Порекло становништва > Србија

Вучковић, Медвеђа (Трстеник), Лучиндан, Марковдан

<< < (2/2)

ДушанВучко:

--- Цитат: ДушанВучко  Јул 05, 2019, 10:57:23 поподне ---Занимљив извор сам нашао из школске монографије "Основне школе у Јагодинском округу до 1850." :
Предаваних наука, и то: Буквара, Часловца, Псалтира,
Класификација
Катихизиса и Историје Народа Сербског, учећи се младежи у
первои Нормналнои Обшественои Медвеђскои Школи почетои
23 ег Априла 1840 лета.

20.Сава
Вучковић

Да поновим текст о Раковцима из Лопаша:
"Досељени су из села Раково па су по томе добили презиме. При досељењу били су Вучковићи, по Вучку који се први доселио...Сава је записиван као Сава и као Савко. "
Ово је први помен неког Вучковића у Медвеђи, и ради се о школским извештајима од 1840те па на даље...(управо сам видео све оцене , можда свог претка,  да не износим све детаље , из псалтира и часловца је био "добар"  ;D)

--- Крај цитата ---
У књизи Ота Дубислава Пирха, у поглављу које обрађује пут из Варварина у Чачак сам нашао можда занимљив податак , који можда не мора да има везе са мојом породицом , али може и да буде неки траг. У школском извештају из Медвеђе, 1840те, се помиње међу ђацима Сава Вучковић, али у пописима домаћинстава тог времена, у Медвеђи још увек нема Вучковића. Са друге стране, школу у Медвеђи су у то време похађала и деца из околних села, па и из Дренове, коју помиње Пирх. Колико ми је познато, у Дренови нема Лучинштака, а у Медвеђи су једино моји славили Лучиндан (па се носим мишљу да није можда Дренова била мојима нека међустаница, пре доласка у Медвеђу, половином 19. века?)...Овде је скраћени део тог поглавља из Пирхове књиге :

"31. октобар...Од Јасике јахали смо левом обалом Мораве навише; леп низ брежуљака, засађених виноградима и младом храстовом шумом пружа се дуж реке...цео предео има у себи нечег тако веселог и пријатног, да човек путује овуда са извесним задовољством, иако нема ничег особитог, што би одржало неку већу пажњу.
Преноћисмо између Јасике и Трстеника, у селу Дренови...Наше преноћивање, код једног сељака, долази у она код којих су се још највише одржали стари српски обичаји. Кад је вечера била готова и кад је додата вода за прање руку, домаћин је запалио једно парче воштанице у славу кућњег свеца и утврдио га на једном зиду. Сви се окренуше свећи и молили су се дуго и тихо. За то време домаћин узе мало тамјана на једном зажареном ватраљу, окади свећу и сваког од присутника. Сваки се наже пред кадом , да би могао удисати његову благословену силу. - Стари писар допратио нас је довде. Домаћин и домаћица седели су целе ноћи поред ватре и смењивали су се у одржавању њеном. Било је то чудно погледати та два полуосветљена створа, где седе једно поред другог, шапћући и непрестано се старајући, да укажу гостопримство што тише и са што мање досаде..."
Можда ова породица не мора да има везе са мојима, али ето овде да окачим ово што сам нашао у овој Пирховој књизи (путопису)

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију