако. Турци су увијек насељавали Србе наспрам угарских упоришта, слична је ситуација била и са линијом одбране Сребреничке бановине у сјевероисточној Босни са линијом влашких кнежина од Дрине до Босне. Освајањем од Угара Јајачке бановине 1528. године, и Србима који су били бројни на њеним јужним границама отворен је пут насељавања ка сјеверу до Козаре и Саве. Очигледно је тај правац ширења био доминатан и за овај род Пантелијевштака. Већ турски попис из 1604. године показује густо насељена српска насеља на том подручју. Међу пописаним појединцима у том попису свакако има и припадника овог рода.

Што се Сантрача тиче, они су се из санске матице могли помјерити према Бјелајском пољу након депопулације овог простора 1692. године (претходно становништво је отишло у сјеверну Далмацију). Да су Сантрачи ту становништво након 1692. године, показује и податак да рода Пантелијевштака нема ни у Лици ни у Далмацији. Сарајевски Сантрачи без обзира на причу да су поријеклом "од Колашина", што може бити и неко далеко сачувано сјећање цијелог рода Пантелијевштака могли би бити такође насељеници из Крајине, јер је та западна струје прилично заступљена у сарајевској околини, поред оне херцеговачке.

Присутност генетичких Пантелијевштака на подручју Баније још у 18. вијеку, показује да је овај род био дио српских сеоба са подручја Посања и Поткозарја ка Банији крајем 17. и у првој половини 18. вијека. То исто иде у прилог њиховом присуству на подручју Сане и Козаре у периоду 17. вијека.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #39 послато: Мај 05, 2021, 10:31:37 поподне »
Већ турски попис из 1604. године показује густо насељена српска насеља на том подручју. Међу пописаним појединцима у том попису свакако има и припадника овог рода.

Уреду. Волио бих то истражити. Можеш ли ме упутити, гдје могу наћи тај попис. Хвала ти за труд и помоћ.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #40 послато: Мај 06, 2021, 12:10:06 пре подне »
ни у Далмацији.

Водогази у Биочићу код Дрниша и Рнићи у Отишићу код Врлике славе Пантелијевдан. Мада ни једни ни други нису нешто бројни.
« Последња измена: Мај 06, 2021, 12:11:46 пре подне Лука »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #41 послато: Мај 06, 2021, 10:32:09 пре подне »
Водогази у Биочићу код Дрниша и Рнићи у Отишићу код Врлике славе Пантелијевдан. Мада ни једни ни други нису нешто бројни.

Хрнићи се назива цијели заселак у обћини Приједор, а има и муслимана Хрнића све од Козарца до Цазина.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #42 послато: Мај 06, 2021, 12:53:02 поподне »
Водогази у Биочићу код Дрниша и Рнићи у Отишићу код Врлике славе Пантелијевдан. Мада ни једни ни други нису нешто бројни.

Није искључено да је у том крају око Дрниша и Врлике било и дијелова овог генетичког рода. Али требала би генетичка потврда.

Можда је у складу са тим интересантно и да је први писани запис презимена Сантрач на крајишком подручју управо међу избјеглицама из Дрнишке крајине пописаним у селима западно од Шибеника. У Ракитници је 1684. године забиљежен Zuanne Sandrach (Јован Сантрач). Међутим у каснијем периоду изгледа да је ово презиме нестало на том подручју.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #43 послато: Мај 06, 2021, 02:12:19 поподне »
Водогази у Биочићу код Дрниша и Рнићи у Отишићу код Врлике славе Пантелијевдан. Мада ни једни ни други нису нешто бројни.

Водогази и Рнићи заиста јесу једини у Далмацији који славе Св. Пантелију и то је врло чудно. Код Рнића постоји породично предање да су раније славили Никољдан, па да су променили из неког сујеверја, јер су им громови лети често убијали стоку, палили сено и кућу. За Водогазе не знам причу, али је презиме постојало у Биочићу на катастру из 1755.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #44 послато: Мај 06, 2021, 02:23:41 поподне »
Ево једна занимљивост из Пописа Лике и Крбаве 1712.

Negomir Vodogas ono leto dosli iz turak od polia bilaiskoga od let 30. bratia, Paual 24. Vuchen, 20 Marko, 16, mala 1, zenskoga

Колико сам схватио, Сантрачи су управо из Бјелаја, као и овај Водогаз који је одатле дошао у Грачац. Онда има и смисла Водогаз из Биочића који слави Пантелију. Код Градишке има Водогаза који славе Марковдан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #45 послато: Мај 07, 2021, 09:15:26 поподне »
Везано за рана српска насеља у Крајини, а самим тим и за овај род, корисно је регистровати хронологију турских продора и заузимања земљишта. Након првог продора 1463. године, којим је срушено средњовјековно босанско краљевство, Турци, иако су у том налету дошли до Кључа, повукли су се пред угарском контраофанзивом према средњој Босни. Пошто су се Угри утврдили у Јајцу формирајући Јајачку бановину, Турци су у свом продору ка западу заобишли Јајце и преко планиснких крајева јужно од Јајца продрли у долину Сане. Овај продор је ишао постепено у посљедњим деценијама 15. вијека. На тај начин су Турци дошли иза леђа Угрима. Таква ситуација се најбоље види на  сљедећој карти турско-угарског стања у Босни 1503. године, када је потписан мир и када је направљено неко разграничење. (подручје под Турцима је засијенчено).



Што се тиче српског становништва на том простору, оно је било и стариначког и досељеног поријекла. Старинци штокавци-икавци, у годинама које су претходиле турском освајању, били су подвргнути кампањама католичења које су провођене из фрањевачких мисионарских центара у Гребену, Јајцу. Колико је била успјешна ова фрањевачка мисија, тешко је рећи. Евидентно је да је било успјеха код племства које се све више ослањало на Угарску, али како је то стајало код обичног народа остаје отвореним питањем. Старинце је по турском освајању свакако значајније морала захватити исламизација, јер су пренијели свој говор муслиманском становништву у Крајини. Сасвим је извјесно је да су се једним дијелом утопили и у досељене православне ијекавце, али очигледно да тај уплив није био доминантан јер су ијекавци језички превладали код православних.

Ијекавски досељеници су вјероватно долазили из више праваца. Пописи показују једну  струју која је долазила са горње Неретве, преко Раме, Ускопља и Купреса. Други извори казују о досељавању из подручја данашње западне Србије (Смедеревског санџака),а даље вјероватно из Полимља и Старог Влаха. Данас вјероватно само генетички резултати (дубинска тестирања) могу открити из које струје је српско православно становништво долазило у Крајину. Овдје поменути Пантелијевштаци су добри кандидати за досељенике из Полимља. Неки крајишки родови попут оних који припадају грани R1a-YP951 добри су кандидати за старинце.

Подручје горњег тока ријеке Сане које је најраније у Крајини пало под Турке и било вјероватно најраније подручје колонизације Срба у влашком статусу, је и мјесто гдје су настали најстарији православни манастири у Крајини: Пецка и Гомионица. При чему је Пецка вјероватно најстарија.

Везано за род Пантелијевштака, право је питање да ли су они од тих најранијих српских ијекавских досељеника са истока из прве половине 16. вијека.
« Последња измена: Мај 07, 2021, 09:19:04 поподне drajver »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #46 послато: Мај 12, 2021, 10:02:40 пре подне »
Ово је списак банијских породица које славе Пантелијевдан:
- Боројевић, село Љубина, општина Двор (матична крсна слава је Јовањдан, док је Пантелијевдан преузет од Рудића или Тадића)
- Корасић, село Петрињци, општина Сисак
- Лапчевић, село Бишћаново, општина Глина
- Лапчевић, село Подгорје, општина Вргинмост
- Милић, село Блатуша, општина Вргинмост
- Обрадовић, село Доња Чемерница, општина Вргинмост
- Перошевић, село Шаш, општина Сисак
- Радановић, село Маличка, општина Вргинмост
- Рудић, село Горњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Доњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Љубина, општина Двор
- Славић, село Мало Крчево, општина Костајница
- Сужњевић, село Бански Грабовац, општина Петриња
- Сужњевић, село Доње Селиште, општина Глина
- Тадић, село Котарани, општина Двор
- Тадић, село Љубина, општина Двор
- Тадић, село Сочаница, општина Двор
- Чича, село Блатуша, општина Вргинмост

Ови Сужњевићи за сада потврђени на I-S17250.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #47 послато: Мај 13, 2021, 04:53:49 поподне »
Творимо огранак Y188845

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y188845/
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #48 послато: Мај 13, 2021, 05:18:45 поподне »
Творимо огранак Y188845

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y188845/

Колико видим старост огранка ће бити око 500 година. Значи 15-16. вијек. Сасвим је могуће да је овај скуп мутација носио родоначелник рода у Крајини.
« Последња измена: Мај 13, 2021, 05:20:16 поподне drajver »

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #49 послато: Мај 13, 2021, 05:37:34 поподне »
Колико видим старост огранка ће бити око 500 година. Значи 15-16. вијек. Сасвим је могуће да је овај скуп мутација носио родоначелник рода у Крајини.

Једно глупо питање... Како се на YFULL стаблу може видети број преосталих приватних новела код људи који су у некој грани/клади, ја то нисам "провалио"?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #50 послато: Мај 13, 2021, 05:43:41 поподне »
Једно глупо питање... Како се на YFULL стаблу може видети број преосталих приватних новела код људи који су у некој грани/клади, ја то нисам "провалио"?

Нисам сигуран, али мислим да сви чланови српске групе на YFull могу да виде новеле других чланова те групе. Нисам сигуран, јер их ја видим, али са администраторског налога.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #51 послато: Мај 13, 2021, 05:50:04 поподне »
Нисам сигуран, али мислим да сви чланови српске групе на YFull могу да виде новеле других чланова те групе. Нисам сигуран, јер их ја видим, али са администраторског налога.

А у томе је цака... 'ће се учланим онда :)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #52 послато: Мај 13, 2021, 06:00:59 поподне »
А у томе је цака... 'ће се учланим онда :)

Сад сам провјерио, могућности увида чланова су ипак мање од администраторских. Оно што чланови могу јесте да провјеравају SNP-ове и Hg позиције других чланова. И STR-ове наравно. Немају  увид у новеле, али број новела могу да виде и на јавном стаблу када кликну кућицу info поред сваке гране.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #53 послато: Мај 13, 2021, 06:11:49 поподне »
Сад сам провјерио, могућности увида чланова су ипак мање од администраторских. Оно што чланови могу јесте да провјеравају SNP-ове и Hg позиције других чланова. И STR-ове наравно. Немају  увид у новеле, али број новела могу да виде и на јавном стаблу када кликну кућицу info поред сваке гране.

Да, да, знам за то, али то се види само на званичном стаблу. На "live" стаблу нема те кућице info, а приметио сам да си прокоментарисао старост гране Y188845 која се тек појавила на лајв стаблу. Зато сам питао, али значи то виде само администратори.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #54 послато: Мај 13, 2021, 06:29:22 поподне »
Да, да, знам за то, али то се види само на званичном стаблу. На "live" стаблу нема те кућице info, а приметио сам да си прокоментарисао старост гране Y188845 која се тек појавила на лајв стаблу. Зато сам питао, али значи то виде само администратори.

Може то да се претпостави (прорачуна) и из другог смјера. Ако је старост гране Y177643 1300 година, а двојица крајишника имају 9 заједничких SNP-ова који формирају нову грану (9х90=810), онда добијемо 1300-810= 490. То је неких 500 година као старост гране. Један од крјаишника има 5-6 новела пута 90, дође му на исто.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #55 послато: Мај 14, 2021, 02:05:23 поподне »
Може то да се претпостави (прорачуна) и из другог смјера. Ако је старост гране Y177643 1300 година, а двојица крајишника имају 9 заједничких SNP-ова који формирају нову грану (9х90=810), онда добијемо 1300-810= 490. То је неких 500 година као старост гране. Један од крјаишника има 5-6 новела пута 90, дође му на исто.

Све је то још мало нејасно, јере до теста Вученовића имах 15 новела, а сада ми оста 8, као и Вученовићу, а тим би нам остало по 7 приватних. При ручном упоређивању мојих 15 новела с резултатом Вученовића и Сантрача имамо 8 поклапања, а сада Yfull тврди 9.
1 заједничка мутација више помјера tmrca за ~90 година, тако да је ли 500 или 600 година, за сада се не да рећи док Yfull то не среди. Од приватних ја имам 8 висококвалитетних, а Вученовић 6 висококвалитетних и 2 прихватљива квалитета.
« Последња измена: Мај 14, 2021, 02:08:09 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #56 послато: Мај 14, 2021, 02:29:22 поподне »
Све је то још мало нејасно, јере до теста Вученовића имах 15 новела, а сада ми оста 8, као и Вученовићу, а тим би нам остало по 7 приватних. При ручном упоређивању мојих 15 новела с резултатом Вученовића и Сантрача имамо 8 поклапања, а сада Yfull тврди 9.
1 заједничка мутација више помјера tmrca за ~90 година, тако да је ли 500 или 600 година, за сада се не да рећи док Yfull то не среди. Од приватних ја имам 8 висококвалитетних, а Вученовић 6 висококвалитетних и 2 прихватљива квалитета.

Колико ја видим имаш 5 поузданих новела, један сумњивијег квалитета и два непоуздана (то су они са ознаком H-Homologous > 95% (low confidence)). Зато сам и написао да имаш 5-6 новела. Нису сви који се налазе у дијелу Best qual квалитетни.

А што се прорачуна тиче, он се заснива на вјероватноћи и самим тим беспредметно је гађати тачност у годинама. То може варирати стотине година горе доле, и та процјена је увијек оквирна, мора се посматрати у контексту историјских и генеалошких података, а релативно добра је контрола кад су STR и SNP прорачун приближно исти.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #57 послато: Мај 14, 2021, 03:26:54 поподне »
Колико ја видим имаш 5 поузданих новела, један сумњивијег квалитета и два непоуздана (то су они са ознаком H-Homologous > 95% (low confidence)). Зато сам и написао да имаш 5-6 новела. Нису сви који се налазе у дијелу Best qual квалитетни.

А што се прорачуна тиче, он се заснива на вјероватноћи и самим тим беспредметно је гађати тачност у годинама. То може варирати стотине година горе доле, и та процјена је увијек оквирна, мора се посматрати у контексту историјских и генеалошких података, а релативно добра је контрола кад су STR и SNP прорачун приближно исти.

Хвала за објашњење. Значи само по 6 новела нам је поуздано за процјену посљедњега дијељенога предка и то излази на приближно 1500 годину.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #58 послато: Мај 14, 2021, 03:31:23 поподне »
Хвала за објашњење. Значи само по 6 новела нам је поуздано за процјену посљедњега дијељенога предка и то излази на приближно 1500 годину.

Тако ми се чини на основу ових података које видим. Добро би било упоредити и већи број STR маркера када њихова анализа буде завршена, мада ће то бити незгодно јер не мора значити да ће вам на YFullu очитати исте марекре, па број упоредивих може бити ограничен.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #59 послато: Мај 19, 2021, 02:08:12 поподне »
Није искључено да је у том крају око Дрниша и Врлике било и дијелова овог генетичког рода. Али требала би генетичка потврда.

Можда је у складу са тим интересантно и да је први писани запис презимена Сантрач на крајишком подручју управо међу избјеглицама из Дрнишке крајине пописаним у селима западно од Шибеника. У Ракитници је 1684. године забиљежен Zuanne Sandrach (Јован Сантрач). Међутим у каснијем периоду изгледа да је ово презиме нестало на том подручју.
Знамо сада, да Вученовићи и Сантрачи имају задњега заједничкога предка около 1600. године. Тим се по расположивим податцима настанак презимена Сантрач може довести у везу с временом између 1600 и 1650 године.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #60 послато: Јун 23, 2021, 11:02:14 пре подне »
Тако ми се чини на основу ових података које видим. Добро би било упоредити и већи број STR маркера када њихова анализа буде завршена, мада ће то бити незгодно јер не мора значити да ће вам на YFullu очитати исте марекре, па број упоредивих може бити ограничен.

На YFull нам за сада одредили старост TMRCA на 850 годин. Претјераше, зар не?

https://www.yfull.com/tree/I-A1328/
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #61 послато: Јун 23, 2021, 12:08:21 поподне »
На YFull нам за сада одредили старост TMRCA на 850 годин. Претјераше, зар не?

https://www.yfull.com/tree/I-A1328/

Није то још сређено стабло тако да ни ту процјену не треба узимати у обзир. Сређена варијанта стабла је на live, али ту нису још приказане године, тако да ћеш морати чекати до сљедеће обнове стабла да би видио како ствари стоје.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #62 послато: Новембар 22, 2021, 05:57:51 поподне »
Није искључено да је у том крају око Дрниша и Врлике било и дијелова овог генетичког рода. Али требала би генетичка потврда.

Добили је. Рнићи, пантелијиндан -> I-S17250.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #63 послато: Децембар 06, 2021, 11:19:13 поподне »
Један род који слави Пантелиндан, али вјеројатно несродан овима из Крајине. Ради се о сели Сушиће, обћина Штрбце на југу Космета. Данас је тамо 28 кућа и сви осим једне породице славе пантелиндан.

Податци из 1938:

Ракићи (11 кућа), Коцинци (9 кућа) и Марковци (11 кућа), сви са славом Св. Панталејмона. Досељени су од Гусиња у Црној Гори крајем XVIII века. При досељењу су славили Св. Николу али како им је усред зиме, због снега и хладноће, нико из жупе није могао доћи на славу, пошто им је село високо на планини, то су, ускоро по досељењу, узели за славу дан Св. Пантелејмона.

Је ли то о мијењању крстне славе тачно, ваља се провјерити.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #64 послато: Децембар 07, 2021, 08:10:04 пре подне »
Један род који слави Пантелиндан, али вјеројатно несродан овима из Крајине. Ради се о сели Сушиће, обћина Штрбце на југу Космета. Данас је тамо 28 кућа и сви осим једне породице славе пантелиндан.

Податци из 1938:

Ракићи (11 кућа), Коцинци (9 кућа) и Марковци (11 кућа), сви са славом Св. Панталејмона. Досељени су од Гусиња у Црној Гори крајем XVIII века. При досељењу су славили Св. Николу али како им је усред зиме, због снега и хладноће, нико из жупе није могао доћи на славу, пошто им је село високо на планини, то су, ускоро по досељењу, узели за славу дан Св. Пантелејмона.

Је ли то о мијењању крстне славе тачно, ваља се провјерити.

Могуће је да постоји веза с Коматовићима или Боланџићима из Сјеница, који су славили Никољдан и прислављали Пантелиндан.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #65 послато: Децембар 07, 2021, 10:19:42 пре подне »
Могуће је да постоји веза с Коматовићима или Боланџићима из Сјеница, који су славили Никољдан и прислављали Пантелиндан.

Пошто су тестирана тројица из овог рода, а резултати још нису јавни, рекао бих да по мом мишљењу на основу хаплотипа (23 маркера) немају са Коматовићима везе. Хаплотип им заиста "вуче" на западне стране, тачније Херцеговину, иако је Сиринићка жупа насељавана пре свега из Полога и северне Албаније, док је значајан број стариника. Такве миграције током османског периода из правца запада ка Шари су веома ретке. Ако бих пустио машти на вољу, изнео бих претпоставку да се ради о миграцији још из периода средњег века, када су пре свега због службе, из западних области, долазили појединци и породице у области које су постале нови центар српске државности.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #66 послато: Март 03, 2022, 10:35:39 пре подне »
Сантрач, Пантелијевдан, Босанска Крајина, Крњеуша/Босански Петровац
Вученовић, Пантелијевдан, Гаћани/Приједор
Бувач, Пантелијевдан, Босанска Крајина, Омарска/Приједор

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #67 послато: Март 03, 2022, 10:41:58 пре подне »
Вукојевић, Пантелијевдан, Будимлић Јапра, Босанска Крајина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова који славе Пантелијевдан.

Претходно тестирани припадници овог рода (Ћирић и Рудић) потичу са Баније и из Поткозарја, а породица тестираног Маливука има предање о пореклу са Баније, а још даље из Лике.

Припадници овог рода имају о одређене разлике у хаплотиповима, па бих ипак препоручио Вукојевићу (као и Рудићу и Маливуку) да тестира А1328. Код фирме Yseq, на пример, то кошта око 23 долара:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247&osCsid=b0402b9f4565d168942eebb092fbe0ed

Иначе, Вукојевићу би могао бити најближи Ћирић.

Још једна потврда за породице које у Крајини славе Св. Пантелију. За сада код њих нема неких искакања у генетском смислу, невезано да ли је тестирани са Баније, или из Босанске Крајине. За Вукојевиће Карановић каже да су досељени са Змијања. Део ове групе родова су, поред Вукојевића/Вуковића, још и Борићи, Михаилице, Гавриловићи и Сантрачи. У Поуње су иначе досељавали из Лике и са Змијања. Сврстани су у родове досељене "с југа". Било би значајно видети колико су им генетски удаљени родови који славе Аранђеловдан, а који су такође процењени као A1328. То су, да подсетим, Родићи и Лалићи-Прице. Ово значи да је та подграна I2-S17250 веома раширена у Крајини.

Од познатих припадника овог крајишког рода треба издвојити некадашњег фудбалера и тренера репрезентације Југославије, Слободана Сантрача.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #68 послато: Март 03, 2022, 10:43:18 пре подне »
Крејић, Пантелиндан, Србац, Република Српска

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема баш бликсих поклапања. Помислио сам да би могао бити везан са Ћирићем из Марићке који такође слави Пантелиндан, међутим имају 5 маркера разлике на 18 упоредивих маркера. Међутим и један и други имају не баш тако честу вриједност 11 на маркеру Гата Х4, па не бих ништа искључио.

Крејићи су се средином 19. вијека презивали Југовићи, а онда су промијенили презиме у Крејић и као такви су уписани у Шематизму 1882. године. Југовића који славе Пантелиндан има у околини Прњавора, али и у околини Санског Моста, што је интересантно због могуће везе са Ћирићима.

Иначе, родови у Крајини који славе Пантелиндан, могли су доћи почетком 18. вијека из Црне Горе. За Сантраче се тако спомиње поријекло од Колашина. Не знам да ли ти родови имају какве везе са Крејићима, Југовићима. Иначе простор Прњавора и Српца је слабо покривен етнограгфском литературом.

Крејић ми је данас јавио да има сазнања да његово раније презиме није Југовић, већ Илић.

Његов отац је причао с једним рођаком у Српцу и овај му је рекао да је њихов заједнички прадјед Илић дошао из Ваљева, довео са собом кћерку, промијенио презиме у Крејић, и задржао славу Пантелиндан. Та његова кћерка рођена у Ваљеву је овом рођаку баба, па му је то причала. Отац тестираног Крејића није упамтио неког ко би му то предање пренио из прве руке.

Питање за квиска: Има ли у Ваљеву Илића који славе Пантелиндан?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #69 послато: Март 03, 2022, 10:47:04 пре подне »
4. Рнић, Пантелијевдан, Отишић/Врлика

Тестирани припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643>Y188845

Старије презиме Рнића било је изгледа Ернић. У књизи "Срби у Цетинској крајини" аутора Божидара Симића и Филипа Шкиљана за Рниће се наводи следеће:

Цитат
Slave Svetog Panteliju. Rnići su starinom Dragolovići. U popisu banderije harambaše Nikole Šarca za područje sela Civljane navodi se 1692. godine Petco Dragolovich s trima članovima porodice. Dragolovich Maxim dobio je investituru na zemlje u Otišiću. Božo, Nikola, Jovan i Ilija pok. Maksima Dragolovića rečenog Ernić iz Otišiča, koji su živjeli u velikoj porodici od 19 članova, dobili su 25. 8. 1760. tri campa obradive zemlje koja je pripadala tom selu, a ranije je pripadala pok. Jovici Petroviću koji je 18 godina ranije otišao u Tursku. Zemlja je bila ispod zidina Šušnjara. Pantelija Ergnich 28. 2. 1761. godine dobio je investiturom za sebe i svoje zakonite muške nasljednike na posjed trinaest komada zemlje u Otišiću. Ernići 1810. godine žive u osam porodica s 34 člana (Miailo 6, Simo 6, Lazo 5, Simo 4, Tomo 4, Trivun 4, Petar 3 i Todor 2 člana). О pokretljivosti i migratornim sklonostima naroda s ovog područja govori i podatak da su se 1. 10. 1830. u crkvi Sv. Ilije u Gubinu, na Livanjskom polju, vjenčali Ernich Rusiza iz Otišića i Demetrio Kattich iz Koljana, a 25. 5. 1843. im se u Koljanima rodio sin Ilija. U polju, pokraj crkve, pronađen je 18 37. godine 26-godišnji momak Dmitar Ernić pok. Sime, ubijen. 1846. godine Ernich Natale, Basilio, Trifone i Giovanni vlasnici su stojnih kuća u Otišiću. Ernići su 1877. udvostručili broj kuća u Otišiću. Dvanaest porodica iz ovog roda imalo je u svom vlasništvu devet kuća. Od 1897. do 1900. godine Simo Rnić član je Crkveno-opštinskog savjeta Otišića. Dio porodica Rnić koloniziran je 1922. godine u Aleksandrovo i Petrovo kod Prilepa (Makedonija).

Тестирани Рнић припада генетичком роду који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род А гране I2-Y188845, а на форуму смо га назвали родом Крајишника-пантелијевштака:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0

Посматрано у односу на основну грану I2-Y4882 модални хаплотип претходно тестираних припадника овог рода карактерише повишена вредност маркера DYS635>=24, али код тестираног Рнића овај маркер поседује модалну вредност DYS635=23. Осим тога, хаплотип Рнића не поседује других специфичности. Међу до сада тестираним припадницима овог рода хаплотип Рнића показује највећу сличност са testiranim Бувачем (Пантелијевдан, Омарска/Приједор), са разликом на три од 23 упоредива маркера.

То су махом са простора Дрниша који су се на почетку Морејског рата склонили у Шибеник и касније вратили. Детаљно су пописани али не и информација из којих су тачно села. Сви они су били под Турцима и присутни сасвим сигурно у 16. веку. Друга група Срба је дошла из Босне пар година касније.

Чини ми се да сам негдје раније кад сам гледао ове пописе наишао и на презиме Сантрач, што јесте прилично необично, јер Сантрачи су уско локализовани на подручју Босанске Крајине. Сад кад се појавио резултат сросдних им Рнића у Отишићу, и овај податак ми је пао на памет.
« Последња измена: Март 03, 2022, 10:48:55 пре подне drajver »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #70 послато: Март 04, 2022, 02:52:36 поподне »
Тестирани Рнић припада генетичком роду који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род А гране I2-Y188845, а на форуму смо га назвали родом Крајишника-пантелијевштака:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0

Посматрано у односу на основну грану I2-Y4882 модални хаплотип претходно тестираних припадника овог рода карактерише повишена вредност маркера DYS635>=24, али код тестираног Рнића овај маркер поседује модалну вредност DYS635=23. Осим тога, хаплотип Рнића не поседује других специфичности. Међу до сада тестираним припадницима овог рода хаплотип Рнића показује највећу сличност са testiranim Бувачем (Пантелијевдан, Омарска/Приједор), са разликом на три од 23 упоредива маркера.

DYS635 = 23 имају и Обрадовићи ( пантелијиндан, Трнава/Чајетина, Стари Влах ). Они су потврђени само I-Y3120 (али DYS448=20)
Не знам за сада што мислити, да су Рнићи један од првих огранака овога рода од времена када су дошли у Крајину и да су Обрадовићи тамошњи остатак или да су Обрадовићи тек огранак Рнића иссељен у Стари Влах.
Има ли икаков помен Обрадовића пантелијевштака у литератури?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #71 послато: Март 04, 2022, 03:40:57 поподне »
DYS635 = 23 имају и Обрадовићи ( пантелијиндан, Трнава/Чајетина, Стари Влах ). Они су потврђени само I-Y3120 (али DYS448=20)
Не знам за сада што мислити, да су Рнићи један од првих огранака овога рода од времена када су дошли у Крајину и да су Обрадовићи тамошњи остатак или да су Обрадовићи тек огранак Рнића иссељен у Стари Влах.
Има ли икаков помен Обрадовића пантелијевштака у литератури?

DYS635 је један од промјенљивијих маркера, и непоуздан је за извлачење битнијих филогенетичких закључака, осим код неких хаплогрупа и када је баш екстремно карактеристичан. Мислим да у овом конкретно случају нема значаја, поготво што је DYS635 = 23 модална вриједност. У суштини веза није искључена, али се ради о претпоставци на дугом штапу. И Рнићев и Обрадовићев хаплотип је прилично модалан и немају заједничких карактерстичних вриједности маркера по којима би се могли повезати.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #72 послато: Март 04, 2022, 04:15:34 поподне »
Поријекло Обрадовића из Трнаве, Златибор.
У почетку 19 века досељени су Обрадовићи од Пријепоља. Од њих су Трнавци у Севојну код Ужица, Каменице у Гојној Гори код Пожеге а веле да су и једна породица са Туцовићима у Гостиљу, заједничка им је слава Пантелијевдан.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #73 послато: Март 23, 2022, 09:08:47 пре подне »
У наредном периоду добићемо резултат Сужњевића из Доњег Селишта код Глине (Банија).

Према подацима из друге половине XVIII века, род Сужњевића потврђен је у селима Грабовац (најмање две породичне задруге), Доње Селиште (најмање три породичне задруге) и Подгорје (најмање једна породична задруга). Крсна слава Сужњевића из Грабовца и Доњег Селишта је Пантелијевдан, док је огранак из Подгорја временом угашен. Међутим, како у Подгорју постоје родови који прослављају Пантелијевдан (Лапчевићи), претпостављамо да је то била крсна слава и трећег огранка Сужњевића.

У претходном периоду тестирани су Рудићи из Горњег Класнића код Глине и њихов резултат се поклапа са Пантелијевштацима са подручја Босанске Крајине.
« Последња измена: Март 23, 2022, 09:10:24 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #74 послато: Март 23, 2022, 10:10:40 пре подне »
У наредном периоду добићемо резултат Сужњевића из Доњег Селишта код Глине (Банија).

Према подацима из друге половине XVIII века, род Сужњевића потврђен је у селима Грабовац (најмање две породичне задруге), Доње Селиште (најмање три породичне задруге) и Подгорје (најмање једна породична задруга). Крсна слава Сужњевића из Грабовца и Доњег Селишта је Пантелијевдан, док је огранак из Подгорја временом угашен. Међутим, како у Подгорју постоје родови који прослављају Пантелијевдан (Лапчевићи), претпостављамо да је то била крсна слава и трећег огранка Сужњевића.

У претходном периоду тестирани су Рудићи из Горњег Класнића код Глине и њихов резултат се поклапа са Пантелијевштацима са подручја Босанске Крајине.

Петре, хвала ти за овај податак. Сужњевићи су за сада потврђени на I-S17250 и радује ме, да ће се утврдити и скорији снп-ови.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #75 послато: Јул 12, 2022, 05:37:31 поподне »
Поријекло Обрадовића из Трнаве, Златибор.
У почетку 19 века досељени су Обрадовићи од Пријепоља. Од њих су Трнавци у Севојну код Ужица, Каменице у Гојној Гори код Пожеге а веле да су и једна породица са Туцовићима у Гостиљу, заједничка им је слава Пантелијевдан.

Туцовићи су оспали I-PH908 и иако су судједно село с Обрадовићима, нијесу истога рода. Вјеројатно су се порођакали на основу пантелиндана.

Кандидати за провјеру на I-Y188845 биле би породице из рода Трнаваца на основу славе пантелиндан и резултата Обрадовића из Чајетине ( I-DinN):

- Обрадовићи из Трнаве; од којих су и Стевовићи и Милосављевићи
- Трнавци, Горњи Бранетићи ( Сјеница )
- Трнавци, Савојно ( потекли од Обрадовића )
- Трнавци, Каменица,
- Трнавци, Гојна Гора
- Богуновићи, Бакионица
- Живојиновићи, Стрмово ( потекли од Трнаваца )
- Ђукићи, Жабари ( Ваљево ) ( потекли од Трнаваца )
- Вујући, Белошевац ( Ваљево ) ( потекли од Трнаваца)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #76 послато: Јул 12, 2022, 05:50:08 поподне »
У наредном периоду добићемо резултат Сужњевића из Доњег Селишта код Глине (Банија).

Према подацима из друге половине XVIII века, род Сужњевића потврђен је у селима Грабовац (најмање две породичне задруге), Доње Селиште (најмање три породичне задруге) и Подгорје (најмање једна породична задруга). Крсна слава Сужњевића из Грабовца и Доњег Селишта је Пантелијевдан, док је огранак из Подгорја временом угашен. Међутим, како у Подгорју постоје родови који прослављају Пантелијевдан (Лапчевићи), претпостављамо да је то била крсна слава и трећег огранка Сужњевића.

У претходном периоду тестирани су Рудићи из Горњег Класнића код Глине и њихов резултат се поклапа са Пантелијевштацима са подручја Босанске Крајине.

Здраво Петре,
Знаш ли, о ком тесту се ради код Сужњевића?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #77 послато: Јул 12, 2022, 07:31:46 поподне »
Здраво Петре,
Знаш ли, о ком тесту се ради код Сужњевића?

Договорили смо тестирање у Београду, али очито је да Сужњевић није испоштовао договор.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #78 послато: Август 28, 2022, 12:42:28 поподне »
На Српски FTDNA пројекат учланио се тестирани из околине Прњавора који славе Пантелиндан. У августу су му стигли резултати BIGY700 теста и припада грани I2-Y188845. Ова грана на FTDNA стаблу ниje изолована јер су Бувач и Вученовић радили тестове код Dante Labsa и послали их на Yfull. немам увид у Вученовићеве резултате, али из увида у Бувачеве новеле чини ми се да би овај тестирани из околине Прњавора и Бувач могли формирати нову грану, наиме дијеле један Бувачев новел Y188841.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #79 послато: Август 31, 2022, 02:23:18 поподне »
Договорили смо тестирање у Београду, али очито је да Сужњевић није испоштовао договор.

Сужњевић је јутрос послао узорак из Хрватске.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #80 послато: Август 31, 2022, 03:01:36 поподне »
Ја имам узорке двојице пантелијевштака из мога роднога краја које ћу тестирати на својих шест приватних мутација код yseq, а има још један који је најавио да би био рад.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #81 послато: Септембар 13, 2022, 08:59:29 поподне »
Малетић, Градина (Омарска), пантелиндан Y188845 G+
Дарда, Омарска, пантелиндан Y188845 G+

Оба потврђени преко yseq
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #82 послато: Новембар 26, 2022, 06:38:52 поподне »
Обрадовићи са славом пантелијиндан са Златибора могли би бити од Обрадовића из Вргинмоста у Банији. Оно мало маркера које имају тестирани Обрадовићи са Златибора највише су налик на маркере Водогаза из Лике. За сада је то само размишљање и треба се провјерити.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #83 послато: Фебруар 09, 2023, 08:22:01 поподне »
Трамошљика ( пантелијиндан ) - Y188845+ ( Y188841 -)
Доселили се прије 19. вијека у Славићку ( запад Бање Луке ) из околине Трамошње.
Тест је WGS преко Dantelabs
Кани се да слање резултата Yfull
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #84 послато: Фебруар 09, 2023, 08:24:47 поподне »
Yfull је снизио TMRCA за Y188845 с 850 на 700 година;
За грану Y188841 процијењено је 500 година.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #85 послато: Март 03, 2023, 06:59:45 поподне »
Обнова сазнања:

У Шематизму пише да слављеници пантилиндана у Козици ове породице: Креић, Мршић, Пантелић, Марјановић, Стојановић, Топић, Симеуновић, Југовић, Човић.

Дознах да су у Козици слављеници пантелијиндана само Крејићи, Марјановићи и један дио Пантелића. Други Пантелићи у мјесту славе Јовањдан. Човића више нема у Козици него само остао топоним Човићи, но могуће је да их је остало у Томини.

Стојановићи, Симеуновићи, Топићи и Југовићи су из сусједнога мјеста које се зове Хазићи.

Југовића који су одатле сада има у Војводини, у Новом Саду.
Топића има у Вилусима и на сјеверу их знам по Марићкој и Бусновима.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #86 послато: Јул 19, 2023, 10:10:58 поподне »
Малетић, Градина (Омарска), пантелиндан Y188845 G+
Дарда, Омарска, пантелиндан Y188845 G+

Оба потврђени преко yseq

Пантелијевштаци Малетић и Дарда оба Y188841 C- (Yseq)

На равни Y188841+ остају за сада Југовићи, Трамошљике и Бувачи.  Бувачи су усвојили данашње презиме а с Трамошљикама дијеле TMRCA рођена пређе около 275  г.

По предању које је казао један од најстаријих Југовића из Хазића - Пантелићи, Стојановићи и Симеунивићи из тих мјеста су исто огранци Југовића од три брата.  Видјети ћемо што ће показати даља истраживања.
« Последња измена: Јул 19, 2023, 10:17:42 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #87 послато: Септембар 18, 2023, 02:52:09 поподне »
Урађен WGS рода Грачанин [аранђеловдан] из Вогошће. На Yfull [id:YF123532] положени су у раван I-Y188845* заједно с Вученовићем од крајишких пантелијевштака. Грачанин има 5 новела. Рођење задњега заједничкога предка Yfull оцјенио је на годину 1175. када је рођен и Растко Немањић. Растко се је замонашио 1190 године у атонском манастиру Св. Пантелејмон и одприлике у то вријеме живио је и родоначелник свих слављеника св. Пантелејмона са простора Сане и Уне. Ово временско поклапање и риједкост те славе међу Србима наводи на мисао, да је Растков боравак у манастиру допринио сазнању о св. Пантелејмону и утицао на избор крстне славе рода пантелијевштака.

Грачани су треће по бројности братство у Вогошћи. По предању бијаху три брата Остоја, Перо и Матија. Прва два се почеком 19. вијека населе на брдо у Вогошћи зовом Градац, одакле их и прозваше Грачанима, а трећи се насели у сусједном мјесту Хотоњ и презиме им је Ђукић. Бијаше и четврти брат који се населио у селу Потуровићи али он немаше потомства. Предање каже и да су могућа ранија презимена била Радовић или Аксентијевић.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #88 послато: Септембар 18, 2023, 03:00:09 поподне »
Урађен WGS рода Грачанин [аранђеловдан] из Вогошће. На Yfull [id:YF123532] положени су у раван I-Y188845* заједно с Вученовићем од крајишких пантелијевштака. Грачанин има 5 новела. Рођење задњега заједничкога предка Yfull оцјенио је на годину 1175. када је рођен и Растко Немањић. Растко се је замонашио 1190 године у атонском манастиру Св. Пантелејмон и одприлике у то вријеме живио је и родоначелник свих слављеника св. Пантелејмона са простора Сане и Уне. Ово временско поклапање и риједкост те славе међу Србима наводи на мисао, да је Растков боравак у манастиру допринио сазнању о св. Пантелејмону и утицао на избор крстне славе рода пантелијевштака.

Грачани су треће по бројности братство у Вогошћи. По предању бијаху три брата Остоја, Перо и Матија. Прва два се почеком 19. вијека населе на брдо у Вогошћи зовом Градац, одакле их и прозваше Грачанима, а трећи се насели у сусједном мјесту Хотоњ и презиме им је Ђукић. Бијаше и четврти брат који се населио у селу Потуровићи али он немаше потомства. Предање каже и да су могућа ранија презимена била Радовић или Аксентијевић.

Које је предање ових Грачанина? Имају ли неке везе са Сантрачима? У етнографској литератури се наводи да су Сантрачи пантелијевштаци били старије становништво на подручју села Кремеш изнад Вогошће.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #89 послато: Септембар 18, 2023, 03:22:19 поподне »
Ако најстарије порекло могу позиционирати негде у оквиру државе Стефана Немање, онда можда. Али ако су били ван те територије, онда је тешко замислити како би дошли до информације о томе да се трећи син Стефана Немање замонашио. И ако би дошли до те информације, вероватно не би имала такву пресудну важност да би Св. Пантелејмон био изабран за њихову крсну славу. Грана I-Y188845 је прилично хомогена што се тиче територијалног распореда, за разлику од гране I-Y220413, на пример. У теорији, заиста, може се сматрати да су они део старије популације на том простору, пре сеоба са југа на север. Међутим, ако се испостави да постоји нека веза (слава са информацијом у ком се манастиру Растко замонашио), то може бити потенцијално врло значајна информација. Јер зашто би ако немају бар какву такву везу са двором. Овде сведочимо, вероватно, још једном роду који ће почети да се сматра рођацима Немањићима  ;D шалим се (не шалим се).
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #90 послато: Септембар 18, 2023, 04:09:04 поподне »
Које је предање ових Грачанина? Имају ли неке везе са Сантрачима? У етнографској литератури се наводи да су Сантрачи пантелијевштаци били старије становништво на подручју села Кремеш изнад Вогошће.

Сантрачи дијеле једну новелу с Вученовићем. Грачани не дијеле. Ово ћу провјерити још једном када побесједим са Сантрачем.
(Нажалост Сантрач не жели стављати резултат на yfull.)

У етнографској литератури и Сантраче и Хотоњске Ђокиће ( не Ђукиће како горе написах) држе бити из Колашина ( Миленко. С. Филиповић, непровјерено), али то се је све показало нетачно. Ђокиће помиње и Цвијић у књизи петој обширније у опису села Двор.

Изгледа да су Сантрачи и Грачани нашли се у том крају независно једни од других.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #91 послато: Септембар 18, 2023, 05:17:09 поподне »
Сантрачи дијеле једну новелу с Вученовићем. Грачани не дијеле. Ово ћу провјерити још једном када побесједим са Сантрачем.
(Нажалост Сантрач не жели стављати резултат на yfull.)

У етнографској литератури и Сантраче и Хотоњске Ђокиће ( не Ђукиће како горе написах) држе бити из Колашина ( Миленко. С. Филиповић, непровјерено), али то се је све показало нетачно. Ђокиће помиње и Цвијић у књизи петој обширније у опису села Двор.

Изгледа да су Сантрачи и Грачани нашли се у том крају независно једни од других.

Свакако да су сарајевски Сантрачи Пантелијевштаци поријеклом из Крајине, али јесте интересантно ово преплитање са Ђокићима-Грачанима и по мјестима боравка, а и по везивању за Колашин. Са друге стране Грачани једини у грани I-Y188845 не славе Пантелиндан, па се поставља питање да ли је најстарија слава цијеле ове групе I-Y188845 заправо Аранђеловдан.

У сваком случају, треба провјерити има ли у околини Колашина неких Ђокића који славе Аранђеловдан.